Knjiga je odlično očuvana. Mek povez, izdavač BIGZ, 645 stranica

DERETA Beograd Tvrdi povez 599 str. Stanje sa slike

Frederik Koplston , Istorija filozofije Grcka i Rim 1988 tvrd povez, zaštitni omot 22,5 cm stanje vrlo dobro .

Frederik Koplston , Istorija filozofije Grcka i Rim Bigz Beograd, 1988 tvrd povez, zaštitni omot 22,5 cm stanje vrlo dobro .

ISTORIJA FILOZOFIJE - Grčka i Rim Frederik Koplston Izdavač: Dereta Žanr: Filozofija Istorija filozofije Frederika Koplstona, engleskog jezuitskog sveštenika i velikog erudite, jedanaestotomno je izdanje koje se bavi istorijom zapadne filozofije, od predsokratovaca pa sve do moderne misli XX veka. Poslednji tom predstavlja u stvari kolekciju eseja napisanih još 1956, a sakupljenih u jednu knjigu osamdesetih godina prošlog veka. Opšte je prihvaćeno da je Koplston više nego objektivno obrađivao sve teme i pravce, čak i one koje su najviše dolazile u koliziju s njegovim ličnim filozofskim i religijskim uverenjima. U prvom tomu, GrčkaiRim, Koplston sistematično i postupno upoznaje čitaoca s počecima filozofije, analizirajući začetke filozofske misli kod ranih jonskih filozofa, preko Pitagorinih sledbenika do atomista, sofista i Sokrata. Najveća pažnja posvećena je Aristotelovom i Platonovom učenju, nakon kojih sledi pregled teorija poslearistotelskog perioda; od stoika i epikurejaca do Plotina i novoplatonizma. Knjiga je NOVA ----------------------------

Istorija filozofije Grčka i Rim Frederik Koplston, predgovor i prevod Slobodan Žunjić BIGZ - Beograd, Velika filozofska biblioteka 1988. god. 570 str. (22.5 x 12.5 cm). Stanje: Vrlo dobro, neznatno oštećenje omota.

Stanje: Kao novo - Nekorišćeno Naslov: Istorija filozofije od antičke Grčke do savremenog doba Autor: Gunar Širbek, Nils Gilje Izdavač: Karpos Ćirilica, Tvrdr povez, 20cm 649 str. _____ „Pročitao sam Istoriju filozofije Širbeka i Giljea u prvom prevodu na nemački iz 1993. To je prevod 4. norveškog izdanja iz 1987. I samo te godine govore mnogo toga. Za dugotrajni uspeh ovog dela postoje dobri razlozi: ne znam za zanimljiviju i inovativniju istoriju zapadne filozofije. Sastavio ju je originalan um koji nikad ne piše u stilu pukog pregleda istorije ideja, već svaku od njih predstavlja kao proizvod međusobno povezanih procesa rešavanja problema.“ Jirgen Habermas Istorija filozofije Gunara Širbeka i Nilsa Giljea je obuhvatan pregled istorije filozofskih ideja i pravaca, od vremena presokratovaca do pred kraj XX veka. Pored temeljnog opisa svih najvažnijih filozofskih pokreta i učenja, autori rasvetljavaju i mnoge činioce koji su uticali na razvoj zapadne misli, poput prirodnih nauka ili političkih ideologija kao što su liberalizam, socijalizam i fašizam. Posebna vrednost ovog pregleda nije samo kompetentan opis nekog učenja ili postavke, nego njemu prethodi vešto osvetljavavanje problematike i pitanja na koje neki filozof u datom vremenu pokušava da dâ odgovor. Time što su dovoljno prostora posvetili kontekstualizaciji, autori uspevaju da, s izvesnom lakoćom, približe široj publici i takve mislioce kao što su Spinoza i Kant. Nema sumnje da je to jedan od razloga što je ova Istorija filozofije prevedena na 17 jezika i služi kao udžbenik na mnogim univerzitetima (engleski prevod se pojavio pod imenom A History of Western Thought (izd. Routledge, 20011), a ugledni nemački izdavač Suhrkamp objavio ju je po imenom Geschichte der Philosophie (19931). Valja istaći da u ovom istorijskom pregledu filozofske misli nisu zastupljeni samo filozofi stricto sensu, nego i, primera radi, najvažniji sociolozi (Dirkem, Veber itd.), ekonomski mislioci (od Adama Smita do Kejnsa), a postoje poglavlja o Frojdu i psihoanalizi, Darvinu, razvoju humanistike (Herder, Šlajermaher, Diltaj) ili istoriografije (Viko, Ranke). Jedno poglavlje je posvećeno i staroj kineskoj i indijskoj misli. I konačno, naročito težište u ovoj knjizi zauzima uspon prirodnih nauka i politička filozofija, što je odvaja od većine poznatih istorija filozofije.

ISTORIJA FILOZOFIJE - Grčka i Rim Frederik Koplston Izdavač: Dereta Žanr: Filozofija Istorija filozofije Frederika Koplstona, engleskog jezuitskog sveštenika i velikog erudite, jedanaestotomno je izdanje koje se bavi istorijom zapadne filozofije, od predsokratovaca pa sve do moderne misli XX veka. Poslednji tom predstavlja u stvari kolekciju eseja napisanih još 1956, a sakupljenih u jednu knjigu osamdesetih godina prošlog veka. Opšte je prihvaćeno da je Koplston više nego objektivno obrađivao sve teme i pravce, čak i one koje su najviše dolazile u koliziju s njegovim ličnim filozofskim i religijskim uverenjima. U prvom tomu, GrčkaiRim, Koplston sistematično i postupno upoznaje čitaoca s počecima filozofije, analizirajući začetke filozofske misli kod ranih jonskih filozofa, preko Pitagorinih sledbenika do atomista, sofista i Sokrata. Najveća pažnja posvećena je Aristotelovom i Platonovom učenju, nakon kojih sledi pregled teorija poslearistotelskog perioda; od stoika i epikurejaca do Plotina i novoplatonizma. Knjiga je NOVA ---------------------------- 10

Ova knjiga predstavlja sveobuhvatan pregled istorije filozofskih ideja i pravaca, od vremena presokratovaca do pred kraj XX veka. Pored opisa svih najznačajnijih filozofskih pokreta i učitelja, autori rasvetljavaju i mnoge činioce koji su uticali na razvoj zapadne misli, poput političkih ideologija ili prirodnih nauka. Prava vrednost knjige je u tome što su autori uspeli, s izvesnom lakoćom, da široj čitalačkoj publici približe i takve mislioce kao što su Spinoza i Kant. Tome doprinosi i činjenica da je knjiga prevedena na 17 jezika i služi kao udžbenik na mnogim univerzitetima.

Beograd 1988. Tvrd povez, 571 strana. Knjiga je veoma dobro očuvana (bez tragova olovke, zacepljenih listova i sl.). Istorija filozofije Frederika Koplstona, engleskog jezuitskog sveštenika i velikog erudite, jedanaestotomno je izdanje koje se bavi istorijom zapadne filozofije, od predsokratovaca pa sve do moderne misli XX veka. Poslednji tom predstavlja u stvari kolekciju eseja napisanih još 1956, a sakupljenih u jednu knjigu osamdesetih godina prošlog veka. Opšte je prihvaćeno da je Koplston više nego objektivno obrađivao sve teme i pravce, čak i one koje su najviše dolazile u koliziju s njegovim ličnim filozofskim i religijskim uverenjima. U prvom tomu, GrčkaiRim, Koplston sistematično i postupno upoznaje čitaoca s počecima filozofije, analizirajući začetke filozofske misli kod ranih jonskih filozofa, preko Pitagorinih sledbenika do atomista, sofista i Sokrata. Najveća pažnja posvećena je Aristotelovom i Platonovom učenju, nakon kojih sledi pregled teorija poslearistotelskog perioda; od stoika i epikurejaca do Plotina i novoplatonizma.

Филозофски годишњак, бр. 7/1994 год. Filozofski godišnjak, broj 7/1994, VII godina. Glasnik Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Broj strana: 334. Obim: 22 cm. Pismo: latinica. Povez: broš. Pušič, Aranđelović, Milidrag, Simeunović, Gordić, Berberović, Zistakis, Šajković,.... Temat: Iz istorije grčke Filozofije (prilozi: Buduris, Smit, Halper). Martin Hajdeger: `Problem realnosti u modernoj filozofiji`. Kompletan sadržaj možete videti na fotografiji u prilogu. Časopis je dobro očuvan, nema žvrljotina, nema oštećenja.

Izdavač: BIGZ Velika filozofska biblioteka Tvrd povez sa zaštitnim omotom, strana 570, 23cm Očuvano, potpisano

BIGZ 1988. 571. strana u odličnom stanju

BIGZ 1991 569 strana : drugo redigovano izdanje očuvanost 5

tvrd pvoez odlično očuvana ali ima podvlačenih rečenica

Novo, nečitano, nema posvete. Istorija filozofije : od antičke Grčke do savremenog doba - Gunar Širbek Izdavač: Karpos Godina izdanja: 2017 Broj strana: 657 Format: 21 cm Povez: Broširani „Pročitao sam Istoriju filozofije Širbeka i Giljea u prvom prevodu na nemački iz 1993. To je prevod 4. norveškog izdanja iz 1987. I samo te godine govore mnogo toga. Za dugotrajni uspeh ovog dela postoje dobri razlozi: ne znam za zanimljiviju i inovativniju istoriju zapadne filozofije. Sastavio ju je originalan um koji nikad ne piše u stilu pukog pregleda istorije ideja, već svaku od njih predstavlja kao proizvod međusobno povezanih procesa rešavanja problema.“ Jirgen Habermas Istorija filozofije Gunara Širbeka i Nilsa Giljea je obuhvatan pregled istorije filozofskih ideja i pravaca, od vremena presokratovaca do pred kraj XX veka. Pored temeljnog opisa svih najvažnijih filozofskih pokreta i učenja, autori rasvetljavaju i mnoge činioce koji su uticali na razvoj zapadne misli, poput prirodnih nauka ili političkih ideologija kao što su liberalizam, socijalizam i fašizam. Posebna vrednost ovog pregleda nije samo kompetentan opis nekog učenja ili postavke, nego njemu prethodi vešto osvetljavavanje problematike i pitanja na koje neki filozof u datom vremenu pokušava da dâ odgovor. Time što su dovoljno prostora posvetili kontekstualizaciji, autori uspevaju da, s izvesnom lakoćom, približe široj publici i takve mislioce kao što su Spinoza i Kant. Nema sumnje da je to jedan od razloga što je ova Istorija filozofije prevedena na 17 jezika i služi kao udžbenik na mnogim univerzitetima (engleski prevod se pojavio pod imenom A History of Western Thought (izd. Routledge, 20011), a ugledni nemački izdavač Suhrkamp objavio ju je po imenom Geschichte der Philosophie (19931). Valja istaći da u ovom istorijskom pregledu filozofske misli nisu zastupljeni samo filozofi stricto sensu, nego i, primera radi, najvažniji sociolozi (Dirkem, Veber itd.), ekonomski mislioci (od Adama Smita do Kejnsa), a postoje poglavlja o Frojdu i psihoanalizi, Darvinu, razvoju humanistike (Herder, Šlajermaher, Diltaj) ili istoriografije (Viko, Ranke). Jedno poglavlje je posvećeno i staroj kineskoj i indijskoj misli. I konačno, naročito težište u ovoj knjizi zauzima uspon prirodnih nauka i politička filozofija, što je odvaja od većine poznatih istorija filozofije.

Frederik Koplston. `Istorija filozofije. Tom 1, Grčka i Rim.` Filozofija. Beograd: Dereta, 2015. 1. Deretino izd. 599 str. ; 25 cm. Kupio novu, nisam je ni otvorio.

Hans Joachim Störig Kleine Weltgeschichte der Philosophie „Mala svetska istorija filozofije“ Hansa Joahima Storiga upoznaje nas sa istorijom filozofije od njenih početaka do danas. Put vodi od drevne indijske i starokineske, kao i grčke filozofije preko srednjeg veka, renesanse i prosvetiteljstva do 20. veka. Sveobuhvatan i informativan rad decenijama se dokazao kao uvodni i dalji pregled – uspeh koji se ne samo zasniva na jasnoj i razumljivoj prezentaciji. Ovaj popularni uvod je dostupan ovde u novom izdanju koje je ažurirao i revidirao autor. 875 str. kao nova

Anticka filozofija i njen istorijsko-politicki horizont Knjiga porva, Tales, Platon Izdavac - Sluzbeni list, Beograd Godina - 2000. Grcka filozofija, Filozofija politike, Istorija filozofije, Anticka knjizevnost Knjiga u dobrom stanju,bez ostecenja,sa podvlacenjima na par strana,bez ispisane posvete,tvrd povez,ilustracije,format 24 cm,331 str. (93)

Iz recenzije: ’’Empedoklovo delo, koje je do nas, nažalost, dospelo samo u fragmentima, predstavlja jedno od važnih poglavlja u istoriji grčke filozofije predsokratovskog doba, na koje se manje-više neposredno nadovezuju Sokrat i Platon, te koje čini sponu između Parmenidovog učenja, a u širem smislu i pitagorejstva i orfizma, sa klasičnom grčkom, platonističkom i aristotelovskom filozofijom, koja leži u temelju našeg sadašnjeg ukupnog poimanja sveta. Empedokle je zanimljiv ne samo kao mislilac, već i kao ličnost obavijena legendama. Maštu potonjih naraštaja naročito je podsticala njegova navodna smrt skokom u vulkanski krater Etne. Do ovog trenutka poznat srpskom čitalaštvu iz druge ili treće ruke, Empedokle se sada pred nama pojavljuje u najvišoj ravni savremene interpretacije, zahvaljujući pregnuću dr Sandre Šćepanović. Knjiga Sandre Šćepanović primer je ozbiljnog izdavanja klasičnih tekstova u nas. Ona ima sve odlike temeljne i originalne naučne studije, ali je pisana jasnim jezikom i pitkim stilom, tako da će, skupa sa nadahnutim prepevom Marjance Pakiž, svakako naći put do šire čitalačke publike zainteresovane za istoriju grčke i evropske misli.’’ Aleksandar Loma

Novo nekorisceno EMPEDOKLE. O ustrojstvu sveta i ljudskoj sudbini Empedoklovo delo, koje je do nas, nažalost, dospelo samo u fragmentima, predstavlja jedno od važnih poglavlja u istoriji grčke filozofije predsokratovskog doba, na koje se manje-više neposredno nadovezuju Sokrat i Platon, te koje čini sponu između Parmenidovog učenja, a u širem smislu i pitagorejstva i orfizma, sa klasičnom grčkom, platonističkom i aristotelovskom filozofijom, koja leži u temelju našeg sadašnjeg ukupnog poimanja sveta. Empedokle je zanimljiv ne samo kao mislilac, već i kao ličnost obavijena legendama. Maštu potonjih naraštaja naročito je podsticala njegova navodna smrt skokom u vulkanski krater Etne. Do ovog trenutka poznat srpskom čitalaštvu iz druge ili treće ruke, Empedokle se sada pred nama pojavljuje u najvišoj ravni savremene interpretacije, zahvaljujući pregnuću dr Sandre Šćepanović. Knjiga Sandre Šćepanović primer je ozbiljnog izdavanja klasičnih tekstova u nas. Ona ima sve odlike temeljne i originalne naučne studije, ali je pisana jasnim jezikom i pitkim stilom, tako da će, skupa sa nadahnutim prepevom Marjance Pakiž, svakako naći put do šire čitalačke publike zainteresovane za istoriju grčke i evropske misli. Aleksandar Loma

Vilhelm Vindelband / Wilhelm Windelband - ISTORIJA FILOZOFIJE Naslov originala: Lehrbuch der Geschichte der Philosophie / Welhelm Windelband Book and Marso, 2007. Biblioteka Temelji; Nada Šašel, Danko Grlić, Danilo Pejović (prevod); 579 strana, tvrd povez, udžbenički format. - Grčka filozofija - Helenističko-rimska filozofija - Srednjevekovna filozofija - Filozofija renesanse - Filozofija prosvetiteljstva - Nemačka filozofija - Filozofija devetnaestog veka - Filozofija u dvadesetom veku… Vilhelm Vindelband je roden 11. maja 1848. godine u Potsdamu. Započeo je studije medicine i prirodnih nauka, a kasnije je prešao na studije istorije i filozofije u Jeni, Berlinu i Getingenu. Doktoriraoje 1870. kod novokantovca Hermana Locea, radom na temu: Učenja o slučaju. Stažirao je (habilitirao) od 1873. godine u Lajpcigu, a 1876-77. postaje redovni profesor u Cirihu. Potom je 1877-82. godine bio redovni profesor na Katedri za filozofiju u Frajburgu. Od 1882. do 1903. bio je profesor na Katedri za filozofiju u Strazburu, a 1903. prelazi u Hajdelberg na katedru neokantovca Kuna Fišera i tamo je predavao sve do smrti. Umro je 22. oktobra 1915. godine u Hajdelbergu. U svojim isfraživanjima Vindelbandje tragao za odgovorom na pitanje koje su vrednosti ostale nepromenjene ili opšteprihvaćene tokom ljudske istorije. Nezavisno od čoveka, rase i kulture, u svojoj prostornoj i vremenskoj dimenziji, ove vrednosti bi bile tajne i večne, postojane i sveopšte — moralno apsolutne. Vindelband je smarao da se društvene pojave suštinski razlikuju od prirodnih, da ih je nužno6ispitivati posebnim metodama, kako bi se otkrile univerzalne i opštevažeće vrednosti.

Preveo Albin Vilhar Predgovor Branko Bosnjak Izdavac - BIGZ, Beograd Godina - 1973. Anticka filozofija, Istorija filozofije, Stara Grcka Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,tvrd povez,sa omotnicom u dobrom stanju,format 22 cm,411 str. (24)

ISTORIJA FILOZOFIJE (tom I): Grčka i Rim Izdavač: BIGZ Velika filozofska biblioteka Prevod i predgovor: Slobodan Žunjić Povez: tvrd Broj strana: 571 20-ak podvučenih rečenica, veoma dobro očuvana. U prvom tomu, Grčka i Rim, Koplston sistematično i postupno upoznaje čitaoca s počecima filozofije, analizirajući začetke filozofske misli kod ranih jonskih filozofa, preko Pitagorinih sledbenika do atomista, sofista i Sokrata. Najveća pažnja posvećena je Aristotelovom i Platonovom učenju, nakon kojih sledi pregled teorija poslearistotelskog perioda od stoika i epikurejaca do Plotina i novoplatonizma. (K-137)

odlično očuvana Istorija filozofije Grčka i Rim Prvobitno zamišljena kao ozbiljna prezentacija razvoja filozofije za studente katoličke bogoslovije, devetotomna Istorija filozofije Frederika Koplstona putovala je daleko dalje od skromne svrhe svog autora do opšteg priznanja kao najbolja istorija filozofije na engleskom. Koplston, oksfordski jezuita ogromne erudicije koji se jednom zapetljao sa A. J. Aierom u legendarnoj debati o postojanju Boga i mogućnosti metafizike, znao je da su studenti bogoslovije hranjeni užasno neadekvatnom ishranom teza i dokaza, i da je njihovo poznavanje većine velikih mislilaca istorije sveden na uprošćene karikature. Koplston je krenuo da ispravi grešku tako što je napisao kompletnu istoriju zapadne filozofije, onu punu incidenta i intelektualnog uzbuđenja – i onu koja daje puno mesto svakom misliocu, predstavljajući njegovu misao na lepo zaokružen način i pokazujući svoje veze sa onima koji išao pre i onima koji su došli posle njega. Rezultat Koplestonovog čudesnog rada je istorija filozofije za koju je malo verovatno da će se ikada nadmašiti. Časopis Thought je sumirao opšte slaganje među naučnicima i studentima kada je recenzirao Koplstonovu Istoriju filozofije kao „širokoumnu i objektivnu, sveobuhvatnu i naučnu, ujedinjenu i dobro proporcionalnu... Ne možemo je preporučiti previše visoko“.