Odlično očuvana

odlično stanje , 20 x 14 , 180 strana

Dobro očuvana knjiga... K91

SKOLSKA KNJIGA NOVISAD 2008 MEKI POVEZ 127 STR OCUVANO POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 MM 1

Pridejnski letopis Lojd Aleksander 1-5 komplet svetli kralj crni kotao knjiga tri znanja lirov zamak taran lutalica mek povez, 20 cm stanje kao novo. KNJIGA TRI ZNANJA (168 strana) Taran mašta o pustolovini, ali njemu, Svinjaru Pomoćniku, nikad se ništa zanimljivo ne događa – sve dok mu svinja ne pobegne. Potera kroz šumu odvešće Tarana daleko od doma i u veliku opasnost, jer zlo krstari Pridejnom. Okupivši oko sebe neobične i čudesne prijatelje koje će sresti na svom putu, Taran će se naći usred borbe ne bi li dobro odnelo pobedu nad zlom – i da njegov voljeni dom ne bi pao u vlast nečastivog zlotvora. CRNI KOTAO (177 strana) U Ker Dalbenu, gde boravi Taran Svinjar Pomoćnik, caruje mir, ali ostalom delu Pridejna preti zlo. Nečastiva Araunova vojska narasta sa svakim danom, a ti jezoviti ratnici nikada ne umiru. Rađaju se iz Crnog kotla, od ukradenih tela izginulih vojnika. Ako junaci ove pripovesti misle da pobede zlo, moraće da unište kotao. Taran se dobrovoljno javlja da putuje do Araunovog uporišta i pomogne da se gnusni kotao uništi. Zajedno s nanovo okupljenim vernim prijateljima, Taran hrabra srca kreće u susret ogromnoj opasnosti. LIROV ZAMAK (158 strana) Dosad se princeza Ajlonvi pridruživala Taranu u svim njegovim pustolovinama. Međutim, jednoj princezi potr

NARODNE PRIPOVETKE, izdavač GLAS Banjaluka, 1982.Knjiga sadrži 54 pripovetke:Čardak ni na nebu ni na zemlji,Pepeljuga, Sve, sve, ali zanat, Ero i kadija, Krepao kotao i druge. Meki povez, 104 starnice.

Kao novo. Bez posvete. Narodne priče - Više Autora Godina izdanja: 2016 Broj strana: 144 Povez: Tvrd Priredila Olivera Grbić. Ilustrovao Goran GrbićNajlepše srpske narodne priče.Baš-čelikZmija mladoženjaZlatna jabuka i devet paunicaČardak ni na nebu ni na zemljiU laži su kratke nogeU cara Trojana kozje ušiNemušti jezikZla ženaSveti Sava i đavoĐavo i njegov šegrtMiloš i DivonjaDete sa devet čirakaUsudLaž za opkladuKralji čobaninZlatoruni ovanBiberčeĆelaEro i kadijaKrepao kotao

Novo - Nekorišćeno stanje 1055 grama KNJIGA TRI ZNANJA (168 strana 190 grama) Taran mašta o pustolovini, ali njemu, Svinjaru Pomoćniku, nikad se ništa zanimljivo ne događa – sve dok mu svinja ne pobegne. Potera kroz šumu odvešće Tarana daleko od doma i u veliku opasnost, jer zlo krstari Pridejnom. Okupivši oko sebe neobične i čudesne prijatelje koje će sresti na svom putu, Taran će se naći usred borbe ne bi li dobro odnelo pobedu nad zlom – i da njegov voljeni dom ne bi pao u vlast nečastivog zlotvora. CRNI KOTAO (177 strana 210 grama) U Ker Dalbenu, gde boravi Taran Svinjar Pomoćnik, caruje mir, ali ostalom delu Pridejna preti zlo. Nečastiva Araunova vojska narasta sa svakim danom, a ti jezoviti ratnici nikada ne umiru.Rađaju se iz Crnog kotla, od ukradenih tela izginulih vojnika.Ako junaci ove pripovesti misle da pobede zlo, moraće da unište kotao. Taran se dobrovoljno javlja da putuje do Araunovog uporišta i pomogne da se gnusni kotao uništi. Zajedno s nanovo okupljenim vernim prijateljima, Taran hrabra srca kreće u susret ogromnoj opasnosti. LIROV ZAMAK (158 strana 175 grama) Dosad se princeza Ajlonvi pridruživala Taranu u svim njegovim pustolovinama. Međutim, jednoj princezi potrebna su naročita znanja, kakva se mogu steći samo na kraljevskom dvoru, pa tako Ajlonvi putuje na ostrvo Monu da otpočne s pravim učenjem. No ispostaviće se da život na dvoru i nije toliko dosadan kako je isprva delovao neradoj princezi – prijatelji i neprijatelji iskrsavaju pod svakojakim maskama, a iza svakog ugla vreba opasnost. Kad Ajlonvi odjednom iščezne a na površinu izbiju uznemirujući glasovi o zloj čarobnici Ahren, Taran i njegova družina otisnuće se u uzbudljiv i zastrašujući zadatak – da izbave svoju princezu. Ali hoće li se Taran boriti za Ajlonvin život tek zato da bi je na samom kraju izgubio? TARAN LUTALICA (203 strane 225 grama) Taran je dosad bio Svinjar Pomoćnik i ratnik, ali srce mu je na mukama. Ko su mu roditelji? Odakle je poreklom? Otisnuvši se u potragu za saznanjem ko je zaista on, Taran putuje Pridejnom, u pratnji vernih drugova, tragom tajni koje je odavno sahranilo vreme i ćutnja. Ukoliko su mu roditelji bili plemenitog porekla, kao što se on nada, možda će princeza Ajlonvi zlatnoriđe kose početi da misli na njega podjednako često i podjednako toplo kao što on misli na nju. SVETLI KRALJ (240 strana 255 grama) Mač Dirnvin, najsnažnije oružje Pridejnskog kraljevstva, dopao je šaka Araunu, Gospodaru Smrti. Sada će Svinjar Pomoćnik Taran i knez Gvidion povesti vojnu protiv moćnog gospodara. Posle pohoda koji traje čitavu zimu i prepun je opasnosti, Taranova vojska stiže na planinu Alu, uporište zla. Tamo će Taran biti primoran da načini najznačajniji izbor svog života, u trenutku kad se suoči sa zlom čarobnicom Ahren i strahotnim Araunom. HLUD1

Vuk Stefanović Karadžić Narodne pripovetkeMeki povezDžepni formatZašto u narodnim pripovetkama najmlađi sin uvek pobeđuje aždaju i osvaja princezu; kako nadmudriti đavola; otkud to da nekome sve polazi za rukom a neko nikad nema sreće; zbog čega ljudi nemaju ravan taban; zašto su prostaci siromašni; koji su lekovi od magija – odgovori na ovakva pitanja i druga čudesa iz narodne mašte kriju se u ovoj knjizi.Prevedene na mnoge svetske jezike još u Vukovo doba, pripovetke Međedović, Čardak ni na nebu ni na zemlji, Nemušti jezik, Zlatna jabuka i devet paunica, Baš-Čelik, Usud, Pepeljuga, Biberče, U cara Trojana kozje uši, Jarac živoderac, Sveti Sava i đavo, Krepao kotao i mnoge druge – pravi su biseri usmenog narodnog blaga. Pošto im je formu i stilski pečat dao sâm Vuk, one su istovremeno i „istočnik autentične srpske proze sa sredine XIX veka“ (Miodrag Maticki).12/24

Odlična kao nova Istorijski Triler 366 strana 400 grama U RIMU PAPE BONIFACIJA VIII SPREMA SE JOŠ JEDAN KRSTAŠKI POHOD, POSLEDNJI I KONAČAN. ALI STEGOVI KRSTAŠA VIJORE SE PRED NELETOM PAKLENOG VETRA... Dvadeset prvi oktobar 1301. godine. Dante Aligijeri kreće u Rim kao predstavnik svog grada pri Svetoj stolici. Lišen prazne taštine, ne mareći za spoljašnja obeležja, firentinski izaslanik Dante nepoverljiv je čak i prema svojim pratiocima Mazu Minerbetiju i Koraci da Sinji. Sam, podozriv, okružen jedino sopstvenim brigama i pergamentima Enejide obožavanog Vergilija, pesnik stiže u Rim podignut na ruševinama stare Rimske imperije, podeljen na utvrđene kvartove s kulama, kojima gospodare patricijske porodice. Kotao uzavreo od napetosti, unutrašnjih sukoba, zavera, nad kojim se nadvila preteća senka Zamka svetog Anđela – neosvojive tvrđave pape Bonifacija VIII. Na njegovu misiju obrušilo se kobno predskazanje: jezivo unakaženi leševi devojaka otkriveni u kratkom vremenskom razmaku pokazuju nesumnjive znake ritualnog sakaćenja. Dante nema nikakva ovlašćenja da istražuje ubistva u stranom gradu: jedino će ga njegov osećaj za pravdu podstaći da obeća majci jedne žrtve da će otkriti ubicu i osvetiti oskrnavljeno telo.

Odlična kao nova Istorijski Triler 366 strana 400 grama U RIMU PAPE BONIFACIJA VIII SPREMA SE JOŠ JEDAN KRSTAŠKI POHOD, POSLEDNJI I KONAČAN. ALI STEGOVI KRSTAŠA VIJORE SE PRED NELETOM PAKLENOG VETRA... Dvadeset prvi oktobar 1301. godine. Dante Aligijeri kreće u Rim kao predstavnik svog grada pri Svetoj stolici. Lišen prazne taštine, ne mareći za spoljašnja obeležja, firentinski izaslanik Dante nepoverljiv je čak i prema svojim pratiocima Mazu Minerbetiju i Koraci da Sinji. Sam, podozriv, okružen jedino sopstvenim brigama i pergamentima Enejide obožavanog Vergilija, pesnik stiže u Rim podignut na ruševinama stare Rimske imperije, podeljen na utvrđene kvartove s kulama, kojima gospodare patricijske porodice. Kotao uzavreo od napetosti, unutrašnjih sukoba, zavera, nad kojim se nadvila preteća senka Zamka svetog Anđela – neosvojive tvrđave pape Bonifacija VIII. Na njegovu misiju obrušilo se kobno predskazanje: jezivo unakaženi leševi devojaka otkriveni u kratkom vremenskom razmaku pokazuju nesumnjive znake ritualnog sakaćenja. Dante nema nikakva ovlašćenja da istražuje ubistva u stranom gradu: jedino će ga njegov osećaj za pravdu podstaći da obeća majci jedne žrtve da će otkriti ubicu i osvetiti oskrnavljeno telo.

60448) Srpske narodne pripovijetke , Vuk Karadžić , Laguna Beograd 2017 , Sve Vukove narodne priče u jednoj knjizi. Zašto u narodnim pripovetkama najmlađi sin uvek pobeđuje aždaju i osvaja princezu; kako nadmudriti đavola; otkud to da nekome sve polazi za rukom a neko nikad nema sreće; zbog čega ljudi nemaju ravan taban; zašto su prostaci siromašni; koji su lekovi od magija – odgovori na ovakva pitanja i druga čudesa iz narodne mašte kriju se u ovoj knjizi. Prevedene na mnoge svetske jezike još u Vukovo doba, pripovetke Međedović, Čardak ni na nebu ni na zemlji, Nemušti jezik, Zlatna jabuka i devet paunica, Baš-Čelik, Usud, Pepeljuga, Biberče, U cara Trojana kozje uši, Jarac živoderac, Sveti Sava i đavo, Krepao kotao i mnoge druge – pravi su biseri usmenog narodnog blaga. Pošto im je formu i stilski pečat dao sâm Vuk, one su istovremeno i „istočnik autentične srpske proze sa sredine XIX veka“ (Miodrag Maticki). Obeležavajući jubilej Vukovog rođenja, Vukova zadužbina i „Laguna“ objavljuju sve narodne pripovetke koje je Vuk lično sakupio i zapisao, ukupno sto trinaest, a koje su do danas samo nekoliko puta objavljene u celini i u svom neizmenjenom obliku. tvrd povez, format 13,5 x 20,5 cm , ćirilica , 486 strana

Sve Vukove narodne priče u jednoj knjizi. Zašto u narodnim pripovetkama najmlađi sin uvek pobeđuje aždaju i osvaja princezu; kako nadmudriti đavola; otkud to da nekome sve polazi za rukom a neko nikad nema sreće; zbog čega ljudi nemaju ravan taban; zašto su prostaci siromašni; koji su lekovi od magija – odgovori na ovakva pitanja i druga čudesa iz narodne mašte kriju se u ovoj knjizi. Prevedene na mnoge svetske jezike još u Vukovo doba, pripovetke Međedović, Čardak ni na nebu ni na zemlji, Nemušti jezik, Zlatna jabuka i devet paunica, Baš-Čelik, Usud, Pepeljuga, Biberče, U cara Trojana kozje uši, Jarac živoderac, Sveti Sava i đavo, Krepao kotao i mnoge druge – pravi su biseri usmenog narodnog blaga. Pošto im je formu i stilski pečat dao sâm Vuk, one su istovremeno i „istočnik autentične srpske proze sa sredine XIX veka“ (Miodrag Maticki). Obeležavajući jubilej Vukovog rođenja, Vukova zadužbina i „Laguna“ objavljuju sve narodne pripovetke koje je Vuk lično sakupio i zapisao, ukupno sto trinaest, a koje su do danas samo nekoliko puta objavljene u celini i u svom neizmenjenom obliku. Povodom 230. godišnjice Vukovog rođenja.

Sve Vukove narodne priče u jednoj knjizi. Zašto u narodnim pripovetkama najmlađi sin uvek pobeđuje aždaju i osvaja princezu; kako nadmudriti đavola; otkud to da nekome sve polazi za rukom a neko nikad nema sreće; zbog čega ljudi nemaju ravan taban; zašto su prostaci siromašni; koji su lekovi od magija – odgovori na ovakva pitanja i druga čudesa iz narodne mašte kriju se u ovoj knjizi. Prevedene na mnoge svetske jezike još u Vukovo doba, pripovetke Međedović, Čardak ni na nebu ni na zemlji, Nemušti jezik, Zlatna jabuka i devet paunica, Baš-Čelik, Usud, Pepeljuga, Biberče, U cara Trojana kozje uši, Jarac živoderac, Sveti Sava i đavo, Krepao kotao i mnoge druge – pravi su biseri usmenog narodnog blaga. Pošto im je formu i stilski pečat dao sâm Vuk, one su istovremeno i „istočnik autentične srpske proze sa sredine XIX veka“ (Miodrag Maticki). Obeležavajući jubilej Vukovog rođenja, Vukova zadužbina i „Laguna“ objavljuju sve narodne pripovetke koje je Vuk lično sakupio i zapisao, ukupno sto trinaest, a koje su do danas samo nekoliko puta objavljene u celini i u svom neizmenjenom obliku. Povodom 230. godišnjice Vukovog rođenja.

Novo, nečitano, nema posvete. Srpske narodne pripovijetke - Vuk Stefanović Karadžić Godina izdanja: 2017 Broj strana: 490 Povez: Tvrd Sve Vukove narodne priče u jednoj knjizi. Zašto u narodnim pripovetkama najmlađi sin uvek pobeđuje aždaju i osvaja princezu; kako nadmudriti đavola; otkud to da nekome sve polazi za rukom a neko nikad nema sreće; zbog čega ljudi nemaju ravan taban; zašto su prostaci siromašni; koji su lekovi od magija – odgovori na ovakva pitanja i druga čudesa iz narodne mašte kriju se u ovoj knjizi. Prevedene na mnoge svetske jezike još u Vukovo doba, pripovetke Međedović, Čardak ni na nebu ni na zemlji, Nemušti jezik, Zlatna jabuka i devet paunica, Baš-Čelik, Usud, Pepeljuga, Biberče, U cara Trojana kozje uši, Jarac živoderac, Sveti Sava i đavo, Krepao kotao i mnoge druge – pravi su biseri usmenog narodnog blaga. Pošto im je formu i stilski pečat dao sâm Vuk, one su istovremeno i „istočnik autentične srpske proze sa sredine XIX veka“ (Miodrag Maticki). Obeležavajući jubilej Vukovog rođenja, Vukova zadužbina i „Laguna“ objavljuju sve narodne pripovetke koje je Vuk lično sakupio i zapisao, ukupno sto trinaest, a koje su do danas samo nekoliko puta objavljene u celini i u svom neizmenjenom obliku. Povodom 230. godišnjice Vukovog rođenja.

Narodne priče SADRŽAJ Baš-Čelik Zmija mladoženja Zlatoruni ovan Zlatna jabuka i devet paunica Čardak ni na nebu ni na zemlji U laži su kratke noge U cara Trojana kozje uši Pepeljuga Nemušti jezik Zla žena Sveti Sava i đavo Đavo i njegov šegrt Grbo i kralj đavolski Miloš i Divonja Dijete sa devet čiraka Prava se muka ne da sakriti Usud Tivtiz i Džomet Hamal i hadžija Pijevac na divanu Laž za opkladu Ćosa i Ugursuz Kralj i čobanin Ero i kadija Krepao kotao Nasradin hodža i Francuz Izdavač: RAD, Beograd Godina: 1963 Broj strana: 146 Tvrdi povez Biblioteka: Reč i misao 121 Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 5550 Težina: grama 180 NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

61223) KLJUČ OD KUĆE , Milosav Tešić , Matica srpska Novi Sad 1991 , pesme ,Sadržaj: Pismo ,Žitomislić , Tršić ; Čokešina ; Romanija ; Foča, Ćehotina ; Cer, Tekeriš ; Mačkov kamen, Gučevo ; Šabac, Valjevo ; Čačak, Užice ; Žitomislić ; Ivanjica ; Kremna, gumno zvjezdano ; Vlašić . - Metohija, eh (: Prizren, Gnjilane ; Pećka patrijaršija: dud Svetoga Save ; Metohija ; Metohija, kućno sleme ; Samodreža, Nerodimka ; A Bistrice, tri Bistrice ; Kosovo, lepo polje ravno . - Venčac : Kula Nebojša, Bukulja ; Restoran `Kalemegdanska terasa` ; Kalemegdan, plato ; Beograd: železnička stanica ; Knez-Mihajlova, Rečnik SANU ; b Skadarlija: pijaca ; Venčac . - Ljuboviđa : Ljuboviđa ; Ljuboviđa: Đerv i ljubov ; Ljuboviđa Ljuboviđe . - Kuće : Brojanica - I : Gumno ; Ambar ; Podrum ; Predeo s magazom ; Kačara, mesec pojeden ; Kotao, veselica rakija . - II : Vodenica ; Vodenica s prizorom iz ranog socijalizma ; Gozba pred vodenicom ; Kolo u vodenici ; Blešti kocka s tri kvadrata ; Savanović . - III : San o kolibi ; Senik, crkva opsena ; Predeo s pojatom ; Torovi ; Pojilo ; Međa: trava gospina ; Livada: trava hajdučka ; Vinogradac ; Plandište, pesma sutnica ; Ražište, bukolika ; Predeo sa erosom . IV : Kuća; Kućno sunce i sneg-čedo ; Kućne duše miris ; Ognjište: starica s kokoškom ; Kuća: ognjište, mlekar ; Divlja kuća ; Kućni prag, gašenje ognjišta ; Kuća selica . V : Cjepalo ; Predeo sa čardakom ; Vajat ; Pčelinjak ; Predeo sa đermom ; Avlija, božićnje jutro VI : Mala soba: istjerivanje strave ; Mala soba: buncalica ; Soba: rođenje brata . VII (Soneti produženog trajanja: devet motiva) : Siječanj: u snijegu božur sja ; Sveti Sava, uranak ; Bijela nedjelja: ljuljaške ; Misa ; Babini kozlići ; Čitajući Danila, Sveti Marko ; Pretres kuće ; Debelo brdo: krčma, kocka ; Bajina bašta, bolnica . Beleška o pesniku . Crtež na koricama: ZVEKIR (iz knjige Aleksandra Deroka - Srpsko neimarstvo), mek povez, format 16 x 21 cm , ćirilica, 138 strana,

Kao novo. Bez posvete. Hotel „Portofino“ - Dž. P. O’Konel Godina izdanja: 2023 Broj strana: 344 Povez: Mek Dobro došli na čarobnu italijansku rivijeru u britanski hotel sa svetskom klijentelom. Roman po kojem je snimljena istoimena hit TV serija. Dobro došli u Hotel Portofino, gde vas očekuju romansa, zabava i mnoge intrige. Nalazite se na čarobnoj italijanskoj rivijeri u uzbudljivoj atmosferi ludih dvadesetih. Hotel Portofino je otvoren pre samo nekoliko nedelja, a njegova vlasnica Bela Ejnsvort već ima mnoštvo problema. Nije lako ispuniti želje otmene klijentele. Uz to se našla na meti lokalnog političara sklonog spletkama i korupciji, koji preti da će je uvući u usijani kotao Musolinijeve Italije. Da stvari budu gore, Bela ima problema u braku, a njena deca još pate od strašnih posledica Velikog rata. Porodica se nada da njihove probleme može rešiti neoženjeni sin Lucijan kojem se ukazala povoljna prilika za probitačan brak sa engleskom aristokratkinjom. Međutim, događaji će krenuti u nepredvidljivom pravcu, a posledice će osetiti svi. Atmosfera ovog romana poseduje sve najbolje elemente zbog kojih volimo romane Agate Kristi, Henrija Džejmsa i Idit Vorton. „Ako volite serije kao što su Dauntonska opatija i Kruna, onda morate odmah da pročitate Hotel Portofino.“ – PopSugar „Ranjena gubicima u Velikom ratu i nesrećnim brakom sa Sesilom, Bela pokušava da od hotela Portofino načini oazu milosti, razuma i dobrote u mračnom svetu.“ – historicalnovelsociety.org „Ova knjiga zaista ima sve: ljubav, gubitak, ucenu, krađu umetnina, tajne i glamur koji će vas opčiniti i naterati da listate njene stranice sve dok ne saznate konačan rasplet događaja.“ – bookliterati.com „Bujni opisi hrane, vina, plaže i pogleda mogli bi da vas navedu da rezervišete odmor na ovoj prelepoj obali. Hotel Portofino je ostvarenje sna za one koji uživaju u misterijama, romantici i opisima života na visokoj nozi.“ – booknbrunch.com

Format: 13x20 cm Broj strana: 344 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 25. januar 2023. Prevodilac: Marko Mladenović Dobro došli na čarobnu italijansku rivijeru u britanski hotel sa svetskom klijentelom. Roman po kojem je snimljena istoimena hit TV serija. Dobro došli u Hotel Portofino, gde vas očekuju romansa, zabava i mnoge intrige. Nalazite se na čarobnoj italijanskoj rivijeri u uzbudljivoj atmosferi ludih dvadesetih. Hotel Portofino je otvoren pre samo nekoliko nedelja, a njegova vlasnica Bela Ejnsvort već ima mnoštvo problema. Nije lako ispuniti želje otmene klijentele. Uz to se našla na meti lokalnog političara sklonog spletkama i korupciji, koji preti da će je uvući u usijani kotao Musolinijeve Italije. Da stvari budu gore, Bela ima problema u braku, a njena deca još pate od strašnih posledica Velikog rata. Porodica se nada da njihove probleme može rešiti neoženjeni sin Lucijan kojem se ukazala povoljna prilika za probitačan brak sa engleskom aristokratkinjom. Međutim, događaji će krenuti u nepredvidljivom pravcu, a posledice će osetiti svi. Atmosfera ovog romana poseduje sve najbolje elemente zbog kojih volimo romane Agate Kristi, Henrija Džejmsa i Idit Vorton. „Ako volite serije kao što su Dauntonska opatija i Kruna, onda morate odmah da pročitate Hotel Portofino.“ – PopSugar „Ranjena gubicima u Velikom ratu i nesrećnim brakom sa Sesilom, Bela pokušava da od hotela Portofino načini oazu milosti, razuma i dobrote u mračnom svetu.“ – historicalnovelsociety.org „Ova knjiga zaista ima sve: ljubav, gubitak, ucenu, krađu umetnina, tajne i glamur koji će vas opčiniti i naterati da listate njene stranice sve dok ne saznate konačan rasplet događaja.“ – bookliterati.com „Bujni opisi hrane, vina, plaže i pogleda mogli bi da vas navedu da rezervišete odmor na ovoj prelepoj obali. Hotel Portofino je ostvarenje sna za one koji uživaju u misterijama, romantici i opisima života na visokoj nozi.“ – booknbrunch.com Dž. P. O’Konel je radio kao urednik i pisac za brojne novine i časopise, uključujući Time Out, Guardian, Times i Daily Telegraph. Pored romana, napisao je i enciklopediju o začinima, odu pisanju pisama i analizu omiljenih knjiga Dejvida Bouvija i načina na koji su uticale na njegovo muzičko stvaralaštvo. Živi i radi u Londonu. MG22 (N)

Lepota i tuga Intimna istorija Prvog svetskog rata Peter Englund Kao novo, izvrstan primerak.. Veliki, ili Evropski rat – kako su ga nazvali savremenici koji su ga preživeli kao vojnici na frontovima ili civili izmučeni oskudicom, bolestima i iscrpljujućim radom – doneo je savremenicima jedno sasvim novo iskustvo. Bez obzira na to da li su pripadali pobedničkoj ili poraženoj strani, svi su kao duboki ožiljak nosili taj rat što je imao snagu ogromne, neočekivane prirodne kataklizme koja je velikim nanosima smrti, razaranja, bola i patnji, zatrpala iluziju i utopiju o svetu „belle epoque“. Odvlačeći u istoriju četiri velika carstva i dovodeći na svome kraju na scenu nove države, Veliki rat ne samo da je menjao geografske karte Staroga sveta već je promenio i shvatanje života, patnje, ljudskih vrednosti; bio je to i veliki pakleni kotao u kojem su se iz gneva, frustracija, mržnji, amalgamisale revolucije i nove ideologije. Peter Englund sklapa razbijenu sliku rata od krhotina ljudskih sudbina: dnevnici, pisma, autobiografski zapisi, muškaraca i žena, oficira i vojnika, civila, lekara, bolničarki, dobrovoljaca i onih poslanih na bojišta bez njihove volje, mladih i onih u zrelim godinama – niti su složenog tkanja u kojem se prepliću životi i smrt, u rovovima, pozadini, vojnim lazaretima, bordelima, železničkim stanicama, evropskim metropolama i provincijskim zabitima čija imena dobijaju važnost na vojnim kartama. Englund govori o početnim iluzijama da će rat brzo (i trijumfalno) biti okončan i o brutalnom, krvavom otrežnjenju koje je Evropi donelo ratno bezumlje u rovovima i na bojištima. Prati ih na širokom prostoru od Francuske, Engleske, Nemačke, Rusije, do Srbije, Male Azije, Egipta... Devetnaest ratnih sudbina Englund ukršta tokom četiri godine Velikog rata, otkrivajući onu njegovu drugu stranu, često zapostavljenu i u senci „velike istorije“: šta se događalo sa običnim ljudima, uvučenim u vrtlog velikih političkih, ideoloških i društvenih lomova. Među njima je i mlada srpska lekarka Slavka Mihailović, koja je ratne godine provela pomažući i lečeći ranjene i bolesne, prolazila kroz agoniju trogodišnje strane okupacije i konačno dočekala oslobođenje. Peter Englund je Veliki rat tumačio izabravši humanu perspektivu: iščitavajući svedočanstva učesnika iz raznih zemalja, obeju zaraćenih strana, sklopio je upečatljivu povest o njemu, dajući njegovoj teškoj i tragičnoj istoriji jedno ljudsko, „prepoznatljivo” lice. Milan Ristović “Ovo je knjiga o Prvom svetskom ratu. Ona međutim ne govori šta je taj rat bio – ne objašnjava njegove uzroke, tok, završetak i posledice; jer već postoji mnoštvo izuzetnih dela koja se bave baš time – ona govori kako je bilo… Ovo delo je u izvesnom smislu antiistorija, jer mi je cilj bio da ovaj, na svaki način epohalan događaj, svedem na njegovu najsitniju, atomsku česticu, naime na pojedinačno ljudsko biće i njegove doživljaje.” Peter Englund Iz Predgovora srpskom izdanju Peter Englund je stalni sekretar Švedske akademije (najpre poznate po dodeljivanju Nobelove nagrade za književnost). Knjiga Lepota i tuga – Intimna istorija Prvog svetskog rata do sada je prevedena na više od dvadeset jezika.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Lepota i tuga - Peter Englund Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2014 Broj strana: 500 Format: 25 cm Povez: Tvrdi Veliki, ili Evropski rat – kako su ga nazvali savremenici koji su ga preživeli kao vojnici na frontovima ili civili izmučeni oskudicom, bolestima i iscrpljujućim radom – doneo je savremenicima jedno sasvim novo iskustvo. Bez obzira na to da li su pripadali pobedničkoj ili poraženoj strani, svi su kao duboki ožiljak nosili taj rat što je imao snagu ogromne, neočekivane prirodne kataklizme koja je velikim nanosima smrti, razaranja, bola i patnji, zatrpala iluziju i utopiju o svetu „belle epoque“. Odvlačeći u istoriju četiri velika carstva i dovodeći na svome kraju na scenu nove države, Veliki rat ne samo da je menjao geografske karte Staroga sveta već je promenio i shvatanje života, patnje, ljudskih vrednosti; bio je to i veliki pakleni kotao u kojem su se iz gneva, frustracija, mržnji, amalgamisale revolucije i nove ideologije. Peter Englund sklapa razbijenu sliku rata od krhotina ljudskih sudbina: dnevnici, pisma, autobiografski zapisi, muškaraca i žena, oficira i vojnika, civila, lekara, bolničarki, dobrovoljaca i onih poslanih na bojišta bez njihove volje, mladih i onih u zrelim godinama – niti su složenog tkanja u kojem se prepliću životi i smrt, u rovovima, pozadini, vojnim lazaretima, bordelima, železničkim stanicama, evropskim metropolama i provincijskim zabitima čija imena dobijaju važnost na vojnim kartama. Englund govori o početnim iluzijama da će rat brzo (i trijumfalno) biti okončan i o brutalnom, krvavom otrežnjenju koje je Evropi donelo ratno bezumlje u rovovima i na bojištima. Prati ih na širokom prostoru od Francuske, Engleske, Nemačke, Rusije, do Srbije, Male Azije, Egipta… Devetnaest ratnih sudbina Englund ukršta tokom četiri godine Velikog rata, otkrivajući onu njegovu drugu stranu, često zapostavljenu i u senci „velike istorije“: šta se događalo sa običnim ljudima, uvučenim u vrtlog velikih političkih, ideoloških i društvenih lomova. Među njima je i mlada srpska lekarka Slavka Mihailović, koja je ratne godine provela pomažući i lečeći ranjene i bolesne, prolazila kroz agoniju trogodišnje strane okupacije i konačno dočekala oslobođenje. Peter Englund je Veliki rat tumačio izabravši humanu perspektivu: iščitavajući svedočanstva učesnika iz raznih zemalja, obeju zaraćenih strana, sklopio je upečatljivu povest o njemu, dajući njegovoj teškoj i tragičnoj istoriji jedno ljudsko, „prepoznatljivo” lice. Milan Ristović Peter Englund, rođen 1957, istoričar, pisac, od 2001. do 2006. profesor na Institutu za dramu, član je Švedske akademije od 2002. Njen sekretar je od 2009. godine. Doktorirao je 1989. godine radom Ugrožena kuća: Plemićke predstave o društvu u doba velike sile, jednim od prvih većih švedskih radova iz istorije mentaliteta. Njegova uža specijalnost je istorija XVII stoleća, o kojoj je objavio prva dva od planirana tri toma: Godine rata: O Švedskoj kao velesili i jednom čoveku u njenom središtu (1993), za koju je 1993. godine dobio prestižnu Nagradu August, i Nepobedivi (2000) sa istim podnaslovom. Najveći uspeh je doživeo knjigom Poltava (1988), deheroiziranim opisom dana za danom bitke koju su jedinice Karla XII izgubile protiv jedinica Petra Velikog. Svojim pristupom, u kome je iskoristio svu dostupnu građu, od dokumenata preko pisama do poezije, i svojim stilom, u kome meša strogu naučnu analizu i pripovedačku radost, osvojio je čitaoce (knjiga je prodata u više od četvrt miliona primeraka i prevedena na više jezika) i ogromno doprineo popularizaciji istorije u Švedskoj. Njegove sledeće knjige su Srebrna maska: Kratka biografija kraljice Kristine (2006), pravo remek-delo minijaturne biografije Lepota i tuga bitke (2008), te zbirke eseja Predeo prošlosti (1991), Pisma s nulte tačke (1996) i Istorija tišine i drugi eseji (2003). Zbirkama eseja, od kojih su neki prerađeni članci i reportaže koje je pisao kao novinar, približio je širokoj publici ono što naziva malom istorijom, istorijom svakodnevice i malih stvari, koje su u suštini velike koliko i takozvana velika istorija ratova, revolucija i poprišta. Pisao je i scenarija za televizijske serije, objavio kratki roman Grmeću (2005) sa temom iz 1706. godine. Svoja novinarska iskustva iz praćenja ratova u Hrvatskoj, Bosni, Avganistanu i Iraku sažeo je u knjižici Scene iz ogledala: Fragmenti uspomena iz četiri rata (2006).

Odlično očuvano! Naslov Od izvora ka izvoru : [120 srpskih narodnih pesama i 120 srpskih narodnih pripovedaka] / [izabrao Dejan Tomić] Vrsta građe zbornik URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1994 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : D-O, [agencija za poslovne uspehe], 1994 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 235 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Tomić, Dejan Egerić, Ljubinka Sadržaj S a d r ž a j: Umesto predgovora / Ljubinka Egerić (5-8). - 120 srpskih narodnih pesama (9-135): 1. Prsten je zalog prave ljubavi (11); 2. Za starije nije a za mlade jeste (12); 3. Višnjičica rod rodila (13); 4. Srpska devojka (14); 5. Dragi pa dragi (15); 6. Mostarac u Dubrovniku (16-17); 7. Đevojka lađe gradila (17); 8. Šta da čini, ko misli božji biti (18); 9. Božićna pesma (19); 10. U Božića tri seke imadu (20); 11. Krštenje Hristovo (21); 12. Sveti Nikola (22-23); 13. Sazdade se bela crkva (23); 14. Sveti Đorđe spasava devojku od ale (24-25); 15. Neblagodarni sinovi (26); 16. Molitva svetitelja Save (27); 17. Nebesna Srbija (28-29); 18. Sveti Sava (30-31); 19. Car i nejaki Dejan (32-33); 20. Bolje je zlato i staro, nego srebro novo (33); 21. Bećar Mara i Pero Bugarin (34); 22. Radost iznenada (35); 23. Draga dragom san tolkuje (36); 24. Kita cvijeća od dragane (37); 25. Koja majke ne sluša (38-39); 26. Udovica prvog muža žali (39); 27. Što mora biti, biti će (40); 28. Dragojlo i Smiljana (41); 29. Milostiva snaša (42-43); 30. Ništa se sakriti ne može (43); 31. Majka i devojka (44); 32. Ko najpravije deluje (45); 33. Ljubav je preča, nego sestra i snaha (46); 34. Žalostiva draga (47); 35. Smrt drage i dragoga (48); 36. Aoj, konjče, dobro moje (49); 37. Oj devojko dušo moja (50-51); 38. Zafali se žuti limun (51); 39. Žalosni rastanak (52); 40. Žedno momče gorom jezdijaše (53); 41. Čija je devojka (54); 42. Devojka je imanje do vijeka (55); 43. Djevojka izbira momka (56-57); 44. Paslo konja mlado momče (58); 45. Janko i Janja (59); 46. Pala magla u Primorje (60); 47. Lov lovio adži ćir Jovanče (61); 48. Kad se ženi Ćiro od Budima (62); 49. Gdi smo sinoć na konaku bili (63); 50. Vukoman i Vukomanka (64-65); 51. Poranila Jagoda đevojka (66); 52. Iznenada se sastali (67); 53. Izvor - voda izvirala (68-69); 54. Vihor ružu po polju nosaše (69); 55. Dva se cvetka u gorici ljube (70); 56. Osveta devojke nad momkom (71); 57. Momak kune đevojku (72); 58. Jovo i Aneta (73); 59. Sunce zađe, mrak po polju pade (74-75); 60. Igrali se vrani konji (75); 61. Devojka i lice (76); 62. Ja uzbrah stručak od zemlje (77); 63. Ljuba Damjanova (78); 64. Soko bira gde će naći mira (79); 65. Oštra kosa do kamena došla (80); 66. Uz put rasla perunika (81); 67. Hvalila se hvalisava (82); 68. Rasla tanka jelika (83); 69. Oj, devojko negolem đavole (84); 70. Cv`jeće brala lijepa đevojka (85); 71. Lijepo ti javor urodio (86); 72. Jovo konja na mostu kovaše (87); 73. Ah, moj Mijo, gde si sinoć bio? (88); 74. Kušanje (89); 75. Ne veruj đevojci (90); 76. Majka, seja i ljuba (91); 77. Gdeno sinoć na večeri besmo (92); 78. Zaprosiše jedinu u majke (93); 79. Kad đeveri vode nevjestu u kolo (94); 80. Kolika je gora božurova (95); 81. Sinovi majku poslušali (96-97); 82. Sunce zađe za Neven, za goru (97); 83. Majka budi Karanfilu (98); 84. Rod je ženin miliji, nego sestra (99); 85. Moji rani vinogradi (100); 86. Viša je gora od gore (101); 87. Zaspala devojka drenku na korenku (102); 88. Žeteoci se nadmeću (103); 89. Marko prosi Moravku devojku (104); 90. Janje Jovanovo (105); 91. Spavaj, čedo, rodila te majka (106); 92. Majka hoće Đurđa da okupa (107); 93. Majka nejakog Nenada (108); 94. Blizanci prirode (109); 95. Mati proklela kćer (110); 96. Sjajna košulja (111); 97. Grad gradio mlad Jovica (112-113); 98. Djevojka ljepša od sunca i mjeseca (113); 99. Vila i momče (114); 100. Devojka i sunce (115); 101. Opklada vile i devojke (116); 102. Jelen i vila (117); 103. Sunce i mjesec prose djevojku (118-119); 104. Ljuba zmaja ognjenoga (119); 105. Ženidba mjeseca (120); 106. Ženidba sjajnoga mjeseca (121); 107. Sunčeva sestra i paša tiranin (122-123); 108. Jarko sunce ide na konake (123); 109. Na planini tri bijela snijega (124); 110. Sunce mi se navalilo (125); 111. Inokosna Anka (126); 112. Dijoba Đurđeva (127); 113. Stevan s vojske dođe (128); 114. Vojevao beli Vide (129); 115. Šta se ovo dogodilo (130-131); 116. Prirodna sloboda (131); 117. Golub i golubica (132); 118. Nikola se na raj naslonio (133); 119. Oj, na brdu, na borovu (134); 120. Viđeh čudo i nagledah ga se (135). - 120 srpskih narodnih pripovedaka (137-217): 1. I to će proći (139); 2. Zašto su prostaci siromasi (140); 3. Prodao krsno ime (140); 4. Deveto koljeno plaća (141); 5. Čoek i zmija (141-142); 6. Seljani i vodeni rak (142); 7. Oklad šta je najbjelje (143); 8. Seljani kupuju pamet (143-144); 9. Svijetu se ne može ugoditi (144-145); 10. Seljanin i gospodar (145); 11. Ti ćeš svirati (146); 12. Svojstva lijepe đevojke (146); 13. Učitelj i učenik (147); 14. Kupovao naočare, da zna čitati (148); 15. Kapa i svat (148-149); 16. Nemkinjica Mara (149); 17. Ima nauka a ima i oduka (149-150); 18. Tamni vilajet (150); 19. Car i njegov ministar (151); 20. Nijesam baš iz Sarajeva (151); 21. Sveta osveta (152); 22. Lenjivi slijepac (152); 23. Dobra hvala (153); 24. Vina mijeh i njegova pjesma (153); 25. Vino i rakija (154); 26. Žeđa i vino (154); 27. Putnik i gostionik (155); 28. Naučenjak i magarac (155-156); 29. Pobratimi (156); 30. Da ga je lani vidio (156-157); 31. Ko je to? - Nikola! (157); 32. Ženi nije vjerovati (158); 33. Ako steče pamet, neće se oženiti (158); 34. Pi magaričine - kako se ne stide (159); 35. Svatovi i mlada nevjesta (159-160); 36. Svekar i snaha (160); 37. Ova je (žena) dosta mene i svemu selu (160-161); 38. Pomoz` bog, zla ženo (161); 39. Danas, nane, a sutra tata (161); 40. Zla žena sačuvala muža (162); 41. Zet i punica (162-163); 42. Zet u punicama (163); 43. Baba i smrt (164); 44. Dosjetljivi udovac (164-165); 45. Moj je prednjak (165-166); 46. Nije striženo nego košeno (166-167); 47. Ko sluša žene, gori je od žene (167-168); 48. Kum i njegova prasica (168); 49. Rukodavac i dužnik (169); 50. Dva kuma (170); 51. I vrijedi (170); 52. Klinčorba (171); 53. Ko se ožeže a ne kaže društvu da je čorba vruća nije pošten čoek (171); 54. Utvara (172); 55. Trgovac i hajduk (173); 56. Cigani i vlastelin (173-174); 57. Čovjek koji se nije šalio s bogom (174); 58. Pobratim đavolov na vešalima (175); 59. Krepao kotao (175-176); 60. Bačvanin i Grk (176-177); 61. Đavolska slanina (177); 62. Gradi ko ima, a krade ko nema (178); 63. Kako su starac i baba na poklade večerali (178); 64. Tvrdica nasio (179); 65. Kako je postala krtica (179-180); 66. Bos i gologlav (180); 67. Djevojka i knez Jovo (181); 68. Bog sreću dijeli (181-182); 69. Otac Turčin, i majka hrišćanka (182); 70. Jaje i obojak (182-183); 71. Čarobni lonac (183-184); 72. Čovjekov vijek (184); 73. Pijesak i sveti Petar (185); 74. Ne pomozi, bože (185-186); 75. Zašto se sveti Ignjatije zove bogonosac (186); 76. Kako se rodio Sveti Sava (186-187); 77. Sveti Sava, otac i sin (187-188); 78. Sveti Sava i vlastelin (188); 79. Sveti Sava i otac i mati s malim detetom (189); 80. Radi, pa ćeš imati (189-190); 81. Sveti Sava i seljak bez sreće (190-191); 82. Sveti Sava i braća koja se dele (191-192); 83. Zlo i dobro (192); 84. Sveti Sava i stogodišnji starac (193); 85. Bog i pop (194); 86. Pop i parohijani (195); 87. Bonik i bolest (195-196); 88. Kreći, oče igumane (196); 89. Ako je i bogu, mnogo je (196-197); 90. Dijete i kaluđer (197); 91. Utopio se pop što nije ruku dao (197-198); 92. Kafa i njezino crnilo (198); 93. Pomirucka i - pomrije svijet (199); 94. Ispovedanje tuđih grehova (199-200); 95. Ispovijed (200-201); 96. Kudrov i kusov (201); 97. Doskočio mu (201); 98. Šta je najgore na svijetu, ili pijan Srbin i gladan Turčin (202); 99. Raja vjeruje i ne vjeruje (202-203); 100. Gladan Turčin plakao Vlaha (203); 101. Pustio bih ja njega, ali neće on mene (204); 102. Gusle baci, kahvu plati, majku ti tvoju (204); 103. Nijesu Turci vrapci (205); 104. Nu, nu đavola! Šta će sad biti? (205-206); 105. Dobro je đe i ženu poslušati (206); 106. Seljanin kod kadije u sudu (207); 107. Era i kadija (207); 108. Ero i kadija (208); 109. Ero i Turčin (208-209); 110. Ere poje vrbu (209); 111. Pomažem ti sprdat (210); 112. Na nesrećnom se uvek kola lome (210-211); 113. Otišao med na oči (211); 114. Presuda nad presudom (211-212); 115. Vrag - Marko (212-213); 116. Vuk pred sudom (213); 117. Kukavica i slavuj (214); 118. Vo i žaba (215); 119. Kakve su dlake onakve su i ćudi (215-216); 120. Dva psa (216-217); Rečnik manje poznatih reči (219-227). ISBN (Tvrdi povez) Napomene Tiraž 1000. Umesto predgovora / Ljubinka Egerić: str. 5-8. Rečnik manje poznatih reči: str. 219-227. MG117

TIN UJEVIĆ ODABRANA DJELA TINA UJEVIĆA 1-6 Priredio - Šime Vučković Izdavač - `August Cesarec`, Zagreb; Slovo ljubve, Beograd Godina - 1979 21 cm Edicija - Odabrana djela Tina Ujevića Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja 1. PJESNIŠTVO I 412 str SADRŽAJ: Popratna riječ Proslov pred čitanjem LELEK SEBRA Sanjarija Čestitka za rođendan Molitva Bogomajci za rabu božju Doru Remebot Hektor za Astijanakta Vječni prsten Svakidašnja jadikovka Romar Žene među kraljicama Nešto kao zaglavak Misao na nju Rotonda Pokrajina Vivijani Dah Odsutni Žene Meni bez mene Tajanstva Duhovna klepsidra Želja Odlazak Noću Vremena Slaboća Maštovita noć Na povratku Suvišni epitaf Vedrina Zavjetrina Zvijezde u visini Molitva iz tamnice Rusi i Rusija Bdijenje Perivoj KOLAJNA I Stupaj sa svojim mrakom II Uhapšen u svojoj magli III Puca, u ognju, naša glava IV Miris ljepote struji u toj kosi V Ove su riječi crne od dubine VI Je l` ikad čovjek omamljenim vinom VII Kad vidim njenu bijelu sliku VIII Iz tvoga doma zijaju ovamo IX Božanska ženo, gospo nepoznata X Znaš da mi čežnja u čekanju sniva XI Blaženo jutro koje padaš XII Pod gluvim batom noćna dažda XIII Jer ti si došla s druge strane svijeta XIV U ovoj gužvi, ovoj stisci XV U svili skuta šuštavoj Superna XVI Kakva čudna svjetla iskre se i gasnu XVII Lijepa ženska imena XVIII Osmjejak svaki ljuto plane XIX Diljem dana što me svojom čamom plaši XX U ovom mraku mirisavu XXI Noćas se moje čelo žari XXII Svjetlosti moje vjere, tugo tuge XXIII Kud god pogled bacim, ponižena čela XXIV Ako čežnja živca stremi u taj vis XXV Hoće li iko kad da shvati XXVI Dok na nju mislim, ja silazim s uma XXVII Devet mjeseci što ja sidoh s uma XXVIII Golublje perje ili krila laste XXIX Uzalud muka mišice i uma XXX Zelenu granu s tugom žuta voća XXXI S ranom u tom srcu, tamnu i duboku XXXII Ponore! more povrh moje glave XXXIII Noću kad hara zračni užas Gota XXXIV Dubina svijeta munjom tvojih ruku XXXV O Previsoka, Preduboka XXXVI U kiti svjetla slavna Izabela XXXVII Očajno naše bolovanje XXXVIII Danas me davi teško nebo XXXIX U mojem vrisku bez prestanka XL Po ovom gustom, strašnom daždu XLI Veliki Duše, ako u tom slomu XLII Duše što vidiš kroz prozirno srce XLIII Tišino noćna, mlijeko utaženja XLIV Ti što snivaš često zvučnu smrt slavuja XLV Grčevi srca za pijanstvom duha XLVI Ljubi i poznaj kroz tu vatru krotku XLVII I ja što evo bezumno ispisah XLVIII I tako dakle u to prozno vrijeme AUTO NA KORZU Polihimnija Uzvišenje Robovanje Protiv milosti vijeka Nostalgija svjetlosti Suza virtuoza Visoki jablani Desetgodišnjica vlažnoga humka Čin sputanih ruku Iz gospođe Tlapnje Traženja na miljokazu Čitulja budućega Beznadni povratak Razapeta Afrodita Autom kroz korzo OJAĐENO ZVONO SLAVA Dušin šipak Pozdravi majske grane Čarobni pelivan Zapis na pragu Orfika Cvrkutanje srca u pokrajini sanja Prostodušni sati Duhovno veče Dobrote dobroga sunca Mistički prostor noći HRPE Pobratimstvo lica u svemiru Stihovi su postali grad Ulični pjevači Pamćenje pločnika Među spratovima Zadržane sile bića Noć pijanica Prodavačice cvijeća Strmoglavi voz Kiklop na vodi Fotoreporter s krilima arhanđela Djetinja tlapnja i nijema čarolija lutaka Vasionac Ulica fantoma Automati Satanove žalosti Dječji ugao Unutrašnje jezgro Majdani u biću na dvije noge Oporuka pjesnicima Dažd Pomrčina MISAO Pogledi u praskozorju Voćke blagoslova Sablasti putovanja Tumaranja bezazlenog srca Produženi svijet Mašta povodom očiju Noć u kojoj pljušte zvijezde Pojave starenja Sunčeva kolijevka Basne čarobnjaka Pjesničko razbojište Mrtvačeva veza Igračka vjetrova Odmorni uranci ZEMLJA I DOBA ZRAKA Svetkovina ruža Da bi dušine riječi bile ispovjeđene za plemenita stabla Uresi zemlje Ogledam se u jezeru Drhtavi park Što šapće vodoskok Sunčani park Odmor pokrajine Most na Miljacki Bura na Braču Predznaci proljeća Treptave pređe jeseni Buđenje Nagovještaj zime Šumska odaja LJUBAV Unutrašnji harem Turris eburnea Čari žene Vrućica od žene Kovčežić s biserjem Cjeloviti cjelov i ti Agonija Boja uspomene MAMURLUCI I POBJEŠNJELA KRAVA Hymondia to mou somati Svratište sub iove divo Stabla po zimi Maslina i smokva uz morsku obalu Čar magle Strovo Tramvaji do Selske ceste Kozmogonije PJESNI RAZLIKE Za novim vidicima Oproštaj Naše vile Ogledalo Crvene zvijezde Kotao Smrt cvijeća Sutrusni tramvaji Nadmiris Probuđeni Orfeus San i ludilo Vjetru Survanje u prazninu Dubre duša Kozmičke ruke Duša u prašini Bezglavi dromedar Zimski utisak Vrući vjetar u noći Oblak u prozorskom staklu Mucanje nad tratinom Pokušati biti ganut na Ilidži Pakt sa demonom Mizantrop Anđeo tuge Jedan čovjek priča o sebi Kada u paradi svetkovine Ložnice u kovčegu krajolika Suton u čovjeku Nimbusi nad vidnim poljima Blagoglasja česme mlijeka Doživljaj noći Cika tržnice Krotki kruh i blago duhovnosti Noć okrvavljenih zvijezda Čardak uspomene Susreti na putu Sve se stvari ne mogu reći ni do kraja svijeta Zaboravljeno ja Kostur vremena Pogled u noć (O Tine) Snohvatica Smak svijeta i rasulo kaosa Grob Mamurluk ili sni vidovitoga pijanca Stoljeća Autoportret Još jedan cvrčak (Penzionirac Franta, bik iz Zagrastoka) Glasanje vjetra u noći Jesenje neveselje Napomena 2. PJESNIŠTVO 404 str SADRŽAJ: ŽEDAN KAMEN NA STUDENCU Žedan kamen na studencu Mekoća perina Pet stabala Odmazda cvijeća Okomito čovječanstvo Pokop očiju Ovjenčanja Vesela luka Kretanje grana Otkuda dolazi večer Obred utapljanja biserja Mladi slijepci Okamine Mjehurići Pedepsani pješaci Ukleta djevojaštva Vitezovi šafrana Vlati u pašnjacima sanjivosti Siromaški put Fluidi sutrašnjosti Stare razglednice Svirala modre uvale Krilati skupštinari Moje nepoznato biće Pomorci Poniženja ljepote Ilustracija Izjava svijetu Čarolija riječi Pisma u daljine Stihovi Meluzini Zaravan u lječilištu Nostalgija prozora sučelice Sjena i njena slava Glad Tragika očiju Varnice u stepi Sklonidbe ruku U spuževoj kućici Subota uvečer poslije 9 Odar u arki snova Kružna cesta sreće Vrućice od peluda Arteske vode Pješačenje fakira k dušama Svjetlo na rukama Gruda zemlje Fisharmonika Žuti mjehuri oko svjetiljaka Himnika i retorika zvona Molitva za koru kruha i zdjelu leće Legenda svijeća Ganutljive opaske Peći Mrki čempresi Prozor na ulicu Majstori dlijeta Ridokosi Mesije Preobražaj oblaka i čeona mjesečina Tarma na obroncima Dozrijevanje ljepote Eros slika krajolik San među stvarima Poniznost usuda konja Verpeža Na rukama zefira Prozor Odgajanje Pana Žuta stabla na mjesečini Improvizacija u katakombi Naviranje krvi Zelena sirena Ljubičasti pozivi daljine Duša, klepsidra i tijek rijeke Ushiti cigarete Sloj prošastih ganuća Vjetar u zastorima Postelja, stan golotinje Brza tipkačica San uskrsava sablasti Šumovi u kutiji za mišljenje Spremajmo kovčege Tajna znanost Vrištanja u polutami, I Vrištanja u polutami, II Pjesma vatre u peći Pjesnička proza Predigra bure MODRICE Pjesma o biseru Drugovima Nešto i za me Agni Utjeha MAMURNE JAMATVE Obala Maske Hora Povratak Putovanje Zbogom Uzdanje Posljednja mudrost BADNJACI Putovanje Dva puta jao Povijest duša Živci U predzorje Naprijed Moj grijeh Bor zeleni Poj tmine Depeša zemlji sa Budhina pupka Priznanje Manima nacija Bilješke iz kafane Topole Dva čovjeka (1921?) El sentimiento tragico de la vida Uspavanka iz Krivodola Egipatski, ili kaldejski, sanovnik? Pendžeri Uvala Trstenik Zvjezdari Kaučuk djevojka Pismo sebi Šetnja nehotičnih misli Alkoholni sni Jedna okultna sredina Naša ljubavnica tlapnja Osjećaj proljeća Prestali smo se smijati Esquire Rijeka teče Sat kasnih spoznaja Mala oda radosti Glave Simon Stilita Borba s anđelom Moj demon je svirač OGNJENI USOVI Kaleidoskop prozora Hypnosis cerebri Čovjek u prahu Grabežljivost mozga Živci Nema sabirača Kavez na prozoru Panika samoće Nerazumljivosti Brzi odgovor Sadite stabla Odijelo i zdravlje Celibat beskućnika Snovi Mistika strasti Ispaštanje dara Pronevjeritelji Duh i kasta Dugogodišnji bolesnik Poluistine Vreva, berba Jedna sam osoba složena od više drugih Likvidiram stokove Lešine u podrumu Kvarenje muzike Leglo svraba Svetinja bolesti Zbogom, krove Lude i mudre djevice Ponor i pothvat skitnoga viteza Amnezije Kratkotrajni snijezi Mostovi su najopasniji Mali pustolovi Stanimo ovdje Skidam kapu bogovima Trulež Zastoj Smiješni veseljaci Snaći se, naći se Aleja kestenova Fefelli, ergo sum Sljepačka geometrija Fragmenat Džungla Jesam li poznat u afričkoj prašumi? Napomena 3. ZAPISI 400 str SADRŽAJ: ISPIT SAVJESTI I DRUGI ZAPISI Ispit savjesti Mrsko ja Pobjeđujem hljeb Grohot plača Moja bolovanja Vrgorac i Makarska POLITIČKI SPISI Natko Nodilo Narodno jedinstvo Srbija za Hrvatsku Proganjana Hrvatska Među francuskim novcem i ruskom silom Srpsko-hrvatska omladina u Parizu Blaćenje hrvatskog imena Zdravo, Jugoslavijo: narod je vječan! Na žrtveniku Evrope Od mladosti do omladine Obrisi Jugoslavije O duhu i maču grebeštaku Za obnovu srdaca Politička inteligencija omladine Prilog ka kritici društvene reakcije Demokracije i imperijalizmi Mamon i Ištar u suvremenim revolucijama Talijanski kolonijalni imperijalizam Hljeb komune Istok i Zapad FELJTONI Domus marulorum Kafana intuicije Himnika ulica Svjetovi u bivanju Devet lijuga pred igrokazom O modernom žurnalizmu Šaljive opreke Parobrodski rekord Žena u dušinom ogledalu Jeronimova pisma Psihoanaliza Savremeni bandit Kolosijek kroz birtije Čuperci magle i koluti dima Dike ter hvaljenja zaštitniku sloga Auto Ura, zadnja spona na čovjeku Ulomak podliska protiv podliska PUTOPISI Sto minareta Sjeta pred Supetrom Supetar na Braču Bura na Braču Otkrivajući Mirce Svjetlost Jadrana Put u Dubrovnik Iz Dubrovnika Nit u srcu mora Teutin dvor PISMA Velja Rajić Ante Trumbić Iv de Giullije Milostislav Bartulic Gustav Krklec Ivo Hergešić Stanislav Šimić Sveta Maksimović Ivan Krol Ivan Vukušić Ante Ujević Josipu Tabak Marija Šuštić Josip Tabak Nika Armandi Danilo Čorka Nikola Polić Josip Tabak Vladimir Šiffer Dragutin Tadijanović Marija Šuštić Niki Armandi Josip Tabak Niki Armandi Danilo Čorko Marija Šuštić Vladimir Šiffer Napomena 4. ESEJI I 390 str SADRŽAJ: POETIKA Trenutak, vrijeme i vječnost u književnoj umjetnosti Oroz pred Endimionom Savremeni čovjek ispovijeda se o poeziji Adonai Muza vremena Sumrak poezije Pah hrizantema Izvori, bit i kraj poezije Otto Rank mitizuje poeziju Picasso, kubizam i purizam Šetnja kroz modernu - s Karlom Einsteinom NAŠA KNJIŽEVNOST Em smo Horvati Luka Botić Split u Botiću Trnokop u Silvijevoj bašti Tin Ujević o Augustu (!) Matošu Grob u ludnici (O Vladimiru Vidriću) Utopljene duše Pjesme Alekse Šantića Milan M Rakić: Nove pesme Jovan Skerlić u nacionalnom radu Diktatura kritike Prekretničke dijalektike metamorfoze nadrealizma STRANA KNJIŽEVNOST Muza ironije i samilosti Katorga i ludnica Prokletstvo Baudelairea Mučeništvo života i raj u Afionu Ključ ljubavi, Arthur Rimbaud Experto Roberto Neman Dostojevski Sudovi i snatrenja u esejima Marcela Prousta De Nerval Zaborav nad Paulom Verlaineom Erazmo i Cervantes Neman Stendhal, posljednji Francuz Cjeloviti Goethe Napomena 5. ESEJI II 384 str SADRŽAJ: FILOZOFIJSKO-KULTUROLOŠKI UVIDI Franciscus Patritius Komentari bogumilstvu Markantonije de Dominis Sa sjajem jedne zvijezde Građanin Arthur, član trusta mozgova Filozofska romantika i filozofi-apstraktiste Tipologija, psihofizika i mentalitet velegrada Reinkarnacije Dionizija i metamorfoze apostolata Pabirci o jezičnoj psihologiji Kreta, matica sredozemništva MISAO ISTOKA Ramakrišna Vivekananda Mahatma Gandhi Gandhi u intimnosti Napredna Kina Dva glavna bogumila Analogija Budhine šile i Patandžalijeve jame Gautamin labuđi pjev Arijci u Indiji Pedagogija u Šantiniketanu Radžajoga prokomentarisana Uloga islama u prošlosti Indije Agresivni vedantizam od Šankare do Ašokanande Manijevo nasljedstvo Najstarija kultura svijeta i vedička Indija Silazak Arijaca Konfucij Goethe u kineskoj svjetlosti Lao-tsea Tagor Tokur ponovo misli Indiju Pod milovidnom maskom Japana Slovo pred gimnosofistom Kalanosom Napomena 6. RUKOVET PREPJEVA / KRITIČARI O TINU UJEVIĆU 536 str SADRŽAJ: RUKOVET PREPJEVA FRANÇOIS VILLON - Natpis za grob nama obješenima HEINRICH HEINE - SJEVERNO MORE Prvi ciklus 1. Krunidba 2. Suton 3. Zalazak sunca 4. Noć na žalu 5. Posejdon 6. Izjava 7. Noću u kajiti 8. Oluja 9. Tišina na moru 10. Morska utvara 11. Pročišćenje 12. Mir Drugi ciklus 1. Pozdrav moru 2. Oluja 3. Brodolomac 4. Zalazak sunca 5. Pjesma Oceanida 6. Bogovi Grčke 7. Pitanja 8. Feniks 9. U luci 10. Epilog EDGAR ALLAN POE - Anabela Lee WALT WHITMAN - Salut au monde! CHARLES BAUDELAIRE - Moje hvale imenu Franciske STÉPHANE MALLARMÉ - Počinak u porcelanu EMIL VERHAEREN - U slavu nebesima ARTHUR RIMBAUD - SEZONA U PAKLU Sezona u paklu Pizma Noć u paklu Buncanja, I Buncanja, II Nemoguće Blijesak Jutro Zbogom KRITIČARI O TINU UJEVIĆU A B ŠIMIĆ - Za Ujevića TODOR MANOJLOVIĆ - Augustin Ujević - Lelek sebra DUŠAN MATIĆ - Ujević RASTKO PETROVIĆ - Ujević ALEKSANDAR VUČO - Ujević PERE LJUBIĆ - Tin Ujević - Kolajna MILAN V BOGDANOVIĆ - Tin Ujević - Kolajna VELIBOR GLIGORIĆ - Augustin Ujević IVO HERGEŠIĆ - O pjesmama Tina Ujevića NOVAK SIMIĆ - Tin Ujević RANKO MARINKOVIĆ - Tinov alkohol STANISLAV ŠIMIĆ - Automat slobode OSKAR DAVIČO - Pesme Tina Ujevića ĐORĐE JOVANOVIĆ - Pred Ujevićevom poezijom VLATKO PAVLETIĆ - Kaos na pragu idealnoga GUSTAV KRKLEC - Četiri feljtona o Tinu JURE KAŠTELAN - Oslobođena Afrodita VLADIMIR POPOVIĆ - Pogled u jednu viziju Tina Ujevića STANKO LASIĆ - Tin Ujević - Svakidašnja jadikovka RADE VOJVODIĆ - Pesnik Tin Ujević MILOSAV MIRKOVIĆ - Ujević i mi BRUNO POPOVIĆ - Jednodušni Ujević MARKO GRČIĆ - Put i kob Augustina Ujevića ANTE STAMAĆ - Tin Ujević VUJADIN JOKIĆ - Geneza stvaralaštva Tina Ujevića BOŽIDAR ŠUJICA - Slediti pesnika MIODRAG RACKOVIĆ - Skriveno pesnikovo pripovedanje DRAGOVAN ŠEPIĆ - Augustin Ujević u Parizu MIRKO ŽEŽELJ - Tin u Beogradu ŠIME VUČETIĆ - Tin Ujević DRAGUTIN TADIJANOVIĆ - Kronologija Tina Ujevića Napomena Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Sabrana Izabrana Dela Fransoa Vijon Hajnrih Hajne Edgar Alan Po Volt Vitman Šarl Bodler Stefan Malarme Emil Verharen Artur Rembo

Prosveta, 1980. Iz kultne edicije Savremena svetska književnost. Prevod: Milan Čolić Sadržaj na fotografiji. Odlično očuvana. Mihail Afanasijevič Bulgakov (rus. Михаи́л Афана́сьевич Булга́ков;[1] Kijev, 15. maj 1891 — Moskva, 10. mart 1940) bio je ruski pisac, dramaturg i pozorišni reditelj.[2][3] Pisao je na ruskom jeziku. Autor je velikog broja pripovedaka, priča, feljtona, pozorišnih komada, dramatizacija, filmskih scenarija i operskih libreta. Najpoznatiji je po romanu Majstor i Margarita, objavljenom posthumno, koji je nazvan jednim od remek-dela 20. veka.[4] Biografija Detinjstvo i mladost Mihail Bulgakov se rodio 15. maja 1891. u porodici profesora Kijevske duhovne akademije Opanasa Ivanoviča Bulgakova i njegove žene Varvare Mihajlovne u Kijevu.[5] U porodici je bilo sedmoro dece: Mihail, Vera, Nađa, Varvara, Mikola, Ivan i Olena. Mihail Bulgakov je 1909. završio kijevsku Prvu gimnaziju i upisao se na medicinski fakultet `Taras Ševčenko` Kijevskog univerziteta. Bulgakov se prvi put oženio 1913. Tatjanom Lapom. Njihovi novčani problemi započeli su već na dan svadbe. Tatjanin otac im je mesečno slao 50 rubalja, što je u to vreme bio pristojan iznos. No, novac im je brzo nestajao, budući da je Bulgakov bio spontana osoba i nije voleo da štedi. Ako bi mu se prohtelo da potroši poslednje rezerve novca na taksi, bez razmišljanja bi to učinio. Nakon početka Prvog svetskog rata Bulgakov je nekoliko meseci radio kao lekar u prifrontnoj zoni. Zatim su ga poslali da radi u selo Nikoljskoje Smolenske gubernije, a nakon toga je radio kao lekar u Vjazmi. Godine 1917. počeo je da uzima morfijum, prvobitno da olakša alergijske reakcije na lek protiv difterije, koji je uzeo bojeći se bolesti nakon obavljene operacije.[5] Zatim je uzimanje morfijuma postalo redovno. U oktobru 1917. prvi put je došao u Moskvu, zaustavivši se kod svog ujaka, poznatog moskovskog lekara-ginekologa N. M. Pokrovskog, koji je postao prototip profesora Preobraženskog iz priče `Pseće srce`. U jesen 1918. Bulgakov se vratio u Kijev gde je započeo privatnu praksu kao venerolog. U to vreme prestao je da uzima morfijum. Za vreme građanskog rata u Rusiji, u februaru 1919, Bulgakova su mobilizovali kao vojnog lekara u vojsku Ukrajinske narodne republike. Te iste godine je radio i kao lekar Crvenog krsta, a zatim i u Oružanim snagama Juga Rusije. U sastavu Treće Terske kozačke pukovnije borio se na Severnom Kavkazu. Aktivno je objavljivao u novinama (članak `Buduće perspektive`). Za vreme povlačenja Dobrovoljačke armije početkom 1920. nije otišao u Gruziju, nego je ostao u Vladikavkazu jer je oboleo od tifusa.[5] Zrelo doba Krajem septembra 1921. Bulgakov se preselio u Moskvu i počeo da sarađuje kao feljtonist sa moskovskim novinama (`Gudok`, `Rabočij`) i časopisima (`Medicinskij rabotnik`, `Rossija`, `Vozroždenije`). U to vreme je objavio pojedina dela u novinama `Nakanune` koje su izlazile u Berlinu. Od 1922. do 1926. u novinama `Gudok` je bilo objavljeno više od 120 reportaža, ogleda i feljtona Bulgakova. Godine 1923, Bulgakov je postao član Sveruskog saveza pisaca (rus. `Vserossiйskiй Soюz pisateleй`). 1924. je upoznao Ljubov Jevgenjevnu Belozersku, koja se nedavno vratila iz inostranstva, i koja je 1925. postala njegova druga žena. U oktobru 1926. je u MHATu sa velikim uspehom održana predstava „Dani Turbinovih“, koja se veoma svidela Staljinu. Istovremeno se u Sovjetskoj štampi širila intenzivna i krajnje oštra kritika stvaralaštva Mihajla Bulgakova. Krajem oktobra 1926. je u državnom akademskom pozorištu Vatangov s velikim uspehom premijerno održana predstava Zojkin Stan. Godine 1928, Bulgakov je otputovao sa ženom na Kavkaz; posetili su Tbilisi, Batumi, Zeleni Mis, Vladikavkaz, Gudermes. U Moskvi je te godine premijerno održana predstava `Grimizni otok`. Kod Bulgakova se pojavila zamisao romana kasnije nazvanog `Majstor i Margarita`. Pisac je takođe započeo rad na komadu o Molijeru („Robovanje licemera“). Godine 1929, Bulgakov je upoznao Jelenu Sergejevnu Šilovsku koja je postala njegova treća i ujedno poslednja žena 1932.[5] Od 1930. Bulgakovljeva dela su prestala da se izdaju, a pozorišni komadi povlačeni su se repertoara pozorišta.[3] Bila su zabranjena izvođenja komada `Beg`, `Zojkin stan`, `Grimizno ostrvo`, `Dani Turbinovih`.[5] U januaru 1932. Staljin je ponovo dozvolio izvođenje predstave `Dani Turbinovih`, i do rata se više nije zabranjivala. Međutim, nijedno pozorište, osim MHAT-a, nije ju izvodilo. Godine 1936., nakon članka u `Pravdi`, Bulgakov je otišao iz MHAT-a i počeo da radi u Boljšoj teatru kao libretist i prevodilac. 1937. Bulgakov je radi na libretu `Minin i Požarski` i `Petar I`. Družio se s Isakom Dunajevskim, popularnim sovjetskim kompozitorom. Bolest i smrt Kamen Golgota na Bulgakovom grobu 1939. Bulgakov je radio na libretu `Rahel`, a takođe na komadu o Staljinu (`Batum`). Zdravlje je počelo da mu se naglo pogoršava. Lekari su mu dijagnostikovali hipertenzivnu nefrosklerozu. Nastavio je da uzima morfijum koji mu je prepisan 1924. da smanji bolove. U tom razdoblju je počeo da diktira ženi poslednje verzije `Majstora i Margarite`. Od februara 1940. prijatelji i porodica su stalno dežurali kraj njegove postelje. Bulgakov je preminuo 10. marta 1940.[5] Sahranjen je na Novodevičanskom groblju. Na njegovom grobu je, zahvaljujući njegovoj supruzi, postavljen kamen zvani „Golgota“, koji je pre toga bio na Gogoljevom grobu. Dela Život gospodina De Molierea (1962) Izvođenje „Dana Turbina” u MHAT-u, rež. K. Stanislavski, 1926 Pripovetke i romani Čičikovljevi doživljaji (rus. Pohoždeniя Čičikova), poema u 2 čina s prologom i epilogom, 1922. Bela garda (rus. Belaя gvardiя), roman, 1922—1924 Đavolijada (rus. Dьяvoliada), pripovetka, 1923. Beleške na manžetama (rus. Zapiski na manžetah), pripovetka, 1923. Grimizno ostrvo (rus. Bagrovый ostrov), pripovetka izdata u Berlinu 1924. Kobna jaja (rus. Rokovыe яйca), pripovetka, 1924. Pseće srce (rus. Sobačьe serdce), pripovetka iz 1925, u Sovjetskom Savezu izdata tek 1987. Veliki kancelar. Knez tame (rus. Velikiй kancler. Knяzь tьmы), deo skice romana `Majstor i Margarita`, 1928—1929 Kopito inženjera (rus. Kopыto inženera), roman, 1928—1929 Tajnom drugu (rus. Taйnomu drugu), nedovršena pripovetka, 1929, u Sovjetskom Savezu izdana 1987. Majstor i Margarita (rus. Master i Margarita), roman, 1929—1940, u Sovjetskom Savezu izdavan 1966—1967, u potpunosti 1973. Život gospodina de Molierea (rus. Žiznь gospodina de Molьera), roman, 1933, u Sovjetskom Savezu izdan 1962. Pozorišni roman (rus. Teatralьnый roman), Beleške pokojnika (rus. Zapiski pokoйnika), nedovršeni roman, 1936—1937, u Sovjetskom Savezu izdan 1965. Pozorišni komadi, libreta, filmski scenariji Zojkin stan (rus. Zoйkina kvartira), drama, 1925, u Sovjetskom Savezu izvedena 1926, izašla u masovnoj štampi 1982. Dani Turbina (rus. Dni Turbinыh), drama napisana na osnovu romana „Bela garda”, 1925, u Sovjetskom Savezu izvedena 1925, izašla u masovnoj cirkulaciji 1955. Beg (rus. Beg), drama, 1926—1928 Grimizno ostrvo (rus. Bagrovый ostrov), drama, 1927, u Sovjetskom Savezu izdana 1968. Magija pretvornika (rus. Kabala svяtoš), drama, 1929, (u SSSR-u izvedena 1936); 1931. cenzura je dopustila izvedbu s nizom kraćenja pod nazivom „Molier”, ali u takvom obliku je bila odgođena Adam i Eva (rus. Adam i Eva), drama, 1931. Slaboumni Žurden (rus. Poloumnый Žurden), drama, 1932, u Sovjetskom Savezu izdana 1965. Blaženstvo (san inženjera Rejna) (rus. Blaženstvo [son inženera Reйna]), drama, 1934, u Sovjetskom Savezu izdana 1966. Revizor (rus. Revizor), filmski scenario, 1934. Poslednji dani (Aleksandar Puškin) (rus. Poslednie dni [Aleksandr Puškin]), drama, 1935, u Sovjetskom Savezu izdana 1955. Neobičan događaj, ili Revizor (rus. Neobыčaйnoe proisšestvie, ili Revizor), drama prema komediji Nikolaja Gogolja, 1935. Ivan Vasiljevič (rus. Ivan Vasilьevič), drama, 1936. Minin i Požarski (rus. Minin i Požarskiй), libreto za operu, 1936, u Sovjetskom Savezu izdan 1980. Crno more (rus. Čёrnoe more), libreto za operu, 1936, u Sovjetskom Savezu izdan 1988. Rašel (rus. Rašelь), libreto za operu prema motivima novele „Мадемоиселле Фифи” Gija de Mopasana, 1937—1939, u Sovjetskom Savezu izdan 1988. Batum (rus. Batum), drama o mladosti Staljina, prvobitan naziv „Pastir” (rus. Pastыrь), 1939, u Sovjetskom Savezu izdana 1988. Don Kihot (rus. Don Kihot), libreto za operu prema romanu Migela de Servantesa, 1939. Novele №13. - Dom Eljpit-Rabkommune (rus. Dom Эlьpit-Rabkommuna), 1922. Aritmetika (rus. Arifmetika), zbornik „Beleške i minijature” (rus. „Zametki i miniatюrы”, 1922. Uoči 3. dana (rus. V nočь na 3-e čislo), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. U pozorištu Zimina (rus. V teatre Zimina), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Kako je on poludio (rus. Kak on sošёl s uma), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Kaenpe i kape (rus. Kaэnpe i kape), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Crvena kruna (rus. Krasnaя korona), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Napad. U čarobnoj svetiljci (rus. Nalёt. V volšebnom fonare), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Neobični doživljaji doktora (rus. Neobыknovennыe priklюčeniя doktora), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Sedmog dana novembra (rus. Noяbrя 7-go dnя), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Čuvajte se krivotvorina! (rus. Osteregaйtesь poddelok!), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Ptice na mansardi (rus. Pticы v mansarde), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Radnički građvrt (rus. Rabočiй gorođsad), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Sovjetska inkvizicija (rus. Sovetskaя inkviziciя), zbornik „Beleške i minijature”, 1922. Kineska istorija. 6 prizora umesto priče (rus. Kitaйskaя istoriя. 6 kartin vmesto rasskaza), 1923. Sećanje... (rus. Vospominanie...), novela posvećena smrti Lenjina, 1924. Hanska vatra (rus. Hanskiй ogonь), 1924. Ubrus s petlom (rus. Polotence s petuhom), ciklus „Beleške mladog lekara”, 1925. Krštenje okretanjem (rus. Kreщenie povorotom), ciklus „Beleške mladog lekara”, 1925. Čelično grlo (rus. Stalьnoe gorlo), ciklus „Beleške mladog lekara”, 1925. Mećava (rus. Vьюga), ciklus „Beleške mladog lekara”, 1925. Mrkli mrak (rus. Tьma egipetskaя), ciklus „Beleške mladog lekara”, 1925. Izgubljeno oko (rus. Propavšiй glaz), ciklus „Beleške mladog lekara”, 1925. Zvezdani osip (rus. Zvёzdnaя sыpь), ciklus „Beleške mladog lekara”, 1925. Boema (rus. Bogema), 1925. Praznik sa sifilisom (rus. Prazdnik s sifilisom), humoristična novela, 1925. Priča o karo asovima (rus. Bubnovaя istoriя), 1926. Ja sam ubio (rus. Я ubil), 1926. Morfijum (rus. Morfiй), 1926. Traktat o stanu (rus. Traktat o žiliщe), zbornik „Traktat o stanu”, 1926. Psalam (rus. Psalom), zbornik „Traktat o stanu”, 1926. Četiri portreta (rus. Četыre portreta), zbornik „Traktat o stanu”, 1926. Jezero rakije (rus. Samogonnoe ozero), zbornik „Traktat o stanu”, 1926. Publicistika i feljtoni Iz svega glasa (rus. Blagim matom), 1925. Boema (rus. Bogema), 1925. Bratski poklon nemačkih radnika (rus. Bratskiй podarok nemeckih rabočih), 1922. Bračna katastrofa (rus. Bračnaя katastrofa), 1924. Priča o karo asovima (rus. Bubnovaя istoriя), 1926. Urnebes s pečatima (rus. Buza s pečatяmi), 1925. Burnakovski nećak (rus. Burnakovskiй plemяnnik), 1924. Bivši Singer. Drž. fabrika u Podoljsku (rus. Bыvšiй Zinger. Gos. mehaničeskiй zavod v Podolьske), 1922. U kafani (rus. V kafэ), 1920. U društvu i svetu (rus. V obщestve i svete), 1924. U pozorištu Zimina. Skice olovkom (rus. V teatre Zimina. Nabroski karandašom), 1923. U školi gradića III Internacionale (rus. V škole gorodka III Internacionala), 1923. Moskovska fabrika za popravke tramvaja (rus. Vagonno-remontnый zavod moskovskogo tramvaя), 1922. Rat vode sa željezom (rus. Voйna vodы s železom), ogled, 1924. Zvrkovi na kolosecima (rus. Volčki na kolesah), 1922. Vratite platformu! (rus. Vosstanovite platformu!), 1925. Genijalna ličnost (rus. Genialьnaя ličnostь), 1925. Propast Šurke-opunomoćenika. Doslovna priča radničkog dopisnika (rus. Gibelь Šurki-upolnomočennogo. Doslovnый rasskaz rabkora), 1924. Glav-polit-liturgija (rus. Glav-polit-bogosluženie), 1924. Nesretnik-Vsevolod. Istorija jednog bezobrazluka (rus. Goremыka-Vsevolod. Istoriя odnogo bezobraziя), 1925. Državna fabrika mineralnih voda i voćnih sokova (rus. Gosudarstvennый zavod mineralьnыh i fruktovыh vod № 1), 1922. Bučni raj (rus. Gromkiй raй), 1926. Buduće perspektive (rus. Grяduщie perspektivы), 1919. Dvoliki Čems (rus. Dvulikiй Čems), 1925. Posao ide (rus. Delo idet), Rabočaja gazeta, Moskva, 11. avgust 1922. Posao se širi (rus. Delo rasširяetsя), Rabočaja gazeta, Moskva, 22. avgust 1922. Dan našega života (rus. Denь našeй žizni), Nakanune, Berlin - Moskva, 2. septembar 1923. Dečja priča (rus. Detskiй rasskaz), Sovetskij artist, Moskva, 1. januar 1939. Dinamit!!! (rus. Dinamit!!!), Gudok, Moskva, 30. septembar 1925. Nepristrano saslušanje (rus. Dopros s bespristrastiem), Gudok, Moskva, 9. avgust 1924. Kvasac i beleške (rus. Drožži i zapiski), Gudok, Moskva, 30. jun 1925. Đavolijada. Pripovest o tome kako su blizanci pogubili poslovođu (rus. Dьяvoliada. Povestь o tom, kak bliznecы pogubili deloproizvoditelя), Nedra, Moskva, mart 1924, № 4 Egipatska mumija. Priča člana Sindikata (rus. Egipetskaя mumiя. Rasskaz člena Profsoюza), Smehač, L., 10. septembar 1924, № 16 Željeni voz (rus. Želannый platilo), Gudok, Moskva, 10. oktobar 1924. Začarano mesto (rus. Zakoldovannoe mesto), Gudok, Moskva, 9. januar 1925. Dokaz ljubavi (rus. Zalog lюbvi), Gudok, Moskva, 12. februar 1925. Zaporošci pišu pismo turskom sultanu (rus. Zaporožcы pišut pisьmo tureckomu sultanu), Gudok, Moskva, 3. jun 1925. Zasedanje u prisustvu člana (rus. Zasedanie v prisutstvii člena), Gudok, Moskva, 17. jun 1924. Zvezdani osip (rus. Zvezdnaя sыpь), Medicinskij rabotnik, Moskva, avgust 1926, № 29, № 30 Zvuci nezemaljske polke (rus. Zvuki polьki nezemnoй), Gudok, Moskva, 19. novembar 1924. Stegonoše budućih bojeva. Dan 3. septembra (rus. Znamenoscы grяduщih boev. Denь 3-go sentяbrя) Rabočaja gazeta, Moskva, 5. septembar 1922. Zlaćani grad (rus. Zolotistый gorod), Nakanune, Berlin - Moskva, septembar-oktobar 1923. Biblifetčik (rus. Biblifetčik), feljton, 1924. Zamoran put. Monolog uprave. Nije bajka, nego istinita priča. (rus. Bespokoйnaя poezdka. Monolog načalьstva. Ne skazka, a bыlь), feljton, 1923. Bezobrazluk u fabrici „Jarig”` (rus. Bezobraziя na zavode „Яrig“), feljton, 1922. Apoteka (rus. Apteka), feljton, 1925. Autoklave treba dobiti, a odel dograditi (rus. Avtoklavы nužno polučitь, a korpus dostroitь), feljton, 1922. Akatist našoj kvaliteti (rus. Akafist našemu kačestvu), feljton, 1926. Američki radnici nam daju svoj trud (rus. Amerikanskie rabočie otdaюt nam svoй trud), feljton, 1922. Banana i Sidaraf (rus. Banan i Sidaraf), feljton, 1924. Kupališna službenica Ivan (rus. Banщica Ivan), feljton, 1925. Belobrisova knjižica. Notes (rus. Belobrыsova knižka. Format zapisnoй), feljton izdan u Berlinu 1924. Bračna katastrofa (rus. Bračnaя katastrofa), feljton, 1924. Upala mozgova (rus. Vospalenie mozgov), feljton, 1926. Ukleti Holandez (rus. Letučiй gollandec), feljton, 1926. Loš tip (rus. Paršivый tip), feljton, 1926. Pas koji govori (rus. Govorящaя sobaka), feljton, 1924. Dvoliki Čems (rus. Dvulikiй Čems), novela Dokaz ljubavi (rus. Zalog lюbvi), novela Zvuci nezemaljske polke (rus. Zvuki polьki nezemnoй), novela Zlatne prepiske Feraponta Ferapontoviča Kaporceva (rus. Zolotыe korrespondencii Feraponta Ferapontoviča Kaporceva), feljton, 1926. Zlaćani grad (rus. Zolotistый gorod), novela Igra prirode (rus. Igra prirodы), novela Kako se Buton ženio (rus. Kak Buton ženilsя), novela Kondukter i član carske porodice (rus. Konduktor i člen imperatorskoй familii), novela Kotao sudbine (rus. Koleso sudьbы), novela Mademoiselle Žanna (rus. Madmazelь Žanna), novela Mrtvi hodaju (rus. Mertvыe hodяt), novela Moskva crvenokamena (rus. Moskva krasnokamennaя), novela Oni žele da pokažu svoju obrazovanost... (rus. Oni hočutь svoю obrazovannostь pokazatь...) O koristi alkoholizma (rus. O polьze alkogolizma), novela Trg na točkovima (rus. Ploщadь na kolesah), feljton, 1926. Pod staklenim nebom (rus. Pod steklяnnыm nebom), novela Doživljaji pokojnika (rus. Priklюčeniя pokoйnika), novela Prosvećenje s krvoprolićem (rus. Prosveщenie s krovoprolitiem), novela Putne zabileške (rus. Putevыe zametki), novela Posao dostiže 30 stupnjeva (rus. Rabota dostigaet 30 gradusov) Sjajna svakidašnjica (rus. Samocvetnый bыt), feljton, 1926. Kontaktom po lubanji (rus. Smыčkoй po čerepu) Vrlo mnogo (rus. Sorok sorokov) Spiritistička seansa (rus. Spiritičeskiй seans) Red na red (rus. Stenka na stenku), novela Prestolnica u notesu (rus. Stolica v bloknote), novela Buvašvaba (rus. Tarakan), novela Rep koji se grize (rus. Ugrыzaemый hvost), novela Vidar (rus. Celitelь), novela Crni mag (rus. Černый mag) Šanson dete (rus. Šanson d`эtэ) Šprehen zi dojč? (rus. Šprehen zi deйtč?) Bio je maj... (rus. Bыl maй...) Voda života (rus. Voda žizni), feljton, 1926. Buduće perspektive (rus. Grяduщie perspektivы), feljton, 1919. U kafani (rus. V kafe), feljton, 1920. Nedelja prosvećenja (rus. Nedelя prosveщeniя), feljton, 1921. Trgovačka renesansa (rus. Torgovый renessans), feljton, 1922, (u Sovjetskom Savezu izdan 1988) Pehar života (rus. Čaša žizni), feljton, 1922. Benefic lorda Kerzona (rus. Benefis lorda Kerzona), feljton izdan u Berlinu 1923. Dan našega života (rus. Denь našeй žizni), feljton, 1923. Moskovske scene (rus. Moskovskie scenы, feljton, 1923. Predmet „Komarov” (rus. Komarovskoe delo), feljton, 1923. Kijev-grad (rus. Kiev-gorod), feljton, 1923. Stube prema nebu (rus. Lestnica v raй),feljton, 1923. Sati života i smrti (rus. Časы žizni i smerti), ogled povodom smrti Lenjina, 1924. U sate smrti (rus. V časы smerti), ogled povodom smrti Lenjina, 1924. Egipatska mumija (rus. Egipetskaя mumiя), feljton, 1924. Moskva 20-ih godina (rus. Moskva 20-h godov), feljton, 1924. Putovanje po Krimu (rus. Putešestvie po Krыmu), ogled, 1925. Pismo M.A. Bulgakova vladi SSSR-a (rus. Pisьmo M. A. Bulgakova pravitelьstvu SSSR), otvoreno pismo, 1930.

Danilo Kiš Grobnica za Borisa Davidovića Meki povez Izdavač Bigz Grobnica za Borisa Davidoviča (podnaslovljena: Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti) je zbirka sedam pripovedaka objavljena 1976. godine, autora Danila Kiša. U nekim tumačenjima, ova knjiga zapravo predstavlja roman.[3] Pripovetke su zasnovane na istorijskim događajima i bave se temama političke obmane, izdaje i ubistva u Istočnoj Evropi u prvoj polovini 20. veka (osim novele Psi i knjige u kojoj se radnja odvija u 14. veku). Neke od priča su napisane kao fiktivne biografije u kojima glavni likovi interaguju sa stvarnim ličnostima. Kiš je ovu knjigu napisao dok je radio na univerzitetu u Bordou, motivisan uglavnom svojom frustracijom prouzročenom neznanjem i neverovanjem svojih studenata koji su, mahom levičarski orijentisani, odbijali da poveruju čak i u postojanje gulaga.[4] Knjiga je objavljena u desetinama izdanja na srpskohrvatskom jeziku,[5] a prevedena je na više od dvadeset jezika.[6] Nedugo po objavljivanju, povela se o autentičnosti knjige jedna od najvećih rasprava u Evropi u 20. veku.[7] Pozadina Do 1976. godine, kada je knjigu objavio, Kiš je već godinama bio radio u Francuskoj, najpre u Strazburu, a potom u Bordou. Tih godina su do Zapadnih zemalja dolazile prve vesti o surovostima sibirskih logora gulaga organizovanih u vreme Staljinove vladavine (npr. knjiga Karla Štajnera 7000 dana u Sibiru iz 1971. i Solženjicinov Arhipelag Gulag izdat 1973). Međutim, u razgovorima sa svojim studentima i sa lokalnim intelektualcima, Kiš je primetio da oni u ta svedočenja bivših logoraša odbijaju da poveruju. To ga je, kako je naveo, nagnalo da napiše ove „uzorne priče” kao jedini mogući kanal komunikacije.[8][9] S druge strane, Kiš je smatrao da mu je kao piscu dužnost da se, nakon svoje prve tri knjige u kojima je pisao o temama holokausta i nacističkih konclogora, književno pozabavi i temom sovjetskih logora, smatrajući ih podjednakim zlom.[10] Sadržaj priča Svaka priča, osim poslednje, posvećena je nekom Kišovom savremeniku. Nož sa drškom od ružinog drveta Priča je posvećena Mirku Kovaču. Radnja priče odvija se između 1923. i 1940. godine. Mikša (Miksat Hantesku) je vešti krojački kalfa kod majstora reba E. M. Mendela. Noć za noći, Mendelu nestaje po jedna dragocena kokoška iz kokošarnika. Kada ni posle nekoliko probdevenih noći Mendel ne uspe da ulovi tvora koji mu krade kokoške, očajan se obraća Mikši koji mu obećava da će odmah rešiti problem. Naredne večeri, Mikša tvoru postavlja klopku u kojoj ga ujutru i nalazi, kači ga za dovratnik i dere ga živog. Videvši prizor odranog tvora, Mendel otpušta Mikšu i proklinje ga, i Mikša otad više ne uspeva da se zaposli ni kod jednog majstora, osim kod M. L. Jusefa, „najgoreg od svih majstora“, mada i kod njega dobija otkaz posle samo dva dana. Mikša se zaklinje da će se majstorima („talmudistima“) jednog dana osvetiti. Mikša potom upoznaje E. V. Ajmikea koji ga uvodi u tajnu revolucionarnu organizaciju. Nakon par meseci, Ajmike mu poverava da u organizaciji postoji doušnik kojeg treba ubiti, ali mu ne saopštava njegovo ime, već samo lokaciju gde Mikša treba da se sutradan sastane sa izdajnikom. Mikša se sutradan u zakazano vreme susreće sa Hanom Kšiževskom koju, bez progovorene reči, davi i telo joj baca u reku. Međutim, Kšiževska u vodi neočekivano dolazi svesti, koprca se i dopire do suprotne obale. Mikša hitro prelazi preko obližnjeg mosta i zadaje joj desetine uboda nožem, vadi joj utrobu i baca telo u reku. Ovo ubistvo isprva ostaje nerešeno. Nakon što je, nekoliko godina kasnije, uhapšen za podmetanje požara u fabrici u kojoj je radio, Ajmike priznaje da je zapravo on bio doušnik, te otkriva Mikšu kao ubicu Kšiževske. Dve godine kasnije, Mikša, koji se sada krio pod pseudonimom M. L. Hanteši, biva uhapšen i mučen mesecima. Napokon, pristaje da napiše priznanje da je ubio Kšiževsku i pritom, ugledavši portret Staljina na zidu islednikove kancelarije, neočekivano navodi i imena svih ostalih revolucionara iz grupe, kao i imena majstora Mendela i Jusefa (koji kasnije svi bivaju poslati na dugogodišnju robiju), te umire u gulagu nekoliko godina kasnije. Krmača koja proždire svoj okot Pripadnici Internacionalnih brigada, među kojima je bio i Verskojls Priča je posvećena Borislavu Pekiću. Gould Verskojls je sin carinika koji u svojim dvadesetima napušta rodni, turobni Dablin u potrazi za boljim životom. Ubrzo, 1936. godine, obreva se u Španiji gde postaje republikanski dobrovoljac u građanskom ratu. Jednog dana krišom saopštava svom komandantu da poverljive poruke dospevaju u pogrešne ruke, ali ga komandant ignoriše, smatrajući ga naivnim. (Kasnije će se saznati da mu je Verskojls saopštio kako poruke stižu do sovjetskih vlasti.) Par dana kasnije, Verskojls biva na prevaru doveden na vojni parobrod na kojem je navodno trebalo da izvrši sitnu popravku, te odmah biva zatočen u potpalublju. Nakon tri dana zatočeništva, u ćeliji mu se pridružuju dvojica uhapšenih komunista i trio provodi naredne dane u žustroj diskusiji, dok brod nije najzad stigao na odredište. Sva trojica su potom sprovedena u gulag gde strahovito pate. Tokom transfera ka nekom drugom logoru, Verskojls slučajno sreće Čeljustnikova, pomoćnik komandanta koji je bio prisutan u kancelariji kada je Verskojls ovome poverio svoje saznanje o sovjetskoj špijunaži, a za šta je komandant već bio saznao. Nekoliko godina kasnije, Verskojls gine u neuspelom pokušaju da pobegne iz gulaga. Mehanički lavovi Priča je posvećena Andreu Židu (posveta je napisana na francuskom jeziku: Hommage à André Gide), a glavni deo radnje se odvija u Kijevu, novembra 1934. godine. A. L. Čeljustnikov je sovjetski aparatčik, veteran Španskog građanskog rata, novinar lokalnog lista i ljubavnik Nastasje Fedotjevne, žene svog šefa. Jednog dana, u zoru, on biva pozvan u rajkom gde mu se saopštava da sutradan u grad stiže uvaženi gost, Eduar Erio, značajan francuski političar, vođa radikala i gradonačelnik Liona. Pjasnikov, sekretar rajkoma, objašnjava Čeljustnikovu da je Erio nereligiozan, ali da i dalje staje u zaštitu ljudskih prava sveštenih lica. S tim u vidu, dvojac provodi dan u žurnim pripremama, te Pjasnikov i odbor za doček sutradan dočekuju Erioa na železničkoj stanici sa čije zgrade prethodno uklanjaju jedan boljševički transparent. Čeljustnikov odmah po Eriovom dolasku odlazi u crkvu Svete Sofije koja služi kao pivara, te dovodi grupu zatvorenika da građevinu hitno preurede da liči na funkcionalnu crkvu. Zatim, odlazi u pozorište gde ga kostimiraju u protojereja, i to toliko dobro da ga ni njegov vozač potom nije prepoznao. Uveče, Erio stiže u crkvu, a „pop“ Čeljustnikov održava lažnu liturgiju sa „vernicima“ sačinjenim od članova rajkoma i njihove rodbine. S obzirom na veran izgled kompletnog mizansena, Erio se sutradan vraća u Francusku zadovoljan, i beleži prijatne utiske sa svoje posete. Četiri godine kasnije, Čeljustnikov biva zatvoren na deset godina pod optužbom da je podrivao vlast, učestvovao u jednom ubistvu, i da se u Španiji bio pridružio trockistima, a zapravo zbog toga što je razotkrivena njegova ljubavna afera. Nekoliko godina po oslobađanju, biva rehabilitovan, i na kraju posećuje spomen-biblioteku Eduara Erioa u Lionu. Svega par nedelja nakon završetka rada na knjizi, Kiš je slučajno saznao da je izvesni Eduar Erio zapravo postojao i da je bio važna javna ličnost u Francuskoj, i to upravo u periodu kada se odvija radnja priče.[11] Stoga je Kiš prepravio početak priče i već u prvoj rečenici naveo da je u njoj (u priči, tj.) Erio jedina istorijska ličnost. Kijów - Sobór Mądrości Bożej 01.jpg Kijevska crkva Svete Sofije gde se odvija lažno bogosluženje Édouard Herriot 01.jpg Istorijski Eduar Erio Magijsko kruženje karata Priča je posvećena Karlu Štajneru. Doktor Karl Georgijevič Taube je ubijen u svojoj kancelariji, naizgled bez razloga. Motiv ubistva se saznaje tek četiri godine kasnije kada je uhapšen Kostik Koršunidze, dugogodišnji pahan u gulagu (gde je robijao zajedno sa Čeljustnikovim i Nastasjom Fedotjevnom), i kada je potom otkriveno da su otisci prstiju na alatu kojim je doktor Taube ubijen – njegovi. Taube je rođen u malom gradu, ali je bio osoba sa krupnim revolucionarnim ambicijama; objavljivao je zapaljive tekstove (koristeći i pseudonime), sarađivao je sa Borisom Davidovičem Novskim, i bio jedan od prvih zatvorenika u Dahauu. Nakon što se razočarao u zapadnjački nedostatak vere u komunističke ideje, a i u zapadnjačko slepilo za stvarnost užasa koncentracionog logora, Taube odlazi u Moskvu gde godinu dana radi u raznim državnim strukturama, a potom biva uhapšen. Potom biva premeštan iz gulaga u gulag, i u jednom od njih obavlja hiruršku operaciju kojom spašava dva od četiri prsta bivšem obijaču koji je pokušao da ih odseče kako bi bio lišen kuluka. Pacijent, po imenu Segidulin, zaklinje se da će se za ovu operaciju doktoru osvetiti smrću, ali menja mišljenje nakon što saznaje da bi ipak mogao biti pomilovan i pušten na slobodu. U jednoj kartaškoj partiji odigranoj u ćeliji, Koršunidze gubi od Segidulina i time preuzima na sebe obavezu da ubije doktora Taubea. Doktor, međutim, saznaje za pretnju (verovatno od samog Segidulina) te biva već sutradan premešten u drugi, udaljeni logor, i Koršunidze ne uspeva da dopre do njega narednih osam godina. Najzad, Koršunidze slučajno saznaje da je Taube rehabilitovan i da je postao upravnik u jednoj udaljenoj bolnici, odmah potom odlazi tamo i ubija Taubea u kancelariji, sleđa. Grobnica za Borisa Davidoviča Priča je posvećena „uspomeni Leonida Šejke“. Boris Davidovič Melamud, poznatiji pod prezimenom Novski, je značajna ličnost revolucije, koju istorija nije dostojno upamtila. Rođen je iz veze kćerke lokalnog učitelja i Davida Abramoviča, jedinog Jevrejina u svojoj regimenti. Već u ranoj mladosti, bio je buntovan: bežao je od kuće, potom je kojekuda nadničio, a sa dvadesetak godina ulazi u petrogradsko visoko društvo gde se predstavlja kao Zemljanikov i šarmira dame. Ipak, ubrzo pada na niske grane, nakon što je par puta uhapšen zbog učešća u krijumčarenju oružja, u jednoj velikoj pljački, i u revolucionarnim bombaškim akcijama, te biva zatvoren u ludnici, iz koje uspeva da pobegne i da se prebaci u Pariz gde postaje sindikalni funkcioner. Po početku Prvog svetskog rata, sklanja se na jug Francuske gde ponovo biva uhapšen, a potom se obreva u Berlinu gde u novinama objavljuje socijalističke tekstove. Nakratko se primiruje u Švajcarskoj, a po vesti da je u Petrogradu izbila revolucija, ponovo se aktivira, na strani boljševika, te se bori u građanskom ratu gde je i lakše ranjen. U ovom periodu se i ženi, ali je brak trajao kratko. Novski službuje i kao diplomata, a po okončanju rata nastupa kao predstavnik na pregovorima sa Engleskom i stupa u kontakt sa tamošnjim sindikatima. Boris Davidovič Novski je uhapšen krajem 1930. godine, nakon što ga je potkazao jedan zatvorenik svojim priznanjem da je špijunirao za Englesku. Novski pada u nadležnost islednika Fedjukina i biva podvrgnut mučenju ne bi li podneo lažno priznanje na svoju štetu. Novski se, sada u svojim poznim tridesetim, iscrpljen i izmučen, ipak odupire i odbija da lažnim priznanjem ukalja svoju bogatu biografiju. Međutim, Fedjukin menja taktiku i dve večeri zaredom izvodi Novskog iz samice i suočava ga sa po jednim, tek uhapšenim zatvorenikom; ucenjuje ga zatvorenikovim životom, a pošto Novski ne prizna, zatvorski čuvari ovog odmah usmrte. Treće večeri, Novski pristaje na razgovor, ali biva odmah smešten u bolnicu. Po delimičnom oporavku, suočava se sa Fedjukinom i dvojac provodi noći u rapravi oko teksta priznanja (prvobitna optužnica o špijuniranju za Engleze je odbačena); nakon dve sedmice ubeđivanja, Novski je najzad zadovoljan postignutom verzijom svog priznanja. Dva meseca kasnije, Fedjukin, neočekivano, ponovo menja optužnicu jer je u međuvremenu iznudio lažna priznanja od neke druge dvojice zatvorenika. Na to, Novski u ćeliji pokušava da se ubije, ali ga spasavaju i Fedjukin ponovo menja optužnicu u kojoj ovog puta imenuje Novskog za vođu grupe sabotera, smatrajući da mu, uzdizanjem na bitniju ulogu, čini uslugu. Najzad, na suđenju, Novski se nada smrtnoj kazni streljanjem kao časnom skončanju, ali ipak, nakon još godinu dana tamnovanja, biva izgnan u Sibir. U zimu 1937. godine, Novski je ponovo uhapšen, ali iz gulaga uspeva da ponovo pobegne. Četvrtog dana bekstva, stražari ga nalaze kod neke livnice, žure da ga uhapse, ali on umire skočivši sa skele u kotao topljene šljake. Pseudonimi Borisa Davidoviča Melamuda Mapa dokumentovanog kretanja Borisa Davidoviča pre hapšenja Psi i knjige Prizor spaljivanja Jevreja na jugu Francuske, 1320. godine Priča je posvećena Filipu Davidu i zapravo je prevod zapisa jednog sveštenika iz vremena inkvizicije na jugu Francuske. Krajem 1330. godine, monsinjor Žak Furnije, biskup od Pamjea,[12] saznaje da se Baruh David Nojman, lokalni rabin, nakon što je bio pokršten, vratio judaizmu, i hapsi ga.[13] Nojman tokom isleđivanja prepričava događaje koji su doveli do njegovog krštenja: Mesec dana ranije, u Grenadi kraj Tuluza silom su pokrštena dvojica Jevreja koji potom dolaze u Tuluz da se s Nojmanom posavetuju oko toga da li je nasilno krštenje važeće. Nojman se raspituje kod lokalnog katoličkog sveštenika i, po odobrenju ovog, dvojica ipak bivaju vraćena judaizmu. Nedelju dana nakon toga, vlasti Tuluza dovode u grad desetine uhapšenih za pokolj nad Jevrejima u jednom drugom gradu. Kako su ih provozili kroz grad, ovi počeše da dozivaju upomoć, na šta im građani pomogoše da se oslobode, te svi zajedno pohrliše u jevrejsku četvrt, željni krvi. Dolaze tako do Nojmanove kuće, upadaju u nju i uništavaju mu dragocene knjige, a njega odvode na krštenje. On najpre odugovlači, ali ipak pristaje nakon što uviđa da bivaju odmah ubijeni svi koji krštenje odbiju. Pogrom traje ceo dan, a počev od večeri, Baruh traži načina da poništi svoje nasilno krštenje i odlazi u obližnji Monžiskar po savet. Tamo ga ponovo zarobljava rulja i sutradan ga sprovode u Pamje, gde su Jevreji imali određene građanske slobode. Tokom dugotrajnog isleđivanja od strane biskupa Furnijea, dolazi do obimne rasprave o postulatima vere i Nojman najzad, pod mukama, pristaje da se odrekne judaizma. Godinu dana kasnije, Nojman je ponovo suđen jer je posumnjao u svoju novu veru, a još šest godina kasnije, biva ponovo suđen, kojom prilikom verovatno umire na mukama. U napomeni nakon priče, Kiš tvrdi da je na ovaj zapisnik naišao nakon završetka pisanja naslovne novele, i navodi mnoge sličnosti između Baruha Davida Nojmana i Borisa Davidoviča Novskog – njihova imena, istrajnost, tematiku, datume hapšenja, itd. Kratka biografija A. A. Darmolatova (1892—1968) A. A. Darmolatov je pesnik revolucije, od minornog značaja, premda doseže određene pesničke domete koji „nisu bez draži“. Sarađuje sa B. D. Novskim koji mu je neka vrsta političkog zaštitnika. Kada je Novski uhapšen, i Darmolatov strahuje za svoju sudbinu i počinje da fizički i umetnički propada, ali ipak ne biva hapšen. Na Cetinju, autor priče, tada još uvek dete, prisustvuje Darmolatovljevoj poseti lokalnom muzeju gde ovaj seda na izloženu Njegoševu stolicu. U postskriptumu priče, navodi se da je elefantijaza koja je već tada bila zahvatila Darmolatovljeve mošnice kasnije bila toliko odmakla da je fotografija istih preštampavana u udžbenicima patologije širom sveta. Pritvorska fotografija Osipa Mandeljštama, Darmolatovljevog prijatelja Pritvorska fotografija Osipa Mandeljštama, Darmolatovljevog prijatelja Reakcije Knjiga je bila odlično primljena i od publike i od kritičara, i u samo četiri godine od objavljivanja izašlo je sedam izdanja.[5] „Pisana briljantno i mudro, Grobnica za Borisa Davidoviča zaista je remek-delo.” – Politika[14] „Nesvakidašnji trenutak naše savremene proze.” – Borba[14] „Vanserijska proza koju će, siguran sam, čitati i vrlo širok krug ljubitelja književnosti.” – Večernje novosti[14] „Himna ljudskom dostojanstvu i istrajnosti... Knjiga što zrelošću visoko nadvisuje mnoge druge, a istodobno i postupkom i tematikom predstavlja prodor u novo.” – Slobodna Dalmacija[14] „Grobnica za Borisa Davidoviča otvara izvesne nove, ne samo tematske nego i estetske tokove u savremenom tkivu srpske književnosti.” – Polja[14] „Ovo je maestralno djelo pisca koji, sa svakim novim radom, pomjera granice svog umjetničkog domjeta.” – Pobjeda[15] Juna 1977. godine, knjiga je nagrađena Goranovom nagradom.[5] Polemika oko optužbi za plagijat Par meseci po objavljivanju, knjiga se našla u kontroverzi povodom optužbi za plagijat iz kojih se razvila jedna od najvećih i najžešćih književnih rasprava u Evropi u 20. veku.[7] Napadi i optužbe su trajali mesecima i bili su između ostalog vezani i za navodno plagiranje romana „7000 dana u Sibiru“ Karla Štajnera. Sam Štajner nije reagovao,[16] a Kiš je 1978. godine objavio obimnu polemičku odbranu na napade, pod naslovom „Čas anatomije“. Prvi napad na autentičnost knjige objavio je novinar Dragoljub Golubović u zagrebačkom dvonedeljniku Oko u kojem je, pod naslovom „Ogrlica od tuđih bisera” optužio Kiša da je, koristeći motive iz već napisanih dela, zapravo napisao plagijat. Kiš je na ovo odgovorio u istom broju časopisa i, u eseju naslovljenom „Niska od niskih pobuda” branio svoj metod pisanja te optužio Golubovića da je svoj tekst zapravo napisao u tuđe ime i iz ideoloških pobuda. Već u narednom broju istog magazina, književnici Visković i Kulenović istakli su besmislenost Golubovićevih optužbi. Golubović je istom prilikom pokušao da pruži dokaze za svoje tvrdnje, a Kiš mu je i na to odgovorio odbacivši ih.[17] U jednom od narednih brojeva Oka, na Golubovićeve optužbe odgovorio je i Predrag Matvejević. On je u tekstu pod naslovom „U znaku ovna, u sjeni Nerona” opovrgao Golubovićeve navode te ga je optužio da je petparački novinar, takođe navevši da je ovaj napao Kiša po nečijem tuđem nalogu. Matvejević je naveo i imena Šćepanovića, Bulatovića i Dragana Jeremića, pri čemu se prisetio kako je Jeremić jednom prilikom, dok su zajedno bili u žiriju za dodelu Andrićeve nagrade, odbacio mogućnost da Kiš dobije nagradu iz, kako je tad naveo, „moralnih razloga”. Nadalje je naveo kako su u finalu izbora za Oktobarsku nagradu jednom bili Kiš i Jeremić dok je u žiriju bio Šćepanović, a nagrada je pripala Jeremiću premda mu nagrađena knjiga još nije ni bila izašla u prodaju.[18] Dragan Jeremić je u to vreme bio član ili lider mnogobrojnih udruženja, komisija i žirija za dodelu nagrada, pa je bio jedna od najmoćnijih osoba jugoslovenske književnosti. Međutim, ovo je bila prva javna optužba na njegov rad i na, uopšte, hijerarhijski sistem koji je u domaćoj književnosti bio na snazi.[19] U Književnim novinama iz decembra 1976, u tekstu „Niski udarci tuđom rukom” on se najpre zgrozio nad Matvejevićevim optužbama, a potom je ponovio Golubovićeve optužbe spram „Grobnice”. Tekst je zaključio opaskom da ljudi koji žive 400 kilometara daleko (aludirajući na Zagreb, mesto izdavanja Oka) ne treba da se bave beogradskim poslovima.[20] Rasprava između Matvejevića i Jeremića se nastavila Matvejevićevim tekstom „Državni šampion na 400 km Dragan M. Jeremić” u kojem optužuje ovog da je loš filozof i aparatčik, te donosi kritiku njegove „zbirke mislî i maksimâ” koju ocenjuje kao osrednju. Zatim je, nakon što je Jeremić istog meseca dobio Andrićevu nagradu za drugu svoju knjigu, kritikovao i nju da je jednako loša. Ubrzo su se za način dodele ove nagrade zainteresovale i vlasti i ispostavilo se da su članovi žirija odluku doneli pod pritiskom.[21] Nakon ovoga, protiv korumpiranosti u domaćoj književnosti oglasili su se i drugi književnici, kao Nikola Milošević i Dimitrij Rupel. U odgovorima na ove napade, Jeremić je redovno ponavljao optužbe protiv Kiša i „Grobnice”.[22] Kiš se tokom većeg dela ove polemike držao po strani, a zatim je u proleće 1978. objavio obimnu raspravu pod naslovom „Čas anatomije“. U ovoj knjizi on je ukazao na nelogičnosti argumenata i licemerje onih koji su napadali integritet „Grobnice”, posebno se osvrnuvši na Jeremića i Bulatovića.[23] Ova knjiga je takođe bila odlično primljena i od publike i od kritike, i do danas je prevedena na više od 30 jezika.[5] Međutim, avgusta iste godine, Golubović je podneo krivičnu prijavu protiv Kiša zbog navodne uvrede nanesene mu u ovoj knjizi, ali je ta tužba u proleće 1979. godine odbijena.[24] Nakon svega, Dragan Jeremić je izgubio uticaj kojeg je dotad imao u domaćoj književnosti, ostavši bez mnogih funkcija u književnom establišmentu.[25] Adaptacije U pozorištu Godine 1987, u pozorištu Dadov izvedena je istoimena predstava u režiji Radivoja Andrića i Bobana Skerlića.[26] Godine 1996, knjiga je adaptirana za istoimenu pozorišnu predstavu francuskog pozorišta Efemerid.[26] Godine 2014, u istoimenoj pozorišnoj predstavi reditelja Ivice Buljana, izvedena je interpretacija po motivima iz naslovne novele, u koprodukciji nekoliko pozorišta iz Slovenije, Hrvatske i Srbije.[27] Po motivima knjige rađene su i predstave pozorištâ u Zenici, Prištini, Prijedoru i Mađarskoj.[28] U muzici Knjiga se spominje u naslovnoj pesmi dvostrukog albuma Azre „Filigranski pločnici“ iz 1982. godine.[29]U filmu Po motivima knjige, 2015. godine snimljen je film u realizaciji studenata Akademije umetnosti u Novom Sadu.[30] Danilo Kiš (mađ. Kiss Dániel; Subotica, 22. februar 1935 — Pariz, 15. oktobar 1989) bio je srpski i jugoslovenski književnik i akademik. Kiš je bio romanopisac, esejista, kritičar, prevodilac i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti.[1] Smatra se jednim od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka a njegova dela prevedena su na sve vodeće svetske jezike.[2] Biografija Danilo Kiš je rođen od oca Eduarda Kiša, mađarskog Jevrejina i majke Milice Dragićević, pravoslavne Srpkinje ili Crnogorke sa Cetinja.[3] [4] Prezime njegovog oca je u momentu kada se rodio bilo je Kon ali je otac mađarizovao svoje prezime promenivši ga u Kiš. Do 1942. godine je živeo sa roditeljima u Novom Sadu, gde je pohađao prvi razred osnovne škole, a zatim je prešao u Mađarsku, u očev rodni kraj, gde je završio osnovnu školu i dva razreda gimnazije. Nakon odvođenja njegovog oca u Aušvic 1944. godine, sa ostatkom porodice je repatriran na Cetinje posredstvom Crvenog krsta. Tamo je Kiš živeo do kraja svog školovanja. Na Filozofski fakultet u Beogradu Kiš se upisao 1954. godine, a u septembru 1958. godine je kao prvi student diplomirao na katedri za opštu književnost. Kiš je bio venčan za Mirjanu Miočinović od 1962. do 1981; nakon razvoda braka živeo je sa Paskal Delpeš sve do svoje smrti. Preminuo je 15. oktobra 1989. u Parizu, gde se jedno vreme i lečio. Sahranjen je po sopstvenoj želji po pravoslavnom obredu[5] u Beogradu u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Šest meseci pre smrti snimio je seriju `Goli Život` u Izraelu u saradnji sa Aleksandrom Mandićem. Serija je emitovana šest meseci posle njegove smrti. Mark Tompson je napisao knjigu „Izvod iz knjige rođenih: Priča o Danilu Kišu” i za nju dobio nagradu „Lora Šenon za savremene evropske studije” 2016. godine.[6] Milivoje Pavlović je 2016. godine objavio monografsku studiju „Venac od trnja za Danila Kiša” COBISS.SR 223017228[7] Knjiga je prevedena na više jezika (mađarski, francuski, italijanski).[8] Dela Poštanska marka s likom Danila Kiša, Pošta Crne Gore Svoje prve radove je objavio 1953. godine i to su: Oproštaj s majkom. – Omladinski pokret. XII: 3 (1. april 1953) 4. Sjutra. – Pjesma o Jevrejki: motiv iz 1941. – Susreti. I: (3. april 1953) 147. Odjek iz djetinjstva . – Omladinski pokret. XII: 10 (15. jul 1953) 7. Susret s majkom u jesen. – `Kraju mog djetinjstva...`. – Zapisi na listu. – Polet. I: 4 (1953) 222-223. Crveni bik. – Susreti. I: 7-8 (1953) 465-466. Kao student, objavljivao je pesme, eseje, pripovetke i prevode sa mađarskog, ruskog i francuskog jezika, najviše u Vidicima u čijem je uredništvu bio od oktobra 1957. godine do aprila 1960. godine. Njegov prvi roman, „Psalm 44“, nastao je 1955. godine, a potom i „Mansarda“, 1960. godine. Njegova prva objavljena knjiga sadrži u jednom tomu romane Psalm 44 i Mansarda. Roman „Bašta, pepeo“ je prvo značajnije prozno delo Danila Kiša, objavljeno 1965. godine u Beogradu. Nastalo je za vreme njegovog boravka u Strazburu, gde je radio kao lektor za srpskohrvatski jezik od 1962. godine do 1964. godine. U to vreme nastali su i njegovi prevodi Lotreamona, Verlena, Kenoove Stilske vežbe i pesme Endre Adija. Knjiga priča Rani jadi, objavljena je 1970. godine u Beogradu i predstavlja začetnu knjigu Porodičnog ciklusa. Roman „Peščanik“ objavljen je 1972. godine i dobio je NIN-ovu nagradu koju je nekoliko godina kasnije Kiš vratio. Iste godine je objavio zbirku eseja „Po-etika“. Kao lektor za srpskohrvatski jezik, Kiš je radio na Univerzitetu u Bordou 1974. godine kada je izašla druga knjiga zbirke „Po-etika“ (intervjui). „Grobnicu za Borisa Davidoviča“ čine sedam poglavlja jedne zajedničke povesti, a objavljena je 1976. godine u Beogradu i Zagrebu. Krajem te godine počeli su napadi na knjigu, navodno zbog plagijata. Napadi traju mesecima. Posle kraćih polemičkih odgovora 1977. godine Kiš je napisao „Čas anatomije“. Iste godine, za Grobnicu Borisa Davidoviča dobio je nagradu Ivan Goran Kovačić. Esejističko-polemički spis „Čas anatomije“ objavljen je 1978. godine. Godinu dana kasnije, za tu knjigu je dobio nagradu Željezare Sisak. Od jeseni 1979. godine živeo je u Parizu i četiri godine je radio kao lektor na Univerzitetu u Lilu. Za svoj celokupni književni rad, Kiš je 1980. godine dobio francusku književnu nagradu Grand aigle d`or de la ville de Nice. Sabrana dela (Djela Danila Kiša) objavljena su 1983. godine u deset tomova u Beogradu i Zagrebu. Za zbirku pripovedaka „Enciklopedija mrtvih“ Kiš je dobio Andrićevu nagradu 1984. godine, a 1986. godine je dobio nagradu Skender Kulenović. Izabrana dela, proza u sedam knjiga izašla je 1987. godine u Beogradu i Sarajevu. Te godine je dobio Sedmojulsku nagradu. Godinu kasnije, 1988. godine, izabran je za dopisnog člana SANU i dobio je dve značajne međunarodne književne nagrade: u Italiji Premio letterario Tevere i u Nemačkoj Preis des Literaturmagazins. Iste godine je dobio i Avnojevu nagradu. Američki PEN dodelio mu je 1989. godine nagradu Bruno Schulz Prize. Danilo Kiš je umro u Parizu 15. oktobra 1989. godine. Sahranjen je u Beogradu po pravoslavnom obredu. Njegova posthumna izdanja iz 1990. godine su: Život, literatura (eseji, razgovori, deo rukopisne zaostavštine), delo je izdato u Sarajevu. Gorki talog iskustva (intervjui), delo je izdato u Sarajevu. Godinu dana kasnije, u Beogradu je objavljena knjiga Pesme i prepevi. U knjizi Porodični cirkus 1993. godine objavljene su, hronološkim redom, tri knjige Kišovog autobiografskog ciklusa: Rani jadi, Bašta, pepeo i Peščanik. Njegova nedovršena knjiga priča Lauta i ožiljci izdata je 1994. godine u Beogradu, a tekstovi iz zaostavštine Skladište izlaze 1995. godine na šezdesetogodišnjicu Kišovog rođenja. Sabrana dela Danila Kiša objavljena su 1995. godine u četrnaest tomova i prevedena su na sve značajnije svetske jezike. Bista Danila Kiša u Subotici, rad Eržebet Vajl Pismo Danila Kiša upućeno Milošu Jankoviću za njegov rođendan 1981. godine. Na osnovu pisma kasnije je nastalo delo `Saveti mladom piscu` (1984). Nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat u Beogradu. Mansarda: satirična poema 1962. (roman) Psalam 44 1962. (roman) Bašta, pepeo 1965. (roman) Rani jadi: za decu i osetljive 1970. (novele) Peščanik 1972. (roman) Po-etika 1972. (eseji) Po-etika, knjiga druga 1974. (intervjui) Grobnica za Borisa Davidoviča: sedam poglavlja jedne zajedničke povesti 1976. (pripovetke) Čas anatomije 1978. (polemike) Noć i magla 1983. (drame) Homo poeticus 1983. (eseji i intervjui) Enciklopedija mrtvih 1983. (pripovetke)[9] Gorki talog iskustva 1990. (intervjui) Život, literatura 1990. (eseji) Pesme i prepevi 1992. (poezija) Lauta i ožiljci 1994. (pripovetke) Skladište 1995. (eseji i pripovetke) Varia 1995. (eseji i pripovetke) Pesme, Elektra 1995. (poezija i adaptacija drame „Elektra“) Njegova prepiska je objavljena u knjizi „Iz prepiske” krajem 2021. godine.[10] Nagrade i priznanja Kišov grob u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju Kiš je jedan od najprevođenijih pisaca, njegova dela prevođena su između ostalog na ruski jezik.[11] Dobitnik je niza uglednih domaćih i prestižnih međunarodnih književnih nagrada. Ninova nagrada, 1972. godine za roman Peščanik nagrada Ivan Goran Kovačić (1977. godine za knjigu pripovedaka Grobnica za Borisa Davidoviča) nagrada Željezare Sisak (1978. godine za esejističko-polemički spis Čas anatomije) francuska književna nagrada Grand aigle d`or de la ville de Nice (1980. godine, za celokupni književni rad) Andrićeva nagrada (1984. godine za zbirku pripovedaka Enciklopedija mrtvih) nagrada Skender Kulenović (1984. godine za zbirku pripovedaka Enciklopedija mrtvih) Sedmojulska nagrada italijanska književna nagrada Premio letterario Tevere, 1988. godine nemačka književna nagrada Preis des Literaturmagazins, 1988. godine [12] Avnojeva nagrada 1988. godine američka književna nagrada Bruno Schulz Prize, 1989. godine počasni građanin Subotice, 2019. posthumno