Detalji predmeta Stanje Polovno Nos Edvarda Trenkoma Džajls Milton(autor) Aleksandra Čabraja(prevod) Izdavač: Mono & Manjana Naslov originala: Edward Trenkom"s Nose / Giles Milton Ukoliko ne želite da se ugojite nemojte da čitate ovu knjigu. Opisi sireva u romanu Nos Edvarda Trenkoma učiniće da posle nje ne možete da zamislite doručak bez kačkavalja, grickanje dimljenog sira tokom dana i specijalitet - posebna vrsta buđavog sira za večeru. Ako već morate da je pročitate pripremite dovoljno krekera. Šarmantni, duhoviti prvenac Džajlsa Miltona, jednog od najpopularnijih britanskih istoričara i publicista, prava je poslastica, od koje stalno želite još. Autor šest istorijskih bestselera, od kojih je najpopularnija bila priča o ratu začina u XVIII veku Nathanijel"s Nutmeg (1999), Džajls Milton je svoj prvi roman smestio u 1969. godinu, uglavnom u Londonu, sa povremenim ekskurzijama u XVII, XIX i početak XX veka. Širok vremenski opseg omogućio je Miltonu uvođenje vrlo šarolikih ličnosti u priču, uključujući sveštenike sa Svete Gore, razbojnike, špijune i prostitutke, kao i simpatične nosate rođake glavnog junaka Edvarda i njegove ekcentrične prijatelje poput Gospodina Džordža i njegove mačke. Specijalni gost je i sam Lord Bajron. Edvard Trenkom je najmlađi izdanak porodice čije je najveće bogatstvo karakterističan nos i nepograšiv njuh, i koja se iz generacije u generaciju bavi proizvodnjom i prodajom sireva, pretvarajući svoj zanat u pravu umetnost. On je deseta generacija vlasnika «najstarije, najbolje i najpoznatije prodavnice sira u Londonu». Edvard je takođe i autor dvanaestotomnog izdanja Enciklopedije Sira i sakupljač rimskih novčića. Nastavljajući vekovnu tradiciju, Edvard, vodi miran i srećan život sa suprugom Elizabetom. Sve će se promeniti kada se jednog dana iz grupe turista izdvoji jedan zagonetni Grk i upozori ga na opasnost, dok drugi, nekoliko dana kasnije počne da ga uhodi. U pokušaju da razume nove okolnosti Edvard će naleteti na stara porodična dokumenta i vizantijsku zagonetku koju mora da reši kako bi skinuo prokletstvo zbog koga su stradale sve generacije Trenkomovih. Zbunjen ali odlučan u naumu da izbegne tragičnu sudbinu Edvard će uleteti u avanturu koja će ga povesti na put kroz vreme. Rešenje zagonetke je u Grčkoj... *5

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Glišić, Zlatan, 1949- = Глишић, Златан, 1949- Наслов Proizvodnja mleka / Zlatan Glišić Врста грађе књига ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.) Језик српски Година 2012 Издавање и производња Sremski Karlovci : Kairos, 2012 (Novi Sad : Budućnost) Физички опис 148 str. : ilustr. ; 20 cm Збирка Poljoprivredna biblioteka ISBN 978-86-7128-211-6 (broš.) Напомене Tiraž 500 Beleška o autoru: str. 148 Bibliografija: str. 147. Предметне одреднице Млеко – Производња Dobijanje i upotreba mleka čoveku su bili poznati još u praistoriji. Pretpostavlja se da je čovek prvi put upotrebio mleko domaćih životinja pre šest do deset hiljada godina, kada je počela domestikacija životinja.Ova knjiga je namenjena svima koji žele da se bolje upoznaju sa zaokruženim procesom u proizvodnji mleka, od izbora grla, njihovog držanja, ishrane, procesa proizvodnje, otkupa i higijene proizvodnje mleka. Poljoprivredna proizvodnja ima značajan uticaj na privredu zemlje, a u uslovima ukupne poljoprivredne proizvodnje stočarstvo je vodeća grana. U razvijenijim zemljama Evrope, kao sto su Danska i Holandija, govedarstvo učestvuje sa 60-70 procenata u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. U našoj zemlji govedarstvo u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuje sa oko 33 procenta. Goveda su najveći proizvodači namirnica čiji su proteini visoke biološke vrednosti, mleka i mesa, kako u sirovom stanju, tako i u vidu raznih prerađevina u prehrambenoj industriji. Dobijanje i upotreba mleka čoveku su bili poznati još u praistorijsko vreme. Pripitomljavanje divljih životinja počelo je u dolinama Tigra, Eufrata, Inda, Dona, Dnjestra, Amu Darje, gde su bili povoljni uslovi za gajenje goveda (pašnjaci, blaga klima, dovoljno vodenog taloga). Ne zna se tačno kad je čovek prvi put upotrebio mleko domaćih životinja, ali se pretpostavlja da je bilo u vreme pre šest do deset hiljada godina, kada je počela domestikacija životinja. Na više mesta u Starom zavetu jasno se vidi da su kod starih Jevreja stočarstvo i mlekarstvo bili razvijeni. Tek u drugoj polovini 19. veka, sa razvojem industrije, počinje i nagli razvoj mlekarske proizvodnje. Brzi razvoj mikrobiologije i hemije pruža mogucnost da se bolje saznaju složeni mikrobiološki i biohemijski procesi pri čuvanju mleka i njegovoj preradi. Danas je mleko proizvod koji ima veliki značaj u ljudskoj ishrani dece, starih i bolesnih osoba, a takode je značajna namirnica u svakodnevnoj upotrebi. U prilog tome govore i podaci da je mleko, pored hleba, najtraženija namirnica za dnevne potrebe. Ova knjiga namenjena je svima koji žele da se bolje upoznaju sa zaokruženim procesom u proizvodnji mleka, od izbora grla, njihovog držanja, ishrane, procesa proizvodnje, otkupa mleka i higijene proizvodnje mleka. Krajnji efekat je proizvodnja kvalitetnog, higijenski i zdravstveno ispravnog mleka. Opšte napomene proizvodnje mleka u Evropskoj Uniji Zapadna Evropa Za govedarsku proizvodnju značajna su dva vrlo važna proizvoda za ishranu ljudi a to su mleko i meso. Za takvu proizvodnju koristi se jeftina stočna hrana – kabasta hraniva.Da bi shvatili značaj govedarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji osvrnućemo se na neke dosadašnje rezultate i stanje govedarstva u razvijenijim zemljama Evrope (EU).Najrazvijenije zemlje Evrope u pogledu razvijenosti poljoprivredne proizvodnje su pre svih Holandija i Danska koje preko stočarstva ostvaruju više od 70% od ukupnog dohotka u poljoprivredi. Parametri ekonomije ukazuju da su takve zemlje razvijenije. Na drugoj strani, ekonomisti tvrde da u nerazvijene zemlje spadaju one gde dohodak od stočarstva donosi ispod 50% od ukupnig dohotka u poljoprivredi. Naša zemlja po tom pitanju je negde na granici razvijenih – nerazvijenih zemalja jer udeo stočarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji iznosi oko 55%. Govedarstvo kao vodeća grana u stočarstvu u razvijenijim zemljama zauzima oko 70% od ukupne stočarske proizvodnje dok je u Srbiji taj procenat oko 55%. Veliki značaj govedarstvo ima i iz razloga korišćenja kabaste stočne hrane koja se može iskoristiti njihovom ishranom što pojeftinjuje njihovu proizvodnju.Držanje krava je u seoskim domaćinstvima kroz prodaju mleka osnovni mesečni prihod za potrebe kućnog budžeta. Sa držanjem 3-4 krave u domaćinstvu može se ostvariti mesečni prihod veći nego prosečna mesečna plata zaposlenog radnika. Mnogo razvijenije zemlje Evrope u našem okruženju poseduje manje od 10 krava po domaćinstvu: Grčka, Austrija itd. Trend 21. veka u razvoju goveda ide u pravcu smanjenja broja gazdinstava koja drže krave i istovremeno povećava se broj krava po gazdinstvu uz stalno povećanje količine proizvedenog mleka po kravi. Za naše uslove u ovom periodu bilo bi idealno da domaćinstva drže do 10 proizvodnih grla s obzirom da treba obezbediti sve potrebe za tu proizvodnju dok će nakon završene tranzicije doći do promena u farmerskoj proizvodnji kao što je to danas u EU. Treba imati na umu da zemlje EU imaju dobro organizovanu i ograničavajuću kvotu proizvodnje mleka. To znači da u dobro organizovanoj proizvodnji ograničava se veća proizvodnja mleka od potreba potrošnje u istoj zemlji („zamrzavanje“ količine proizvodnje mleka u zatečenom stanju).S obzirom na to da smo mi zemlja koja se približava Evropskoj uniji u svakom slučaju treba da „kopiramo“ njihova iskustva u govedarskoj proizvodnji posebno se osvrćući na zemlje slične našoj. Evropske zemlje imaju prosečnu proizvodnju mleka po kravi oko 4500 1 a vodeće su Švedska, 7900 1, Danska 7100 1 i Holandija oko 7000 1 ili još jedan značajan podatak da se u Evropi godišnje po stanovniku proizvede oko 200 1. Evropa poseduje oko 30 miliona krava što matematički izraženo iznosi 4 krave na 100 stanovnika a znamo da je u istoj Evropi stalni trend opadanja broja krava. Kod nas na 100 stanovnika broj krava iznosi 1,4 pa i taj podatak govori koliko smo daleko od evropskih standarda. Sledeći podatak samo potvrđuje da je naše govedarstvo daleko od razvijenih zemalja Evrope. EU ima manje od 10% stanovništva koje je zaposleno u poljoprivredi ili bolje rečeno „vezano“ za poljoprivredu, svakako razlike su i tamo velike pa se kreću od 3% u Nemačkoj do 18% u Grčkoj. Kod nas, smatra se da je broj stanovnika koji je „ vezan“ za poljoprivredu oko 40%. Najveći broj krava na sto stanovnika 35 ima Irska a najmanje Grčka samo 1,7 krava na 100 stanovnika. Još veće razlike su u pogledu godišnje proizvodnje mleka po stanovniku. Grčka je na zadnjem mestu sa 70 1 proizvodnje mleka po stanovniku dok je Irska prva sa 1500 1. Ipak prosek za EU od oko 350 1 proizvodnje mleka po stanovniku godišnje relativno je visok te se s toga smatra prezasićenim. Interesantno je napomenuti da se u EU permanentno iz godine u godinu menja stanje rasnog sastava. Sve veći broj farmera (zbog određenih kvota) opredeljuje se za uvođenje u proizvodnju mleka simentalsku rasu (uz dobro mleko dobija se i dobar tovni materijal) u odnosu na mlečne rase. S druge strane danas mnogi zapati simentalca premašuju 8000 1 u laktaciji. Stanje u našoj zemlji je kao što smo rekli dosta poražavajuće u govedarstvu. U Srbiji ima oko 840.000 krava i steonih junica i oko 430.000 ostalih kategorija goveda. Najporažavajući podatak je da smo na začelju Evropskih zemalja po broju goveda po raspoloživim poljoprivrednim površinama. Broj goveda na 1 ha obradivih površina i livada u Holandiji iznosi 2,5 , u Nemačkoj 1,5, Francuska, Austrija i Danska oko 0,8 dok Srbija jedva nešto preko 0,3 broja goveda.Sve ovo navodi nas da ozbiljno pristupimo razvoju govedarske proizvodnje ugledajući se na zemlje EU čija članica težimo da postanemo. Prof. spec. Zlatan Glišić Sadržaj Uvod Opšte napomene proizvodnje mleka u EU Privredna važnost mlekarstva Značaj mleka u ishrani čoveka Mleko kao proizvod krava Proizvodnja mleka u svetu i Srbiji Sistematsko mesto i zoološka obeležja domaćih goveda Mlečna žlezda Anatomija mlečne žlezde Fiziologija mlečne žlezde Hemijski sastav mleka Voda Suvamaterija mleka Ostale materije mleka Fizičke osobine mleka Mikroorganizmiu mleku Termička stabilnost mleka Izbor grla za proizvodnju mleka Laktacijaifaktori kojiutiču na proizvodnju mleka Muža krava Činioci koji utiču na učinak muže Postupak sa mlekom na mestu proizvodnje Higijena proizvodnje mleka Mane mleka Sabirno mesto za mleko Otkup mleka Pranje i dezinfekcija mlekarske opreme Ishrana goveda Hraniva koja se koriste za ishranu goveda Ishranakra Dnevni obroci za krave Mehanizacija ishrane krava Reprodukcija goveda Objekti i oprema Sistemi držanja goveda Objekti za smeštaj krava Preventivne mere u govedarstvu Nega kravljih papaka Dodatak Proizvodnja kiselo mlečnih proizvoda Proizvodnja sira Klasifikacija sira Beli mekani sir Kačkavalj – tvrdi sir Proizvodnja kiselog mleka Proizvodnja jogurta Urda Mere za unapredenje proizvodnje mleka Literatura mlekarstvo