Autor: Jovan Janićijević Povez: tvrd Format: 16x24 Br. strana: 644 Kulturna istorija Srbije duga je i složena. Njeni počeci, koji sežu u ledeno doba, samo se naslućuju, ali već od početka VII milenijuma pre n. e. Njeni osnovni tokovi postaju jasniji, a sadržaji se bogate mnogim značajnim ostvarenjima. Do vremena doseljenja Slovena teritorija Srbije obeležavala je u nekoliko mahova središte civilizovanog sveta, a često je bila i kolevka ideja koje su presudno uticale na kulturnu, privrednu i političku istoriju Evrope.

Knjige u dobrom stanju! Korice kao na fotografijama, unutrasnjost u dobrom i urednom stanju! Na svakoj knjizi trag korektora, posto je bio potpis prethodnog vlasnika! Raška Umetničko-istoriska revija. Urednik Mirko Cvetkov. Knj. I-III. Str. 10+ sl. 9, 39+sl. 9, 56+ sl. 10. Beograd, 1934-1937 likovna umetnost balkanskih zemalja iz oblasti srednjovekovnog srpskog crkvenog zidnog slikarstva slike u boji: -GLAVA ISUSA HRISTA IZ CRKVE SV SOFIJE U OHRIDU XI VEK -LIK BOGORODICE IZ CRKVE SELA VODNA (NEREZI) XII VEK -GLAVA ANDJELA IZ MANASTIRA MILEŠEVE XIII VEK ... I TAKO OKO 28 ILUSTRACIJA veliki format 34 cm Cetvorojezicno izdanje, Srb, Eng, Fra, Nem. Kod knjige br 1 prednja korica se odvojila, nista strasno, unutrasnjost svih knjiga u super stanju! Рашка је била једна од српских средњовековних држава, са средиштем у Старом Расу, недалеко од данашњег Новог Пазара. Током 11. и 12. века обухватала је југозападне делове данашње Србије, североисточне делове данашње Црне Горе и најисточније делове данашње Босне и Херцеговине. Рашки владари су носили титулу великих жупана. Успон Рашке започео је крајем 11. века, за време владавине великог жупана Вукана који је водио успешне ратове против Византије. Рашки владари су одржавали блиске везе са владарима суседне српске краљевине Дукље. Рашки велики жупан Стефан Немања је у другој половини 12. века постао најмоћнији међу српским владарима створивши јединствену државу која је обухватала скоро све српске земље. Из Рашке државе развило се под Немањиним потомцима средњовековно Српско краљевство у 13. веку, а потом и Српско царство у 14. веку. Само име Расија (Рашка) први пут се помиње 1189. године. Од тада Млечани, Немци и Мађари до 18. века Србију називају Расција, а Србе Рацима, Расцијанима, Раиценима и слично. Име Рашка је данас сачувано у имену Рашког округа у Србији, а територија некадашње Рашке је данас позната под географским именима Рашка област. Архангел Михаило је заштитник лозе Немањића. Према наводима из дела „De administrando imperio”, Србија је у 9. веку обухватала градове: Достиника (или Достиник, негде између данашње Сјенице и Пријепоља) Чернавуск (??Црна Стена??, у близини Милешеве) Међурјечје (изнад ушћа Праче у Дрину код Горажда) Дрежник (изнад Великог Рзава или Пљевља) Лесник (на Дрини) Салинес (тј. Соли, данашња Тузла) и област Босну са градовима: Катера (тј. Которац у данашњем Источном Сарајеву) Десник (тј. Сутјеска на Трстивници) док је утврђени Рас са жупом Рашком чинио њену источну границу. Рашка је историјски била део Србије, али због значаја који су Немањићи као владари оставили у историји Срба термини Рашка и Србија односно Рашанин и Србин током историје постоје као синоними јер је Рашка колевка Српског царства и данашње Србије. Треба разликовати првобитну Србију односно прву српску државу коју су створили Властимировићи у 9. веку и која је обухватала све српске области на Балканском полуострву са једне стране и Рашку односно трећу српску државу са друге стране. Колевка прве српске државе налазила се на простору између река Таре, Лима и Дрине, за разлику од Рашке која се налази нешто источније. Грубу границу ове две области чини вододелница река Лима и Рашке. Према томе Рашка је колевка Србије, али и колевка српске државности односно Срба на Балканском полуострву.

ustaški zločini nad srspkom decom deca kozare ubistva, klanje, spaljivanje male dece od stran hrvata nova veliki format grž

Celovita, činjenicama izuzetno bogata i izvanredno ilustrovana monografija prava je riznica podataka o razvoju grčkog državnog uređenja, umetničkog stvaralaštva, filozofske misli, ali i svakodnevnog života. Kao kolevka čitave evropske civilizacije, njene politike, nauke, umetnosti i morala, antička Grčka je uvek privlačno polje istraživanja i saznavanja. Jezgroviti tekstovi koji čine ovu knjigu mogu podjednako da budu osnova znanja o drevnoj Grčkoj za one koji s ovom temom tek počinju da se upoznaju kao i podsetnik za one koji o njoj već dosta znaju. Od početaka mikenske kulture, preko zlatnog doba polisa, do helenističkih kraljevina, od olimpskih bogova do mističkih kultova, od Homerovih epova do helenističkih naučnih traktata, monografija o antičkoj Grčkoj pokazuje kako je utiran put današnjem zapadnom svetu u kome živimo, ali ne samo to. Ovde je takođe prikazano i kako su se stari Grci hranili, oblačili, vesellili, voleli. Bez ikakve sumnje, ovo delo vredi imati u svakoj kućnoj biblioteci – svakako će često biti uzimano s police i prelistavano. Knjigu su prevele Svetlana Đurić i Milena Marjanović. Redaktor je Jelena Todorović a stručni redaktor – dr Gordan Maričić. Povez knjige : tvrd Strana : 215 Format : 240 x 280 mm Pismo : latinica

Izdavač: NVU Džematlije džemata Dobrodole, Podgorica Povez: tvrd Broj strana: 718 Bogato ilustrovano: 506 slika (100 u koloru) Odlično očuvana. „Munir Šabotić je, i to je vrlo bitno, a možda i najbitnije, svojim Dobrodolcima izgradio novi zavičaj, novu zajedničku kuću gdje ih je sve okupio i gdje nikome nije tijesno. Ta njihova zajednička kuća, zajednički zavičaj – jeste ova knjiga i ona će ih, između svojih korica, čuvati zauvijek“. - Faiz Softić, književnik Monografija „Dobrodole“ obuhvata sledeće teme: – Opšte karakteristike regije Bihor – Tucanje - kolijevka Šabotića - Dobrodole – Opšte karakteristike sela: položaj i granice, geološki sastav i oblici reljefa, klima, voda i biogeografski podaci – Prošlost Dobrodola i okoline – Stanovništvo Dobrodola (demografija) - Porodična stabla: Klica, Ligonja, Šabotića, Ličina, Golja, dobrodolskih Kurpejovića i Kočana, Rastodera – Privredne prilike – Obrazovanje, kultura i sport - Kuće i zgrade – Porodica, običaji i narodno stvaralaštvo – Legende i anegdote – Prilozi – Izvodi iz recenzija (K-122)

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Prometej - Novi Sad, 2010. god. Tvrd povez, 31,5 cm. 508. str. Kunstdruk, bogato ilustrovano Novi Sad koji nas čini boljim „Povodom 20 godina postojanja Prometeja potrudili smo se da stavljanjem pred javnost ove knjige o Novom Sadu pokažemo odanost našem Gradu i izdavačkom poslu. Delo koje držite u rukama okupilo je impozantan broj znalaca Novog Sada, njegove prošlosti i, što je još važnije, njegovog bića. Vekovima ovo mesto čine ljudi, a istoriju pišu zbivanja u kojima učestvuju ili koja ih dotiču, a njihovo stvaralaštvo, graditeljstvo svake vrste, ostavlja trajan trag koji mi nekad vidimo, nekad samo osećamo i nastavljamo. O tome da je Novi Sad vredan istraživanja svedoče dela, od čuvenog prvog istoričara Novog Sada Melhiora Erdujheljija, preko znamenitih naučnika okupljenih u Istorijskom društvu Novog Sada, posebno Vase Stajića, a upravo se ovih dana i zaokružuje ogroman posao sa objavljivanjem Enciklopedije Novog Sada zasnovan na ogromnom ličnom pregnuću Dušana Popova, uz podršku Novosadskog kluba. Zahvaljujući njegovom podvigu Novi Sad je postao retkost u svetskim razmerama – ima vlastitu enciklopediju, a nje, ne zaboravimo, ne bi bilo da nije bogate prošlosti i vrednih ljudi. Iako su se nacije ovde preplitale u poslednja tri veka Novi Sad, ukupno gledano, ima poseban značaj za Srbe i to ne zato što su uvek bili najbrojniji već zato što što je u značajnom periodu Novi Sad bio centar ukupnog srpstva. Vuk Karadžić je 1817. zabeležio da je Novi Sad „najveće opštestvo srpsko na svetu”, a Jovan Skerlić je rekao „ovde se u XVIII i XIX veku mislilo i pisalo za ceo srpski narod”. Ovde je kolevka srpskog izdavaštva, knjižarstva, pozorišta, pa i demokratije i tolerancije. Burni periodi, smenjivanje premoći Beča i Pešte, borba za autonomiju, vezanost za Srbiju, čuvanje tradicije, otvorenost za evropske uticaje – sve je to ugrađeno u Novi Sad. Kad se ima ogromna građa pred sobom i želja da se drugima što bolje prenese odgovor na pitanje – šta je Novi Sad, mogući su različiti rezultati. Ova knjiga pokazuje otvorenost izdavača prema mnogobrojnim savremenim i kompetentnim autorima i njihovu uzvratnu spremnost i poverenje. Možda je baš to istiniti Novi Sad? Da bi bila sveobuhvatna knjiga bi morala biti mnogo obimnija. Mi smo se svesno opredelili za ovu meru, uvereni da će dobronameran i radoznao čitalac pronaći u njoj odgovor na pitanje: šta je Novi Sad? Novi Sad u poslednjoj deceniji vrtoglavo raste i gotovo dnevno menja lik. Ceo dvadeseti vek beleži brz rast broja stanovnika i odavno grad nema onu kritičnu masu starosesdelaca koja može da pridošlice oblikuje prema njihovom, starom Novom Sadu. Zato smo se potrudili da autentičan duh, događaje, sudbine i ljude približimo današnjem sugrađaninu i podstaknemo ga da zajedno gradimo bolji zajednički grad i život u njemu, oslonjeni na naše ne tako davne vredne i uzorne prethodnike. Pre godinu dana objavili smo dragoceno delo pouzdanog istoričara Novog Sada, Vojislava Puškara NOVI SAD – PRIČE VAROŠKIH ULICA i smatramo da sada sa ovom knjigom zaokružujemo celinu, kompletiramo velik istraživački posao. Time ujedno dokazujemo da Novi Sad zaslužuje nove knjige, velike izdavačke poduhvate, a i da takvi poduhvati nisu slučajnost, bar kad je Prometej u pitanju. Knjiga IME I PREZIME: NOVI SAD nije incident, ona je proizvod dugotrajnog kolektivnog rada i posvećenosti našem Gradu..“ Zoran Kolundžija