Istanbul - Kolevka civilizacije Ard Yaym 2011. 143 str. turistički vodič Top travel ,IMa MALO PRESAVIJANJA korica na coskovima korica ,malo izlizan hrbat ,vidi se belilo ,spala je malo farba (kutija 3)

Santa Lucia kolevka Napulja Napulj, 1979.god., 100 str, 21 cm, stanje kao na slici, unutrašnjost vrlo dobra, sa pripadajućim reprodukcijama

OSMI KONTINENT KOLEVKA SVIH KULTURA - knjiga na nemačkom Izdavač Weltbild, Augsburg 1991., strana 293. Tvrdi povez sa zaštitnim omotom, ilustrovana crno belim slikama. Odlično očuvana, kao nova. K4

Kad je sunce bilo Bog, Zenon Kosidovski Izdavač: Srpska književna zadruga Sadržaj: Među hramovima i vrtovima Mesopotamije U Egiptu faraona Kraj kolevke Egejskog sveta Pompeja i Herkulanum U kraljevstvu zlatne zmije Povez: tvrd Stanje: odlično

Sirija, zemlja mrtvih duša: Stvaranje i ustrojstvo Islamske države / Havijer Espinosa, Monika G. Prijeto Beograd 2016. Mek povez, 350 strana. Knjiga je odlično očuvana. R17 Kad je u Siriji izbila revolucija, marta 2011, malo ko je mogao da pretpostavi da će miroljubive demonstracije biti gušene bombama, hemijskim oružjem i pažljivo smišljenom strategijom čiji je cilj bio raspirivanje verske mržnje. Ta revolucija odvela je Siriju u građanski rat i pretvorila je u tablu na kojoj svetske sile vuku poteze. Svesni značaja tog problema, Havijer Espinosa i Monika G.Prijeteo pratili su od prvih dana složenu i tešku strategiju koja je zadesila zemlju, prelazeći ilegalno granice i izlažući se opasnostima, sve dok ekstremizam nije progutao revoluciju, a ISIS oteo Havijera Espinosu. Zapanjujuća, jeziva i uzbudljiva priča koja objašnjava složenu dinamiku razvoja sirijskog građanskog rata, opisujući potresan aktuelan događaj ispričan iz prve ruke. Sadržaj: PROLOG 1. Diktatura Doktora B . 2. Revolucija 2.0 3. Homs, kolevka revolucije 4. Sloboda u planinama Idliba 5. Baba Amr, prvi napad 6. Poslednja bitka za Baba Amr 7. Radikalizacija pobune 8. Sektaški otrov u venama revolucije 9. Širenje pobune i mržnje 10. Humor, poslednja barikada pred haosom 11. Napad na Alep 12. Život medu ruševinama 13. Sirija se vraća u srednji vek 14. Raka, poslednja iluzija 15. Nafta u rukama ISIS-a 16. Veliki progon 17. Sirijski rat vodi se u Libanu 18. Stvaranje Islamske države 19. Osveta u Taftanazu 20. Linija koja nikad nije bila crvena 21. ISIS uništava revoluciju 22. U utrobi Islamske države 23. Pregovori sa đavolom EPILOG. Kalifat razara revoluciju BELEŠKE BIBLIOGRAFIJA

Odlično očuvana Izdavač: SKZ Broj strana: 374 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 21 cm Odlično očuvana. Nema pisanja. Ako želite da saznate tajne nestalih carstva, da budete među hramovima i vrtovima Mesopotamije, u Egeptu faraona, pokraj kolevke egejskog sveta, u kraljevstvu Velike zmije, onda je ovo prava knjiga za vas. `Moje knjige se u suštini ne razlikuju od dela lepe književnosti - razlika je u tome što njihovi junaci nisu fiktivna lica i fiktivne situacije, već sam život u njegovom istorijskom aspektu.` - Zenon Kosidovski

IST 9 02093) ISTINITA SREBRENICA , Ljiljana Bulatović , Privatno izdanje autora i Boračka organizacija Srebrenice 2007 , dragocen prilog utvrđivanju pune istine o mučeničkom stradanju Srba u Srebrenici. Posredstvom svojih sagovornika, ona autentično objavljuje svetu kako su bestidno i zverski mučene srpske žene, majke, njihova deca u kolevkama, kako su ubijani nepokretni starci i kako su se muslimanski „borci“ iživljavali nad zarobljenim Srbima i kako se mnogima ni dan-danas ne zna sudbina. Njene potresne priče, ispisane književnim jezikom, u čitaocu izazivaju uznemirenost i saosećanje. mek povez, format 16,5 x 23,5 cm , ćirilica, 256 strana, posveta na predlistu

Autor: Zenon Kosidovski Izdavač: SKZ Broj strana: 374 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 21 cm Ako želite da saznate tajne nestalih carstva, da budete među hramovima i vrtovima Mesopotamije, u Egeptu faraona, pokraj kolevke egejskog sveta, u kraljevstvu Velike zmije, onda je ovo prava knjiga za vas. `Moje knjige se u suštini ne razlikuju od dela lepe književnosti - razlika je u tome što njihovi junaci nisu fiktivna lica i fiktivne situacije, već sam život u njegovom istorijskom aspektu.` - Zenon Kosidovski Tvrd povez. Knjiga je dobro očuvana, osim što su korice iskrzane na nekim ivicama. Knjiga je ilustrovana crno-belim fotografijama. Na drugoj i trećoj slici prikazan sadržaj.

`Најстарији споменици српско-словенске књижевности који се сачуваше до нашега времена налазе се ондје, гдје је била управо колијевка црквеног живота српског народа, у Атонској обители Хиландару. Ту обител основа праотац грађанске и црквене славе српског народа Свети Сава и отац му Немања (Св. Симеун), а основаше је зарад икона својега народа. Смирености ради уступајући сву част овога догађаја, тако родом обиљата у пошљедицама, својему родитељу Немањи...` Овако почиње ова драгоцена књига и као што знамо она се не завршава, она траје и она ће трајати док је света и века, на срећу Србства и човечанства које је на страни Добра! ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ: А5 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ - 66 СТРАНА!

Dr Tihomir Đorđević Beleške o našoj narodnoj poeziji Meki povez Grešnu ruku voda ne prima Ritualni zločin Jevreja Sveti Sava i Hasanpaša Sahrana neopasana deteta Kolevka na grobu Belina kao znak žalosti Suze šarca Kraljevića Marka Sahranjivanje konja Zadojavanje Oduzimanje mleka Konjputalj Koža bivoljača Sablja sa očima Sablja pod muhorom Opravljanje pušaka Neki obrasci za narodne vezove Sveto telo u pušci Lov na Božić Onemogućavanje oružja za upotrebu Oružje naopako okrenuto Uzda i bič od zmija Maksim Crnojević urečen Loše odelo kao zaštita od uroka Barjak Mlada nevesta ima urokljive oči Sahrivanje zbog uroka Kitap hamajlija Glasno hajdučko sporazumevanje Kosa u devojaka Crna čoha kroja kaurckoga Krivokletstvo za nevolju nije greh Pogubljivanje kod mosta Pobratimstvo Svetinje kao utočišta Neznanje geografije u našim narodnim pesmama Knjigonoša Što je nebo da je list hartije Jedna Zmajeva pesma u narodu Dodatak NEKOLIKA PITANJA Dilbagija Hargija Darivanje kume `Ove beleške o našoj narodnoj poeziji postale su ponajviše prilikom čitanja naših narodnih pesama i razmišljanja o pojedinostima u njima. One nemaju većih pretenzija do da budu sasvim skromni komentari nekih mesta u našim narodnim pesmama i sitni prilozi upoznavanju sadržine naše narodne poezije. Možda će, pored toga, koja od njih biti i podstrek za još punije i detaljnije komentare i za još obilatije priloge znanju o ponekim poetskim tvorevinama našega naroda. Svaku misao i svako izvođenje u ovim beleškama ja sam gledao da utvrdim što većim brojem primera. Poznavaoci naše narodne poezije i našeg folklora u opšte sigurno će naći još više primera no što sam ih ja našao, pa će njima osnažiti ili oboriti ono što sam ja tvrdio. Bilo da učine jedno ili drugo, za mene će biti veliko zadovoljstvo što su im ove moje beleške dale povoda za to. Sve beleške u ovoj knjizi već su jedan put bile naštampane. Gdje je koja štamiana ispod svake je označeno. Ovde su skupljene i sa ponešto dopuna preštampane. Nisu preštampane samo one moje beleške o našoj narodnoj poeziji koje su izlazile u seriji mojih knjiga pod naslovom Naš narodni život jer su tu u knjigama koje su, držim, dovoljno pristupačne.`

Beograd 2019. Mek povez, ćirilica, 128 strana. Knjiga je odlično očuvana. J13 Neko je jednom rekao da svi ljudi stalno nešto osećaju, a razmišljaju tek povremeno. Drugim rečima, naš unutrašnji život se sastoji uglavnom od emocija. I što je više onih negativnih, to smo manje srećni. Veoma je rasprostranjena zabluda da su sve emocije prirodne i da se sa njima ništa ne može učiniti. Upravo u toj zabludi se krije tajna nesreće mnogih ljudi. Srećni ljudi su oni koji su naučili da upravljaju svojim emocijama, a pre svega da prevazilaze negativne. Mislim da su knjige poput ove retke: nije velika obimom, a sadrži mnoštvo korisnih i praktičnih informacija. Ova knjiga će vam pomoći da shvatite zašto se kod vas javljaju negativne emocije i, ako imate želju, naučićete da upravljate njima. Uz malo prakse, vaše unutrašnje stanje, a s njim i vaš život, počeće da se menjaju na bolje. Da li su negativne emocije prirodne? Za nekoga je ovo loša vest, za nekoga dobra, dok će za nekoga biti očigledno: negativna osećanja nisu čovekova prirodna reakcija na negativne okolnosti – ona se javljaju samo u slučaju njegovog određenog unutrašnjeg nesavršenstva. Kod „idealnog“ čoveka, u istim okolnostima, negativna osećanja se ili uopšte ne javljaju ili brzo prolaze. Naravno, ne radi se o tome da „idealnog“ čoveka uopšte ne dotiču nikakvi tužni događaji. Smrt bliske osobe, razvod, bilo koja druga ozbiljna drama i kod „savršenog“ čoveka provociraju jaka, negativna osećanja. (Na njima se, međutim, savršeni čovek ne zadržava preterano mnogo.) To je normalno. Ali, to su posebni slučajevi čije rešavanje zahteva veći trud, koji mi obično nazivamo „prevazilaženje krize“. Osim toga, u prvoj etapi krize, što čovek slobodnije izražava svoje emocije, to će ih se brže osloboditi i uglavnom će uspešnije prevazići krizu. Ovde razmatramo svakodnevne situacije koje se često javljaju. Ako u takvim situacijama smatramo da su naše emocije, na bilo koji način, nezavisne od naše ličnosti, to znači da svu odgovornost za svoja osećanja „skidamo sa sebe“ i prebacujemo na druge ljude i okolnosti. Ujedno, time gubimo i mogućnost da nekako utičemo na sebe. Zato, ako vam je loše, uzrok, pre svega, potražite u sebi. Da, drugi ljudi takođe nisu savršeni. Postoje i oni koji su svesno zli, a, s druge strane, svet nije „dečja kolevka“. Na one koji nas okružuju ne možemo da utičemo, ali na sebe možemo. Pritom, možemo da utičemo u toj meri da se gotovo u potpunosti oslobodimo negativnih osećanja.

RELIGIJA NJEGOŠEVA - Episkop Nikolaj Velimirvić Religija Njegoševa, Vladika Nikolaj Velimirović reprint izd iz 1921g Glas crkve, Šabac 1987, tvrdi povez, 190 strana, Ova veoma značajna studija Religija Njegoševa za sagledavanje filozofsko-religijskih aspekata Njegoševog stvaralaštva objavljena je prvo u nastavcima u jednom od najznačajnijih i najuticajnijih književnih časopisa na početku XX veka, u časopisu Delo 1910. godine. Odmah naredne godine, zbog velikog interesovanja, štampana je kao posebno izdanje i od tada pa do dana današnjeg doživela je više ponovljenih izdanja. Odmah po objavljivanju ove studije, celokupna književna kritika tog doba ju je dočekala sa neobičnim pohvalama, čak čuveni Jovan Skerlić koji je bio veoma kritičan kako prema Njegoševoj tako i inače prema Nikolajevoj religioznoj misli. U ovoj studiji Religija Njegoševa vladika Nikolaj Velimirović ispituje Njegoševe misli i analizira njegove osećaje u kojima se krije veličina ovog pesničkog i filozofskog genija kakav je bio ovaj pustinjak cetinjski. Tako Nikolaj polazi od Njegoševog poimanja lica ali i naličja prirode, o svemoćnosti poezije i posebnom položaju koji pesnik ima kao takav, o Bogu stvaraocu svetova koji je „tvoriteljnom zanjat poezijom“ i naravno pesniku kao najbližem njemu, kao Božjem poslaniku koji je sličan tvorcu i čije je stalno pozvanje da svojom pesmom veliča tvorca. O sreći koja je na našoj planeti nepoznata stvar, o nemoći čovekove volje zbog čega je čvrsto vezan za zemlju, o sudbini čoveka i njegovom dolasku na zemlju, je li on na zemlji radi kazne ili nagrade, o čoveku kao najvećem od svih čuda... „Čovek je sam sebi najviša tajna, zagonetka je naš dolazak na svet, zagonetka je naš odlazak iz sveta...“ Dakle, „ne samo što je naš filozof-pesnik umom pronicao u dubine glavnih filozofskih problema, nego je duša njegova stradala pod teretom njihove nerešivosti“. Pored toga, u knjizi Religija Njegoševa pažnja je usmerena na ispitivanje veza između Miltonovog epa Izgubljeni raj i uticaja ovog dela na Njegoševu Luču mikrokozmu, kaoi na jasno isticanje tri misli u kojima Njegoš odstupa od biblijsko-miltonovskih pogleda: učenje o preegzistenciji duše, Adam nije stvoren posle stvaranja Zemlje već nakon toga, posle nebeske bitke, opredeljenja da stane na stranu Satane i pokajanja što je bio učesnik u toj bici, i treće, biće stvorena Zemlja kao kazna za Adama na kojoj će postojati i smrt a potomci njegovi biće lišeni spomena na to da su nekada živeli u raju. Samo jedna iskra uma, jedna mala iskra u čovekovoj duši čuvaće spomen na to gde nam je prava kolevka... SAJ. POL. B. 1

Akademije Akademske elite na fonu evropskih protivurečnosti Izdaje Arhiv Vojvodine - Novi Sad Б иобиблиографи ја Бошка И. Бо јовића (1987–2020), ко ју је марљиво, струч- но и савесно приредио Добрило Аранитовић, садржи бројна имена и наслове, ко ји наводе на ближе одређивање контекста и текста, нарочито подстичу сећања на оне посленике у науци и култури ко ји су сво јим на-учним и педагошким радом заслужни за стасавање научног и ауторског профила об једињених библиографских јединица у наведеној Биобиблио- графи ји , у издању Архива Војводине (Нови Сад 2021). Оживљавање успо-мене на личности и остварења научника и културних посленика, као и се-ћања и њихове заслуге обавезу ју, да јући нам ужи и шири оквир у ко јем сунастале библиографске јединице обухваћене Биобиблиографи јом , а чи ји је сво јеврсни наставак ово сећање с насловом Ака де ми је . Личности најутицајни јих српских, француских, грчких, итали јанских,руских и румунских историчара, еминентних професора и научника, као савременика и сведока свога времена, удеоници су доживљеног и пређе-ног пута, од првих корака у науци Бошка Бо јовића. Биле су то веома плод- не интелектуалне и духовне симбиозе, укршта ји, или тек сусрети ко ји су на известан начин доприносили разво ју међународне сарадње како у науци и уметности, тако и култури уопште.Просторни распон ових сећања креће се од југоистока и панонских равница до запада Европе, од Југослави је и Балкана до Француске, од Бео-града до Париза, Атине, Рима, Букурешта, Венеци је, Дубровника, Црне Горе и Дурмитора, Свете Горе, Солуна и Цариграда, од источног до западног Медитерана. Временски оквир је друга половина или тачни је залазак XX,с почетком XXI века. Време завршетка једног и настанка другог историјског раздобља, с тектонским покретима ко је те врсте промена подразумева ју 5 Бошко И. Бо јовић, Акаемије 6 на брдовитом Балкану, када земља ко ја је повезивала подељену Европу и свет, поста је камен спотицања при настанку новог светског поретка. Најважни ји састо јак тих сећања јесу личности савременика, од ко јих су неки више, а други мање репрезентативни за след збивања, али су сви живи одраз свога времена, у првом реду у амби јенту академске средине, њеног културног и друштвеног окружења. Различитих колико и компле- ментарних средина, чи је су интеракци је достизале сво је успоне у истомвеку у коме је настао и највећи пад сарадње и утица ја, разумевања и пошто-вања. Јединствени преокрет од дивљења и поштовања, све до идеализа- ци је и егзалтаци је још од почетака XIX, па све до средине XX, ко ји се кра јем тог века претвара ју у ништа мање неумерени оди јум и осуду пре суда, процес без преседана у коме се генераци је жртава нацизма прогла- шава ју његовим најнови јим починиоцима и виновницима.Огледало тог парадокса у академским круговима пружа разливенуслику елите лабилног вредносног и сазнајног путоказа, са ретким по је-динцима ко ји одудара ју од сивила конформизма и лини је мањег отпора.Призор раскорака између постауторитарне позне транзици је и постиде-олошког вакуума у коме је негаци ја различитости једини пут постизањаглобалног консензуса. Свилена свирепост ( férocité de velours ) академског амби јента у оваквом раздобљу налази место лагодном конформизму када се немушта пасива претпоставља ратнохушкачкој естради милитантногинтервенционизма, императива хуманитарне и правне ингеренци је, све до војне деструкци је и ратне агреси је. Током највеће геостратешке кризе од Другог светског рата у Европи, ако не и у свету, на релаци ји између две историјски блиске и академски тесно повезане земље, нови односи снага доводе до антагонистичке полариза- ци је чи ји се трагови још дуго неће моћи опозвати. Земље ко је су имале слична одступања од блоковских и идеолошких табора, ко јима су мање од осталих припадале, постале су окоснице нове врсте поларизаци је у ко јој се сви против једнога, реалсоци јалистичке Југослави је, неким чудомпрелило у оди јум нове мултикулти еврократуре и једноумног атлантизма.Како је Ернест Ренан прокламовао откриће примитивне културе као највећи допринос XIX века, тако и једностран однос према терци јалној Европи, оличеној такозваним „Западним Балканом”, поста је стожер оку- пљања евролатри је, све док балканизаци ја не почиње да ступа на праговеконтиненталне Уни је. Академским представницима балканске истори је и друштвених про- цеса, колико малобројни и маргинализовани били, било је теже или тачни је практично немогуће да опстану у јавном дискурсу, осим као честице уни- Бошко И. Бо јовић, Акаемије соног рефрена политичког и медијског једноумља. Стога је деловање мало- бројних установа и по јединаца ко ји су, упркос тим „силама немерљивим”, како се изражавао Радован Самарџић, давали свој глас и научни, академ- ски, грађански и људски допринос, насупрот непосредног и посредног окружења и свеколиког јавног контекста, утолико важни је и потребни је знати да је посто јало и упознати као јединствену по јаву на највишем сте- пену академских ауторитета и универзитетских установа. Коликогод је њихов глас био недоступан широј јавности, њихов допринос друштвеним наукама оста је као сведочење отпора доминаци ји лажне савести, несаве- сне мистификаци је прошлости и инструментализаци је савремености. Уступак или изузеће из овог пресека савремености учињен је по- следњем полихисторику српске историографи је, комитетски изопштеном Владимиру Ћоровићу, чи је животно дело коначно бива об јављено, посленеуспелог покуша ја и забрана, молени јем његовог светогорског савреме-ника, игумана Хиландара, старца Никанора. Ликови колега, савременика, посленика културе и уметности, студената и предавача, свих профила, различите језичке и културне припадности, ко ји су оличење шароликог људског и педагошког окружења једног времена на различитим странама за једничке стварности. Личности историчара, ментора и узора, знаменитих научника и ака- демских посленика, окупљених простором и истори јом Југоистока Евро- пе, смештени су у медаљоне сећања уоквиреног клатном кретања из више комплементарних углова посматрања, поимања и спозна је колевке ко ја поста је камен спотица ја и последња станица европског за једништва. Њи- хови педагошки, људски, научни, методолошки утицај и допринос уоб- личавању приступа прошлости и савремености, сложеној проблематици Балкана, суштинска је тематика писања ко је им ода је признање, захвал- ност и поштовање њиховом стваралаштву, савесности, компетентности, знању, предусретљивости и племенитости. Проф.

Autor - osoba Damar, G.L. Naslov Astrološki tumač : praktični priručnik za tumačenje natalnog horoskopa / G.L. Dammar Vrsta građe priručnik Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Đ. Damjan, 1987 (Beograd : Dereta) Fizički opis 164 str. : ilustr. ; 20 cm. Predmetne odrednice Astrologija „Astrološki tumač“ je knjiga u kojoj je na jednom mestu spojena esencija hiljadugodišnjeg iskustva generacija vrhunskih astrologa i rezultati najnovijih istraživanja u ovoj oblasti, izvršenih nakon otkrića ranije nepoznatih planeta. Veoma pregledan, pisan jasno i popularno, „Astrološki tumač“ predstavlja temelje astrologije i pomoći će Vam da brzo i efikasno da protumačite svoj ili tuđi horoskop. Astrologija (grč. αστρολογία – nauka o zvezdama) je pseudonauka koja položaje, odnose i kretanja planeta i drugih nebeskih tela u odnosu na zodijačke znakove i sazvežđa, posmatrano za zemlje, dovodi u vezu sa osnovnim osobinama individua (pojedinaca) i njihovom interakcijom, sa društvom, nacijama, događajima u svetu itd. Sam pojam logos (gr. λόγος) se obično tumači kao reč, što bi svakako opravdalo verovanje da zvezde nešto saopštavaju. Osoba koja izučava astrologiju se naziva astrolog, a njegov zadatak je da protumači te `zvezdane poruke` i potom ih prenese zainteresovanima. Jedan od najbitnijih termina koji se vezuju za astrologiju je horoskop koji se koristi pri svakoj astrološkoj analizi. Astrologiju ne treba mešati sa astronomijom (grč. αστρονομία – pravila među zvezdama), naukom o zvezdama. Istorijat Ispočetka, astrologija je bila nerazdvojni deo astronomije pa su se njome bavili različiti narodi diljem zemljinog šara: Kinezi, Egipćani, Grci, Rimljani, Arapi, kao i narodi Amerike (Asteci, Maje, Inke). Oni su zapazili da se mnoge stvari na zemlji, kao što su npr. plima i oseka itd. dešavaju pod dejstvom Sunca i Meseca pa su verovali da su i svi ostali događaji posledica uticaja različitih zvezda. Otud postoje različite vrste astrologije po nacionalnosti. Osim tzv. zapadne poznate su kineska, japanska, jevrejska, indijska, druidska (keltska) astrologija. Te nacionalne astrologije se međusobno razlikuju i po načinu izračunavanja horoskopa, što je posledica različitih geografskih konfiguracija zemljišta gde je nastala astrologija, ali i po sistemu tumačenja koji je posledica bazičnog stava određenog društva prema životu. Kolevka zapadne astrologije je stari Bliski istok, gde su ponikle prve opservatorije – sumerski zigurati. Prvobitna mesopotamska astrologija (protoastrologija) je, sasvim slično kao i u drugim kulturama, bila zasnovana na prostom posmatranju nebesa u potrazi za znamenjem, koje bi na bilo koji način moglo da predskaže važna dešavanja u kraljevstvu. Stari Mesopotamci su verovali da zvezde i sazvežđa, koje su poznavali u priličnom broju, imaju svoje odgovarajuće gradove na zemlji. Kraljevi nisu preduzimali nikakav ratni pohod, niti započinjali bilo kakav važan državni posao (npr. izgradnju puteva ili dvoraca i sl.) ako im zvezdočaci nisu označili povoljne dane. Zapisi astronomskih opažanja i znamenja su pronađeni među ostalim tekstovima, ispisanim na glinenim pločicama klinastim pismom. Najobimnija kolekcija Enuma Anu Enlil datira iz 2. milenijuma p. n. e. Još jedna veoma važna kolekcija znamenja, Venerin tablet iz Amisaduke, sadrži podatke o osmatranjima Venerinih faza i pridavanim im značenjima. Istoričari nisu saglasni koje su godine ovi podaci prikupljani, ali većina smatra da je kolekcija nastala 146 godina nakon Hamurabijeve smrti. Egipatski odnos prema zvezdama imao je oblik astro-religije, a postao je s vremenom i prefinjeniji. Najvažniji astrološki događaj koji su predviđali drevni Egipćani bile su uobičajene poplave Nila koje su se poklapale sa helijačkim izlaskom Sirijusa. Ono na šta su Egipćani bili posebno fokusirani su usponi i kulminacije zvezda povezani sa dekanima – njihovi motivi nađeni su na poklopcima kovčega iz perioda Srednjeg kraljevstva, oko 2000. godine p. n. e. U ranim tekstovima dekani su označavali koji je čas noći kada se podižu na istočnom horizontu, dok su u onim nastalim kasnije označavali čas noći kada kulminiraju na nebu. Smatra se da je pridavanje pažnje diurnalnom kretanju bilo od velike važnosti za kasniji razvoj helenističke doktrine horoskopskih kuća. Neke astrološke ideje su iz Mesopotamije došle u Egipat do druge polovine 1. milenijuma p. n. e. Najznačajnija od njih je Zodijak sa 12 znakova oko 3. veka p. n. e. koji se kasnije kombinuje sa dekanima, a koji umesto do tada zasebnog sistema, postaju desetostepene podele svakog zodijačkog znaka. Osvajanje velikih teritorija od strane Aleksandra Velikog tokom 4. veka p. n. e., doprinela su mešanju različitih kultura i tradicija, što se svakako odrazilo i na dalji razvoj i usavršavanje astrologije – Sinteza mesopotamskih astroloških ideja sa egipatskim konceptima i sistemima grčke matematike i geometrije, rezultirala je rođenjem horoskopske astrologije. Aleksandar je osnovao grad na obali Mediterana – Aleksandriju – koja ubrzo po njegovoj smrti postaje centar kulture i nauke u koji su se slivali veliki umovi ondašnjeg doba. Tako započinje helenistički period odnosno dominacija grčke misli širom antičkog sveta. Pod pokroviteljstvom grčke dinastije Ptolemeja, izgrađena je velika Aleksandrijska biblioteka u koju su pohranjene hiljade tekstova sa raznih krajeva sveta, pa je Egipat opet izronio kao veliki centar astroloških studija. Oko 290. godine p. n. e. vavilonski istoričar i astrolog Beros je, emigriravši na istok, osnovao astrološku školu na grčkom ostrvu Kos. Do tada, ovo je ostrvo bilo poznato kao medicinski centar u kom je negovan kult Asklepija. Astrologija na taj način utire svoj put sve dublje na zapad. Od velikih umova helenističkog doba proučavanjem astrologije bavili su se i Tales, Pitagora, Anaksagora, Empedokle, Hipokrat, Platon, Euksod, Euklid i drugi. Prvi i drugi vek naše ere su bili naročito važni za dalji napredak astrologije. Tokom tog perioda su stvarali Nekepso i Petoziris, Marko Manilije, Antioh iz Atine, Kritodemus, Serapio iz Aleksandrije, Dorotej iz Sidona (kasni 1. vek), a naročit doprinos astronomiji i astrologiji je dao naučnik Klaudije Ptolemej, sredinom 2. veka n.e. On je bio autor dva znamenita dela: Tetrabiblosa, astrološkog četvoroknjižja i Sintaksisa (Almagesta), zbornika svekolikog tadašnjeg astronomskog znanja. Ptolemej je uveo geocentrični sistem sveta u astronomiju koji je ostao važeći u nauci (astronomiji) narednih četrnaest vekova, a u astrologiji se i danas koristi. Ptolemejev savremenik, Vetije Valens iz Antiohije (120–175), napisao je Antologiju, najobimnije i najočuvanije delo helenističkog perioda koje se sastoji od devet knjiga. Ovaj materijal je posebno vredan jer sadrži mnogobrojne prognostičke tehnike od kojih su neke jedinstvene, a takođe i stotinu horoskopa kao demonstracije tehnika koje je izlagao. U odnosu na raniju astrološku praksu u kojoj je korišćen tzv. sistem celih znakova[4], Ptolemej uvodi korišćenje sistema jednakih kuća, dok Valens za potrebe određivanja snage planeta deli kvadrante horoskopa na jednake trećine. Ovaj sistem kuća je kasnije nazvan Porfirijev. U narednim vekovima su nastali mnogobrojni kvadratni sistemi podele kuća kao što su Alkabitus, potom vrlo popularan u renesansnom periodu Regiomontanov sistem, danas u najmasovnijoj upotrebi Plasidusov sistem, te manje popularni Koh i Kampanus. Iako je prvobitno bila zabranjena u Rimu oko 139. godine p. n. e., astrologija ponovo dobija na popularnosti u vreme prvih rimskih careva, koji su obilato koristili njene mogućnosti da bi preduzeli adekvatne političke i druge poteze. Oktavijan Avgust je, izražavajući moć, utisnuo na srebrne kovanice svoj astrološki simbol Jarca koji prednjim nogama drži svet. Bilo je i careva koji su voleli sami da se oprobaju u ovoj veštini npr. Tiberije, Domicijan i Hadrijan. Neki astrolozi su zahvaljujući prijateljstvu s vladarima stekli veliki uticaj i političku moć, kao što je slučaj sa Trazilom. Kao već oformljen sistem, astrologija je prešla iz helenskog sveta u Indiju. Pretpostavlja se da se to desilo oko 2. veka n. e. Indijci su usvojili i fonetski transkribovali određeni broj grčkih astroloških termina: hora-čas (grč. Ώρα), dekanus- dekant (grč. Δεκανοί) i, možda, trikona- trigon (grč. τρίγωνον). Kasnije se indijska astrologija razvijala nezavisno od zapadne, a osnovna razlika između zapadnog i indijskog horoskopa ogleda se u tome što je zapadni tzv. tropski (zasnovan na zodijačkim znakovima), tj. počinje na 0 stepeni znaka Ovna, a indijski je sideralni, tj. definiše znakove prema zvezdama stajačicama. Indijska astrologija je imala uticaja na razvoj astrologije u drugim regijama. Persijski kralj Ardašir I je slao izaslanike u okolne zemlje kako bi prikupili naučna dela koja su u to vreme nedostajala u Persiji. Tako indijska i grčka astrologija dolaze u ovo carstvo, Slom Zapadnog rimskog carstva astrologiju gura u zaborav na zapadu, ali ona nastavlja da živi u Istočnom rimskom carstvu, gde je u životu održavaju razmene knjiga sa Arabljanima, uprkos protivljenju Crkve. Istovremeno, ona cveta kod Arabljana, a naročito nakon osnivanja Bagdada u koji su pozivani svi viđeniji učenjaci. Na sličan način kao i Persijanci, Arabljani su slali svoje izaslanike da prikupljaju materijal iz Indije, Persije i Vizantije, i nastavili da unapređuju astrologiju novim tehnikama. Srednjovekovni arapski astrolozi su naročito bili zainteresovani za mundanu i horarnu astrologiju. Poznati astrolozi iz ovog perioda su Teofil iz Edese, Mašalah ibn Asari, Abu Ali el-Hajat, Sal ibn Bišr, Abu Mašar, El-Kindi, Alkabitus, i drugi. Na početku srednjeg veka na astrologiju se u Evropi gledalo kao na oblik paganizma što je uticalo da se poljulja njen ugled u teoriji i praksi. Mešana je često sa pojmom alhemije, što je kasnije proučavanjem dokazano da su duboko povezane. U alhemijskim analizama koristi se astrološka teorija, a najčešći primer toga je povezivanje određenih hemijskim elemenata sa planetama: tako zlato odgovara Suncu, srebro Mesecu, živa Merkuru, itd. Hrišćanski teolozi su bili u poziciji da uslovno priznaju legitimitet astro-meteorologiji i astromedicini, dok je lična, natalna astrologija predstavljala problem. Međutim, od 13. veka većina italijanskih dvoraca držala je astrologe, a i na univerzitetima se predavala astrologija. Priliv arapskih ideja bio je važan deo tog ponovnog interesovanja za astrologiju, za čije širenje naročite zasluge pripadaju italijanskom astrologu Gvidu Bonatiju. Astrologijom su se bavili i naučnici koji su živeli na razmeđi srednjeg veka i renesanse poput Paracelzusa, Tiha Brahea i Johana Keplera. Ipak, Kepler, iako kraljev astrolog, nije cenio astrologiju već ju je prozvao suludom ćerkom astronomije. Povećano interesovanje za antičke ideje u renesansi utiče i na povećanje interesovanja za astrologiju. Oživljavanje hermetizma i neoplatonizma pogodovalo je širenju astrologije među širokim narodnim masama. Štampaju se astrološki almanasi, ali smela predikcija o velikoj konjunkciji 1524. učinila je da astrologija postane u mnogim očima neozbiljna pa i smešna. Daljem opadanju uticaja astrologije doprinela je i pojava protestantskog pokreta koji je nije prihvatao. U 16. veku Nikola Kopernik je uveo heliocentrični sistem sveta u nauku i time odvojio astronomiju od astrologije. U daljem razvijanju i objašnjavanju astroloških termina učestvovao je i Isak Njutn stavši na njenu stranu. Jednom prilikom kada je došlo do rasprave po pitanju vrednosti-bezvrednosti astrologije, pa je astronomu Haleju poručio: „Razlika između mene i Vas je što sam se ja bavio astrologijom a Vi niste!“ Time se nije subjektivno zauzeo za osnovanost i naučnost astrologije, već jednostavno uputio da su se njom tokom vekova bavili ozbiljni filozofi i naučni umovi, koji je nisu u startu odbacili niti prezreli. Kako je uspon nauke, posebno u 17. i 18. veku, bio praćen propadanjem moći aristokratije, a jačanjem političkog uticaja najširih slojeva stanovništva, mahom slabo obrazovanih, to je klima za opstanak astrologije postajala zapravo sve pogodnija. Tek sa 20. vekom širi slojevi postaju sve obrazovaniji (u odnosu na period mračnog srednjeg veka, kada je stanovništvo bio uglavnom nepismeno), ali astrologija i dalje nije gubila na popularnosti. U tom smeru najviše uspeha imalo je socijalističko obrazovanje, koje uvodi obavezno školovanje i visoko školstvo, dakle stvarajući intelektualnu elitu. Stav komunističke ideologije prema astrologiji je da je u tom periodu smatrana kvazinaukom, zaostatkom praznoverja i slično. Astrologija se, dakle, i u prosvećenom razdoblju održala, uprkos pritiscima kroz koje je prošla. Od naučnika novog doba, astrologiju su proučavali psihijatar Karl Gustav Jung, pokušavajući da uz pomoć nje dokaže svoje načelo sinhroniciteta i francuski psiholog Mišel Goklen koji je obradio 24000 horoskopa poznatih ljudi, upoređujući ih sa naučnim saznanjima o karakterima. Najpopularniji astrolozi tokom druge polovine 20. veka na području Balkana bili su Mile Dupor i njegova učenica glumica Milja Vujanović. Uporedo sa pristalicama, zagovornicima, teoretičarima i praktičarima astrologije uvek je kroz istoriju bilo i njenih manje ili više ljutih protivnika, od koji su najpoznatiji Aristarh, Plinije Stariji, Tacit, rimski imperator Klaudije, Savanarola, papa Urban VIII, Kolber itd. MG128 (N)