Odlicna 31

Kolijevka Žar­ko Ko­ma­nin (1935), ro­đen je u se­lu Dre­nov­šti­ca, srez nik­šić­ki, u uči­telj­skoj po­ro­di­ci. Za­vr­šio je Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet u Be­o­gra­du. Pr­vu pri­ču „Bje­gu­nac“ ob­ja­vio je 1956. go­di­ne. De­set go­di­na (1964-1974) bio je po­zo­ri­šni kri­ti­čar Ve­čer­njih no­vo­sti, po­tom je, od 1978. do 2001. ra­dio kao dra­ma­turg u Na­rod­nom po­zo­ri­štu u Be­o­gra­du. Autor je kult­nih dra­ma: „Pro­rok“, „Pe­li­no­vo“, „Og­nji­šte“, „Ti­moč­ka bu­na“, „Vož Ka­ra­đor­đe i knez Mi­loš“, „Go­do je do­šao po svo­je“, zbir­ke pri­ča „Za­ko­pa­no i ot­ko­pa­no“, ro­ma­na: „Ko­li­jev­ka“, „Ko­sta­ni­ći“, „Pro­va­li­je“, „Pre­stup­na go­di­na“, „Go­spod nad voj­ska­ma“, „Ako te za­bo­ra­vi, moj oče“, „Lje­to­pis vječ­no­sti“.

Опис Опис Звечка за колица-колевку.

Od kolevke do fakulteta Knjiga praktičnim savetima pomaže da shvatite šta se dešava u glavi vašeg deteta, da mu pristupite na pravi način kako bi se ono osećalo voljeno i poštovano.

Santa Lucia kolevka Napulja Napulj, 1979.god., 100 str, 21 cm, stanje kao na slici, unutrašnjost vrlo dobra, sa pripadajućim reprodukcijama

Izdavač: Evro Giunti Broj strana: 91 Format:170 x 240 Povez: Tvrd Pismo: Latinica Godina izdanja :2004 ISBN:978-86-505-0219-9 Od kolevke do fakulteta – Sanja Mudrinić Knjiga praktičnim savetima pomaže da shvatite šta se dešava u glavi vašeg deteta, da mu pristupite na pravi način kako bi se ono osećalo voljeno i poštovano.

(Io Sono Li / Shun Li and The Poet) Režija: Andrea Segre Uloge: Tao Zhao, Rade Šerbedžija, Marco Paolini, Roberto Citran, Giuseppe Battiston Žanr: Drama Trajanje: 100 min. Godina proizvodnje: 2011. / Italija Šan Li radi u fabrici tekstila u predgrađu Rima, kako bi dobila papire i omogućila svom osmogodišnjem sinu da dođe u Italiju. Iznenada biva prebačena u mali ostvrski grad u Veneto zalivu da radi kao konobar u baru. Bepi, slovenski ribar, sa nadimkom “Pesnik”, je redovan gost tog malog paba već godinama. Njihov susret je poetsko bekstvo od samoće, tihi dijalog između kultura koje su drugačije, ali više ne i daleke. To je, još uvek neodrživa odiseja u dubokom srcu lagune, koja može da bude i majka i kolevka identiteta. Međutim, prijateljstvo mlade kineskinje i pesnika remeti kako kineska, tako i lokalna zajednica, mešajući se u njihovo novo putovanje, koga se možda i sami isuviše plaše.

Posledice domaceg vaspitanja u dva dela, Darinka Bulja, drugi deo. Knjige za narod iz zaduzbine Petra konjevica, sveska 133, stranica 75, 1910. godina. ****Verovala je da na ženama počiva budućnost rase, insistirajući da baš zbog toga teže preporodu u kulturnom smislu. Nije imala diplomu, ali je taj nedostatak kompenzovala vrednim radom i neprestanim učenjem, postajući uzor mnogim devojkama. Za Darinku Bulju su govorili da nije kao većina gospođa tog doba, koje vole da spletkare i po čaršiji šire abrove. Ova temperamentna dama bujne mašte, uvek vesela i prijateljski raspoložena, spontano se izdvojila kao žena do čijeg se mišljenja drži. Mnogo je ulagala u svoje obrazovanje, pa je dobro potkovana znanjem mogla da se nametne i bez diplome. Počela je 1906. godine da prevodi za `Ženski svet` i odmah je pokupila profesionalne simpatije urednika Arkadija Varađanina koji ju je savetovao i ohrabrivao u radu. Za ovaj časopis je govorila da je mila kolevka i nežna majka srpske ženske duše. - Sveska je u dobrom stanju za svoje godine mestimicno tragovi vlage, stranice se drze zajedno, poslednjih 25 stranica u donjem desnom cosku imaju tzv. -usi-, cisto bez saranja.

U ovim pesmama Zmaj je obuhvatio celo detinjstvo od kolevke do decastva i u poetsko pedagoskoj formi dao bogatu i raznovrsnu glaeriju decijih likova. Izdavac Kairos Povez tvrd Strana 108 Godina 2007

Za Šanslada, svet je prepun lepote, čuda i mogućnosti. Od dečačića koji se igra na plaži, preko adolescencije i prve ljubavi, do smrti oca i kraja svog života, on uživa i u najsitnijim detaljima svog okruženja – bilo da je u pitanju zrno peska, insekt ili vlat trave – u čulnoj avanturi od kolevke do groba. Ispunjena razmišljanjima o kosmosu, lirskim opisima i virtuoznim igrama sa jezikom i maštom, Voljena zemlja na briljantan način istražujekoje je mesto čovečanstva u kosmosu, kakav je odnos između nas i Zemlje i, na kraju, kako treba živeti. odlično očuvana kao nova POLtKa

`Најстарији споменици српско-словенске књижевности који се сачуваше до нашега времена налазе се ондје, гдје је била управо колијевка црквеног живота српског народа, у Атонској обители Хиландару. Ту обител основа праотац грађанске и црквене славе српског народа Свети Сава и отац му Немања (Св. Симеун), а основаше је зарад икона својега народа. Смирености ради уступајући сву част овога догађаја, тако родом обиљата у пошљедицама, својему родитељу Немањи...` Овако почиње ова драгоцена књига и као што знамо она се не завршава, она траје и она ће трајати док је света и века, на срећу Србства и човечанства које је на страни Добра! ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ: А5 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ - 66 СТРАНА!

Cena: 3 € Proizvođač: Volkswagen Model: Polo Kategorija: Kompletan Auto U Delovima Godište vozila: 2010 Stanje: Polovni delovi Prodavac: DELOVI ZA POLO Telefon 1: 0612345300 Telefon 2: 0612345300 Mesto: Temerin Bezbedna trgovina VW Polo 6R delovi 2010 2011 2012 2013 2014 2015. god Delovi za Polo 6R 2010 2011 2012 2013 2014 2015. god Polovni delovi Polo 6R 2010 2011 2012 2013 2014 2015. god Kompletan auto u delovima 2010 2011 2012 2013 2014 2015. god VW Polo 1.2 benzin, Polo 1.4 16V benzin, Polo 1.6 16V benzin, Polo 1.2 TDI , Polo 1.6 TDI Polo 6R 1.2 benzin, Polo 6R 1.4 16V, Polo 6R 1.6 16V, Polo 6R 1.2 TDI, Polo 6R 1.6 TDI Maglenke za Polo 6R, krilo Polo 6R, brisaci Polo 6R, motor brisaca Polo 6R, retrovizor Polo 6R, prekidac Polo 6R, nebo Polo 6R, staklo Polo 6R, poluosovina Polo 6R, glavcina Polo 6R, amortizer Polo 6R, polica Polo 6R, srafovi Polo 6R, felne Polo 6R, diskovi Polo 6R, kandza Polo 6R, celjust Polo 6R, viljuska Polo 6R. sarke Polo 6R, vrata Polo 6R, krov Polo 6R, racunar Polo 6R, kompjuter Polo 6R, dizne Polo 6R, motor Polo 6R, motor 1.2 Polo 6R, Motor 1.4 Polo 6R, motor 1.2 TDI Polo 6R, motor 1.6 TDI Polo 6R, kuciste Polo 6r, alnaser Polo 6R, alternator Polo 6R, senzor Polo 6R, bobina Polo 6R, pumpa Polo 6R, vakum Polo 6R, servo Polo 6r, volan Polo 6R, suncobran Polo 6R, relej Polo 6R, ventilator Polo 6R, plasticni drzac Polo 6R, gepek Polo 6R, stop lampa Polo 6R, far Polo 6R, brava Polo 6R, torzija Polo 6R, crevo Polo 6R, klapna Polo 6R, menjaci Polo 6R, saltac Polo 6R, cd Polo 6R, plafon Polo 6R, zadnji branik Polo 6R, podizac Polo 6R, izduvna Polo 6R, grana Polo 6R, DPF Polo 6R, sonda Polo 6R, tapacir obloga Polo 6r, elektromotor Polo 6R, most Polo 6R, kolevka Polo 6r, traverzna Polo 6R, zglob Polo 6R, stub Polo 6R, polustranica Polo 6R, trepna Polo 6R, prag Polo 6R, suspleh Polo 6R, ventilacija Polo 6R, klima Polo 6R, obloga Polo 6R, leva vrata Polo 6R, desna vrata Polo 6R . . . DELOVI ZA POLO 6R, LICNO PREUZIMANJE ILI SLANJE KURIRSKOM SLUZBOM NA ADRESU

Dr Tihomir Đorđević Beleške o našoj narodnoj poeziji Meki povez Grešnu ruku voda ne prima Ritualni zločin Jevreja Sveti Sava i Hasanpaša Sahrana neopasana deteta Kolevka na grobu Belina kao znak žalosti Suze šarca Kraljevića Marka Sahranjivanje konja Zadojavanje Oduzimanje mleka Konjputalj Koža bivoljača Sablja sa očima Sablja pod muhorom Opravljanje pušaka Neki obrasci za narodne vezove Sveto telo u pušci Lov na Božić Onemogućavanje oružja za upotrebu Oružje naopako okrenuto Uzda i bič od zmija Maksim Crnojević urečen Loše odelo kao zaštita od uroka Barjak Mlada nevesta ima urokljive oči Sahrivanje zbog uroka Kitap hamajlija Glasno hajdučko sporazumevanje Kosa u devojaka Crna čoha kroja kaurckoga Krivokletstvo za nevolju nije greh Pogubljivanje kod mosta Pobratimstvo Svetinje kao utočišta Neznanje geografije u našim narodnim pesmama Knjigonoša Što je nebo da je list hartije Jedna Zmajeva pesma u narodu Dodatak NEKOLIKA PITANJA Dilbagija Hargija Darivanje kume `Ove beleške o našoj narodnoj poeziji postale su ponajviše prilikom čitanja naših narodnih pesama i razmišljanja o pojedinostima u njima. One nemaju većih pretenzija do da budu sasvim skromni komentari nekih mesta u našim narodnim pesmama i sitni prilozi upoznavanju sadržine naše narodne poezije. Možda će, pored toga, koja od njih biti i podstrek za još punije i detaljnije komentare i za još obilatije priloge znanju o ponekim poetskim tvorevinama našega naroda. Svaku misao i svako izvođenje u ovim beleškama ja sam gledao da utvrdim što većim brojem primera. Poznavaoci naše narodne poezije i našeg folklora u opšte sigurno će naći još više primera no što sam ih ja našao, pa će njima osnažiti ili oboriti ono što sam ja tvrdio. Bilo da učine jedno ili drugo, za mene će biti veliko zadovoljstvo što su im ove moje beleške dale povoda za to. Sve beleške u ovoj knjizi već su jedan put bile naštampane. Gdje je koja štamiana ispod svake je označeno. Ovde su skupljene i sa ponešto dopuna preštampane. Nisu preštampane samo one moje beleške o našoj narodnoj poeziji koje su izlazile u seriji mojih knjiga pod naslovom Naš narodni život jer su tu u knjigama koje su, držim, dovoljno pristupačne.`

Cena: 3 € Proizvođač: Kia Model: Sorento Kategorija: Motor i Delovi Motora Godište vozila: 2005 Stanje: Polovni delovi Prodavac: KIA DELOVI Telefon 1: 0644444335 Telefon 2: 0644444335 Mesto: Beograd-Grocka Bezbedna trgovina Kompletan auto u delovima. 064-44-44-335 Motor,polu motor,dizne,common rail most, reguletor pritiska, senzor bregaste,turbina, usisna grana,izduvna grana, stop lampe,stop svetla, farovi ,vezni lim,maska, kuciste filtera vazduha,creva ,gibnjevi,gibanj, amortizer, amortizeri, nosaci kabine, viljuske, viljuska leva, viljuska desna,krilo,krila,migavac,migavci,zadnja desna vrata, zadnja leva vrata, zadnja vrata, bočna vrata,klizaci, hladnjak vode, interkuler,sofersajbna,soferka, retrovizori, retrovizor levi,retrovizor desni,podizac stakla levi,podizac stakla desni, podizaci stakla, podizac stakla,brava zadnjih vrata,brava levih vrata, brava desnih vrata, brava bocnih vrata, brave, kuka,motor,glava motora,glava, klipovi, klip, radilica, uljna pumpa, bregasta,karter,vodena pumpa,klipnjaca, klipnjace,leteci lezaji, lezeci lezaji, korpa, lamela, druk lezaj, zamajac, menjac 6 brzina, menjac, kardan, polu osovina, polu osovine, gume,felne, instrument tabla, km sat, rucica menjaca,rucna, volan,tapaciri,prekidaci podizaca,prekidaci, ablender, ablender sa elektronikom, grejac motora,dizna za hladan start,modul za svetla, servo pumpa,kocioni cilindar, boca za vodu, limarija, rezerni tocak, rezervni tocak,sasija,hauba,nosaci motora,nosaci menjaca,prag,pragovi, keder,kederi,sedista, sediste,brisaci,stakla, sarke, ecu,kompjuter, instalacije,instalacija, kablovi,dzekovi,ventilator kabine, ventilator.branike, farove, stop svetla, haube, krila, vrata, krovove, šofer šajbne, brave hladnjake, vezni lim, turbine, zamajce, poluosovine, menjače, alternatore, turbine, kompresore klime, creva, klipove, radilice, egr ventile, usisne grane, kartere, prednji most, zadnji most, siti servo, letve volana, viljuške, amortizere, glavčine, ležajeve, enterijere, instrument sa jastucima, motorne računare, ključeve, bravice, felne, gume, Hauba, krilo, krila, branik, šina branika, greda, vezni lim, koš, stranica, stub, hladnjak, interkuler, ventilator, far, farovi, stop, stopovi, xenon, maglenka, migavac, maska, most, kolevka, rame, spona, viljuška, letva volana, amortizer, glavčina, opruge, dizne, dizna, motor, klip, radilica, blok, glava motora, bregaste, karter, pumpa, turbina, kompresor, remenica, alternator, anlaser, servo, crevo, vakum, zamajac, kvačilo, menjač, manuelni, automatski, automatik, tabla, jastuci, air bag, pojas, zatezač ispaljivač pojasa, klima, reostat, elektronika, abs, sedišta, enterijer, Tapaciri, senzor, centrala, relej, trafo, balast, navigacija, egr, klapna gasa, usisna grana, izduvna grana, šuspleh, potkrilo, vrata, staklo, šoferka, šoferšajbna, brava, špialter, cilindar, podizač, retrovizor, gepek, roletna, rezervoar, motoric brisača, vanos, poluosovina, diferencijal, kardan, reduktor, felne, gume.

Meri Reno - Vatra s neba (roman o Aleksandru Velikom) Broj strana: 445 prednja korica zacepljena; korice iskrzane i imaju manje tragove savijanja, stranice sa spoljašnje strane malo iskrpljane Meri Reno je jedna od najcenjenijih spisateljica istorijskih romana i jedna od retkih koja se veoma pridržava već poznatih istorijskih čonjenica. Prvi roman iz trilogije o Aleksandru Velikom. Na izuzetno dinamičan način je opisano Aleksandrovo detinjstvo, školovanje i mladalaštvo. Roman obuhvata period da dvadeset šeste godine njegovog života. Aleksandar Veliki umro je u trideset trećoj godini života, ostaviviši za sobom carstvo koje se prostiralo od Grčke i Egipta do Indije. VATRA S NEBA je roman koji govori o Aleksandrovom detinjstvu kada je dečakov prkosni karakter morao da bude uobličen da bi naučio da bude kralj. Njegova majka Olimpijada i njegov otac, makedonski kralj Filip, borili su se da bi privukli sina na svoju stranu i zadobili njegovu odanost, učeći tako Aleksandra još od kolevke šta su to politika i osveta. Ubio je svog prvog čoveka u borbi kada je imao dvanaest godina i postao je zapovednik makedonske konjice sa osamnaest.

Meri Reno Vatra s neba (roman o Aleksandru Velikom) Autor: Meri Reno Izdavač: Otvorena knjiga, Beograd Godina izdanja: 2004 Broj strana: 448 Format: 21 x 13,5cm Povez: Meki povez Opis i stanje:Veoma dobro - odlično očuvano Meri Reno je jedna od najcenjenijih spisateljica istorijskih romana i jedna od retkih koja se veoma pridržava već poznatih istorijskih čonjenica. Prvi roman iz trilogije o Aleksandru Velikom. Na izuzetno dinamičan način je opisano Aleksandrovo detinjstvo, školovanje i mladalaštvo. Roman obuhvata period da dvadeset šeste godine njegovog života. Aleksandar Veliki umro je u trideset trećoj godini života, ostaviviši za sobom carstvo koje se prostiralo od Grčke i Egipta do Indije. VATRA S NEBA je roman koji govori o Aleksandrovom detinjstvu kada je dečakov prkosni karakter morao da bude uobličen da bi naučio da bude kralj. Njegova majka Olimpijada i njegov otac, makedonski kralj Filip, borili su se da bi privukli sina na svoju stranu i zadobili njegovu odanost, učeći tako Aleksandra još od kolevke šta su to politika i osveta. Ubio je svog prvog čoveka u borbi kada je imao dvanaest godina i postao je zapovednik makedonske konjice sa osamnaest. 15.11.2023.

Romen Rolan - Žan Kristof III Romain Rolland - Jean-Christophe Žan-Kristof, je roman u 10 tomova Romena Rolana za koji je dobio Prix Femina 1905. i Nobelovu nagradu za književnost 1915. godine. Prva četiri toma se ponekad grupišu kao Žan-Kristof, sledeća tri kao Žan-Kristof u Parizu, a poslednja tri kao Kraj putovanja. 1. L`Aube (`Zora`, 1904) 2. Le Matin (`Jutro`, 1904) 3. L`Adolescent (`Mladost`, 1904) 4. La Révolte (`Pobuna`, 1905) 5. La Foire sur la place („Sajam na trgu“, 1908) 6. Antoinette (`Antoaneta`,1908) 7. Dans la maison (`Kuća`, 1908) 8. Les Amies (`Prijateljstvo`, 1910) 9. Le Buisson ardent (`Plamteći žbun`, 1911) 10.La Nouvelle Journée (`Nova zora`, 1912) Centralni lik, Žan-Kristof Kraft, je nemački muzičar belgijskog porekla, genijalni kompozitor čiji je život prikazan od kolevke do groba. On prolazi kroz velike nevolje i duhovne borbe, balansirajući svoj ponos u sopstvenim talentima sa neophodnošću da zarađuje za život i brine o onima oko sebe... Vikipedija Izdavač: Napredak, Beograd Godina: 1924. Broj strana: 206 Tvrd povez Biblioteka: Ocena: 4. Vidi slike. DS1 NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Autor: Marko S. MarkovićIstina o Francuskoj revoluciji Marka S. Markovića jedina je knjiga na srpskom jeziku koja otkriva prećutani teror prevrata koji je odredio sudbinu Evrope.– Koliko je Francuza ubijeno u ime „slobode, jednakosti i bratstva“?– Ko su bili hrabri ustanici u Vandeji?– Ko su bile vođe kontrarevolucije, u ime kralja i Hrista?Knjiga Marka S. Markovića obavezno je štivo za sve istinski slobodne duhove, bez obzira na to da li ćete se na kraju složiti sa njenim provokativnim zaključcima ili ne.Pred čitaocem je treće, dopunjeno i prošireno izdanje Markovićeve knjige Istina o Francuskoj revoluciji. Uključen je i intervju sa Markovićem, koji je, pre dve i po decenije, s njim vodio Vladimir Dimitrijević.Autor o knjizi Istina o Francuskoj revoluciji„Na Zapadu je revolucija bila najveća eksplozija gonjenja hrišćanstva od Nerona pa do 19. veka. Po broju žrtava – blizu 700.000 – Francuska revolucija je takođe zauzimala prvo mesto, sve do one boljševičke. Za deset godina njene vladavine pobijeno je više Francuza nego za hiljadu godina „tiranije“ francuskih kraljeva, protiv koje su se revolucionari borili.Revolucionarni teror, koji je u najvećem broju slučajeva imao antihrišćanski vid, završio se u Vandeji prvim evropskim genocidom nad sopstvenim narodom. Negacija slobode, koja će na kraju koštati života i same vođe Francuske revolucije, otvorila je put totalitarnoj tiraniji 20. veka.Čak i oni koji su u Francuskoj revoluciji dosad videli kolevku savremene demokratije morali bi najzad razumeti da je tako izvojevana sloboda bila preskupo plaćena. Do nje se moglo doći i putem reformi, kao u anglosaksonskim zemljama.“

Cena: 3 € Proizvođač: Volkswagen Model: Polo Kategorija: Kompletan Auto U Delovima Godište vozila: 2012 Stanje: Polovni delovi Prodavac: POLO TEMERIN Telefon 1: 0612345300 Telefon 2: 0612345300 Mesto: Temerin Bezbedna trgovina POLO 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 PRODAJA ISPRAVNIH NEOSTECENIH DELOVA Bukvalno svi delovi vise godista od plafona do patosa. . . , limarija za Polo, prednja vrata za Polo, karoserija za Polo, enterijer za Polo rezervoar za Polo, lambda sonda za Polo, ladica za Polo, prednje sediste za Polo, akumulator za Polo, sedista za Polo, kvake za Polo, brave za Polo, prekidaci, tabla, tapaciri za Polo, rucna za Polo, migavci za Polo, imobilajzer za Polo, kompjuter za Polo, racunar za Polo, centrala air bega za Polo, kilometar sat za Polo, pumpa benzina za Polo, vakum pumpa za Polo, racunari za Polo, air begovi za Polo, volan za Polo, tockovi za Polo, felne za Polo, gume za Polo, tabla za Polo, taho za Polo, kilometar sat za Polo, motor brisaca za Polo, nosac brisaca za Polo, karter za Polo, servo letva volana za Polo, kolevka za Polo, greda za Polo, opruge za Polo, amortizer za Polo, katalizotor za Polo, pumpa za Polo, centrala za Polo, iberlauf za Polo, ventili za Polo, dizne za Polo, razvodnik paljenja za Polo, halo davac za Polo, viljuska za Polo, rukavac za Polo, glavcina za Polo, alternator za Polo, relej za Polo, zamajac za Polo, korpa lamele za Polo, map senzor za Polo, turbina za Polo, usisnik za Polo, glava motora za Polo, blok za Polo, radilica za Polo, bregasta za Polo, izduvna grana za Polo, usisna grana za Polo, osovina za Polo, poluosovina za Polo, razvodna kapa za Polo, klip za Polo, maglenka za Polo, stop svetlo za Polo, zglob za Polo, druk lezaj za Polo, lezajevi za Polo, razvodni kablovi za Polo, bobina za Polo, plastike za Polo, rucka za Polo, kuciste termostata za Polo, kuciste filtera za Polo, krov za Polo, stubovi za Polo, kvakice za Polo, prekidac za Polo, podizaci elektricni i mehanicki za Polo, motor 1.0 za Polo, motor 1.4 za Polo, motor 1.0 MPI za Polo, motor 1.4 MPI za Polo, motor 1.4 16V za Polo, motor 1.9SDI za Polo , senzori za Polo, krila za Polo, rucka podizaca za Polo, svetlo za Polo, sijalice za Polo, migavac za Polo, posuda za tecnosti pod haubom za Polo, zadnji branik za Polo, pojasevi za Polo, sajle za Polo, upaljac za Polo, pepeljara za Polo, senzor za Polo, maska za Polo, farovi za Polo, vakum za Polo, ventil za Polo, er begovi za Polo, delovi za Polo , rucice brisaca i migavaca za Polo, sirena za Polo, prekidac za svetlo i prozore za Polo, retrovizor za Polo, suncobrani za Polo, rukohvati za Polo, alnaser za Polo, volan za Polo, jastuk za Polo, lajsna za Polo, konektori za Polo, dzek za Polo, motor i delovi za Polo, menjac za Polo, kablovi. . . . itd Bukvalno sve sto moze da vam fali na vasem Polu, a sto nema nacicemo Delovi su svi original i polovni u odlicnom stanju skinuti sa vozila, sve što je neispravno ili potrošeno se ne prodaje baca se u reciklažu. Sečemo delove šasije i karoserije koji su vam potrebni. Celicne felne za Polo original VW fabricke Pozovite pitajte ne ustrucavajte se da utegnete vaseg ljubimca za sve sezone i namestite sve sto je neispravno ili osteceno uz pristojnu cenu. Saljemo delove brzom postom sirom zemlje. OTKUPLJUJEMO VW POLO

Akademije Akademske elite na fonu evropskih protivurečnosti Izdaje Arhiv Vojvodine - Novi Sad Б иобиблиографи ја Бошка И. Бо јовића (1987–2020), ко ју је марљиво, струч- но и савесно приредио Добрило Аранитовић, садржи бројна имена и наслове, ко ји наводе на ближе одређивање контекста и текста, нарочито подстичу сећања на оне посленике у науци и култури ко ји су сво јим на-учним и педагошким радом заслужни за стасавање научног и ауторског профила об једињених библиографских јединица у наведеној Биобиблио- графи ји , у издању Архива Војводине (Нови Сад 2021). Оживљавање успо-мене на личности и остварења научника и културних посленика, као и се-ћања и њихове заслуге обавезу ју, да јући нам ужи и шири оквир у ко јем сунастале библиографске јединице обухваћене Биобиблиографи јом , а чи ји је сво јеврсни наставак ово сећање с насловом Ака де ми је . Личности најутицајни јих српских, француских, грчких, итали јанских,руских и румунских историчара, еминентних професора и научника, као савременика и сведока свога времена, удеоници су доживљеног и пређе-ног пута, од првих корака у науци Бошка Бо јовића. Биле су то веома плод- не интелектуалне и духовне симбиозе, укршта ји, или тек сусрети ко ји су на известан начин доприносили разво ју међународне сарадње како у науци и уметности, тако и култури уопште.Просторни распон ових сећања креће се од југоистока и панонских равница до запада Европе, од Југослави је и Балкана до Француске, од Бео-града до Париза, Атине, Рима, Букурешта, Венеци је, Дубровника, Црне Горе и Дурмитора, Свете Горе, Солуна и Цариграда, од источног до западног Медитерана. Временски оквир је друга половина или тачни је залазак XX,с почетком XXI века. Време завршетка једног и настанка другог историјског раздобља, с тектонским покретима ко је те врсте промена подразумева ју 5 Бошко И. Бо јовић, Акаемије 6 на брдовитом Балкану, када земља ко ја је повезивала подељену Европу и свет, поста је камен спотицања при настанку новог светског поретка. Најважни ји састо јак тих сећања јесу личности савременика, од ко јих су неки више, а други мање репрезентативни за след збивања, али су сви живи одраз свога времена, у првом реду у амби јенту академске средине, њеног културног и друштвеног окружења. Различитих колико и компле- ментарних средина, чи је су интеракци је достизале сво је успоне у истомвеку у коме је настао и највећи пад сарадње и утица ја, разумевања и пошто-вања. Јединствени преокрет од дивљења и поштовања, све до идеализа- ци је и егзалтаци је још од почетака XIX, па све до средине XX, ко ји се кра јем тог века претвара ју у ништа мање неумерени оди јум и осуду пре суда, процес без преседана у коме се генераци је жртава нацизма прогла- шава ју његовим најнови јим починиоцима и виновницима.Огледало тог парадокса у академским круговима пружа разливенуслику елите лабилног вредносног и сазнајног путоказа, са ретким по је-динцима ко ји одудара ју од сивила конформизма и лини је мањег отпора.Призор раскорака између постауторитарне позне транзици је и постиде-олошког вакуума у коме је негаци ја различитости једини пут постизањаглобалног консензуса. Свилена свирепост ( férocité de velours ) академског амби јента у оваквом раздобљу налази место лагодном конформизму када се немушта пасива претпоставља ратнохушкачкој естради милитантногинтервенционизма, императива хуманитарне и правне ингеренци је, све до војне деструкци је и ратне агреси је. Током највеће геостратешке кризе од Другог светског рата у Европи, ако не и у свету, на релаци ји између две историјски блиске и академски тесно повезане земље, нови односи снага доводе до антагонистичке полариза- ци је чи ји се трагови још дуго неће моћи опозвати. Земље ко је су имале слична одступања од блоковских и идеолошких табора, ко јима су мање од осталих припадале, постале су окоснице нове врсте поларизаци је у ко јој се сви против једнога, реалсоци јалистичке Југослави је, неким чудомпрелило у оди јум нове мултикулти еврократуре и једноумног атлантизма.Како је Ернест Ренан прокламовао откриће примитивне културе као највећи допринос XIX века, тако и једностран однос према терци јалној Европи, оличеној такозваним „Западним Балканом”, поста је стожер оку- пљања евролатри је, све док балканизаци ја не почиње да ступа на праговеконтиненталне Уни је. Академским представницима балканске истори је и друштвених про- цеса, колико малобројни и маргинализовани били, било је теже или тачни је практично немогуће да опстану у јавном дискурсу, осим као честице уни- Бошко И. Бо јовић, Акаемије соног рефрена политичког и медијског једноумља. Стога је деловање мало- бројних установа и по јединаца ко ји су, упркос тим „силама немерљивим”, како се изражавао Радован Самарџић, давали свој глас и научни, академ- ски, грађански и људски допринос, насупрот непосредног и посредног окружења и свеколиког јавног контекста, утолико важни је и потребни је знати да је посто јало и упознати као јединствену по јаву на највишем сте- пену академских ауторитета и универзитетских установа. Коликогод је њихов глас био недоступан широј јавности, њихов допринос друштвеним наукама оста је као сведочење отпора доминаци ји лажне савести, несаве- сне мистификаци је прошлости и инструментализаци је савремености. Уступак или изузеће из овог пресека савремености учињен је по- следњем полихисторику српске историографи је, комитетски изопштеном Владимиру Ћоровићу, чи је животно дело коначно бива об јављено, посленеуспелог покуша ја и забрана, молени јем његовог светогорског савреме-ника, игумана Хиландара, старца Никанора. Ликови колега, савременика, посленика културе и уметности, студената и предавача, свих профила, различите језичке и културне припадности, ко ји су оличење шароликог људског и педагошког окружења једног времена на различитим странама за једничке стварности. Личности историчара, ментора и узора, знаменитих научника и ака- демских посленика, окупљених простором и истори јом Југоистока Евро- пе, смештени су у медаљоне сећања уоквиреног клатном кретања из више комплементарних углова посматрања, поимања и спозна је колевке ко ја поста је камен спотица ја и последња станица европског за једништва. Њи- хови педагошки, људски, научни, методолошки утицај и допринос уоб- личавању приступа прошлости и савремености, сложеној проблематици Балкана, суштинска је тематика писања ко је им ода је признање, захвал- ност и поштовање њиховом стваралаштву, савесности, компетентности, знању, предусретљивости и племенитости. Проф.

Autor - osoba Damar, G.L. Naslov Astrološki tumač : praktični priručnik za tumačenje natalnog horoskopa / G.L. Dammar Vrsta građe priručnik Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Đ. Damjan, 1987 (Beograd : Dereta) Fizički opis 164 str. : ilustr. ; 20 cm. Predmetne odrednice Astrologija „Astrološki tumač“ je knjiga u kojoj je na jednom mestu spojena esencija hiljadugodišnjeg iskustva generacija vrhunskih astrologa i rezultati najnovijih istraživanja u ovoj oblasti, izvršenih nakon otkrića ranije nepoznatih planeta. Veoma pregledan, pisan jasno i popularno, „Astrološki tumač“ predstavlja temelje astrologije i pomoći će Vam da brzo i efikasno da protumačite svoj ili tuđi horoskop. Astrologija (grč. αστρολογία – nauka o zvezdama) je pseudonauka koja položaje, odnose i kretanja planeta i drugih nebeskih tela u odnosu na zodijačke znakove i sazvežđa, posmatrano za zemlje, dovodi u vezu sa osnovnim osobinama individua (pojedinaca) i njihovom interakcijom, sa društvom, nacijama, događajima u svetu itd. Sam pojam logos (gr. λόγος) se obično tumači kao reč, što bi svakako opravdalo verovanje da zvezde nešto saopštavaju. Osoba koja izučava astrologiju se naziva astrolog, a njegov zadatak je da protumači te `zvezdane poruke` i potom ih prenese zainteresovanima. Jedan od najbitnijih termina koji se vezuju za astrologiju je horoskop koji se koristi pri svakoj astrološkoj analizi. Astrologiju ne treba mešati sa astronomijom (grč. αστρονομία – pravila među zvezdama), naukom o zvezdama. Istorijat Ispočetka, astrologija je bila nerazdvojni deo astronomije pa su se njome bavili različiti narodi diljem zemljinog šara: Kinezi, Egipćani, Grci, Rimljani, Arapi, kao i narodi Amerike (Asteci, Maje, Inke). Oni su zapazili da se mnoge stvari na zemlji, kao što su npr. plima i oseka itd. dešavaju pod dejstvom Sunca i Meseca pa su verovali da su i svi ostali događaji posledica uticaja različitih zvezda. Otud postoje različite vrste astrologije po nacionalnosti. Osim tzv. zapadne poznate su kineska, japanska, jevrejska, indijska, druidska (keltska) astrologija. Te nacionalne astrologije se međusobno razlikuju i po načinu izračunavanja horoskopa, što je posledica različitih geografskih konfiguracija zemljišta gde je nastala astrologija, ali i po sistemu tumačenja koji je posledica bazičnog stava određenog društva prema životu. Kolevka zapadne astrologije je stari Bliski istok, gde su ponikle prve opservatorije – sumerski zigurati. Prvobitna mesopotamska astrologija (protoastrologija) je, sasvim slično kao i u drugim kulturama, bila zasnovana na prostom posmatranju nebesa u potrazi za znamenjem, koje bi na bilo koji način moglo da predskaže važna dešavanja u kraljevstvu. Stari Mesopotamci su verovali da zvezde i sazvežđa, koje su poznavali u priličnom broju, imaju svoje odgovarajuće gradove na zemlji. Kraljevi nisu preduzimali nikakav ratni pohod, niti započinjali bilo kakav važan državni posao (npr. izgradnju puteva ili dvoraca i sl.) ako im zvezdočaci nisu označili povoljne dane. Zapisi astronomskih opažanja i znamenja su pronađeni među ostalim tekstovima, ispisanim na glinenim pločicama klinastim pismom. Najobimnija kolekcija Enuma Anu Enlil datira iz 2. milenijuma p. n. e. Još jedna veoma važna kolekcija znamenja, Venerin tablet iz Amisaduke, sadrži podatke o osmatranjima Venerinih faza i pridavanim im značenjima. Istoričari nisu saglasni koje su godine ovi podaci prikupljani, ali većina smatra da je kolekcija nastala 146 godina nakon Hamurabijeve smrti. Egipatski odnos prema zvezdama imao je oblik astro-religije, a postao je s vremenom i prefinjeniji. Najvažniji astrološki događaj koji su predviđali drevni Egipćani bile su uobičajene poplave Nila koje su se poklapale sa helijačkim izlaskom Sirijusa. Ono na šta su Egipćani bili posebno fokusirani su usponi i kulminacije zvezda povezani sa dekanima – njihovi motivi nađeni su na poklopcima kovčega iz perioda Srednjeg kraljevstva, oko 2000. godine p. n. e. U ranim tekstovima dekani su označavali koji je čas noći kada se podižu na istočnom horizontu, dok su u onim nastalim kasnije označavali čas noći kada kulminiraju na nebu. Smatra se da je pridavanje pažnje diurnalnom kretanju bilo od velike važnosti za kasniji razvoj helenističke doktrine horoskopskih kuća. Neke astrološke ideje su iz Mesopotamije došle u Egipat do druge polovine 1. milenijuma p. n. e. Najznačajnija od njih je Zodijak sa 12 znakova oko 3. veka p. n. e. koji se kasnije kombinuje sa dekanima, a koji umesto do tada zasebnog sistema, postaju desetostepene podele svakog zodijačkog znaka. Osvajanje velikih teritorija od strane Aleksandra Velikog tokom 4. veka p. n. e., doprinela su mešanju različitih kultura i tradicija, što se svakako odrazilo i na dalji razvoj i usavršavanje astrologije – Sinteza mesopotamskih astroloških ideja sa egipatskim konceptima i sistemima grčke matematike i geometrije, rezultirala je rođenjem horoskopske astrologije. Aleksandar je osnovao grad na obali Mediterana – Aleksandriju – koja ubrzo po njegovoj smrti postaje centar kulture i nauke u koji su se slivali veliki umovi ondašnjeg doba. Tako započinje helenistički period odnosno dominacija grčke misli širom antičkog sveta. Pod pokroviteljstvom grčke dinastije Ptolemeja, izgrađena je velika Aleksandrijska biblioteka u koju su pohranjene hiljade tekstova sa raznih krajeva sveta, pa je Egipat opet izronio kao veliki centar astroloških studija. Oko 290. godine p. n. e. vavilonski istoričar i astrolog Beros je, emigriravši na istok, osnovao astrološku školu na grčkom ostrvu Kos. Do tada, ovo je ostrvo bilo poznato kao medicinski centar u kom je negovan kult Asklepija. Astrologija na taj način utire svoj put sve dublje na zapad. Od velikih umova helenističkog doba proučavanjem astrologije bavili su se i Tales, Pitagora, Anaksagora, Empedokle, Hipokrat, Platon, Euksod, Euklid i drugi. Prvi i drugi vek naše ere su bili naročito važni za dalji napredak astrologije. Tokom tog perioda su stvarali Nekepso i Petoziris, Marko Manilije, Antioh iz Atine, Kritodemus, Serapio iz Aleksandrije, Dorotej iz Sidona (kasni 1. vek), a naročit doprinos astronomiji i astrologiji je dao naučnik Klaudije Ptolemej, sredinom 2. veka n.e. On je bio autor dva znamenita dela: Tetrabiblosa, astrološkog četvoroknjižja i Sintaksisa (Almagesta), zbornika svekolikog tadašnjeg astronomskog znanja. Ptolemej je uveo geocentrični sistem sveta u astronomiju koji je ostao važeći u nauci (astronomiji) narednih četrnaest vekova, a u astrologiji se i danas koristi. Ptolemejev savremenik, Vetije Valens iz Antiohije (120–175), napisao je Antologiju, najobimnije i najočuvanije delo helenističkog perioda koje se sastoji od devet knjiga. Ovaj materijal je posebno vredan jer sadrži mnogobrojne prognostičke tehnike od kojih su neke jedinstvene, a takođe i stotinu horoskopa kao demonstracije tehnika koje je izlagao. U odnosu na raniju astrološku praksu u kojoj je korišćen tzv. sistem celih znakova[4], Ptolemej uvodi korišćenje sistema jednakih kuća, dok Valens za potrebe određivanja snage planeta deli kvadrante horoskopa na jednake trećine. Ovaj sistem kuća je kasnije nazvan Porfirijev. U narednim vekovima su nastali mnogobrojni kvadratni sistemi podele kuća kao što su Alkabitus, potom vrlo popularan u renesansnom periodu Regiomontanov sistem, danas u najmasovnijoj upotrebi Plasidusov sistem, te manje popularni Koh i Kampanus. Iako je prvobitno bila zabranjena u Rimu oko 139. godine p. n. e., astrologija ponovo dobija na popularnosti u vreme prvih rimskih careva, koji su obilato koristili njene mogućnosti da bi preduzeli adekvatne političke i druge poteze. Oktavijan Avgust je, izražavajući moć, utisnuo na srebrne kovanice svoj astrološki simbol Jarca koji prednjim nogama drži svet. Bilo je i careva koji su voleli sami da se oprobaju u ovoj veštini npr. Tiberije, Domicijan i Hadrijan. Neki astrolozi su zahvaljujući prijateljstvu s vladarima stekli veliki uticaj i političku moć, kao što je slučaj sa Trazilom. Kao već oformljen sistem, astrologija je prešla iz helenskog sveta u Indiju. Pretpostavlja se da se to desilo oko 2. veka n. e. Indijci su usvojili i fonetski transkribovali određeni broj grčkih astroloških termina: hora-čas (grč. Ώρα), dekanus- dekant (grč. Δεκανοί) i, možda, trikona- trigon (grč. τρίγωνον). Kasnije se indijska astrologija razvijala nezavisno od zapadne, a osnovna razlika između zapadnog i indijskog horoskopa ogleda se u tome što je zapadni tzv. tropski (zasnovan na zodijačkim znakovima), tj. počinje na 0 stepeni znaka Ovna, a indijski je sideralni, tj. definiše znakove prema zvezdama stajačicama. Indijska astrologija je imala uticaja na razvoj astrologije u drugim regijama. Persijski kralj Ardašir I je slao izaslanike u okolne zemlje kako bi prikupili naučna dela koja su u to vreme nedostajala u Persiji. Tako indijska i grčka astrologija dolaze u ovo carstvo, Slom Zapadnog rimskog carstva astrologiju gura u zaborav na zapadu, ali ona nastavlja da živi u Istočnom rimskom carstvu, gde je u životu održavaju razmene knjiga sa Arabljanima, uprkos protivljenju Crkve. Istovremeno, ona cveta kod Arabljana, a naročito nakon osnivanja Bagdada u koji su pozivani svi viđeniji učenjaci. Na sličan način kao i Persijanci, Arabljani su slali svoje izaslanike da prikupljaju materijal iz Indije, Persije i Vizantije, i nastavili da unapređuju astrologiju novim tehnikama. Srednjovekovni arapski astrolozi su naročito bili zainteresovani za mundanu i horarnu astrologiju. Poznati astrolozi iz ovog perioda su Teofil iz Edese, Mašalah ibn Asari, Abu Ali el-Hajat, Sal ibn Bišr, Abu Mašar, El-Kindi, Alkabitus, i drugi. Na početku srednjeg veka na astrologiju se u Evropi gledalo kao na oblik paganizma što je uticalo da se poljulja njen ugled u teoriji i praksi. Mešana je često sa pojmom alhemije, što je kasnije proučavanjem dokazano da su duboko povezane. U alhemijskim analizama koristi se astrološka teorija, a najčešći primer toga je povezivanje određenih hemijskim elemenata sa planetama: tako zlato odgovara Suncu, srebro Mesecu, živa Merkuru, itd. Hrišćanski teolozi su bili u poziciji da uslovno priznaju legitimitet astro-meteorologiji i astromedicini, dok je lična, natalna astrologija predstavljala problem. Međutim, od 13. veka većina italijanskih dvoraca držala je astrologe, a i na univerzitetima se predavala astrologija. Priliv arapskih ideja bio je važan deo tog ponovnog interesovanja za astrologiju, za čije širenje naročite zasluge pripadaju italijanskom astrologu Gvidu Bonatiju. Astrologijom su se bavili i naučnici koji su živeli na razmeđi srednjeg veka i renesanse poput Paracelzusa, Tiha Brahea i Johana Keplera. Ipak, Kepler, iako kraljev astrolog, nije cenio astrologiju već ju je prozvao suludom ćerkom astronomije. Povećano interesovanje za antičke ideje u renesansi utiče i na povećanje interesovanja za astrologiju. Oživljavanje hermetizma i neoplatonizma pogodovalo je širenju astrologije među širokim narodnim masama. Štampaju se astrološki almanasi, ali smela predikcija o velikoj konjunkciji 1524. učinila je da astrologija postane u mnogim očima neozbiljna pa i smešna. Daljem opadanju uticaja astrologije doprinela je i pojava protestantskog pokreta koji je nije prihvatao. U 16. veku Nikola Kopernik je uveo heliocentrični sistem sveta u nauku i time odvojio astronomiju od astrologije. U daljem razvijanju i objašnjavanju astroloških termina učestvovao je i Isak Njutn stavši na njenu stranu. Jednom prilikom kada je došlo do rasprave po pitanju vrednosti-bezvrednosti astrologije, pa je astronomu Haleju poručio: „Razlika između mene i Vas je što sam se ja bavio astrologijom a Vi niste!“ Time se nije subjektivno zauzeo za osnovanost i naučnost astrologije, već jednostavno uputio da su se njom tokom vekova bavili ozbiljni filozofi i naučni umovi, koji je nisu u startu odbacili niti prezreli. Kako je uspon nauke, posebno u 17. i 18. veku, bio praćen propadanjem moći aristokratije, a jačanjem političkog uticaja najširih slojeva stanovništva, mahom slabo obrazovanih, to je klima za opstanak astrologije postajala zapravo sve pogodnija. Tek sa 20. vekom širi slojevi postaju sve obrazovaniji (u odnosu na period mračnog srednjeg veka, kada je stanovništvo bio uglavnom nepismeno), ali astrologija i dalje nije gubila na popularnosti. U tom smeru najviše uspeha imalo je socijalističko obrazovanje, koje uvodi obavezno školovanje i visoko školstvo, dakle stvarajući intelektualnu elitu. Stav komunističke ideologije prema astrologiji je da je u tom periodu smatrana kvazinaukom, zaostatkom praznoverja i slično. Astrologija se, dakle, i u prosvećenom razdoblju održala, uprkos pritiscima kroz koje je prošla. Od naučnika novog doba, astrologiju su proučavali psihijatar Karl Gustav Jung, pokušavajući da uz pomoć nje dokaže svoje načelo sinhroniciteta i francuski psiholog Mišel Goklen koji je obradio 24000 horoskopa poznatih ljudi, upoređujući ih sa naučnim saznanjima o karakterima. Najpopularniji astrolozi tokom druge polovine 20. veka na području Balkana bili su Mile Dupor i njegova učenica glumica Milja Vujanović. Uporedo sa pristalicama, zagovornicima, teoretičarima i praktičarima astrologije uvek je kroz istoriju bilo i njenih manje ili više ljutih protivnika, od koji su najpoznatiji Aristarh, Plinije Stariji, Tacit, rimski imperator Klaudije, Savanarola, papa Urban VIII, Kolber itd. MG128 (N)

Jovan Jovanović Zmaj Đulići Đulići uveociTvrdi povezIzdavač Narodna knjigaBiseri Srpske književnostiZbirka pesama „Đulići uveoci“ je puna tuge. Pesnika je snašla velika tragedija i on je čitavu zbirku posvetio izgubljenoj porodici. U životu ga je snašla velika nesreća, deca su mu umirala, nizao se grob do groba, a među njima i njegova žena, voljena Ruža Ličanin. Jovan Jovanović Zmaj ovom zbirkom pravi spomen i tako čuva sećanje na njih.Zbirka pesma se nadovezuje na zbirku „Đulići“ ali samo prema ljudima koje u pesmama opisuje, po svemu ostalom one su suprotne. Dok je u prvoj slavio ljubav, u drugoj zbirci njegovi đulići su uveli, nema više one radosti života, oni nisu više vedri i poletni kao što su bili, sada su uveli i nestaju sa ovoga sveta. Druga zbirka je gorka i dublja. Tema zbirke je prolaznost života, bol zbog gubitka bliskih ljudi i nemogućnost da se utiče kako bi se takve stavri promenile.U zbirci se nalazi 69 pesama. U svim pesmama dominiraju dva osećanja,a to su bol i tuga zbog gubitka svojih najmilijih. U čitavoj ubirci nalazimo snažna pesnikova osećanja, duboku bol. Ta osećanja ostaće u njemu zauvek, trajna su i večno će postojati. Poeziju koja se nalazi u zbirci možemo nazvati metafozičkom poezijom jer je smrt osnovno osećanje u njoj i povezujemo ga sa onostranim svetom.U uvodnoj pesmi stihovi su obavijeni tugom koju pesnik oseća zbog gubitka svojih najmilijih:„Sve što dalje vreme hiti,Sve se većma prošlost grli,Sve se većma moji mrtviMeni čine neumrli.“U ovoj pesmi se govori o vremenu i njegovom proticanju, o tome kako je sve prolazno. Svoju ličnu tugu Zmaj prikazuje kao tugu svakog čoveka, čovekovu tugu uopšte. Pesnik oseća sreću i ljubav dok se seća prošlosti, kada su svi bili tu, uz njega. Oni se pesniku čine još živi, ali ih sve teže razlikuje. Njihove duše i lica se slivaju u jedno, u opšteljudsku bol i pesnik na kraju govori da i ako tamo gde su oni nema ničeg, oni kada budu zajedno biće srećni i biće jedno:„Kroz smrt samo valja proći,Pa ću s’ i ja s njima sliti,Ako l’ tamo nema ništa?!–I tad ćemo jedno biti.“Naročito je emotivna pesma iz zbirke sa stihovima:„Pođem, klecnem, idem, zastajavam,Šetalicu satu zadržavam,Jurim, bežim, ka’ očajnik kleti,Zborim reči, reči bez pameti:„Ne, ne sme umreti!“U njima se posebno ističe nesposobnost i nemogućnost čoveka pred onostranim, pred smrću. Posebno se emotivno prikazuje deo kada lirski subjekat stoji pored kolevke sa detetom, dok mu žena teško bolesna leži u postelji i bori se za život. Čovek usmerava svu svoju moć i snagu kako bi prevazišao smrt koja im se približila. Lirski subjekat se moli Bogu, traži pravdu, moli anđele, zemlju i samu medicinu. Želi da zaustavi vreme, tako što će zadržati šetalicu na satu. Čak i kada bi zaustavio sat i zadržao kazaljku, neminovno je da vreme ne bi stalo i da bi smrt svaako došla. U ovom stihu je prikazana sva besmislenost čovekova u pokušajima da savlada i odgurne smrt.„Vičem Bogu: Ona je još mlada!Vičem pravdi: Ona se još nada!Anđelima: Vi joj srca znate!Vičem zemlji: Ona nije za te!Ni otuda nema mi odjeka…Vičem sebi: Zar joj nemaš leka?…Idem, stanem, ka’ očajnik kleti,Opet zborim reči bez pameti:„Ne sme nam umreti!“Kao što se sreća u „Đulićima“ prenosi na čitav svet tako se i u „Đulićima uveocima“ prenosi tuga na sličan način. To spajanje pesnikovih raspoloženja i osećanja sa spoljašnjim svetom inspirisalo ga je na napiše neke od najlepših stihova u zbirci: „Moje nebo…“, „Mrtvo nebo, mrtva zemlja…“ i druge. Ove pesme, kao što nam i sami naslovi nagoveštavaju, govore o smrti, o ništavilu, nepostojanju, o tome kako je sve uzaludno i sve će jednom umreti. Lirski subjekat je ostao sam na svetu i on više ne pronalazi lepotu ni u čemu, sve čari ovoga sveta ua njega su nestale. Toliko su ga bol i tuga slomili da on živi samo zato što postoji. Više ne oseća ništa, ni suze ne može pustiti. Čak ni poezija koja je bila njegova jedina uteha i spas, sada vene i postaje mrtva, nema nekadašnju lepotu i veselost.Stih „Bolna ležiš, a nas vara nada, ozdraviće, ozdraviće mlada…“ iskazuje nam da je pesnik svestan da ikao se nada da će preživeti i ozdraviti, sve je to omama i smrt je neizbežna. On stoji nad odorom svoje drage i kao suprotnost postavlja proleće koje je simbol rađanja i prirode koja se budi. Tu se lirski subjekat seća šetnji i srećnih dana. Pominje svoju otadžbinu kao jedinu sreću koja mu je ostala u životu.„Daljina mesta, njive i poljane;levo Dunav, Banat, Bačka mila,Avala se desno zaplavila,A podalje ti brežuljci sivi,To je Bosna – i tu Srbin živi…“Svi dragi su mu umrli i u penikovoj duši su bol, jadi i ponor. Čak se i sunce, kada bi zavirilo u taj bezdan, prestrašlo bi se od užasa. Čitav svet je posato veliki za njega „…u užasno velikom svetu…“ on je sam i svaki dan mu je prazan „…sunce diže, zađe – to se zove dan…“. Da nema tog izlaska i zalaska sunca, za njega bi dan i noć bili isto, ništa ga ne može ispuniti. „Sve se tiša, sve se širi, – svet je kanda sad još širi…“ Nekada se radost života nalazila u njegovom srcu, a sda sve to izaziva osećaj otuđenosti i usamljenosti, nema tu radost sa kim podeliti, te ona za njega i ne predstavlja pravu, istinsku radost.Pesma „Mrtvo nevo, mrtva zemlja…“ (VIII), donosi nam osećaj da je za pesnika sve umrlo, iako je priroda živa, i zemlja i ljudi na njoj, njemu to ništa ne znači. Pored čitave zemlje pesnik ni u ljudima ne vidi život „…mrtvo oko, mrtvo srce…“ Ponavljajući epitet mrtvo pesnik nas uvodi u neprekidno nizanje udaraca sudbine. Stih „…izumrlo što je moglo, samo boli još ne mogu…“ okreću nam ugao gledanja. Sada nam pesnik govori kako je jedina stvar koja u njemu postoji i koja nikada neće nestati njegova bol. Iz te boli se rađaju sve pesme iz ove zbirke. Kao motiv pesnik nam ovde ubacuje samu pesmu koju je pisao u prošlosti. U tim pesmama iz prošlih dana nalazi se sva njegova sreća, ljubav „…u njojzi je moja sreća, ljubav moja opevana…“ Kako ona u njemu ne bi probudila još veća osećanja patnje i boli, on pali hartije na kojima je pisana, ali se i pesma dalje bori:„…hartija je izgorela,al ostala slova bela,pema moja nečitana –još se vidi sa pepela…“Dve pesme XX „Šta je tuga koja dođe…“ i XXVII „Tada bogme svaka rana…“ opevaju neizmernu pesnikovu tugu i ona je glavni motiv. Tuga koju oseća ga u isti mah obara i drži u životu. Jeda ga lomi, a druga u njemu budi inspiraciju i tera ga da stvara. Lirski subjekat i tuga se vole:„…moje lane nije smrtno,za rastankom preti,moja draga, moja tuga,ne može umreti…“Pesnik tugu ovde naziva lanetom i govori kako mu je samo ona ostala, ona ga nikada neće napustiti.U poznijim pesmama zbirke „Đulići uveoci“ bol pesnika prerasta u pomirenje sa sudbinom. Pošto je ne može pobediti, njegova poslednja borba sa tugom je ta što će je iskoristiti da bi stvorio sve ove stihove. To su pesma: „Otkide se misao“, „Krila i okrilja vremena“, „Jesen“ i druge. Pesnik kroz pesmu ostvaruje kontakt sa onima koji su umrli, počinje i da ih sanja i potpuno će se izjednačiti sa njima u smrti.Lirski subjekat plete venac od tužnog cveća kojim će obuhvatiti sve one koji su umrli. To cveće su zapravo njegove pesme, pune tuge i bola, a venac predstavlja čitava zbirka „Đulići uveoci“. Osnovnom motivu tuge i bola dodaju se motivi otadžbine i pesme. Zmaj, koji je slomljen od tuge i bola, pronalazi još jedan motiv koji nikako ne može zaboraviti, a to je još jedna velika ljubav, njegova domovina. Pesma je pesnikov način da prikaže svoju neizmernu tugu, on ih vidi kao sponu sa njima koji viđe nisu tu. Pesme postoje kao večiti spomen koji će svedočiti o veličini njegove boli i čitaće ga mnoga pokolenja.Beleške o autoruJovan Jovanović Zmaj jedan je od najvećih pesnika srpske književnosti. Poznati je kao jedan od najvećih lirskih romantičara, a mnogi ga znaju i kao jednog od najboljih pesnika dečje poezije. Zmaj se rodio 1833. godine u Novome Sadu. Tamo je završio osnovnu školu i niže razrede gimnazije. Više razrede pohađao je u Halašu i Požunu. Nakon mature, Zmaj je u Pešti upisao studij prava, kojeg je nastavio da studira u Pragu, a diplomirao je u Beču.Nakon studija Zmaj se vratio u Novi Sad. Tamo je dobio posao gradskog podbeležnika. Već tada počeo je da piše pesme i tako je oko sebe okupio verne čitaoce. U kasnim dvadesetim godinama Zmaj je dao ostavku na radnom mestu, kako bi pokrenuo vlastiti časopis Javor.S 28 godina upoznao je tada sedamnaestogodišnju Ružu Ličanin. Među njima buknula je obostrana ljubav, pa su se njih dvoje vrlo brzo oženili i dobili svoje prvo dete, sina Mirka. U to vreme Zmaj je počeo da piše ljubavne pesme koje će kasnije objediniti u ciklus “Đulići”, njegovu najpoznatiju i najlepšu zbirku (ljubavnih) pesama. Inspiracija za te pesme bila mu je skladna porodična sreća i ljubav prema supruzi i deci.1863. godine porodica se preselila u Peštu, gdje je Zmaj radio kao nadzornik Tekelijanuma. Tada je upisao medicinski fakultet. Dok je studirao, Zmaj je pokrenuo humoristički list Zmaj po kome je ovaj pesnik dobio nadimak po kojem ga i danas najbolje znaju. Zmaj je inače satirično pročitan datum 3. maj – datum održavanja majske Skupšine, za vreme koje su Srbi u Sremskim Karlovcima dobili autonomiju, ali njome nisu bili zadovoljni.Nakon što je postao doktor medicine, Zmaj se s porodicom vratio u Novi Sad i tamo otvorio lekarsku praksu. U Pančevu je pokrenuo još jedan list, Žižu. Za sve to vreme, Zmaj i Ruža dobili su još troje dece, ali ni jedno od njih nije preživelo detinjstvo. U početku sedamdesetih godina 19. veka Zmaju je umrlo troje dece, među kojima je bio i najstariji sin. Uskoro mu je umrla i supruga Ruža, ostavivši Zmaja samog s najmlađom ćerkom. Zmaj je tada posvojio još dve devojčice.Tada je počeo da piše svoj tužan, elegični ciklus pesama “Đulići uveoci”, u kojima je iskazao svu bol zbig gubitka žene i dece. Ali nesreća se nastavila – s vremenom je umrla i njegova najmlađa kći, a par godine pre Zmajeve smrti, umrle su i dve ćerke koje je posvojio. Sve to vreme Zmaj se nikada nije ponovo oženio, niti dobio još dece. U žalosti zbog svih tih gubitaka pisao je pesme i dečje pesme, koje se danas smatraju najlepšima u srpskoj književnosti.1882. godine izdana je njegova velika zbirka pesama “Pevanije”, a zatim i “Druga Pevanija”. 1890. godine Zmaj je živeo u Beogradu i tamo radio kao dramaturg u Narodnom pozorištu. Na tom je poslu bio do 1898. godine.Jovan Jovanović Zmaj umro je 1904. godine u Sremskoj Kamenici.3/3

Jovan Jovanović Zmaj Đulići Đulići uveociTvrdi povezIzdavač Narodna knjigaBiseri Srpske književnostiZbirka pesama „Đulići uveoci“ je puna tuge. Pesnika je snašla velika tragedija i on je čitavu zbirku posvetio izgubljenoj porodici. U životu ga je snašla velika nesreća, deca su mu umirala, nizao se grob do groba, a među njima i njegova žena, voljena Ruža Ličanin. Jovan Jovanović Zmaj ovom zbirkom pravi spomen i tako čuva sećanje na njih.Zbirka pesma se nadovezuje na zbirku „Đulići“ ali samo prema ljudima koje u pesmama opisuje, po svemu ostalom one su suprotne. Dok je u prvoj slavio ljubav, u drugoj zbirci njegovi đulići su uveli, nema više one radosti života, oni nisu više vedri i poletni kao što su bili, sada su uveli i nestaju sa ovoga sveta. Druga zbirka je gorka i dublja. Tema zbirke je prolaznost života, bol zbog gubitka bliskih ljudi i nemogućnost da se utiče kako bi se takve stavri promenile.U zbirci se nalazi 69 pesama. U svim pesmama dominiraju dva osećanja,a to su bol i tuga zbog gubitka svojih najmilijih. U čitavoj ubirci nalazimo snažna pesnikova osećanja, duboku bol. Ta osećanja ostaće u njemu zauvek, trajna su i večno će postojati. Poeziju koja se nalazi u zbirci možemo nazvati metafozičkom poezijom jer je smrt osnovno osećanje u njoj i povezujemo ga sa onostranim svetom.U uvodnoj pesmi stihovi su obavijeni tugom koju pesnik oseća zbog gubitka svojih najmilijih:„Sve što dalje vreme hiti,Sve se većma prošlost grli,Sve se većma moji mrtviMeni čine neumrli.“U ovoj pesmi se govori o vremenu i njegovom proticanju, o tome kako je sve prolazno. Svoju ličnu tugu Zmaj prikazuje kao tugu svakog čoveka, čovekovu tugu uopšte. Pesnik oseća sreću i ljubav dok se seća prošlosti, kada su svi bili tu, uz njega. Oni se pesniku čine još živi, ali ih sve teže razlikuje. Njihove duše i lica se slivaju u jedno, u opšteljudsku bol i pesnik na kraju govori da i ako tamo gde su oni nema ničeg, oni kada budu zajedno biće srećni i biće jedno:„Kroz smrt samo valja proći,Pa ću s’ i ja s njima sliti,Ako l’ tamo nema ništa?!–I tad ćemo jedno biti.“Naročito je emotivna pesma iz zbirke sa stihovima:„Pođem, klecnem, idem, zastajavam,Šetalicu satu zadržavam,Jurim, bežim, ka’ očajnik kleti,Zborim reči, reči bez pameti:„Ne, ne sme umreti!“U njima se posebno ističe nesposobnost i nemogućnost čoveka pred onostranim, pred smrću. Posebno se emotivno prikazuje deo kada lirski subjekat stoji pored kolevke sa detetom, dok mu žena teško bolesna leži u postelji i bori se za život. Čovek usmerava svu svoju moć i snagu kako bi prevazišao smrt koja im se približila. Lirski subjekat se moli Bogu, traži pravdu, moli anđele, zemlju i samu medicinu. Želi da zaustavi vreme, tako što će zadržati šetalicu na satu. Čak i kada bi zaustavio sat i zadržao kazaljku, neminovno je da vreme ne bi stalo i da bi smrt svaako došla. U ovom stihu je prikazana sva besmislenost čovekova u pokušajima da savlada i odgurne smrt.„Vičem Bogu: Ona je još mlada!Vičem pravdi: Ona se još nada!Anđelima: Vi joj srca znate!Vičem zemlji: Ona nije za te!Ni otuda nema mi odjeka…Vičem sebi: Zar joj nemaš leka?…Idem, stanem, ka’ očajnik kleti,Opet zborim reči bez pameti:„Ne sme nam umreti!“Kao što se sreća u „Đulićima“ prenosi na čitav svet tako se i u „Đulićima uveocima“ prenosi tuga na sličan način. To spajanje pesnikovih raspoloženja i osećanja sa spoljašnjim svetom inspirisalo ga je na napiše neke od najlepših stihova u zbirci: „Moje nebo…“, „Mrtvo nebo, mrtva zemlja…“ i druge. Ove pesme, kao što nam i sami naslovi nagoveštavaju, govore o smrti, o ništavilu, nepostojanju, o tome kako je sve uzaludno i sve će jednom umreti. Lirski subjekat je ostao sam na svetu i on više ne pronalazi lepotu ni u čemu, sve čari ovoga sveta ua njega su nestale. Toliko su ga bol i tuga slomili da on živi samo zato što postoji. Više ne oseća ništa, ni suze ne može pustiti. Čak ni poezija koja je bila njegova jedina uteha i spas, sada vene i postaje mrtva, nema nekadašnju lepotu i veselost.Stih „Bolna ležiš, a nas vara nada, ozdraviće, ozdraviće mlada…“ iskazuje nam da je pesnik svestan da ikao se nada da će preživeti i ozdraviti, sve je to omama i smrt je neizbežna. On stoji nad odorom svoje drage i kao suprotnost postavlja proleće koje je simbol rađanja i prirode koja se budi. Tu se lirski subjekat seća šetnji i srećnih dana. Pominje svoju otadžbinu kao jedinu sreću koja mu je ostala u životu.„Daljina mesta, njive i poljane;levo Dunav, Banat, Bačka mila,Avala se desno zaplavila,A podalje ti brežuljci sivi,To je Bosna – i tu Srbin živi…“Svi dragi su mu umrli i u penikovoj duši su bol, jadi i ponor. Čak se i sunce, kada bi zavirilo u taj bezdan, prestrašlo bi se od užasa. Čitav svet je posato veliki za njega „…u užasno velikom svetu…“ on je sam i svaki dan mu je prazan „…sunce diže, zađe – to se zove dan…“. Da nema tog izlaska i zalaska sunca, za njega bi dan i noć bili isto, ništa ga ne može ispuniti. „Sve se tiša, sve se širi, – svet je kanda sad još širi…“ Nekada se radost života nalazila u njegovom srcu, a sda sve to izaziva osećaj otuđenosti i usamljenosti, nema tu radost sa kim podeliti, te ona za njega i ne predstavlja pravu, istinsku radost.Pesma „Mrtvo nevo, mrtva zemlja…“ (VIII), donosi nam osećaj da je za pesnika sve umrlo, iako je priroda živa, i zemlja i ljudi na njoj, njemu to ništa ne znači. Pored čitave zemlje pesnik ni u ljudima ne vidi život „…mrtvo oko, mrtvo srce…“ Ponavljajući epitet mrtvo pesnik nas uvodi u neprekidno nizanje udaraca sudbine. Stih „…izumrlo što je moglo, samo boli još ne mogu…“ okreću nam ugao gledanja. Sada nam pesnik govori kako je jedina stvar koja u njemu postoji i koja nikada neće nestati njegova bol. Iz te boli se rađaju sve pesme iz ove zbirke. Kao motiv pesnik nam ovde ubacuje samu pesmu koju je pisao u prošlosti. U tim pesmama iz prošlih dana nalazi se sva njegova sreća, ljubav „…u njojzi je moja sreća, ljubav moja opevana…“ Kako ona u njemu ne bi probudila još veća osećanja patnje i boli, on pali hartije na kojima je pisana, ali se i pesma dalje bori:„…hartija je izgorela,al ostala slova bela,pema moja nečitana –još se vidi sa pepela…“Dve pesme XX „Šta je tuga koja dođe…“ i XXVII „Tada bogme svaka rana…“ opevaju neizmernu pesnikovu tugu i ona je glavni motiv. Tuga koju oseća ga u isti mah obara i drži u životu. Jeda ga lomi, a druga u njemu budi inspiraciju i tera ga da stvara. Lirski subjekat i tuga se vole:„…moje lane nije smrtno,za rastankom preti,moja draga, moja tuga,ne može umreti…“Pesnik tugu ovde naziva lanetom i govori kako mu je samo ona ostala, ona ga nikada neće napustiti.U poznijim pesmama zbirke „Đulići uveoci“ bol pesnika prerasta u pomirenje sa sudbinom. Pošto je ne može pobediti, njegova poslednja borba sa tugom je ta što će je iskoristiti da bi stvorio sve ove stihove. To su pesma: „Otkide se misao“, „Krila i okrilja vremena“, „Jesen“ i druge. Pesnik kroz pesmu ostvaruje kontakt sa onima koji su umrli, počinje i da ih sanja i potpuno će se izjednačiti sa njima u smrti.Lirski subjekat plete venac od tužnog cveća kojim će obuhvatiti sve one koji su umrli. To cveće su zapravo njegove pesme, pune tuge i bola, a venac predstavlja čitava zbirka „Đulići uveoci“. Osnovnom motivu tuge i bola dodaju se motivi otadžbine i pesme. Zmaj, koji je slomljen od tuge i bola, pronalazi još jedan motiv koji nikako ne može zaboraviti, a to je još jedna velika ljubav, njegova domovina. Pesma je pesnikov način da prikaže svoju neizmernu tugu, on ih vidi kao sponu sa njima koji viđe nisu tu. Pesme postoje kao večiti spomen koji će svedočiti o veličini njegove boli i čitaće ga mnoga pokolenja.Beleške o autoruJovan Jovanović Zmaj jedan je od najvećih pesnika srpske književnosti. Poznati je kao jedan od najvećih lirskih romantičara, a mnogi ga znaju i kao jednog od najboljih pesnika dečje poezije. Zmaj se rodio 1833. godine u Novome Sadu. Tamo je završio osnovnu školu i niže razrede gimnazije. Više razrede pohađao je u Halašu i Požunu. Nakon mature, Zmaj je u Pešti upisao studij prava, kojeg je nastavio da studira u Pragu, a diplomirao je u Beču.Nakon studija Zmaj se vratio u Novi Sad. Tamo je dobio posao gradskog podbeležnika. Već tada počeo je da piše pesme i tako je oko sebe okupio verne čitaoce. U kasnim dvadesetim godinama Zmaj je dao ostavku na radnom mestu, kako bi pokrenuo vlastiti časopis Javor.S 28 godina upoznao je tada sedamnaestogodišnju Ružu Ličanin. Među njima buknula je obostrana ljubav, pa su se njih dvoje vrlo brzo oženili i dobili svoje prvo dete, sina Mirka. U to vreme Zmaj je počeo da piše ljubavne pesme koje će kasnije objediniti u ciklus “Đulići”, njegovu najpoznatiju i najlepšu zbirku (ljubavnih) pesama. Inspiracija za te pesme bila mu je skladna porodična sreća i ljubav prema supruzi i deci.1863. godine porodica se preselila u Peštu, gdje je Zmaj radio kao nadzornik Tekelijanuma. Tada je upisao medicinski fakultet. Dok je studirao, Zmaj je pokrenuo humoristički list Zmaj po kome je ovaj pesnik dobio nadimak po kojem ga i danas najbolje znaju. Zmaj je inače satirično pročitan datum 3. maj – datum održavanja majske Skupšine, za vreme koje su Srbi u Sremskim Karlovcima dobili autonomiju, ali njome nisu bili zadovoljni.Nakon što je postao doktor medicine, Zmaj se s porodicom vratio u Novi Sad i tamo otvorio lekarsku praksu. U Pančevu je pokrenuo još jedan list, Žižu. Za sve to vreme, Zmaj i Ruža dobili su još troje dece, ali ni jedno od njih nije preživelo detinjstvo. U početku sedamdesetih godina 19. veka Zmaju je umrlo troje dece, među kojima je bio i najstariji sin. Uskoro mu je umrla i supruga Ruža, ostavivši Zmaja samog s najmlađom ćerkom. Zmaj je tada posvojio još dve devojčice.Tada je počeo da piše svoj tužan, elegični ciklus pesama “Đulići uveoci”, u kojima je iskazao svu bol zbig gubitka žene i dece. Ali nesreća se nastavila – s vremenom je umrla i njegova najmlađa kći, a par godine pre Zmajeve smrti, umrle su i dve ćerke koje je posvojio. Sve to vreme Zmaj se nikada nije ponovo oženio, niti dobio još dece. U žalosti zbog svih tih gubitaka pisao je pesme i dečje pesme, koje se danas smatraju najlepšima u srpskoj književnosti.1882. godine izdana je njegova velika zbirka pesama “Pevanije”, a zatim i “Druga Pevanija”. 1890. godine Zmaj je živeo u Beogradu i tamo radio kao dramaturg u Narodnom pozorištu. Na tom je poslu bio do 1898. godine.Jovan Jovanović Zmaj umro je 1904. godine u Sremskoj Kamenici.3/3