Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice: Vladimir Milaric Dušan Radović bio je aforističar i TV urednik. Rođen je 29. novembra 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik `Pionirskih novina`, urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista `Poletarac`, novinar `Borbe` i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija `Studio B`, koji su kasnije objavljeni u tri knjige `Beograde dobro jutro`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka `Sećanje na Duška Radovića`. Brat Duškov je poznati atletski trener Branimir `Brana` Radović. Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečijeg hora `Kolibri`

Dobro očuvana knjiga,korica malo oštećena... K126

Dobro očuvana knjiga,posveta,na jednoj strani zapis,korica po ivicama malo okrznuta. K198

СВЕТЛОСНИ КОЊИ ДРАГУТИН ОГЊЕНОВИЋ Дечје новине Горњи Милановац 1983 БЕЛИ ЈЕЛЕН 58 песама /з а/ д е ц у Желети и снити Светлосни коњи Звездани гај Бела радост Јесте ли чули Соломонова деца Укућани Сунце у гнезду Сунчев точак ...................................................... ЖЕЛЕТИ И СНИТИ Сан има ткаче, Разбој и нити. Морамо желети и снити. У реци сна Нема днa, Ни обала чврстих нема Сан има враче И тумаче, И он некад задрема. Сан има ткаче, Разбој и нити. Морамо желети и снити. КАД ДЕЦА ПЛАСТЕ На ливади се пчеле часте, Косачи косе, а деца пласте ЗВЕЗДАНЕ СТАЗЕ Кад мајка Сунчева руке рашири На румен-руже слећу лептири. СВЕТЛОСНИ КОЊИ Моји су коњи касачи бели; Кутрос су ка Сунцу полетели. На шталама својим не трпе резе, Они возе сунчеев чезе. ...................................................... 58 песама Пажња!!! Посвета песника датирана 26. 09. 1984 Илустрације: РАДЕ МУДРИНИЋ Ћирилица Шивен повез Тврде корице 78 страница ОДЛИЧАН ПРИМЕРАК Л е п о Т а!!!

SMJEHULJICA I PLAČULJKO Enes Kišević Zagreb, 1986. Ilustracije: Borivoj Dovniković – Bordo Borivoj Dovniković Bordo (Osijek, 12. decembar 1930) filmski je reditelj, animator, stripar, karikaturist, ilustrator i grafički dizajner srpskog porijekla. Živi u Zagrebu. S grupom karikaturista sa koje je vodio Valter Nojgebauer, Dovniković započinje izradu prvog jugoslovenskog umjetničkog i satiričnog animiranog filma `Veliki miting`. Nešto kasnije postaje suosnivač `Duga filma`, tvrtke specijalizovane za proizvodnju animiranog filma. Animirao je na filmovima braće Nojgebauer, između ostalog i`Veliki miting`. Nakon što je odslužio vojni rok 1957. pridružuje se Vukotiću, Kristlu, Kostelcu, Grgiću, Nojgebauerima, Marksu, Boureku i drugima u tadašnjem Zagreb filmu. 1961. godine počinje raditi na svom autorskom filmu `Lutkica`, na kojem je većinom sve sam osmislio i animirao. Od tada sve do danas potpisuje brojne nagrađivane autorske filmove. Knjigu `Škola crtanog filma` objavljuje 1983. godine. Meki povez, format: 17x24 cm, 80 strane, ilustrovano, latinica. Korice odlicne, kao na slikama. Unutra odlicna. Posveta na prvoj strani. Kompaktna. Nema drugih tragova koriscenja. 25012022 ktj-20

Kako raste Mali zmaj Miodrag Jaksic 2005 Tvrd povez, strana 85 Mali udarac na prednjoj korici, unutrasnjost kao nova

Slavuj i sunce - Dobrica Erić - Mladost - Zagreb, 1979., tvrd povez, 98 strana, ilustrovana, ima posvetu autora, korica blago oštećena, ostalo u super stanju, 500

SMJEHULJICA I PLAČULJKO - Enes Kišević - Zagreb, 1986., ilustracije Borivoj Dovniković – Bordo, mek povez, 80 strana, ilustrovano, latinica, na nekoliko mesta korica je blago oštećena, ostalo u dobrom stanju, 700

Nevidljiva Iva - Zvonimir Balog Izdavač: Mladost, Zagreb Biblioteka Vjeverica Nagrada `Grigor Vitez` 1970. Nagrada `Mlado pokolenje` 1970. Knjiga je u odličnom stanju,korica kao na slici, na predlistu ime vlasnika knjige. Skladište 4

Tvrd povez - 56 strana - ilustrovana - 21 X 21 cm PODGORICA 2009 Korice su sa vidljivim znacima koriscenja Na predlistu je posveta autora Unutrasnjost je dobro ocuvana - bez pisanja i podvlacenja C - 2 Svaka pesma, azbučnim redom posvećena je po jednom od suglasnika, ma koliko zgodan ili nezgodan za poetsku obradu bio. Istaknut je i podebljan u svakoj reči pesme, kao u svojevrsnom bukvaru koji se rimuje. Tako se recimo pesma posvećena suglasniku „v“ zove Dva viteza iz Verone, slovo „ć“ je dobilo Ćureći slučaj, a „dž“ Patlidžan: „U džipu je Džonatan, u džaku mu patlidžan“. Ova vežbanka „problematičnih glasova“ zamišljena je, zahvaljujući ilustracijama Dane Radojkovićkoje su na nivou vizuelno najbogatijih crtaća, tako kao da svaku pesmu slikaju ptice-umetnice. To su te ptice suglasnice koje treba da stvore poetsko-vizuelni doživljaj, koji itekako može poslužiti poslužiti za stvaranje govornih ili glumačkih radionica. Pesnik je namerno odredio suglasnicima pozicije što teže za izgovor, svestan toga da deca uživaju u zadacima koji nisu laki, i takođe svesno ističući njihov dramski karakter. Za manje poznate reči, pobrinula se urednica izdanja Jelena Đonoviću mini-rečniku na kraju zbirke pod naslovom „Cvrkut-dva“, sa objašnjenjima poput „džanja, toje jedna šljiva mala, okrugla divlja, rano sazreva…“.

Kreativni centar, 2014. 139 strana, manji format. Veoma očuvana sem što naslovna korica ima neznatno oštećenje gde je odlepljena posveta. Koji to cvet ima brkove? Ko to na livadi samo zeva? Postoji li cveće magareće? Ko je kralj cveća, a ko biljna kraljica? Sve tajne koje kriju livade, bašte i cvećarnice pronaći ćete u stihovima našeg slavnog pesnika Dobrice Erića.

Stanje: kao novo Izdato: Školska knjiga, Zagreb Korica: tvrda Pismo : latinica Željka Horvat-Vukelja Dario Kukić Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! -----IDE-----

STANJE KNJIGE; Nova knjiga, fini papir koji ne žuti. O IZDANJU: Dušan Teodorović, ilustracije Lidija Taranović - Kad je dabar sreo vidru, Arhipelag, Beograd, 2019, meki povez sa preklopom, 108 stranica, 170g. O KNJIZI: Sa zadnjih korica: `Mnoga čuda su se desila kad je dabar sreo vidru. I ta čuda još traju i pozivaju vas da ih svakako upoznate. O nekim od tih čuda Dušan Teodorović je napisao neodoljive pesme koje je lepo čitati, lako pamtiti i sa zadovoljstvom prenositi drugima. Tako su nastale ove pesme za decu i decu u odraslima. Reč je o zanimljivim i duhovitim, igrivim i vedrim pesmama ispunjenim jezičkim obrtima, maštom punom slobode, istinskom radošću igre i otvorenim odnosom prema novim i mladim čitaocima.Šta se sve nalazi u vreći za snove, gde žive dobre ale i sa kojim sve životinjama traje najbolja zabava? Napisane za decu kao svoje prve čitaoce, pesme Dušana Teodorovića u knjizi Kad je dabar sreo vidru mogu da čitaju i odrasli ili barem, kako je govorio Danilo Kiš, osetljivi čitaoci. O PISCU: Da, to je `onaj` Dušan Teodorović (1951): profesor saobraćajnog fakulteta u Beogradu, član SANU`

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ima malu svrljotinu na koricama, nista strasno. Ilustracije: Biserka Baretic Dobrica Erić (Donja Crnuća, 22. avgust 1936 — Beograd, 29. mart 2019) bio je srpski književnik, pesnik, prozni i dramski pisac. [1] Bio je član Udruženja književnika Srbije i mnogih drugih značajnih udruženja, između ostalog i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, gde se nalazi i deo njegove zaostavštine, u okviru Zbirke književnika Dobrice Erića. Rođen je 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući , pored Gornjeg Milanovca. Roditelji Miloš i Radmila bili su poljoprivrednici. Završio je četiri razreda osnovne škole u selu Vraćevšnici.[1] Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a kasnije još više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[2] Bio je urednik časopisa Raskovnik (sa Dragišom Vitoševićem), Poletarac Duška Radovića, glavni urednik Izdavačke kuće Nolit.[3] Bio je domaćin Dragačevskog sabora u Guči 2013. godine.[4] Preminuo je u 29. marta 2019. godine, u 83. godini, u Beogradu.[5][6][7][8][9] Sahranjen je u rodnom mestu, na seoskom groblju u Donjoj Crnući.[10] Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine. — Dobrica Erić U oktobru 2021. otkrivena je Erićeva bista u dvorištu Srednje škole u Kniću.[11][12] Zanimljivost Manje je poznato da je Dobrica Erić napisao i prvu pesmu za poznatog pevača folk muzike Miroslava Ilića pod nazivom „Voleo sam devojku iz grada”. Autor je i Cecine pesme „Detelina sa četiri lista”.[13] Po njemu se zove Udruženje za odbranu ćirilice „Dobrica Erić”. Priznanja Goranov vijenac 1974. Mlado pokolenje 1977. Orden zasluga za narod 1977. Nagrada Zmajevih dečjih igara 1982. Nagrada Vukove zadužbine 1982. Nagrada Milan Rakić 2000. Zmajeva nagrada i Povelja Zmajevih dečjih igara Nagrada Neven Nagrada za životno delo u oblasti umetničkog stvaralaštva o selu i seljaštvu Zlatni prsten festivala Bulka Zlatna potkovica i zvanje Vitez čarapanije u Kruševcu Zlatni ključ Smedereva Matićeva povelja Nagrada Srpske knjige Zlatni leptir i Vitezova povelja za životno delo u književnosti za decu Najviša priznanja zavičajnih gradova, Gornjeg Milanovca, Topole i Knića Diploma redovnog člana ruske Petrovske akademije dodeljena mu je u Sankt-Peterburg, 2012. Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[14] Razapeta zemlja Za knjigu rodoljubivog pesništva Razapeta zemlja, koja je doživela deset izdanja dobio je petnaest nagrada: Žička hrisovulja, Žiča, 1992. Nagrada Lazar Vučković, Priština, 1994. Vidovdanska nagrada Republike Srpske Sveti Sava, 1995. Oktobarska nagrada Beograda, 1995. Velika Bazjaška Povelja saveza Srba u Rumuniji, 1996. Povelja Šušnjara, Banja Luka, 1998. Nagrada Šušnjar, Srpski Sanski Most, 1999. Zlatni beočug grada Beograda, 2000. Nagrada Filip Višnjić, Višnjićevo, 2001. Kondir Kosovke devojke, Gračanica, 2002. Povelja Morave, Mrčajevci, 2003. Povelja Stevana Sinđelića, Svilajnac, 2006. Sretenjska nagrada Odzivi Filipu Višnjiću, Orašac, 2008. Suza Jasenovca, Donja Gradina, Kozarska Dubica, 2008. Pesničko uspenije, Zvečan, 2009. Dela Deo Zbirke književnika Dobrice Erića u Udruženju „Adligat” Književna dela Svet u Suncokretu, (1959) Vašar u Topoli, (1965) Stari seljački kalendar, (1966) Slavuj i sunce, (1968) Ogrlica od grlica, Kulturni Centar, Novi sad (1969) Torta sa pet spratova, (1973) Od rata do zlatara, (1973) Dobrica čobanska torbica, (1973) Sišlo bure u obruče, (1974) Pesma o svicima, (1975) Dolina suncokreta, (1976) Reka s ružom rimovana, (1976) Večni kratkovečnici, (1977) Slavuj i sunce, IRO. Mladost, Zagreb (1978) Bašta sa sedam ruža, (1979) Čitanka godišnjih doba, (1979) Torbica čarobnica, (1979) Sricanje žene, (1980) Leto u Kalipolju, IRO. Veselin Masleša, Sarajevo (1980) Čardak između četiri jabuke, (1980) Doba duleka, (1980) Car pčelar, (1981) Šeširić kao bulka, (1981) Prsten u izvoru, (1981) Moj drug, Milivojčićev lug, (1982) Od azbuke do zlatne jabuke, (1982) Dobro veče, dobra zelena dolino, (1984) Stablo tvog tela, (1984) Sunčeva verenica, (1985) Spomenar na dar, (1986) Tako žubori reka, (1987) Mesečevi miljenici, (1987) Kad konj zarže, (1987) Pismo kraljici cveća, Rad, Beograd (1988) Vukova starinarnica, (1988) Roždestvo ratarevo, (1989) Krunisanje, (1989) Bunar za prijatelje, (1990) Kokajte se kokice, (1990) Bal vampira, (1990) Puževa srma, (1991) Ekološki bukvar, (1991) Plava mesečina, (1991) San Gružanske letnje noći, (1992) Jezero Ježeva bara, (1993) U vatri bismo, ne izgorismo, (1993) Plači voljena zemljo, (1993) Razapeta zemlja, (1999) Vilina Dolina, (1999) Pusti puže rogove, IP. Rad, Beograd (2002) Krunisanje, IP. Rad, Beograd (2002) Dečak sa zlatom lipe u kosi, (2005) Peta strana sveta, Pčelica (2012) Bajka o caru pčelaru, Pčelica (2013) Brojanice iz Gračanice, Catena Mundi (2013) Cica Mica Čačkalica, Pčelica (2014) Stripovi Erić je tokom šezdesetih godina bio jedan od najvažnijih stripskih scenarista gornjemilanovačkog izdavača Dečje novine. Debitovao je u časopisu Dečje novine, ali je glavna dela ostvario u ediciji istorijskih stripova Nikad robom, gde se izdvaja serijal Blažo i Jelica. Zimska bajka, Dečje novine, crtač Aleksandar Klas Začarana šuma, Dečje novine, Aleksandar Klas Začarana truba, Dečje novine, Aleksandar Klas Plava praćka, Dečje novine, Aleksandar Klas Pod zidinama drevnog Borča, „Nikad robom“ br. 5, 1964, Radivoj Bogičević Tajanstveni lagumi, „Nikad robom“ br. 9, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Otmica u šumi, „Nikad robom“ br. 16, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Krvavo svitanje, vanredna sveska „Nikad robom“, april 1965, Brana Jovanović Sultanova robinja, „Nikad robom“ br. 21, 1965, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Zatočenik i orlovi, „Nikad robom“ br. 36, 1966, Branko Plavšić (serijal Blažo i Jelica) Požar na pamučnom polju, „Nikad robom“ br. 62, 1966, Miodrag Đurđić Braća, „Nikad robom“ br. 63, 1966, Petar Radičević Topovi sa Ješevca, „Nikad robom“ br. 78, 1967, Miodrag Đurđić (serijal Blažo i Jelica, kasnije nastavili Čolić i Plavšić) Tragovi slobode, „Nikad robom“ br. 81, 1967, Petar Radičević Zamke, „Nikad robom“ br. 95, 1967, Ljubomir Filipovski Takovski ustanak II, Barjak nad Srbijom, „Nikad robom“ br. 136, 1968, Brana Jovanović Bubnjevi u noći, „Nikad robom“ br. 148, 1968, Branko Plavšić Zbirka književnika Dobrice Erića Dobrica Erić bio je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu i jedan od prvih ljudi koji su podržali formiranje ove institucije.[15] U Udruženju je za života formirao Zbirku književnika Dobrice Erića i poklonio veliki broj svojih rukopisa i knjiga iz lične biblioteke, a za kolekciju potpisa Udruženja potpisao je više od stotinu knjiga. U njegovoj Zbirci su takođe i njegov omiljeni nož za papir, naočare i ručni sat.... Biblioteka Vjeverica