Breleške Petar Lazić Beograd: Službeni glasnik, 2009. Tvrdi povez, format: 12x21,5 cm, 172 strana, ilustrovano, latinica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Nema tragova koriscenja! Petar Lazić je rođen 1960. godine u Kosjeriću. Živi i radi u Beogradu. Lazićiva dela su prevodena na tridesetak jezika i zastupljena u više od stotinu antologija, enciklopedija i zbornika. Pubilicistički tekstovi, eseji, proza, poezija i aforizmi objavljivani su u stotinak listova i časopisa u Srbiji i svetu. U štampi objavljuje od 1979. godine, na radiju je od 1982. (studentski program Index 202). Tekstove za Indeksovo radio pozorište počeo je da piše 1983. godine. Od 1984. do ukidanja 1996. bio je autor tekstova, reditelj i „doživotni” urednik Indeksovog radio pozorišta. Uređivao je satiričnu rubriku „Duga iza oblaka” u magazinu Duga (1987. – 1989.) Bio je urednik u izdavačkoj zadruzi Beletra (1987. – 1989.) i direktor & glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Danga (1989. – 1993.) Od 1996. do 1998. bio je glavni i odgovorni urednik satiričnog lista Naša krmača. Od 1999. do 2004. bio je direktor & glavni i odgovorni urednik satirično-političkog magazina Bre! Od 2004. do 2005. bio je direktor & glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Glas javnosti. Pored Indexa 202, Indeksovog radio pozorišta, radio drama (Horda i Mesija – obe iz 1995.), kao i velikog broja autorskih emisija na svim programima Radio Beograda – na Radio Pingvinu 1995. godine Petar Lazić je vodio i uređivao autorski serijal Emisija koju su pojeli skakavci. Posle sedmogodišnje „prinudne” pauze vratio se 2003. godine na talase Beograda 202 emisijom Bre 202, koju je uređivao i vodio do 2005. godine. Za to vreme objavljena su dva CD-a sa songovima, kao i dva CD-a sa emisijama Bre 202. Od aprila 2008. godine uređuje i vodi na Beogradu 202 emisiju Crno-beli svet. Stalne kolumne Lazić je pisao za književni list Književna reč (1982. – 1988.), nedeljnik Nin (1992. – 1995.), mesečnik Liberal (1993. – 1994.), magazin Bre! (1999. – 2004.), mesečnik Crta (2002. – 2004.), magazin Ilustrovana politika (od 2009.), kao i za dnevne listove Marka (2003.) i Glas javnosti (2005.) Feljtone je objavljivao u Glasu javnosti i Ninu. ktj-69 ...071023

Očuvanost 3. Pokušaji da se utiče na javno mnjenje stari su koliko i samo društvo. Ipak, otkad su građani stekli pravo glasa, a time i pravo da biraju vlade, odnosi s javnošću dobijaju skoro dramatičnu važnost. Dobra komunikacija i stvaranje naklonosti određenog dela javnosti danas su osnova svakog poslovnog uspeha. U ovoj knjizi navedeni su primeri kojima se ilustruje kako funkcionišu odnosi s javnošću i prikazani različiti načini pomoću kojih se može poboljšati efikasnost i napredak u poslovanju. Korporacijski i vizuelni identitet kao veoma važni aspekti odnosa s javnošću detaljno su obrađeni i ilustrovani zanimljivim primerima koji prikazuju razvojni put korporacijskog identiteta. Sem Blek: Počasni profesor na Univerzitetu Stirling i jedan od pionira u oblasti odnosa s javnošću u Velikoj Britaniji. Godina izdanja: 2003 Dimenzije knjige: 21 x 14 Broj strana: 225 Povez: Tvrdi povez Pismo: latinica Likovni urednik: Dragana Atanasović Likovno rešenje korica: Dragana Atanasović

MANOJLO MANJO VUKOTIĆ / MILAN PANIĆ GODINE NADE Tvrdi povez Izdavač Vukotić media Oštećenje na korici Unutrašnjost korektna i kompletna Veoma moćna CIA skinula je embargo sa hiljada spisa koji su skrivali brojne državne i poslovne tajne. Jedan od tih značajnih setova dokumenata vezan je i za stanje u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji. U tom sklopu su i spisi o pripremi i samom činu sklapanja sporazuma o Dejtonu (21. novembra 2005.), i prekidu rata u Bosni i Hercegovini. Ta dokumenta uverljivo prikazuju da je Milan Panić (85), Beograđanin, američki biznismen, bivši premijer SR Jugoslavije (1992-1993.), bio prvi i pravi inicijator predloga o sklapanju mira u Dejtonu. Desetine pisama, koja je Panić uputio američkom predsedniku Bilu Klintonu, i na njih redovno dobijao odgovore, kao i susreti sa predsednikom i članovioma njegovog tima, pokazuju veliku ulogu Milana Panića u sklapanju ovog istorijskog sporazuma. Uz ovu novu priču, u knjizi su, na osoben način objašnjeni odnosi Panića i Slobodana Miloševića, uloga Dobrice Ćosića (tada predsednika SRJ) u prelomnim vremenima, stanje u srpskoj opoziciji, pokušaji da se Jugoslavija izvuče iz sankcija, ogromni svetski pritisci, nestabilni odnosi sa susedima… Mnoge tadašnje ideje premijera Milana Panića izgledale su nerealne, odbačene su kao nemoguće, a sada se pokazuju kao tačna vizija: ući ćemo u Evropu, izbrisaće se granice, svi će trgovati međusobno, moraće se zalečiti ratne rane… 3/16