Tvrd povez - 560 strana INTERMEX BEOGRAD 2011 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja R

Nacelne odluke opste sednice kasacionoga suda. sredio_Gojko Niketic Prva knjiga izdata 1922-cetvrta 1924 Tvrde korice,uradjene gladnim pretiskom,dobro ocuvane M-46

Службени лист СРЈ Б е о г р а д 1 9 9 6 КЛАСИЦИ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПРАВА Предговор: академик проф. др СЛОБОДАН ПЕРОВИЋ Слика аутора Ћирилица Тврде корице Шивен повез Обележивач страница 37О страница НЕКОРИШЕЋНО

MEĐUNARODNO PRAVO MORA AUTOR: DAVORIN RUDOLF IZDAVAČ: JUGOSLOVENSKA AKADEMIJA ZNANOSTI I UMJETNOSTI, ZNANSTVENI SAVJET ZA POMORSTVO GODINA IZDANJA: 1985. ZAŠTITNI OMOT TVRDE KORICE PISMO: LATINICA FORMAT 24 CM BROJ STRANA : 510 STR. STANJE KNJIGE ODLIČNO 5- TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA

Perović, Stojanović Komentar zakona o obligacionim odnosima, knjiga prva i druga Komentar zakona o obligacionim odnosima 1 i 2 Pravni fakultet, Kragujevac, 1980. Tvrd povez, udžbenički format, 1012 + 1080 strana. Korice kao na slikama, listovi spolja požuteli, unutrašnjost lepo očuvana, imaju pečate bivšeg vlasnika i nekoliko nenametljivih podvlačenja.

Zbirke sudskih odluka 23 knjige,korice iskrzane po rubovima,sa tragovima žutih fleka od stajanja. Izdavač:Službeni List SFRJ,Beograd 1959-1973. Format:20,5cm x 15cm. 1.Knjiga IV,sveske 1,2,3. 2.Knjiga IX,sveske 2 i 3. 3.Knjiga X,sveske 1,2,3. 4.Knjiga XI,sveske,1,2,3. 5.Knjiga XII,sveske 1,2,3 6.Knjiga XIII,sveske 1 i 2. 7.Knjiga XVI,sveske 2,3,4. 8.Knjiga XVII,sveske 1,3,4. 9.Knjiga XVIII,sveska 1.

KOMENTAR ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU 1-2 ZUGLIA - TRIVA NARODNE NOVINE ZAGREB 1 9 5 7 A U T O R I dr SREĆKO ZUGLIA profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu dr SINIŠA TRIVA asistent Pravnog fakulteta u Zagrebu I. SVEZAK Član 1.-265 II. SVEZAK Član 266.-481 Tvrde korice Latinica 1220 stranica. Solidni primerci. Stanje: 1. knjiga - odlično stanje, bez ispisivanja i cepanja. 2. knjiga, veoma-dobro stanje, podvlačeno u sadržaju na 40-ak strana. Nikk2147

KOMENTAR ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU - Zuglia-Triva 1-2 veoma retko ,kapitalno ,pogotova oba dela na 1 mestu ! KOMENTAR ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU 1-2 ZUGLIA - TRIVA NARODNE NOVINE ZAGREB 1 9 5 7 A U T O R I dr SREĆKO ZUGLIA profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu dr SINIŠA TRIVA asistent Pravnog fakulteta u Zagrebu I. SVEZAK Član 1.-265 II. SVEZAK Član 266.-481 Tvrde korice Latinica 1220 stranica vrlo dobro ocuvano ,nema saranja po knjigama ,podvlacenja ,samo su bokovi knjiga zuce boje ,minimalne svetlije flekice po koricama (veliki beli ormar)

Štefánia Mertanová Studije o procesu formiranja prava kafanskih gradova u fazama razvoja kafanskog dvora u Ugarskoj (15-17 vek), Zakon o kafanskim mestima. Pravna pitanja slobodnih kraljevskih kafanskih gradova, teritorijalno lociranih uglavnom na teritoriji današnje Slovačke. Sa stanovišta pravosudne organizacije, uprave i pravnog poretka, ovi gradovi predstavljaju specifičnost slovačke pravne urbane kulture, koja nema paralele ni u jednoj drugoj feudalnoj zemlji u Evropi. Obimna monografija kao prvi naučni rad u slovačkoj, ali i srednjoevropskoj pravnoistorijskoj literaturi, koja sveobuhvatno obrađuje pitanje razvoja opštinskog prava u kafanskim gradovima u Mađarskoj. Tvrdi povez, zaštitne korice, 256 str, tiraž 600 retko, antikvarna, slovaci, slovačka, bratislava NAPOMENA: Za lično preuzimanje poslati upit.

ISTORIJA SRPSKOG PRAVA U NEMANJIĆKOJ DRŽAVI TEODOR TARANOVSKI Službeni list SRJ, Beograd, 1996. KLASICI JUGOSLOVENSKOG PRAVA Ekskluzivna p r a v n a biblioteka sa izuzetnim kvalitetom knjiga, dizajnom i predgovorom vrhunskih profesora i akademika Pravnog fakulteta u Beogradu! TEODOR TARANOVSKI (1875-1936) ruski pravnik i istoričar koji je posle Ruske revolucije emigrirao u Kraljevinu SHS, kada je kralj Aleksandar Karađorđević oberučke primio rusku belu emigraciju, a u tom strašnom bežanju od boljševičke Rusije i napuštanju rodne grude, mnogi zauvek, stigli su najbolji od najboljih Rusa, književnici, profesori, lekari, učitelji, arhitekte, inženjeri, oficiri, generali... Bila je to e l i t a bele Rusije! Dali su Beogradu mnogo, dušu, srce, znanje i ogromnu tugu za izgubljenom domovinom. Na Novom groblju u Beogradu i danas postoji, p o s e b n o rusko groblje, koje je potpuno obnovljeno i sređeno staranjem n o v e Rusije (treba ga videti!). Taranovski je od 1920. do 1936. profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu. Bavio se proučavanjem srpskog s r e d nj e v e k o v n o g prava, naročito Dušanovog zakonika. Srpskoj pravnoj prošlosti posveti k a p i t a l n o delo `Istorija srpskog prava u Nemanjićkoj državi`. Svaki srpski intelektualac, istoričar, sudija, advokat, profesor prava... morao bi u svojoj biblioteci da I M A ovo neprevaziđeno delo!!! a) Državno pravo - Srbija - Srednji vek b) Krivično pravo - Srbija - Srednji vek c) Građansko pravo - Srbija - Srednji vek d) Sudovi - Srbija - Srednji vek Predgovor, prof. dr JELENA DANILOVIĆ, Registar, Slika autora, Tvrde korice, Šiven povez, Obeleživač stranica, 803 str K A P I T A L N O delo srpske pravne nauke! Knjiga je NOVA Knjiga je NOVA L4

У издању „Привредне штампе” појавила ce монографија мр Борђа Лазина, асистента Правног факултета y Београду, под називом Привидни идеални стицај кривичних дела. Монографија je значајна већ и због тога што ce ради о институту који није потпуније теоријски обрађиван y домаћој кривично-правној литератури, која ce задржавала или на сувише општим анализама овог питања, или на решавању caмo некнх конкретних случајева. Поред тога, што аутор оправдано напомиње, леуједначеност и различитост теоријских решења резултирала je и потпуно различитом и неуједначеном примено.м привидног идеалног стицаја кривичних дела од стране судова. To није од мале важности ако ce има y виду велики практични значај овог института за окривљеног, због могућности изрицања само једне казне за главно кривично дело, у.место јединствене казне по правилима о стицају кривичних дела. Рад обухвата, поред увода, три одељка унутар којих су систематски и потпуно, обрађена сва важнија` питања везана за привидни идеални стицај кривичних дела. У уводу je аутор одредио предмет рада, нагласио актуелност теме и оправданост њене обраде, дао методолошке напомене и прецизирао систематику рада. У првом одељку, подељеном на шест глава, аутор je изложио нека општа разматрања института привидног идеалног стицаја кривичних дела. У првој глави аутор одређује појам привидног идеалног стицаја кривичних дела и износи неке најважније аргументе y прилог основаности овог института. Након приказивања примера непосредног и посредног предвиђања појединих случајева привидног идеалног стицаја кривичних дела y кривичним законима, аутор констатује да привидни идеални стицај није y супротности са кривичним законима, иако није предвиђен као општи институт y Кривичиом закону СФРЈ. Неоспорно je да тако значајан и широко примењиван институт y судској пракси ие би могао да постоји и да ce примењује већ толико дуго, уколико би заиста био y супротности са кривичним законом, његовом суштином и његовим принципима. Аутор, даље, констатује да институт привидног идеалног стицаја може бити дозвољен, поред осталих разлога, и зато што одговара логичној примени кривично-правних прописа, захтевима криминалне политике и реалности, као и разлозима хуманизма. У другој глави овог одељка (Услови за постојање привидног идеалиог стицаја кривичних дела) изложени су и детаљно обрађени услови за цостојање привидног идеалног стицаја кривичних дела. Након обраде стицаја кривичнихЈ дела као првог услова за постојање привидног идеал- -ног стицаја, аутор као други услов обрађује идеални стицај кривичних дела. Аутор нас најпре упознаје са старијим схватањем правне природе идеалног стицаја као стицаја кривичних закона износећи његове недостатке, a затим и са шире прихваћеним и код нас заступљеним схватањем о идеалном стицају као стицају кривичних дела. По његовом мишљењу, схватање о правној природи идеалног стицаја као стицају закона, поред других * ’ аргумената, неприхватљиво je и због немогућности разликовања идеалног од привидног идеалног стицаја кривичних дела. Аутор, ипак, напомиње да ce ни са схватањем идеалног стицаја као стицаја кривичних дела не може постићи y потпуности одвајање идеалпог од привидног идеалног стицаја. To би било y случају кад je за неко кривично дело из стицаја изречена смртна казна, када она по својој природи нужно искључује остале казне тако да постоји само та најтежа казна. У даљем излагању аутор ce задржава на одређивању... oštećeno ćoše korice PRIVREDNA ŠTAMPA Beograd 1982. unutra odlično očuvana redak primerak na slikama prikazan sadržaj

Knjige su kao nove Kako spolja tako iznutra Beograd - Podgorica 2004 I Tom OPŠTI IMOVINSKI ZAKONIK ZA KNJAŽEVINU CRNU GORU II Tom GRAĐA U ODGOVORIMA IZ RAZLIČNIH KRAJEVA SLOVENSKOGA JUGA III Tom PRAVNI OBIČAJI U CRNOJ GPRI, HERCEGOVINI I ALBANIJI IV Tom STUDIJE I ČLANCI ............................................................ Predgovor Akademik BRANKO PAVIĆEVIĆ Latinica Tvrde korice Šiven povez Obeleživač stranica Zaštitna kutija 169O stranica izabrana dela valtazara bogišića Valtazar Bogišić (Baltazar, Baldo; Cavtat, 20. decembar 1834.[1] — Rijeka, 24. april 1908) je bio srpski[2] istoričar prava, ministar pravde Crne Gore, profesor, pravnik. Bio je aktivni radnik Ujedinjene omladine srpske i član Srbokatoličkog pokreta u Dubrovniku.[3] Valtazar Bogišić stvorio je izreku „Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi“[4] Njegov djed doselio se u Cavtat iz Konavala, gdje se porodica Bogišića bavila privredom i trgovinom. Osnovno obrazovanje je stekao u svom rodnom mjestu, posebno u privatnoj školi pomorskog kapetana A. Kazijarija. Nakon što je završio gradivo niže gimnazije, otac Vlaho nije udovoljio želji sina da ode na dalje školovanje van Cavtata, već ga je zaposlio u svom gospodarstvu i omogućavao mu koliko su prilike dozvoljavale, da proširi svoje znanje. U vezi sa trgovačkim poslovima već kao mlad je putovao po Dalmaciji i van nje, te upoznavao zemlju i ljude. Poslije očeve smrti (1856) Bogišić ostvaruje svoju težnju za učenjem pa je otišao u Mletke, gdje je 1859. godine položio maturu. Poslije toga se upisao na Pravni fakultet u Beču, ali je slušao pored toga filozofiju, filologiju i istoriju. Godine 1862. doktorirao je filozofiju u Gisenu. Zatim je 1863. godine postavljen je za činovnika u dvorskoj biblioteci u Beču. Poslije položenih ispita promovisan je u Beču 1864. godine za doktora prava.[5] Godine 1868. postavljen je za školskog nadzornika u banatsko-sremskoj Vojnoj krajini, sa sjedištem prvo u Temišvaru, a kasnije u Petrovaradinu. Primio je 1869. godine poziv univerziteta u Kijevu i Odesi za profesora slovenskih prava. Novorosijski univerzitet u Odesi odlikovao ga je počasnom diplomom doktora honoris causa za javno pravo. Bogišić se odlučio da primi poziv toga univerziteta, otišao je u Odesu i 1870. godine održao svoje pristupno predavanje. U Odesi je nastavio rad oko sakupljanja narodnih običaja, pa je putovao po Kavkazu da se upozna s običajima tamošnjeg naroda, jer je verovao da se oni podudaraju sa običajima Južnih Slovena. 1872. pozvao ga je knez Nikola, da izradi Imovinski zakonik za Crnu Goru. Bogišić se tome pozivu odazvao, jer je to bila i želja cara Aleksandra II. 1874. otišao je iz Odese u Pariz, da izradi nacrt zakona, koji je 25. marta 1888. godine proglašen kao građanski zakonik za knjaževinu Crnu Goru sa zakonskom snagom od 1. jula 1888. godine. Rad na tome zakoniku obustavio je na kratko vrijeme, kad je bio, za vrijeme rusko-turskog rata, pridodan ruskoj civilnoj kancelariji, radi sastava projekta za sudsku organizaciju u Bugarskoj. 1877. vratio se na svoj posao u Pariz. Poslije završenog posla na zakoniku otišao je 1888. godine u Rusiju da sredi svoj službeni odnos, a kad mu je odobrena penzija, napustio je profesuru u Odesi. Godine 1893. ponudio mu je knjaz Nikola mjesto ministra pravde kako bi vršio nadzor nad sprovođenjem novog zakonika u praksi i da predloži potrebne izmjene. Bogišić je prihvatio ponudu, izradio neke popravke u zakoniku, i drugo izdanje zakonika proglašeno je kao zakon 14. januara 1898. Bogišić je bio ministar do 22. novembra 1899. godine, kad se vratio opet u Pariz, gdje je ostao, kao privatni naučnik, do pred samu smrt, koja ga je zadesila na Rijeci, kad je polazio za Cavtat. Izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 23. januara 1888. Naučni rad Po svom naučnom uvjerenju Bogišić je bio pristalica Savinjijeve istorijske škole, i na njega je naročitog uticaja imao G. Puchta sa svojim djelom Das Gewohnheitsrecht (1828). U njegovu i naučnom i zakonodavnom radu vodila je Bogišića stalno misao da je narodno pravo ono dobro pravo, da valja sakupljati i ispitivati narodne pravne običaje i na njima onda zasnovati cio zakonodavni rad. Toj je ideji posvetio Bogišić cio svoj život, i pokazao je praktički, osnovom crnogorskog Imovinskog Zakonika, koliko je njegova pretpostavka tačna. Još kao činovnik dvorske biblioteke upozorio je Bogišić u raspravi O važnosti sakupljanja narodnijeh pravnijeh običaja kod Slovena (Pravni običaji u Slovena, Književnik, 3, 1866, i posebno), koliku važnost daju drugi narodi svojim pravnim običajima, a kako je malo kod nas u tom pravcu urađeno, i pored toga što imamo toliko materijala. Tu Bogišić najviše govori o porodičnom pravu. Bogišić je napisao Naputak za opisivanje pravnijeh običaja, koji u narodu žive (Književnik, 3), sastavljen iz niza pitanja, na koja bi kod sakupljanja narodnih pravnih običaja trebalo odgovoriti. Taj upitnik bio je osnov za rad oko Zbornika sadašnjih pravnih običaja kod Južnih Slovena, koji je Bogišić u izdanjima Jugoslovenske Akademije objavio 1874. U tom Zborniku Bogišić je saopštio odgovore na dana pitanja iz raznih južnoslovenskih krajeva. Tu je sakupljen izvrstan materijal za narodno pravo južnoslovensko, tako da je taj rad Bogišića naišao na odličan prijem u širim i u naučnim krugovima. Naročito je Bogišića zanimalo porodično pravo, na koje se odnosi rasprava: Glavnije crte obiteljskog prava u starom Dubrovniku (Rad 5, 1868). U svom pristupnom predavanju, koje je držao u Odesi 1870, a koje je objavljeno (Zarja, 1870 i posebno) pod naslovom: O naučnoj razrabotkje istoriji slavjanskago prava, izjavljuje da je pristalica istorijske Savignujeve škole o postanku i životu prava, i upozorava, kako je potrebno, da zakonodavac poznaje narodne običaje, narodni život, uvjerenje i potrebe. Prema mišljenju Bogišića, istorijska škola svoj zadatak nije izvršila, jer nije ispravnim načinom ispitivala i obrađivala predmet. Bogišić preporučuje komparativan metod, osnovan na unutarnjoj vezi pravnih instituta i normi. Pravne narodne običaje treba sakupljati, sravnjivati ih s običajima drugih naroda, i onda ih upotrijebiti. Iako je glavna pažnja Bogišića bila posvećena običajnom pravu, on nije zanemario ni pisano pravo, i objavio je u izdanjima Jugoslovenske Akademije: Pisani zakoni na Slovenskom Jugu (1872), gdje saopštava, u obliku bibliografskog nacrta, izabrane zakonodavne i pravne spomenike iz tog područja, objašnjavajući ih prigodnim napomenama. 1877. štampao je svoju raspravu Stanak (Glasnik, 44; njemački prevod u Archiv f. slav. Philologie, 2), gdje je prikazao taj važni institut međunarodnih odnosa. Kasnije je objavio važnu raspravu: De la forme dite Inokosna de la famille rurale chez les Serbes et les Croates (Revue de Droit international et de législation comparée, 1884), u kojoj je iznio svoje mišljenje o zadruzi, dokazujući, da nije opravdano gledati u zadruzi i u seoskoj inokosnoj porodici dvije vrste porodične organizacije, već da je to isti identični tip seljačke porodice. Pravni život starog Dubrovnika uvijek je zanimao Bogišića, te je 1894. u Nouvelle Revue historique de droit français et étranger opisao pravne knjige dubrovačke. 1904. izdao je, zajedno s K. Jirečekom: Liber statutorum civitatis Ragusii compositus a. 1272. (Monumenta historico-iuridica Slavorum meridionalium, 9). Mnogo se je bavio našom pravnom terminologijom, te je o tome više puta pisao. Posebno mjesto u radu Bogišić zauzima njegov projekt za Imovinski Zakonik. Bogišić je u svome poslu uzimao u obzir u prvom redu naše narodne običaje, ali je takođe brižljivo proučavao i građansko zakonodavstvo drugih naroda. Cilj, koji je bio postavljen, da se „glavna pažnja skrene na narodne pojmove o pravdi, na običaje, predanja i na žive potrebe srpskog naroda“ (Ukaz knjaza Nikole od 25/3 1888), Bogišić je svojim radom potpuno postigao. Zakonik obuhvata samo imovinsko pravo u užem smislu, bez porodičnog i nasljednog prava, jer se ti dijelovi prava nalaze još u prethodnom, razvojnom stadijumu. Zakonik je u cjelini sinteza nastojanja, da se pravni narodni običaji dovedu u sklad s modernim potrebama, te je sve udešeno prema praktičnim svrhama, koje odgovaraju posebnim prilikama zemlje. Radi novih puteva i pogleda, kojima je Bogišić u tom svom radu pošao, obratio je cijeli kulturni svijet veliku pažnju toj novoj kodifikaciji i njenom autoru. Bogišićev doprinos je veliki i u oblasti folkloristike. On je objavio zbirku starijih zapisa narodne poezije -- bugarštica i desteračkih pesama koje su sačuvane u različitim rukopisima a poreklom su od raznih sakupljača iz prve polovine 18. veka iz Dubrovnika (Đuro Matei, Jozo Betondić), Boka kotorske, Perasta: Narodne pjesme iz starijih, najviše primorskih zapisa, skupio i na svijet izdao Valtazar Bogišić. Knjiga prva. S raspravom o „bugaršticama“ i s rječnikom. II Odeljenje Glasnika Srpskog učenog društva. Knjiga X. Biograd. Štampano u Državnoj štampariji, 1878. Bogišić se i svojim životom i svojim djelima znatno izdigao iznad svoje kulturne sredine, i osigurao je sebi mjesto ne samo u slovenskom, nego i u stranom naučnom svijetu. On je, istina, prihvatio i zastupao u cijelom svom radu ideju, koja je tada imala veliku privlačnu snagu i koja je nalazila obilne hrane na Slovenskom Jugu, ideju o valjanosti narodnog prava, ali je istina i to, da je on tu ideju propagirao s onim širokim i i sugestivnim gestom, koji je češće urođen ljudima njegova kulturnog kruga. Bogišić se odlikovao dubokim i pronicavim umom, velikom erudicijom i obrazovanošću i naučnom akribijom. Bosanska vila je pisala o njemu. [6] A dr Lujo Bakotić pravni stručnjak, rodom iz Senja, sastavio je 1940. godine `Spomenicu Valtazara Bogišića` sa bibliografijom radova, svog zemljaka Dalmatinca.[7] tags: crna gora istorija crne gore crnogorsko pravo srpsko srpska istorija istorija srpskog naroda srba srbije ...