Knjiga je kao nova. Kurs opšte lingvistike - Ferdinand de Sosir Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Godina izdanja: 1996 Broj strana: 420 Format: 23 cm Povez: Broširani “Vrlo često smo slušali Ferdinanda de Sosira kako se žali na nedostatak principa i metoda koji bi bili karakteristični za lingvistiku, u okviru koje je izrastao njegov genije. Celog života on je uporno istraživao osnovne zakone koji bi usmerili njegovu misao kroz taj haos. Tek 1906, nasledivši Žozefa Verthajmera na Ženevskom univerzitetu, mogao je da iznese svoje sopstvene ideje koje su u njemu sazrevale tokom niza godina. Održao je tri kursa iz opšte lingvistike tokom 1906-1907, 1908-1909 i 1910-1911. godine; istina potrebe programa obavezivale su ga da polovinu svakog od tih kurseva posveti indoevropskim jezicima, njihovoj istoriji i opisu; glavni deo njegovog predmeta tako je morao biti izuzetno sužen.”

Najbolji serijal u istoriji naučne fantastike! Originalnu trilogiju „Zadužbina“ sačinjavaju knjige: Zadužbina, Zadužbina i Carstvo, Druga Zadužbina. Komplet „Zadužbina 2“ čine knjige: Na rubu Zadužbine, Zadužbina i Zemlja. Roman Preludijum za Zadužbinu predstavljaju kariku između trilogije o Carstvu i romana Zadužbina. 1. „Zadužbina“: U dalekoj budućnosti, u kojoj je planeta Zemlja samo zaboravljena tačkica u svemiru, beskrajno Galaktičko carstvo je u krizi. Jedina osoba sposobna da se suoči s katastrofom koja preti jeste Hari Seldon, psihoistoričar i matematičar. On može naučno predvideti budućnost, a ona ne izgleda nimalo lepo – mračno doba neznanja, varvarizma i ratova trajaće trideset hiljada godina. Kako bi sačuvao celokupno ljudsko znanje i ljudsku rasu, s grupom odabranih naučnika upućuje se na zabačenu i pustu planetu Terminus, s namerom da tamo napišu Enciklopediju Galaktika, zbirku sveg ljudskog znanja. Ali da bi se ona završila potrebne su generacije naučnika, a ko će preuzeti baklju nakon Seldona? 2. „Zadužbina i Carstvo“: Prebrodivši brojne krize i napade neprijateljskih svetova, Zadužbina je suočena s najvećom krizom dosad. U svemiru se pojavio neobični osvajač, pred kojim na volšeban način padaju i najjači. Njegova moć je očigledna, ali je njegova ličnost obavijena velom misterije. A najstrašnije je to što psihoistorijska nauka Harija Seldona nije predvidela njegovo postojanje. Da li će tajanstveni Mazgov skrenuti Zadužbinu s puta ka izbavljenju ljudske rase iz višemilenijumskog pakla varvarizma? Na horizontu se kao izlaz pomalja Druga Zadužbina, osnovana na kraju galaksije, a pitanje koje se nameće stanovnicima Zadužbine jeste Kakav je bio stvarni plan Harija Seldona i psihoistoričara? 3. „Druga Zadužbina“: Nakon mnogo godina borbe, Zadužbina je razorena – uništena od strane Mazgova, mutanta koji može da upravlja ljudskim osećanjima. Ali šire se glasine da postoji Druga Zadužbina, skrivena negde na kraju galaksije, osnovana kako bi sačuvala znanje čovečanstva tokom mnogih vekova varvarstva. Mazgov nije uspeo da je pronađe iz prvog pokušaja – ali sada je siguran da zna gde se ona nalazi. Sudbina Zadužbine je u rukama mlade Arkadije Darel, četrnaestogodišnjakinje sa strašnom tajnom. Dok se naučnici pripremaju za konačni obračun, preživeli stanovnici Zadužbine započinju očajničku potragu. I oni žele da unište Drugu Zadužbinu – pre nego što ona uništi njih. 4. „Na rubu Zadužbine“: Okrutan rat između dve Zadužbine najzad je okončan. Naučnici Prve Zadužbine izvojevali su pobedu i sada se okreću davnoj zamisli Harija Seldona, psihoistoričara i matematičara, da izgrade novo carstvo na ruševinama starog. Ali kolaju glasine da Druga Zadužbina nije uništena, kao što se mislilo, i da preživeli planiraju osvetu. Dva prognana građanina Zadužbine – odmetnuti savetnik i ostareli istoričar – kreću u potragu za mitskom planetom Zemljom... i dokazom da Druga Zadužbina i dalje postoji. U međuvremenu, neko – ili nešto – izvan Zadužbina kao da upravlja događajima ne bi li ih uskladio sa sopstvenim kobnim namerama. Uskoro će obe Zadužbine uvideti da se ubrzano kreću u pravcu tajanstvenog sveta po imenu Gea, i konačne i šokantne sudbine koja ih čeka na kraju univerzuma. Knjiga „Na rubu Zadužbine“ je nastavak trilogije „Zadužbina“, a napisana je više od trideset godina nakon čuvene trilogije Zadužbina. 5. „Zadužbina i Zemlja“: Vekovima nakon pada Prvog galaktičkog carstva sudbina čovečanstva nalazi se u rukama Golana Treviza, bivšeg savetnika Prve Zadužbine. Nažalost, on je odabrao kolektivni um galaksije kao najbolju alternativu za budućnost koja treba da prevaziđe haos. Sa sumnjom u svoj izbor, Treviz odlučuje da sazna kako je izgledala prošlost i kreće na putovanje u potragu za mitskom domovinom čovečanstva – Zemljom, u nadi da će tamo pronaći odgovore za svoju dilemu. Ali Zemlja je izgubljena već hiljadama godina i niko ne može zasigurno da kaže gde se ona nalazi, i da li uopšte više postoji, a svi podaci o njoj izbrisani su iz galaktičkih biblioteka. Društva koja Treviz tokom putovanja upoznaje polako postaju tema obimnog dijaloga o sudbini čoveka koji vodi sa svojim saputnikom Blisom. Treviz naslućuje da mu se odgovori koje bude pronašao uopšte neće svideti... „Zadužbina i Zemlja“, završna knjiga serijala „Zadužbina“ i hronološki poslednja, napisana je četiri godine nakon romana „Na rubu Zadužbine“. „Na rubu Zadužbine“ i „Zadužbina i Zemlja“ napisane su više od trideset godina nakon čuvene trilogije „Zadužbina“. 6. „Preludijum za Zadužbinu“: Godina je 12.020 galaktičke ere, i Kleon I, poslednji galaktički car dinastije Entun, nespokojno sedi na svom prestolu. Uprkos tehnološkom i kulturnom dometu carstva, vremena su burna i leon I traži način da uvede red. Kada mladi matematičar Hari Seldon stigne na Trantor da održi predavanje na temu psihoistorije – svoje teorije predviđanja – Kleon I misli da je našao odgovor u Harijevim neverovatnim proročkim sposobnostima. Hari, vodeći računa da njegova teorija ne padne u pogrešne ruke, postaje najtraženiji čovek u carstvu: osoba koja će stvoriti ključ budućnosti – moć koju će zauvek zvati Zadužbina. „Preludijum za Zadužbinu“ konačno otkriva događaje koji su samo nagovešteni u originalnoj trilogiji „Zadužbina“. Maestralna uvertira u serijal koji je dobio nagradu Hjugo za najbolji naučnofantastični serijal svih vremena. Romani „Preludijum za Zadužbinu“ i „U susret Zadužbini“ predstavljaju kariku između trilogije o Carstvu i romana „Zadužbina.“ Isak Asimov (engl. Isaac Asimov), rođen kao Isak Judovič Ozimov (rus. Isaák Ю́dovič Ozímov; Petroviči, 2. januar 1920 – Njujork, 6. april 1992), često pravopisno nepravilno Ajzak, bio je američki pisac naučne fantastike i biohemičar ruskog porekla. Rođen je u Petrovičima u Smolenskoj oblasti, SSSR. Sa roditeljima emigrirao u SAD kada mu je bilo tri godine. Nastanjuju se u Bruklinu, Njujork, gde je i odrastao. Diplomirao je hemiju na univerzitetu Kolumbija 1939. a 1948. i doktorirao. Napisao je veliki broj dela, preko 500 knjiga i preko 90.000 razglednica i pisama iz oblasti nauke, kriminalističke književnosti i naučne fantastike. Njegove knjige su objavljene u 9 od 10 glavnih kategorija Duvijeve Decimalne klasifikacije. Pored Roberta A. Heinleina i Artura Č. Klarka, Asimov se smatrao jednim od „Velike Trojke“ pisaca naučne fantastike tokom svog života. Najpoznatije delo mu je Zadužbina, pored kojeg su značajna dela i Galaktičko carstvo i Robot. Bio je dugogodišnji član Mense. Asteroid 5020 Asimov, krater Asimov na planeti Mars i jedna osnovna škola u Bruklinu dobili su ime u njegovu čast. Bio je predsednik Američke humanističke asocijacije. Mladost Asimovi roditelji su bili Ana Rejčel i Džuda Asimov, porodica jevrejskih mlinara. Dobio je ime po majčinom ocu Isaku Bermanu. Kada je rođen, njegova porodica je živela u Petrovičima kod Klimoviča (sada Smolenska oblast, Rusija). 1921. godine, Asimov i još 16 dece u Petrovičima su dobili upalu oba plućna krila. Samo je Asimov preživeo. Kasnije je dobio sestru Marciju. (17. jun 1922 – 2. april 2011) i brata Stenlija (25. jul 1929 – 16. avgust 1995), koji je bio potpredsednik Njujork Njuzdeja. Sa porodicom se preselio u SAD 23. februara 1923. , kada je imao tri godine. S obzirom da su njegovi roditelji uvek govorili jidiškim i engleskim jezikom, nikad nije naučio ruski jezik, ali je i dalje tečno govorio na jidiškom kao i na engleskom. Postao je američki državljanin 1928. godine, kada je imao osam godina. Obrazovanje i karijera Asimov je pohađao javne škole u Njujorku sa 5 godina, uključujući Mušku gimnaziju u Bruklinu. Diplomirao je sa 15 godina i započeo je studiranje na Gradskom koledžu u Njujorku. Nakon određenog vremena, prihvatio je stipendiju Kolumbija Univerziteta za mlade Jevreje i prešao na Set Lou Junior Fakultet, Kolumbija Univerziteta. Asimov je posle prvog semestra sa zoologije prešao na hemiju, pošto nije prihvatao `eksperimente na mačkama`. Posle zatvaranja Set Lou koledža, svoje ispite je završio u sklopu univerzitetskih kurseva (kasnije Kolumbijski univerzitet opštih studija) 1938. Nakon dva kruga odbijanja od strane medicinskih škola, 1939. godine, Asimov se prijavio na diplomski program hemije u Kolumbiji. U početku je odbačen i potom prihvaćen samo na probnoj osnovi, završio je magistarski rad iz oblasti hemije 1941. godine, a 1948. godine stekao je doktorat iz biohemije. U periodu između sticanja ova dva priznanja, Asimov je proveo tri godine tokom Drugog svetskog rata radeći kao civilni hemičar na eksperimentalnoj postaji mornaričkog vazduhoplovstva u Filadelfiji, živeći u delu Volnut Hil u zapadnoj Filadelfiji od 1942. do 1945. godine. Po završetku doktorata, Asimov se zaposlio na Medicinskom fakultetu u Bostonu 1949. godine sa platom od 5.000 dolara (ekvivalentno 51.510 dolara u 2017. godini). Međutim, do 1952. godine, on je zaradio više novca kao pisac nego na univerzitetu, pa je na kraju prestao da radi na istraživanju, ograničavajući svoju univerzitetsku ulogu na predavanje studentima. 1955. godine je unapređen u vanrednog profesora. 18. oktobra 1979. godine univerzitet je pohvalio njegovo pisanje promovišući ga u redovnog profesora biohemije. Lični život Asimov je oženio Gertrudu Blugerman (1917, Toronto, Kanada – 1990, Boston, SAD) 26. jula 1942. godine. Par je živeo u stanu u zapadnoj Filadelfiji, dok je Asimov bio zaposlen u Filadelfijskoj mornarici sa dva saradnika (Robert A. Heinlein i L. Sprag de Kamp). Prebacili su se u Boston u maju 1949, zatim u obližnje predgrađe Somervil u julu 1949, Volthem u maju 1951, i na kraju Vest Njuton 1956. Imali su dvoje dece, Davida (rođen 1951) i Robina Joana (rođen 1955. godine). 1970. su se razveli, a Asimov se preselio nazad u Njujork, ovog puta na Zapadnu stranu Menhetna, gde je živeo do kraja svog života. Asimov je bio klaustrofil: uživao je u malim, zatvorenim prostorima. Posedovao je štand u podzemnoj stanici u Njujorku u kome je voleo da čita knjige uz zvuk vozova. Asimov je opisao Karla Sagana kao jednog od dvoje ljudi koje je upoznao i čiji je intelekt nadmašio njegov. Drugi, tvrdi on, bio je stručnjak za računarske nauke i veštačku inteligenciju Marvin Minski. 1984. godine, Američka humanistička asocijacija (AHA) ga je imenovala Humanistom godine. Godine 1977. Asimov je pretrpeo srčani udar. Umro je od side, jer je 1983. godine bio zaražen virusom HIV-a preko transfuzije koju je dobio dok je bio na operaciji srca. Ta činjenica je objavljena tek deset godina posle njegove smrti. MG126 (N)

Meki povezi sa zajednickom kutijom, knjige i kutija su nove Format 14,5 x 20,5 cm Povez Tvrd Štampa Crno bela Opis: Veliki komplet Roboti, Isak Asimov Veliki komplet Roboti sadrži knjige: Sabrani roboti Celicne pecine Golo sunce Roboti zore Roboti i Carstvo. `Veliki komplet Roboti` predstavlja zbirku pet knjiga autora Isaka Asimova, jednog od najpoznatijih pisaca naučne fantastike. Ova zbirka obuhvata serijal knjiga o robotima, koji je postao klasično delo žanra i ostavio dubok uticaj na naučnu fantastiku i popularnu kulturu. Veliki Komplet Roboti Od Isak Asimov Serijal o robotima Isaka Asimova je poznat po svojoj dubokoj analizi etičkih, moralnih i filozofskih pitanja vezanih za veštačku inteligenciju i ljudsko društvo. Kroz ove priče, Asimov istražuje odnos između ljudi i robota, kao i posledice koje mogu proisteći iz stvaranja veštačke inteligencije. Evo kratak pregled knjiga koje su obuhvaćene u “Velikom kompletu Roboti”: “Sabrani roboti” – Ova knjiga predstavlja zbirku priča o robotima, uključujući neke od najpoznatijih Asimovljevih dela kao što su “Ja, robot” i “Runaround”. “Čelične pećine” – Ova knjiga nastavlja da istražuje temu veštačke inteligencije i pitanje kako se ljudi odnose prema robotima. “Golo sunce” – Priče iz ove knjige se dešavaju u dalekoj budućnosti, kada je veštačka inteligencija postala duboko integrisana u društvo. “Roboti zore” – U ovoj knjizi istražuju se rani dani razvoja robota i veštačke inteligencije. “Roboti i Carstvo” – Ova knjiga je svojevrsni završetak serijala o robotima i bavi se posledicama i implikacijama postojanja veštačke inteligencije u svetu. “Veliki komplet Roboti” je odličan izbor za sve ljubitelje naučne fantastike i filozofskih razmišljanja o odnosu čoveka i tehnologije. Isak Asimov je poznat po svojoj dubokoj analizi ovih tema, pa će ova zbirka zasigurno pružiti mnogo materijala za razmišljanje i diskusiju. Isak Asimov Isak Asimov Isak Asimov Lični podaci Puno ime Isak Judovič Asimov Datum rođenja 2. januar 1920. Mesto rođenja Petroviči, Ruska SFSR Datum smrti 6. april 1992. (72 god.) Mesto smrti Njujork, SAD Obrazovanje Univerzitet Kolambija, Columbia School of Engineering and Applied Science Književni rad Uticaji od Kliford D. Simak, Džon B. Kembel, Herbert Džordž Vels, Stenli G. Vajnbaum, Edvard Gibon, Humanizam Uticao na Harlan Elison, Pol Krugman, Danijel H. Vilson Nagrade Nagrada Hugo (1963, 1966, 1973, 1977, 1983, 1992, 1995); Nagrada Nebjula (1973, 1977); Nagrada Lokus (1973, 1975, 1977, 1981, 1983, 1987, 1995) Potpis Zvanični veb-sajt www.asimovonline.com Isak Asimov (engl. Isaac Asimov), kršteno ime Isak Judovič Ozimov (rus. Исаáк Ю́дович Ози́мов; Petroviči, 2. januar 1920 — Njujork, 6. april 1992), bio je američki pisac naučne fantastike i biohemičar rusko-jevrejskog porekla.[1][2] Rođen je u Petrovičima u Smolenskoj oblasti, SSSR, ali je sa roditeljima emigrirao u SAD kada mu je bilo tri godine[1], naselivši se se u Bruklinu u Njujorku. Isak Asimov je diplomirao hemiju na univerzitetu Kolumbija 1939 koju je i doktorirao 1948. godine. Napisao je veliki broj dela, preko 500 knjiga i preko 90.000 razglednica i pisama iz oblasti nauke, kriminalističke književnosti i naučne fantastike. Njegove knjige su objavljene u 9 od 10 glavnih kategorija Djuijeve decimalne klasifikacije[3]. Pored Roberta A. Hajnlajna i Artura Č. Klarka, Asimov se smatrao jednim od Velike Trojke pisaca naučne fantastike. Najpoznatije delo mu je Zadužbina, pored kojeg su značajna dela i Galaktičko carstvo i Robot.[4] Bio je dugogodišnji član Mense. Asteroid 5020 Asimov, krater Asimov na planeti Mars[5] i jedna osnovna škola u Bruklinu dobili su ime u njegovu čast. Bio je predsednik Američke humanističke asocijacije. Biografija Mladost Asimovi roditelji su bili Ana Rejčel i Džuda Asimov, mlinari jevrejskog porekla. Isak je dobio ime po majčinom ocu Isaku Bermanu. Kada je rođen, njegova porodica je živela u Petrovičima kod Klimoviča u današoj Smolenskoj oblasti u Rusiji. Kao beba 1921. godine Isak Asimov i još 16 dece u Petrovičima su dobili upalu oba plućna krila i samo je on preživeo. Imao je mlađu sestru Marciju (17. jun 1922 — 2. april 2011)[6] i mlađeg brata Stenlija (25. jul 1929. -16. avgust 1995)[7], koji je bio potpredsednik Njujork Njuzdeja. Sa porodicom se preselio u SAD 3. februara 1923, kada je imao tri godine. S obzirom da su njegovi roditelji uvek govorili hebrejskim i engleskim jezikom, nikad nije naučio ruski jezik, ali je i dalje tečno govorio na hebrejskom kao i na engleskom. Sam je naučio da čita u svojoj petoj godini, a u školu je pošao godinu dana ranije pošto mu je majka lažirala datum rođenja. Postao je američki državljanin 1928. godine, kada je imao osam godina. Porodica Asimov je držala prodavnicu slatkiša sa novinama i magazinima, što je Isak označio ključnim za ljubav prema pisanoj reči.[8] Obrazovanje i karijera Asimov je pohađao državne škole u Njujorku sa 5 godina, uključujući Mušku gimnaziju u Bruklinu. Diplomirao je sa 15 godina i započeo je studiranje na Gradskom koledžu u Njujorku. Nakon određenog vremena, prihvatio je stipendiju Kolumbija Univerziteta za mlade Jevreje i prešao na Set Lou Junior Fakultet, Kolumbija Univerziteta. Asimov je posle prvog semestra sa zoologije prešao na hemiju, pošto nije prihvatao `eksperimente na mačkama `. Posle zatvaranja Set Lou koledža, svoje ispite je završio u sklopu univerzitetskih kurseva (kasnije Kolumbijski univerzitet opštih studija) 1938. Nakon dva kruga odbijanja od strane medicinskih škola, 1939. godine, Asimov se prijavio na diplomski program hemije u Kolumbiji. U početku odbačen i potom prihvaćen samo na probnoj osnovi,[9] završio je master studije hemije 1941. godine, a 1948. godine stekao je doktorat iz biohemije.[10] U periodu između sticanja ova dva priznanja, Asimov je proveo tri godine tokom Drugog svetskog rata radeći kao civilni hemičar na eksperimentalnoj postaji mornaričkog vazduhoplovstva u Filadelfiji, živeći u delu Volnut Hil u zapadnoj Filadelfiji od 1942. do 1945. godine.[11][12] Po završetku doktorata, Asimov se zaposlio na Medicinskom fakultetu u Bostonu 1949. godine sa platom od 5.000 dolara (ekvivalentno 51.510 dolara u 2017. godini).[13] Međutim, do 1952. godine, on je zaradio više novca kao pisac nego na univerzitetu, pa je na kraju prestao da radi na istraživanju, ograničavajući svoju univerzitetsku ulogu na predavanje studentima. Godine 1955. godine je unapređen u vanrednog profesora, a 1979. godine univerzitet je pohvalio njegovo pisanje promovišući ga u redovnog profesora biohemije.[14] Lični život Asimov je oženio Gertrudu Blugerman (1917, Toronto, Kanada — 1990, Boston, SAD) 26. jula 1942. godine, koju je upoznao na slepom sastanku iste godine.[15] Par je živeo u stanu u zapadnoj Filadelfiji, dok je Asimov bio zaposlen u Filadelfijskoj mornarici sa dva saradnika (Robert A. Heinlein i L. Sprag de Kamp). Za vreme rata Gertruda se vratila u Bruklun, gde se Isak doselio 1946. godine. Na leto 1948. godine preselili su se na Mehtenu da bi se maja 1949. prebacili u Boston, a zatim u obližnje predgrađe Somervil u julu 1949, te Volthemu u maju 1951, i na kraju Vest Njutonu 1956.[16] Imali su dvoje dece, Davida (rođen 1951) i Robina Joana (rođen 1955. godine).[17] Isak i Gertruda su se razdvojili 1970. a Asimov se preselio nazad u Njujork, ovog puta na Zapadnu stranu Menhetna, gde je živeo do kraja života. Pošto se razveo 1973, njegova druga žena postala je pisac, psihijatar i psihianalitičar Dženet Opal Džepson.[18] Asimov je bio klaustrofil: uživao je u malim, zatvorenim prostorima. Posedovao je štand u podzemnoj stanici u Njujorku u kome je voleo da čita knjige uz zvuk vozova. Asimov je opisao Karla Sajgana kao jednog od dvoje ljudi koje je upoznao i čiji je intelekt nadmašio njegov. Drugi, tvrdi on, bio je stručnjak za računarske nauke i veštačku inteligenciju Marvin Minski. Godine 1984, Američka humanistička asocijacija (AHA) ga je imenovala Humanistom godine.[4] Isak Asimov sa Robertom A. Heinleinom i L. Spragom de Kampom Bolest i smrt Godine 1977. Asimov je pretrpeo srčani udar. Umro je od side, jer je 1983. godine bio zaražen virusom HIV-a preko transfuzije koju je dobio dok je bio na operaciji srca. Ta činjenica je objavljena tek deset godina posle njegove smrti.[19] Književni rad Postoje četiri Asimovljeva zakona robotike koja važe i danas, a glase: 0. Robot ne sme naškoditi čovečanstvu, niti svojom pasivnošću dozvoliti da se naškodi čovečanstvu. 1. Robot ne sme naškoditi čoveku, niti svojom pasivnošću dozvoliti da se naškodi čoveku, osim kada je to u suprotnosti s nultim zakonom. 2. Robot mora slušati ljudske naredbe, osim ako su one u suprotnosti sa nultim ili prvim zakonom. 3. Robot treba štititi svoj integritet, osim kada je to u suprotnosti sa nultim, prvim ili drugim zakonom. Asimov je za svoje najbolje delo smatrao priču Poslednje pitanje iz 1956. godine. Tokom 1964. ponudio je svoje viđenje sveta 2014. godine.[20] Citati „Život je ugodan. Smrt je mirna. Prelaz je taj koji nas brine.” „Nikad nemoj dozvoliti da ti osećaj morala zasmeta da učiniš ono što je ispravno.” „Ne bojim se računara, bojim se njihove odsutnosti.” „Svakakve se računarske greške pojavljuju. Bili biste iznenađeni brojem lekara koji tvrde da leče muške trudnice.” „Ja ne čitam brzo, ja brzo razumem.” „Ne verujem u život posle smrti zato što ne moram provesti celi život bojeći se pakla ili još gore — raja. Ma kakva god je mučenja bila u paklu, mislim da bi do sada u raju bila mnogo gora.” „Pišem zbog istog razloga zbog kojeg i dišem — da to ne činim, umro bih.” „Oni ljudi koji misle da znaju sve veliki su gnjavatori nama koji stvarno sve znamo.” „Kada nekoga uvredimo, nazovemo ga životinjom. Okrutnije bi bilo namerno ga nazvati čovekom.” „Loša ideja dobro napisana će biti bolje prihvaćena od loše napisane ali dobre ideje.” „Nasilje je poslednje utočište nesposobnih.” Bibliografija Ciklus o robotima Čelične pećine (The Caves of Steel) (1954) Sabrani roboti (The complete robot) (1982) Golo Sunce (The Naked Sun) (1957) Roboti zore (The Robots of Dawn) (1983) Roboti i Carstvo (Robots and Empire) (1985) Pozitronski čovek (The Positronic Man) (1992) - zajedno sa Robertom Silverbergom Ciklus o Carstvu Slepa ulica (Blind alley) (1945) Šljunak na nebu (Pebble in the Sky) (1950) Zvezde, prah nebeski (The Stars, Like Dust) (1951) Svemirske struje (The Currents of Space) (1952) Ciklus o Zadužbini Zadužbina (Foundation) (1951) Zadužbina i Carstvo (Foundation and Empire) (1952) Druga Zadužbina (Second Foundation) (1953) Na rubu Zadužbine (Foundation`s Edge) (1982) Zadužbina i Zemlja (Foundation and Earth) (1986) Preludijum za Zadužbinu (Prelude to Foundation) (1988) U susret Zadužbini (Forward the Foundation) (1991) Romani van ciklusa Ja, robot (I, Robot) (1950), zbirka pripovedaka Kraj večnosti (The End of Eternity) (1955) Bogovi lično (The Gods Themselves) (1972) Nemezis (Nemesis) (1989) Spuštanje noći (Nightfall) (1990) The Ugly Little Boy (1992) Popularna nauka Istraživanja Zemlje i Kosmosa (Exploring the Earth and the Cosmos) (1982) Isaac Asimov`s Guide to Earth and Space (1991)