Nema potrebe za kupovinom basnoslovno skupih kurseva -Imate kurseve jezika, na starim plocama i kasetama. .10 godina prebacujemo(digitalizujemo) u mp3 format donesen materijal na kasetama i plocama , te ga pojacavamo i omogucavamo koriscenje na telefonu, cd ili dvd plejeru. . Ako slucajno nemamo vas komplet , digitalizujemo ga danas za sutra I uparujemo sa vasim knjigama Reference su saradnja sa drzavnim sluzbama na digitalizaciji i decenijsko iskustvo, bez reklamacija Jezike mozete narezati u radnji "BUMBAR" u Takovskoj 18 , od 12-18 , radnim danom ili od 12-16

Srednji tečaj engleskog jezika I Engleski danas je de-facto jezik biznisa, napravite korak koji će vas izvodjiti od drugih. Naučite da govorite engleski. Izdavač: Institut za strane jezike, Beograd Godina izdanja: 1991 Broj strana: 130 Meki povez Biblioteka: Ocena: 4-. Vidi slike. Skladište: 5460 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Institut za strane jezike Beograd, 1985.god., 191 str, 20 cm, stanje kao na slici, unutrašnjost vrlo dobra

institut za strane jezike, 112str,meki povez,20cm, š s19

Institut za strane jezike, 125str., meki povez,24cm, š t4

Stanje ko na slici odlicno ocuvana 64 strana manji format

Detalji predmeta Stanje Polovno Interesovanje za slovenačku književnost kao predmet izučavanja nije odveć staro u srpskoj sredini. Ono je, osim romantičarskih korijena, raslo na talasu jačanja međuslovenskih, posebno južnoslovenskih veza, tokom epohe realizma, u vidu prevoda, informacija/izveštaja, pojačalo se tokom moderne i tada dalo prve vidnije rezultate u člancima Andre Gavrilovića, i u prvim kursevima slovenačke književnosti na Beogradskom univerzitetu. Sa stvaranjem zajedničke države nastajali su i prvi školski priručnici o istoriji slovenačke književnosti, ali su oni s naučnog gledišta bez vrednosti. Umesto priručnika ili istorija književnosti prevođeni su slovenački autori. Rukopis Marije Mitrović omogućuje da naša nauka o književnosti dobije takvo djelo na domaćem terenu, kao proizvod univerzitetske prakse same autorice i razvoja studija slovenačke književnosti na Beogradskom univerzitetu. Detaljni podaci o knjizi Naslov: Pregled slovenačke književnosti Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Strana: 388 (cb) Povez: tvrdi Pismo: Format: 14 x 22,5 cm Godina izdanja: 1995

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор Стојадиновић, Драгољуб Наслов Значења и тумачења : један поглед на дело Николе Милошевића Врста грађе књига Језик српски Година 2008 Издавање и производња Београд : Чигоја штампа, 2008 (Београд : Чигоја штампа) Физички опис 207 стр. ; 21 cm Остали аутори Милошевић, Никола ISBN 978-86-7558-594-7 (брош.) Напомене Тираж 300 Nikola Milošević (Sarajevo, 17. april 1929 — Beograd, 24. januar 2007) bio je srpski filozof, teoretičar književnosti, pisac i političar, akademik SANU, lider Srpske liberalne stranke. Sadržaj 1 Život i delo 2 Teorijski doprinos 3 Nagrada „Nikola Milošević“ 4 Reference 5 Literatura 6 Spoljašnje veze Život i delo Nikola Milošević je rođen u Sarajevu 1929. godine, gimnaziju je završio u Beogradu, gde je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu. Na istom fakultetu je magistrirao i doktorirao. Bio je redovni profesor Teorije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu od 1969. godine do penzionisanja. Za redovnog člana SANU izabran je 1994. godine. Posebno se angažovao 1968. na studentskim demonstracijama. Zapamćen je po svojim svakodnevnim, ironičnim i duhovitim komentarima uvodnih članaka lista „Politika“. Bio je jedan od intelektualaca koji su obnovili rad Demokratske stranke, lider Srpske liberalne stranke, oštri kritičar režima Slobodana Miloševića, a od 2003. godine bio je narodni poslanik u Skupštini Srbije. Preminuo je u Beogradu 24. januara 2007. godine posle duge i teške bolesti u 78. godini života. U svom plodnom radu bavio se filozofijom, književnim radom, publicistikom i književnom kritikom. Bio je predsednik Zadužbine „Miloš Crnjanski“. Autor je više knjiga, književno istorijskih i književno teorijskih studija, kao i velikog broja eseja, predgovora, recenzija i književnih kritika. Učestvovao je u mnogim književnim i političkim javnim tribinama. Napisao je preko dvadeset knjiga filozofske i književno-teorijske tematike, nekoliko knjiga političke tematike i tri romana. U svom književno-teorijskom radu pretežno se bavio hermeneutičkom analizom dela koja se široko smatraju vrhuncem zapadne književnosti (Alber Kami, Migel de Servantes, Dostojevski itd). Bio je jedan od prvih mislilaca koji je u srpskoj sredini analizirao dela ruske religiozne filozofije (posebno Berđajeva). Takođe se bavio problemima filozofske antropologije, filozofije religije, odnosa između književnosti i filozofije kao i odnosa između ideologije i filozofije (posebno je razmatrao različita pitanja marksističkih ideologija i filozofije). Svoj osobeni pristup književnim delima i filozofskim problemima razvio je još u svojoj prvoj objavljenoj knjizi, Antropološki eseji iz 1964. godine. Od studentskih dana Milošević se bavio filozofskim problemima u književnim delima. Nakon završenih studija predavao je na Odseku za književnost Filozofskog fakulteta (docnijem Filološkom fakultetu). Tu je predavao kurseve iz oblasti teorije književnosti, specijalističke kurseve o Dostojevskom i antičkoj poetici. Važio je za dobrog predavača cenjenog među svojim studentima. O njemu kao predavaču posebno je povoljno pisao njegov student Milo Lompar. Milošević je rado držao i javna predavanja o različitim filozofskim temama. Tokom 80-ih godina 20. veka bio je jedan od najaktivnijih predavača na javnim predanjima (po broju predavanja ispred njega su bili Branko Pavlović i Vladeta Jerotić). Tumačeći različita književna dela razvio je specifični metod književne hermeneutike gde je nastojao, pronalazeći nedoslednosti u filozofskim i književnim delima (u filozofskim delima te protivurečnosti se, po Miloševićevoj mišljenju, sastoje u logičkoj nedoslednosti dok se u književnim delima sastoje u neubedljivoj psihološkoj motivaciji likova), da otkrije i protumači psihološku ili ideološku motivisanost tvorca određenog dela.[1][2] Teorijski doprinos Psihologija znanja i filozofska antropologija bile su predmet naučno-filozofskog rada Nikole Miloševića, pretočenog u dvadesetak knjiga, počev od dela "Ogledi iz antropologije" ("Antropološki eseji") za koje je dobio NOLIT-ovu nagradu 1964. godine, pa do knjige "Istina i iluzija" (2001). Ostajući dosledan svom putu istine i poštenja, odbio je svojevremeno da primi Nagradu "Isidora Sekulić" i Oktobarsku nagradu grada Beograda. Rodonačelnik je filozofije diferencije, odnosno učenja koje se može sažeti na sledeći način: Sve ono što spoznajemo uvek je diferencirano, ali nikada na isti način i u istoj meri. Kroz ovakvu diferenciranu optiku valja sagledavati i odnos psiholoških i socijalnih činilaca, problem slobode volje i slobode izbora. Ukazao je i u svojim delima dokazao da uvek bira neka određena ličnost, sa određenim duševnim sklopom, te da tu ličnost opredeljuje psihološki činilac koji (unapred) određuje za koju će se mogućnost ličnost opredeliti ("Ideja slobodnog izbora podrazumeva da je podjednako moguće i ono što se dogodilo i ono što se nije dogodilo, a tako ne može biti" - Istina i iluzija; Skica za moj pogled na svet). Psihološka struktura jedne ličnosti je određena, determinisana, za razliku od "ljudske prirode", neodređenog termina dobijenog neosnovanom hipergeneralizacijom. Pokušao je Nikola Milošević da zasnuje i jednu novu disciplinu - psihologiju znanja, koja bi se bavila odnosima između duhovnih tvorevina i psihičkih činilaca, kroz sagledavanje čitave lepeze "različitih odnosa zavisnosti između teorijske i i umetničke stvarnosti s jedne strane, i psihološke ravni s druge strane". Zaključio je da svaka usmerenost pretpostavlja neki ugao gledanja, a samim tim i neki ugao deformacije, tako da se nužno javlja jednostranost, na koju opet deluju različiti psihološki činioci koji obitavaju u duševnom sklopu svih stvaralaca. Psihologija znanja pretpostavlja imanentnu analizu, koja podrazumeva traganje za protivrečnostima u sklopu neke teorijske tvorevine, ali ne ostaje zarobljena u njenim okvirima. Najpoznatije su mu knjige: Antropološki eseji, Roman Miloša Crnjanskog, Negativan junak, Ideologija, psihologija i stvaralaštvo, Andrić i Krleža kao antipodi, Zidanica na pesku, Šta Lukač duguje Ničeu, Filozofija strukturalizma, Dostojevski kao mislilac, Marksizam i jezuitizam, Psihologija znanja, Antinomija marksističkih ideologija, Pravoslavlje i demokratija Carstvo Božije na zemlji. Filozofija diferencije Ima li istorija smisla Filozofija i psihologija Nit Miholjskog leta Kutija od orahovog drveta Senke minulih ljubavi Profesor Milošević je svoju ličnu biblioteku sa više hiljada knjiga zaveštao Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Njegova supruga i sin predali su knjige, prepisku, beleške i ostalu Nikolinu zaostavštinu ovom fakultetu, na kojem je tako formiran Legat profesora Miloševića. Nagrada „Nikola Milošević“ Dodeljuje se za dostignuća u oblasti teorije književnosti i umetnosti. Nagrada postoji od 2002. godine a 2007. je dobila ime po Nikoli Miloševiću. Dobitnica nagrade za 2014. istovremena i prva žena je Jasmina Ahmetagić,[3] a za 2016. dobitnica je Jelena Pilipović.[4] Dobitnik za 2018. godinu je Jovan Babić za delo „Ogledi o odbrani”,[5] a za 2019. godinu Nenad Nikolić za delo „Identitet srpske književnosti Priča o književnoistorijskoj ideji”.[6] Dobitnik za 2020. godinu je Novica Milić za knjigu „Politička naratologija - ogled o demokratiji” u izdanju „Akademske knjige” iz Novog Sada.[7][8] Reference Radenović, Dragan. „Disident neodustajni”. galaksijanova.rs. Pristupljeno 24. 1. 2020. Milošević, Nikola. „Ptice Nikole Miloševića”. riznicasrpska.net. Pristupljeno 24. 1. 2020. Istine i laži u pripovedanju („Večernje novosti“, 15. februar 2015) Jeleni Pilipović uručena nagrada „Nikola Milošević” („Politika”, 9. februar 2017) Jovanu Babiću nagrada „Nikola Milošević" („Politika”, 29. januar 2019) Nenadu Nikoliću uručena nagrada „Nikola Milošević” („Politika”, 12. februar 2020) „MILIĆU "NIKOLA MILOŠEVIĆ": Nagrada za najbolju teorijsku knjigu”. Večernje novosti. 29. 1. 2021. Pristupljeno 29. 1. 2021. „Novici Miliću nagrada „Nikola Milošević"”. Politka. 28. 1. 2021. Pristupljeno 2. 2. 2021. Literatura I. Marić, Filozofska delta, Beograd 2009. M. Lompar, Negde na granici filozofije i literature, Beograd 2008. Реч о аутору: стр. 205-206. Предметне одреднице Милошевић, Никола, 1929-2007 УДК 821.163.41.09 Милошевић Н. COBISS.SR-ID 149897740

Detalji predmeta Stanje Polovno Наслов Problemi i metodi sprovođenja antiinflacionog programa / redaktor Milutin Ćirović Врста грађе књига Језик српски Година 1983 Издавање и производња Beograd : Marksistički centar Organizacije SK, 1983 (Beograd : Srbija) Физички опис 132 str. ; 20 cm Други аутори - особа Ćirović, Milutin, 1928-2015 = Ћировић, Милутин, 1928-2015 Напомене Tiraž 3000. Prof. dr Milutin M. Ćirović Ekonomski fakultet Prof. dr Milutin M. Ćirović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rođen je 1928. godine u Beogradu, od oca Milisava i majke Zorke Savić. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1951. godine, doktorirao je na istom fakultetu 1957. sa temom doktorske disertacije: „Teorija uravnoteženja platnog bilansa“. U školskoj 1957/58. bio je na postdoktorskim studijama na Londonskoj ekonomskoj školi (LSE). Od 1949. do kraja 1951. g. radio je na deviznim poslovima u Saveznom ministarstvu finansiji i u Glavnoj centrali Narodne banke Jugoslavije. Od 1952. je stalno zaposlen na Ekonomskom fakultetu u Beogradu u raznim univerzitetskim zvanjima. Za redovnog profesora izabran je 1970. godine. Penzionisan je 1993. godine. Sada je rukovodilac poslediplomskih studija na Fakultetu za menadžment Univerziteta Braće Karić u Beogradu. Na Ekonomskom fakultetu je u okviru redovnih studija predavao predmete Monetarna ekonomija i Bankarstvo, a na magistarskim studijama predmete Monetarna strategija, Međunarodne finansije i Bankarski menadžment. Bio je šef Katedre za ekonomsku politiku i razvoj kao i prodekan za nastavu. Rukovodio je istraživačkim programima kao i specijalističkim i inovacionim kursevima iz oblasti monetarne ekonomije, bankarstva i finansija. Predavao je na poslediplomskim studijama i na drugim ekonomskim fakultetima u prethodnoj Jugoslaviji. Bio je mentor ili član komisija za 150 magistarskih teza i 40 doktorskih disertacija. Profesor Ćirović imao je niz značajnih funkcija u stručnim organizacijama i državnim organima. Bio je član Ekonomskog saveta Saveznog izvršnog veća, član centralne radne grupe za izradu Dugoročnog programa ekonomske stabilizacije i predsednik radne grupe za izradu Antiinflacionog programa, član Komisije za sprovođenje Dugoročnog programa ekonomske stabilizacije, glavni ekonomski savetnik Narodne banke Jugoslavije, predsednik Ekonomskog saveta Savezne vlade, član upravnog odbora Beobanke, predsednik Ekonomsko-pravnog saveta Vojvođanske banke, specijalni savetnik Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta Ujedinjenih nacija, član Predsedništva Saveza ekonomista Jugoslavije i član Odbora za ekonomske nauke Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je član nekoliko međunarodnih grupa nezavisnih eksperata. Učestvovao je sa referatima na brojnim domaćim i međunarodnim naučnim skupovima. Po pozivu je održao specijalno predavanje na prestižnoj Per Jacobssonovoj tribini (predavanje je štampano na nekoliko svetskih jezika), zatim je učestvovao na pet međunarodnih naučnih skupova u organizaciji ECPD (Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta Ujedinjenih nacija), sa referatima aktivno je učestvovao na svetskom kongresu ekonomista u Montrealu, na naučnom simpozijumu Međunarodne asocijacije ekonomista u Elsinore/Danska, na Kongresu poljskih ekonomista u Varšavi. Držao je predavanja na Florida State University, Humboldt univerzitetu u Berlinu, Ekonomskom fakultetu u Hamburgu, Univerzitetu Lomonosov u Moskvi, zatim na konferenciji visokih funkcionera o bankarskoj i poslovnoj saradnji Jugoistočne Evrope održanoj u Atini itd. Kao viziting profesor bio je u nekoliko centralnih banaka: Bank for International Settlements (Bazel), Riksbank (Stokholm) i Bank of England (London). U zemlji je – pretežno sa uvodnim referatima – učestvovao na većem broju naučnih skupova koje su organizovali Savez ekonomista Jugoslavije, Naučno društvo ekonomista Jugoslavije, Srpska akademija nauka i umetnosti i CANU. Bio je član redakcionih odbora ili saveta časopisa: Finansije, Jugoslovensko bankarstvo, Ekonomist, Ekonomski anali, Development & South-South Cooperation. Publikovao je knjige: Teorija uravnoteženja platnog bilansa (1958), Novac i kredit (1966), Monetarni-kreditni sistem (1976), Novac i stabilizacija (1982), Monetarna ekonomija (1987), Bankarski menadžment (1995), Devizni kursevi (2000) i Bankarstvo (2001). Koeditor je dve knjige na engleskom jeziku: (1) International Financing and Economic Development (1982) i (2) Financial and Banking System of Yugoslavia (1985). Pored toga, publikovao je 118 naučnih i stručnih radova koji su štampani u vidu članaka u naučnim časopisima ili kao delovi knjiga. Znatan deo ovih radova štampan je na stranim jezicima – engleskom, francuskom, nemačkom, italijanskom, španskom i ruskom. U većem broju slučajeva ti radovi su podneti kao uvodni referati na naučnim skupovima i konferencijama. Naučni i stručni doprinosi: Prof. Ćirović je kritički analizirao novije teorijske koncepte i operativne procedure u svetu i proveravao mogućnosti njihove primene ili modifikacije u jugoslovenskim uslovima. U tom smislu izlazio je sa originalnim rešenjima na teorijskom i primenjenom nivou. Njegovi radovi bitno su uticali na razvoj domaće teorijske misli, a radovi na stranim jezicima uspešno su reprezentovali domaću ekonomsku nauku u svetu. Na planu makroekonomske strategije značajne su njegove sofisticirane analize savremenih makroekonomskih teorija (teorije racionalnih očekivanja, raznih verzija kejnzijanske teorije). Razradio je razne analitičke varijante inflacionih procesa kao i adekvatne varijante dezinflacione politike. Formulisao je optimalne kriterijume za priliv stranog kapitala u manje razvijene zemlje u kontekstu održivosti tokova reprodukcije finansijskog kapitala. Razmatrao je formiranje dužničke krize zemalja u razvoju kao i modalitete njihovog savlađivanja. Analizirao je savremene teorije formiranja valutnih kriza (determinističke i stohastičke teorije) i razvio jednu novu teorijsku konstrukciju. Dao je suptilne analize i ocene uvezi sa procesima vlasničke transformacije uz korišćenje iskustava drugih zemalja. Formulisao je kriterijume za utvrđivanje kreditnog rizika poslovnih banaka. Istraživao je procese kompjuterizacije banaka i njhove efekte na nove oblike organizacije i tehnologije bankarskog poslovanja uključujući i uvođenje ekspertskih sistema. Priznanja: Redovni član Naučnog društva ekonomista Jugoslavije, član Akademije ekonomskih nauka SCG i član Naučnog društva Srbije ( član Predsedništva NDS ). Odlikovanja: (1) Orden rada sa zlatnim vencem (1973) i (2) Orden rada sa crvenom zastavom (1985). Dobitnik je većeg broja povelja, plaketa i zahvalnica.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Словић, Слободан Наслов ФОРЕX : тргување (основен курс) / Слободан Словиќ ; преведена од Александра Станковска Остали наслови Фореигн Еxцханге Врста грађе књига Језик македонски Година 2014 Издање 2. изд. Издавање и производња Белград : Висока школа струковних студија за економију и управу, 2014 (Белград : Меграф плус) Физички опис 192 стр. : илустр. ; 24 cm Други аутори - особа Станковска, Александра ISBN 978-86-86745-51-4 (брош.) Напомене Тираж 500 Напомене и библиографске референце уз текст. Предметне одреднице Девизно тржиште Девизни курс УДК 339.748 COBISS.SR-ID 207273228 ŠTA JE FOREX (TRGOVANJE VALUTAMA)? Globalno finansijsko tržište stranih valuta (Foreign Exchange Market, Forex ili FX) omogućava jednostavnu kupovinu i prodaju stranih valuta. Predstavlja jedno od najvećih i najlikvidnijih finansijskih tržišta na kome učestvuju banke, centralne banke, finansijske institucije, vlade, korporacije, osiguravajuće kompanije, ali i individualni investitori. 112111_1246_TAJEFOREXT1.jpg Tržište stranog novca je dostupno 24 časa dnevno osim vikendom, specifično je zbog velikog obima trgovanja, velike likvidnosti tržišta, globalne rasprostranjenosti, zbog velikog broja različitih faktora koji utiču na promene cena valutnih parova i mogućnosti da se koristi efekat poluge (Leverage). Na ovakvom tržištu, profit se ostvaruje kupovinom i prodajom valuta po različitom kursu. Valute sa kojima se najčešće trguje na berzi stranih novca su: Američki dolar, Evro, Japanski jen, Britanska funta, Švajcarski franak, Australijski dolar, Kanadski dolar, Novozelandski dolar. Tržište stranog novca je teško uporediti sa ostalim oblastima svetskih finansijskih tržišta najviše zbog velike osetljivosti na brojne faktore. Cene na tržištu stranog novca se konstantno menjaju. Promene deviznih kurseva obično su uzrokovane stvarnim novčanim tokovima tj. kurs se formira u zavisnosti od ponude i potražnje, ali isto tako devizni kursevi su veoma osetljivi na vesti iz oblasti ekonomije, politike kao i vesti o prirodnim nepogodama. Pošto ovakvo tržište nije centralizovano, izbegava se mogućnost uticaja centralnih banaka. FOREX2 Trgovanje na tržištu stranog novca dostupno je 24 časa dnevno, osim vikendom. Po našem vremenu trgovanja počinu nedeljom u 22:00 a završavaju se petkom u 22:00. Glavni trgovinski centar nalazi se u Londonu, ali i Njujork, Tokio, Hong Kong i Singapur predstavljaju takođe važne centre preko kojih se vrši trgovina stranim novcem. Ovakvim rasporedom trgovinskih centara, omogućava se trgovanje 24 časa dnevno, trgovanje počinje u azijskim centrima, zatim trgovanje preuzima centar u Londonu, pa Njujork, a zatim ponovo Azija. Valutni parovi Na tržištu stranih valuta se trguje valutnim parovima, tj. vrši se konvertovanje jedne valute u drugu po različitim cenama. Na ovakvoj berzi, cena jednog valutnog para može više puta promeni vrednost roku od minuta. U periodima intenzivnih trgovanja, u roku od jednog minuta, cena može promeniti vrednost više desetina puta ili čak stotina puta. Promena cena kod većine valutnih parova prati se na četvrtoj (0.0001), a kod valutnih parova gde se trguje sa japanskim jenom prate se promene cena na drugoj (0.01). Trgovanje na tržištu stranih valuta Trgovanje na berzi stranog novca je specifično po visini iznosa kojima se trguje. Promene u kursu između dve valute su uglavnom relativno male, u nekim slučajevima cena se menja tek na trećoj, četvrtoj ili čak petoj decimali. Zbog toga, iznosi kojima se trguje treba da budu dovoljno visoki da bi se mogla ostvariti zarada na tako malim razlikama u ceni. Termin “Lot” odnosi se na iznos od 100,000 jedinica valute kojom se vrši trgovanje, a iznos kojim se vrši trovanje (Size) obično se izražava u broju uloženih Lot-a. Prilikom trgovanja na ovakvom tržištu, uobičajeno je da brokerske kompanije omogućavaju investitorima da trguju većim iznosima od onih koje imaju na računu, tj. da koriste efekat poluge (Leverage). Brokerske kompanije najčešće omogućavaju Leverage u odnosu 200:1, to znači da je moguće otvoriti pozicije u kojima su iznosi kojima se trguje i do 200 puta veći od trenutnog stanja na računu. Ukoliko je pozicija otvorena u skladu sa kretanjem cena na tržištu Leverage će znatno uvećati profit. Međutim ako se cena na tržištu kreće u suprotnom smeru od otvorene pozicije Leverage može biti uzrok velikih gubitaka, zbog toga se posebna pažnja mora posvetiti određivanju visini iznosa kojim se trguje. FOREX4 Trgovanje na finansijskom tržištu predstavljaju niz uzastopnih operacija u kojima se vrši prodaja ili kupovina jednog od dostupnih valutnih parova po trenutnoj ceni na tržištu. Cilj trgovanja na ovakvom tržištu je da se ostvari zarada u razmeni valuta po različitim cenama. Jedna transakcija (trgovanje) na valutnom paru počinje otvaranjem pozicije (u smeru Buy ili Sell), a završava se zatvaranjem pozicije. Takva transakcija počinje otvaranjem pozicije tj. razmenom određenog iznosa jedne valute za odgovarajući iznos druge valute po ceni u trenutku otvaranja pozicije. Prilikom otvaranja pozicije, korisnik bira valutni par, vrstu transakcije tj. da li će izvršiti Buy ili Sell nalog (kupovina ili prodaja) i iznos kojim se trguje. Takva transakcija završava konverzijom valuta u suprotnom smeru, tj. zatvaranjem pozicije kada se dobijeni iznos druge valute konvertuje po ceni u trenutku zatvaranja pozicije u prvu valutu. Ostvarena razlika između cena takve dve cene predstavlja profit ili gubitak na trgovanju. Pored razlike u ceni, visina profita (ili gubitaka) zavisi i od iznosa kojim se trguje. Na berzama na kojima se trguje akcijama, profit se ostvaruje kada se neka od akcija kupi po nižoj ceni a naknadno se proda po skupljoj ceni, dakle, da bi se ostvario profit potreban je rast cena akcija. Na berzi stranih valuta profit se može ostvariti prilikom rasta cena, ali isto tako i prilikom pada cena. Kod pozicija u smeru Buy, da bi se ostvario profit cena u trenutku zatvaranja pozicije treba da je viša od cene u trenutku otvaranja pozicije. Na primer na valutnom paru EURUSD, ako je pozicija otvorena u smeru Buy po ceni 1.3603, i ako je pozicija zatvorena kada je cena iznosila 1.3663, u ovom ovom primeru je je razlika u ceni je pozitivna i u ovom slučaju profit iznosi 60 jedinica (Pips). U slučaju da je ovakvo trgovanje zatvorene po ceni nižoj od 1.3603 ovakva transakcija bi se završila sa gubitkom. Kod pozicija u smeru Sell je upravo obrnuta situacija, da bi se ostvario profit cena u trenutku zatvaranja pozicije treba da je niža od cene u trenutku otvaranja pozicije. FOREX5 Formiranje cene valutnih parova Devizni kursevi se formiraju u zavisnosti od očekivanja da se dogode promene na nekim od monetarnih tokova kao što su: rast bruto domaćeg proizvoda (GDP), inflacija, kamatne stope, budžeti, trgovinski deficit ili suficit, i drugi makroekonomski uslovi. Ponuda i potražnja za nekom valutom javlja se pod uticajem ekonomskih faktora, političkih faktora i tržišne psihologije: Ekonomski faktori – ekonomski faktori se mogu pratiti preko ekonomske politike, državne strukture, centralnih banaka i drugih parametara koji se iskazuju preko ekonomskih izveštaja. Tržište obično negativno reaguje na povećanje deficita budžeta ili pozitivno na smanjenje deficita. Politički faktori – unutrašnji, regionalni i međunarodni politički uslovi i događaji imaju veliki uticaj na tržište valuta. Politička nestabilnost može imati negativan uticaj na privredu nacije, a samim tim i na valutu te zemlje. Događaji u susednim zemljama ili regionu mogu imati pozitivan ili negativan uticaj i na valute ostalih zemalja. Psihologija tržišta – percepcija investitora na tržištu može uticati na kretanje cena. Ekonomski izveštaji i procene utiču na kretanje cene valuta na tržištu. Parametri kao što su bruto nacionalni dohodak (GDP), stope zaposlenosti, stanje deficita i inflacije mogu direktno uticati na kratkoročne promene cena na tržištu. Investitori analiziraju dostupne podatke o prethodnim promenama cena kako bi identifikovali obrasce koje mogu koristiti za procenu budućih kretanja cena. Očekivanje predstojećih događaja takođe utiče na promenu cena. FOREX6 Na primer, na grafikonu se jasno primetiti da je japanski jen izgubio od 5-10% vrednosti u odnosu na druge valute (EUR, USD, AUD, NZD), ovaj pad vrednosti jena nastao je zbog zemljotresa, cunamija i nuklearna katastrofe koji su pogodili Japan 11.mart.2011. FOREX7 Početkom avgusta 2010. Eric Schmidt, jedan od rukovodilaca kompanije Google, je izjavio da se trenutno na svaka dva dana generiše otprilike pet eksabajta podataka (5EB=5´1018 bajta, ili 5EB= 5,000,000,000GB). To je otprilike količina informacija koja se može uporediti sa ukupnom količinom informacija koju je kompletna ljudska civilizacija kreirala od svojih početaka pa sve do 2003. godine. Slična situacija se može uočiti na finansijskim tržištima, sve više informacija je dostupno, a takve informacije je potrebno obraditi na odgovarajući način u što kraćem vremenu kako bi se iskoristio povoljan trenutak na tržištu. Ovakva situacija je dovela do toga da se sve više trguje pomoću softverskih metoda čime se znatno ubrzava proces trgovanja. FOREX8 Softver za automatsko trgovanje omogućava praćenje velikog broja parametara i donošenje odluka u realnom vremenu. Softver za automatsko trgovanje je u stanju da, nakon što primeti povoljnu priliku na tržištu, samostalno obavi transakcije kupovine i prodaje određenog valutnog para, deonice ili robe. Trajanje takvih transakcija (od kupovine do prodaje) se često meri u sekundama, u nekim slučajevima takve transakcije mogu trajati svega nekoliko milisekundi. Na takav način, softver za automatsko trgovanje stiče prednost nad trgovcima koji manuelno zadaju naloge za trgovanje. Softverske platforme za trgovanje Softverske platforme za trgovanje prikazuju promene cena na tržištu i omogućavaju korisnicima da šalju

Detalji predmeta Stanje Polovno Наслов Politička psihologija u savremenom svetu / urednik Nebojša Petrović Врста грађе стручна монографија ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.) Језик српски Година 2017 Издавање и производња Beograd : Institut za psihologiju, 2017 (Beograd : Apollo Plus) Физички опис 210 str. : graf. prikazi, tabele ; 23 cm Други аутори - особа Petrović, Nebojša, 1971- = Петровић, Небојша, 1971- ISBN 978-86-6427-049-6 (broš.) Напомене Tiraž 200 Str. 1-3: Predgovor / Nebojša Petrović Reč o autorima: str. 209-210 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija uz svaki rad. Предметне одреднице Политичка психологија – Зборници Социјална психологија – Зборници УДК 32:159.9](082) 32:316.6](082) Redovni Profesor Dr Nebojša Petrović Nebojša Petrović je rođen u Beogradu, gdje je završio osnovnu školu, matematičku gimnaziju i Filozofski fakultet, Odjeljenje za psihologiju. Odmah po završetku osnovnih, upisuje postdiplomske studije koje okončava odbranivši magistarsku tezu ,,Evaluacija Eltemejerovog modela desničarske autoritarnosti“. Tokom osnovnih i postdiplomskh studija bio je stipendista Fondacije za razvoj naučnog i umjetničkog podmlatka - Ministrastva za nauku i tehnologiju, koja je uključivala i rad na projektima Instituta za psihologiju. Doktorsku disertaciju ,,Psihološki aspekti procesa pomirenja u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini – struktura i činioci“ odbranio je 2004. godine. Od strane bivšeg podpredsjednika International Society for Political Psychology, prof. Lederer, nominovan je i dobio “ISPP Graduate Student Complimentary Membership“ za najbolju doktorsku disertaciju na svijetu, iz oblasti političke psihologije, te godine. Od 2000. godine stalno je zaposlen na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na kateri za Socijalnu psihologiju, prvo kao asistent, a potom kao docent i profesor. Na doktorskim studijama drži kurseve Psihologija pomirenja i građenja mira i Politička psihologija. Objavio je kao samostalni autor knjige: Putevi istraživanja autoritarnosti i Psihološke osnove pomirenja između Srba, Hrvata i Bošnjaka, Elementi međukulturalne psihologije i Socijalne reprezentacije prošlosti. Pored toga objavio je još četiri knjige kao koautor ili urednik. Objavljivao je naučne radove u domaćim časopisima Psihologija (gdje je bio i član redakcije), zatim Sociologija (u kojoj je sada član redakcije), Sociološki pregled, Nastava i vaspitanje i drugim, a ima i niz članaka i u vodećim svjetskim časopisima poput Journal of Personality and Social Psychology, a i poglavlja u međunarodnim monografijama najvišeg značaja. Objavljuje radove u knjigama, međunarodnim zbornicima radova koji izlaze kod najeminentnijih svjetskih izdavačkih kuća. Izlagao je saopštenja svojih radova na nizu konferencija u zemlji i inostranstvu. Bio je član redakcije međunarodnog časopisa Conflict and Health. Nebojša Petrović je član nekoliko međunarodnih stručnih udruženja poput International Society for Political Psychology i Society for the Study of Peace, Conflict, and Violence: Peace Psychology Division of the American Psychological Association (Division48). Dva puta je bio gostujući istraživač na Univerzitetu u Beču kao stipendista Austrijskog ministarstva za nauku, prvi put na Odjeljenju za sociologiju, a drugi put na Austrijskom institutu za međunarodne odnose. Bio je polaznik ljetnje škole namjenjene usavršavanju mladih univerzitetskih nastavnika i saradnika ,,Kulturalna psihologija: socijalni, kognitivni i personalni procesi“ u Interuniverzitetskom centru u Dubrovniku, i još nekoliko kurseva organizovanih sa istim ciljem (npr. na seminarima o multivarijantnim statističkim metodama). Od 2005. godine redovno je boravio (dva puta po tri mjeseca plus nekoliko puta kraće) kao gostujući istraživač na London School of Economics and Political Science, gdje je, između ostalog, razvio nekoliko silabusa univerzitetskih kurseva koji se respektabilno tretiraju u cijelom svetu. U toj instituciji je završio i seminare za postizanje izuzetnosti u držanju nastave. Nebojša Petrović je učestvovao u nekoliko naučno istraživačkih projekata u svojstvima saradnika, savjetnika, kao i koordinatora i rukovodioca za Srbiju u međunarodnim istraživanjima. Uključen je u međunarodne projekte pod pokroviteljstvom Evropske komisije. Održao je nekoliko predavanja na stranim univerzitetima: u Leuvenu, Londonu, Kanterberiju, Budimpešti, Beču i Ljubljani. Gostovao je i na Univerzitetu u Buenos Airesu, i ima intenzivnu saradnju sa kolegama sa više univerziteta u SAD, Evropi i Rusiji. Radio je ili radi na nekoliko istraživačkih projekata u zemlji i regionu, između ostalog na najvećem projektu o problemima nasilja u sportu (sa preko 3000 ispitanika iz gotovo svih sportova) iz koga su objavljene dve monografije i dva priručnika. Ekpert je Evropske komisije za nezavisnu evaluaciju evropskih politika. Bio je mentor u oko 80 diplomskih i master radova, kao i na doktorskim disertacijama. Pet studenata po novom doktorskom programu je odbranilo disertaciju kod njega kao mentora. Drži nastavu studentima na osnovnim, master i doktorskim studijama. Ima i kurs na interdisciplinarnim master studijama Beogradskog univerziteta, na programu Računarstvo u društvenim naukama. Više je puta imao uvodno plenarno predavanje na naučnim skupovima Objavio je nekoliko desetina članaka o raznim socijalnim i psihološkim temama u novinama i časopisima, najviše u nedeljniku Blic news, i dao veći broj izjava i intervjua za različite pisane i elektronske medije. Ima razvijenu saradnju sa velikim brojem kolega iz više zemalja. Ekspert je Evropske komisije za evaluacije predloga COST projekata. Učestvovao i rukovodio projektima FP7, COST, RRPP, kao i američke NSF. Sarađuje i sa istočnim zemljama. Tokom 2018. godine bio je u Programskom odboru konferencija u Sankt Peterburgu, kao i na konferenciji povodom 45 godina psihologije u Bugarskoj akademiji nauka i umetnosti. Po h-indeksu, RG indeksu i sličnim indeksima spada u veoma uspješne istraživače. Najvažniji radovi od 2011-2020: Knjige: Petrović, N. (2018). Socijalne reprezentacije prošlosti. Socijalno-psihološke osnove i istraživanja. Beograd: Institut za psihologiju Petrović, N. (2017). (ur.) Politička psihologija u savremenom svetu. Beograd: Institut za psihologiju Bačanac, Lj, Petrović, N., & Manojlović, N. (2016). Sport i nasilje. Empirijska analiza nasilja u sportu Srbije. Beograd: Sportski savez Srbije Bačanac, Lj, Petrović, N., & Manojlović, N. (2011). Psihološke osnove treniranja mladih sportista. Institut za sport, Beograd Petrović, N. (2018). Elementi kroskulturalne psihologije. Srpsko genaološko društvo, Beograd Članci u časopisima: Goldberg, T., Wagner, W., Petrovic, N. (2019). From sensitive historical issues to history teachers’ sensibility: a look across and within countries. Pedagogy, Culture & Society, 27 (1), 7-38. Noja Graliela Georgiana, Petrovic Nebojsa BO, Cristea Mirela (2018). Turning points in migrants' labour market integration in Europe and benefit spillovers for Romania and Serbia: the role of socio-psychological credentials. PROCEEDINGS OF RIJEKA FACULTY OF ECONOMICS 36 (2):489-518 Li, M., Leidner, B., Petrović, N., Orazani, S. N. & Rad, M.S. (2018). The role of retributive justice and the use of international criminal tribunals in post‐conflict reconciliation. European Journal of Social Psychology 48 (2), O133-O151 Petrović, N. (2017). Human potential for reconciliation: an attempt at the construction of the appropriate scale in the Balkans. Balkan Social Science Review 9 (9), 47-69 Niškanović, J. & Petrović, N. (2016). Etnički identitet i patriotizam kao prediktori prihvatanja kolektivne krivice. Sociologija 58 (1), 72-85 Cakal, H. & Petrović, N. (2017). Intergroup contact abd ingroup identification as predictors of intergroup attitudes and forgiveness in the Serbian context: the moderating role of exposure to positive information. Primenjena psihologija, 10 (4), 477-497 Niškanović, J. & Petrović, N. (2016). Kolektivna krivica i spremnost na pomirenje: međugeneracijske razlike. Primenjena psihologija, 9 (2), 163-175 Jovanović, O. & Petrović, N. (2015). Uloga orijentacije ka socijalnoj dominaciji, efekata kolektivne traume i regulatornog fokusa u predikciji izraženosti nacionalnog identiteta. Primenjena psihologija, Vol. 8, br. 1. str. 67-82 ISSN 1821-0147 Bouchat, P., Licata, L., Rosoux, V., Allesch, C., Ammerer, H., Bovina, I., Bruckmüller, S.,Cabecinhas, R., Chryssochoou, X., Cohrs, C., Csertő, I., Delouvée, S., Durante, F., Ernst- Vintila, A., Flassbeck, C., Hilton, D., Kesteloot, C., Kislioglu, R., Krenn, A., Macovei, I., Mari, S., Petrović, N., Pólya, T., Sá, A., Sakki, I., Turjacanin, V., van Ypersele, L., Volpato, C., Bilewicz, M., & O. Klein (2017). A Century of Victimhood: Antecedents and Current Impacts of Perceived Suffering in World War I Across Europe. European Review of SocialPsychology 47(2):195-208 DOI: 10.1002/ejsp.2232 Pratto, F., Saguy, T., Stewart, A. L., Morselli, D., Aiello, A., Aranda, M., Cidam, A., Chryssochoou, X., Durrheim, K., Eicher, V., Licata, L., Liu, J.H., Liu, L., Meyer, I., Muldoon, O., Papastamou, S., Petrovic, N., Prati, F., Prodomitis, G., Sweetman, J. (2014). Attitudes Toward Arab Ascendance : Israeli and Global Perspectives. Psychological science,vol. 25, issue 1, str. 85-94. ISSN 0956-7976, doi: 10.1177/0956797613497021. [COBISS.SR-ID 523675031] Petrović N. B., Čabarkapa M. D., Kuzmanović B. R. (2015) Vrednosna očekivanja učenika gimnazija pri izboru fakulteta. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini, br. 45-4, str. 3-24 doi:10.5937/ZRFFP45-9804 Pratto, F., Çidam, A., Stewart, A. L., Bou Zeineddine, F., Aranda, M., Aiello, A., Chryssochoou, X., Cichocka, A., Cohrs, C., Durrheim, K., Eicher, V., Foels, R., Górska, P., Lee, I., Licata, L., Li, L., Liu, J., D., Meyer, I., Muldoon, O., Muluk, H., Petrovic, N., Prati, F., Papastamou, S.,

Detalji predmeta Stanje Polovno Spolja kao na slikama, dakle malo tekst na rubu izbledeo, malo korica prašnjava. Iznutra je odlična, nema nikavih tragova pisanja, sve strane i predstrane na broju. Kompletno delo. Dejvid Herbert Ričard Lorens poznatiji kao D. H. Lorens (engl. David Herbert Richards Lawrence; Istvud, Velika Britanija, 11. septembar 1885 – Vans, Francuska, 2. mart 1930) bio je engleski pisac. Pisao je pesme, priče, romane, drame, eseje, psihološko-filozofske studije i putopise, ali je najznačajniji po svojim romanima i pripovetkama u kojima se bavi psihologijom ljudskih odnosa, njihovom nagonskom osnovom i industrijalizacijom Engleske i njenim uticajem na društvo. Njegovo najpoznatije delo je roman Ljubavnik ledi Četerli koje je zahvaljujući otvorenom tematizovanju ljudske seksualnosti i preljube dospelo na sud i dugo bilo cenzurisano sve dok nije 30 godina nakon Lorensove smrti konačno objavljeno u svom integralnom obliku. I u drugim svojim delima Lorens se nije libio da otvoreno progovori o muško-ženskim odnosima i represivnim društvenim normama engleskog društva zbog čega se čitav život borio sa cenzurom. Uz Džejmsa Džojsa i Virdžiniju Vulf danas se smatra jednim od najvećih pisaca modernizma koji su pisali na engleskom jeziku. Bavio se i slikarstvom. Biografija D. H. Lorens 1906. godine. D. H. Lorens je rođen u Istvudu u srednjoj Engleskoj u porodici rudara kao četvrto od ukupno petoro dece[1] Artura Lorensa i Lidije Birdsol.[2] Otac mu je bio alkoholičar i gotovo nepismen, ali je majka, inače učiteljica koja je radila kao čipkarka da bi izdržavala porodicu, mnogo polagala na njegovo obrazovanje, naročito pošto je Lorensov stariji brat umro. U trinaestoj godini je pošao u višu školu u Notingemu ali je napustio pošto se zaposlio u fabrici hirurških pomagala. Upoznao je Džesi Čejmbers sa kojom je zajedno čitao i razovarao o pročitanim knjigama. Ona ga je inspirisala da počne da piše.[3] Pohađao je razne kurseve i naposletku stekao diplomu učitelja. Majka mu umire od raka 9. decembra 1910. i ubrzo posle toga Lorens se verio sa Lui Barouz, prijateljicom sa koledža.[3] Radio je kao učitelj sve dok nije objavio svoj prvi roman Beli paun 1911. godine. Nakon toga, živeo je od svog književnog rada. Dve godine je proveo na proputovanju kroz Nemačku i Italiju. Vrativši se u Englesku, jula 1914. oženio se Nemicom Fridom Vikli koja je zbog njega napustila muža, Lorensovog profesora Ernesta Viklija i troje dece. Bio je proganjan zbog sumnje da je bio nemački špijun za vreme Prvog svetskog rata[4] i dugo nije mogao da dobije pasoš.[5] Godine 1919, Lorens je sa Fridom napustio Englesku i živeo potom u Italiji, Nemačkoj, Australiji, Cejlonu, Novom Zelandu, Tahitiju, Francuskoj, Sjedinjenim Državama, Meksiku i Novom Meksiku. U Taosu u Novom Meksiku stekao je krug učenica čije svađe oko njegove pažnje su postale osnova legende o njemu.[4] Ceo život je bio bolešljiv i umro je u 44. godini od tuberkuloze u Vansu u francuskim Primorskim Alpima. Mnogi su ga tada smatrali pornografom koji je proćerdao svoj talenat. Književni ugled mu je porastao nakon pozitivnih mišljenja značajnih književnih kritičara poput E. M. Forstera i naročito F. R. Livisa.[6] Njegov prijatelj i poštovalac njegovog dela Oldos Haksli izdao je 1932. izbor Lorensovih pisama,[7] koja daju živopisnu sliku Lorensovog lutalačkog života i njegovog odnosa sa svojim prijateljima i poznanicima.[8] Književni rad Lorens je bio plodan pisac koji je za dvadesetak godina svog književnog rada napisao oko 30 tomova različitih književnih dela nejednakog kvaliteta.[7] Najpre je pisao pesme pod uticajem Ezre Paunda i imažista, objavivši ih prvi put u časopisu English Review 1909. godine, ali je odbio Paundov poziv da se pridruži njegovom književnom kružoku odlučivši da ostane nezavistan. Njegova poezija crpi inspiraciju iz prirode, peva o unutrašnjem životu biljaka i životinja, dok s druge strane izražava otvoreno negativan stav prema konzervativnom engleskom društvu i njegovom puritanskom moralu te industrijalizaciji koja dovodi do otuđenja kojima Lorens suprotstavlja nagonski život, seksualnost, podsvesno i prirodu.[4] Pošto je kritikovao političare, Prvi svetski rat i imperijalističku politiku, cenzura je toliko uništila njegove pesme da su bile gotovo nečitljive, a to je bio samo početak njegovih borbi sa cenzurom.[9] Dve njegove najpoznatije pesme koje su prisutne u svim antologijama su `Snake` i `How Beastly the Bourgeoisie is`[5] a njegova najznačajnija zbirka pesama je Birds, Beasts and Flowers koja je objavljena 1923.[8] Već u svom prvom romanu Beli paun predočio je sve teme koje će kasnije razvijati. Njegov drugi roman Sinovi i ljubavnici objavljen je 1913. To je autobiografsko delo koje se oslanja na tradiciju engleskog realističkog romana inspirisano Lorensovim odnosom sa majkom[1] te se može tumačiti kao psihološka studija o borbi sina da se odvoji od majke i, naposletku, o Edipovom kompleksu.[8] 1915. izlazi njegov prvi veliki roman Duga na koji se 1920. nastavlja roman Zaljubljene žene. U prvom romanu Lorens slika uticaj postepene industrijalizacije na englesku porodicu čiju istoriju prati kroz tri generacije. Drugi roman je prikaz već industrijalizovane Engleske i njen uticaj na Lorensu savremeno društvo. Istorijske prilike su u oba dela osnova na kojoj pisac daje psihološki iznijansiranu sliku muško-ženskih odnosa, podsvesno i instinktivno u čoveku i odnos čoveka i prirode. Roman Aronova palica iz 1922. pokazuje uticaj Ničea, a u Kenguru koji je izašao 1923. Lorens je prikazao svoju ideju natčoveka.[5] Kad se pojavio roman Ljubavnik ledi Četerli, to je umnogome uzdrmalo puritanske slojeve engleskog društva zbog otvorenog tematizovanja ljudske a naročito ženske seksualnosti zbog čega je ovo delo postalo predmet oštre cenzure kao pre njega Duga u nešto manjem obimu.[7] Roman je najpre izašao 1928. u Firenci u Italiji,[5] a sledeće godine u Francuskoj i Australiji. Prvo englesko necenzurisano izdanje izašlo je tek 1960. Kada ga je objavila, izdavačka kuća Penguin Books je optužena za opscenost. Glavni tužilac Mervin Grifit Džons pitao je u toku suđenja: „Da li biste odobrili svojim mladim sinovima, mladim ćerkama - jer devojke mogu da čitaju kao i dečaci - da čitaju ovu knjigu? Da li je to knjiga koju bi ostavili u vašoj kući? Da li je to knjiga koju biste poželeli da vaša žena ili vaše sluge pročitaju?`[10] Ipak, izdavač je dobio slučaj, i to jednoglasnom odlukom porote koja se sastojala od tri žene i devet muškaraca. Ovaj sudski proces je izazvao ogroman publicitet zbog kojeg se roman prodao u 3 miliona primeraka.[11] Sudska odluka da dozvoli objavljivanje integralnog romana smatra se prekretnicom u istoriji slobode izražavanja i otvorene diskusije o seksu u popularnoj kulturi.[12] Bibliografija Romani The White Peacock (1911) The Trespasser (1912) Sons and Lovers (1913) The Rainbow (1915) Women in Love (1920) The Lost Girl (1920) Aaron`s Rod (1922) Kangaroo (1923) The Boy in the Bush (1924) The Plumed Serpent (1926) Lady Chatterley`s Lover (1928) The Escaped Cock (1929), kasnije preimenovano u The Man Who Died Zbirke priča The Prussian Officer and Other Stories (1914) England, My England and Other Stories (1922)