Opis proizvoda Rikverc kamera za auto KT-RK407 Ova rikverc vodootporna kamera za noćno osmatranje sa ugrađenim linijskim prikazom skale na daljini je na nivou marine. Linija razmera udaljenosti pomoći će vam kod parkiranja, vožnje unazad i percepcije dubine. Napajanje: DC 12V - RCA video činč veza. Objektiv kamere sa širokim uglom za gledanje osigurava da možete videti dovoljno za sigurno parkiranje i kretanje unazad. Nikada nećete morati brinuti da li ćete kameru isključiti u lošim danima, jer je otporna na vremenske nepogode. Specifikacija: Standard: standardni NTSC Efektivna piksela: NTSC: 648 (H) x 488 (V) PAL: 648 (H) x 504 (V) Rezolucija: 480 TV linija Minimalno osvetljenje: 0,01 Lux SNR:> 47,2 db Elektronska brzina zatvarača: 1/60 (NTSC) / 1/50 (PAL) ~ 1 / 10000S Video izlaz: RCA konektor (1,0 Vp-p, 75 ohm) Napajanje: DC 12V Radna temperatura: - 20 do + 75 ° C Paket sadrži: - Šraf x 2 - Kamera x 1 - 6M / 20FT video kabl sa okidačem (RCA) x 1 - Kabl za napajanje 1,2M x 1

Autor:: Dejvid Vilijams ;Žanrovi:: Drama ;Izdavač:: Propolis Books ;Godina izdanja:: 2017. ;Broj strana: 461 ;Pismo: Latinica ;Povez: Mek ;Format: 20 cm ; ;Najnoviji roman genijalnog Dejvida Valijamsa. Dirljiva priča o deci na bolničkom lečenju, kojima neko svake noći ispunjava po jedan san. Urnebesne avanture, neverovatne ideje i srcolomne sudbine. I naravno da uvek postoji neko ko će pokušati da prekine čitavu zabavu! Zavirite u svakodnevicu na jednom dečjem odeljenju. Za njih avantura u toj sobi tek počinje. I to svake noći tačno u ponoć. Jer je neko, ko nije rođen srećan, rešio da im oboji svet. Krađa ogromnog broja balona, starica koja leti, tamanjenje čokolade u potaji, luda noćna vožnja, sjurivanje niz četrdeset četiri sprata kroz cev za prljav veš, odlazak na Severni pol… sve to i još mnogo više pripremio nam je Valijams u novom romanu! Najdirljivijem dosad. POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 GA

PONOĆNA BANDA, Dejvid Valijams Žanr: Drama Pismo: Latinica Broj strana: 461 Povez: Mek Format: 20 cm Propolis books, Beograd, 2017. ilustrovano Stanje : Lepo ocuvana, cista unutrasnjost, samo malo flekcice neke donji deo knjige samo ivice stranica, ne po stranicama (uslikano). Najnoviji roman genijalnog Dejvida Valijamsa. Dirljiva priča o deci na bolničkom lečenju, kojima neko svake noći ispunjava po jedan san. Urnebesne avanture, neverovatne ideje i srcolomne sudbine. I naravno da uvek postoji neko ko će pokušati da prekine čitavu zabavu! Zavirite u svakodnevicu na jednom dečjem odeljenju. Za njih avantura u toj sobi tek počinje. I to svake noći tačno u ponoć. Jer je neko, ko nije rođen srećan, rešio da im oboji svet. Krađa ogromnog broja balona, starica koja leti, tamanjenje čokolade u potaji, luda noćna vožnja, sjurivanje niz četrdeset četiri sprata kroz cev za prljav veš, odlazak na Severni pol… sve to i još mnogo više pripremio nam je Valijams u novom romanu! Najdirljivijem dosad.

Opis Informacije o dostavi Česta pitanja Opis Vodootporni sprej protiv magljenja stakla u autu Često Vam se magli vetrobransko staklo?! Prljavi tragovi kiše uništavaju oštru preglednost tokom vožnje! Ne brinite više – samo naprskajte malo ovog magičnog spreja, pređite krpicom i obezbedili ste uvek bistar pogled i odličnu preglednost tokom vožnje! Iznenadiće Vas vrhunski kvalitet i brzina delovanja spreja, ali najviše će Vas oduševiti zaštita koja ne dozvoljava da se na staklu zadrži ni kap vode! Najbitnije tokom vožnje je da sve bude veoma pregledno. Iz tog razloga je od ključnog značaja čistoća vetrobranskog, a i ostalih stakala u kolima! Na pravom ste mestu jer Vam predstavljamo jedan takav proizvod! Ne morate prskati sprej često! Jedno prskanje će obložiti staklo zaštitom u narednih čak mesec dana, što je i više nego izvrstan vid zaštite! Nema više zamagljenih prozora Da li je i Vama dosta od zamagljenih prozora? Nema ničeg goreg tokom vožnje! Sada uz vodootporni sprej za stakla, zamagljen pogled će definitivno biti daleka prošlost! Zaboravite sada na prljave tragove od kiše Preglednost tokom vožnje uništava nam kiša koja ostavlja prljave tragove, a nemamo uvek vremena da čistimo! Ovaj vrhunski sprej će omogućiti da brzo i lako prebrodite i najveće oluje! Vrhunsko rešenje u vidu spreja Naprskajte malo spreja na staklo i prebrišite krpom, bićete oduševljeni efektom. Čim isprskate svori se nevidljivi zaštitni sloj koji sprečava da se staklo prlja i magli! Pogodno i za sva stakla Sprej je idealna zaštita za sva stakla, poput prozora u kući, staklena vrata ili bilo koju drugu staklenu površinu. Takođe idelano je za naočare. Uvek bistar pogled Uočićete veliku razliku odmah nakon što naprskate sprej! Instant rezultati koji se održavaju dosta dugo na staklu. Budite spremni na sve vremenske uslove Gde god i kada god da idete, budite spremni! Ne dozvolite da Vas iznenade zamagljeni pregledi, provale oblaka i drugi vidovi vremenskih neprilika. Idealan poklon za svaku priliku Budite sigurni da će se ovaj sprej dopasti svakom.Ovo je idealan poklon za dragu osobu do čije Vam je sigurnosti stalo! Vodootporni sprej protiv magljenja stakla u autu Šaljemo na vašu adresu. Plaćanje pouzećem. Isporuka za 24h Popunite aplikaciju na sajtu ili pošaljite poruku na br. 069 2222 896, sa Vašim podacima: Ime i prezime. Ulica i broj. Mesto i poštanski broj Broj telefona za kontakt. ili SMS Za porudzbine većeg broja proizvoda, plaćate samo jedan iznos poštarine od 250-390din(zavisno od težine), zato pogledajte i ostalu našu ponudu! Za uslove korišćenja i kupovine pogledajte stranicu ovde. Dodatne informacije o kupovini možete dobiti na našoj stranici Pomoć pri kupovini. Postanite naš pratioc na FB stranici i osvojte nagrade. Informacije o dostavi Isporuka robe se vrši na celoj teritoriji Republike Srbije. Način dostave: BEX kurirska služba Rok isporuke: 48h (u okviru radnih dana) Cena isporuke za Srbiju: 390 RSD Za porudžbine preko 4.000 RSD poštarina je besplatna. Česta pitanja Da li mogu vratiti ili zameniti robu? Moguće je i vratiti i zameniti robu, potrebno je popuniti odgovarajući obrazac iz odeljka za reklamacije sa sajta i proslediti popunjen obrazac na email: [email protected] Ko snosi troškove zamene ili odustanka od naručenog proizvoda? Trošak poštarine u slučaju odustanka od kupovine snosi kupac, dok u slučaju zamene zbog naše greške ili oštećenja u transportu Alexonlineshop će snositi troškove poštarine. Da li primate platne kartice? Moguće je plaćanje karticama, kao i plaćanje IPS QR kodom, putem fakture za pravna lica, kao i pouzećem. Da li mogu da poručim putem e – maila ili telefona? Možete. Pozivamo Vas da nas kontaktirate na email: [email protected] ili na telefone: 069 2222 896 061 2222 896 064 2222 896 *Sve cene na ovom sajtu iskazane su u dinarima. PDV je uračunat u cenu. Alex Online Shop maksimalno koristi sve svoje resurse da Vam svi artikli na ovom sajtu budu prikazani sa ispravnim nazivima specifikacija, fotografijama i cenama. Ipak, ne možemo garantovati da su sve navedene informacije i fotografije artikala na ovom sajtu u potpunosti ispravne

Opis Informacije o dostavi Česta pitanja Opis 7u1 protivklizni držač punjač i osveživač za auto Uživajte u sigurnoj i udobnoj vožnji uz našu protivkliznu prostirku za automobil. Sa ponosom Vam predstavljamo naš najnoviji proizvod – Držač telefona u automobilu sa neklizajućom prostirkom. Ovaj elegantni i praktičan dodatak za vašu automobilsku kontrolnu tablu će vam omogućiti da vaš telefon uvek bude na dohvat ruke, bez ikakvog klizanja ili pada. Detalji o proizvodu: Naziv proizvoda: Držač telefona u automobilu Karakteristika: sa neklizajućom prostirkom Instalacija: Kontrolna tabla Veličina ugradnje: 10 x 17cm Boja: Crna Materijal: PVC Funkcije: Držač telefona, držač naočara, registarske tablice, osveživač vazduha Izrađen od visokokvalitetnog PVC materijala, ovaj držač je otporan na ulje, habanje i starenje Karakteristike: Može se prati – Ako se ne zalepi dobro za kontrolnu tablu, možete oprati podlogu za telefon čistom vodom da biste vratili lepljivost. 360-stepeni rotirajući držač telefona – Držač mobilnog telefona na podlozi protiv klizanja može da se rotira za 360 stepeni, bilo da je horizontalni ili vertikalni ekran. Može se podesiti po želji kako bi odgovarao različitim uglovima gledanja. Visokokvalitetni PVC materijal – Ova podloga je napravljena od otpornog PVC materijala koji je otporan na ulje, elastičan, otporan na habanje i starenje. Takođe je otporan na prianjanje i ne emituje neobične mirise. Zahvaljujući ovom materijalu, održavaćete svežinu u svom automobilu. Ako primetite da protivklizna funkcija oslabljuje, jednostavno je operite vodom. Pločica sa telefonskim brojem – Zbog rotacije postolja za displej, imate mogućnost da sakrijete svoj kontakt broj. Čak i kada ste ispred prozora automobila, možete jasno videti svoj broj. Ugrađena kutija za aromaterapiju – Naši automobilski jastučići protiv klizanja su dizajnirani sa rupicama na ivici. Uz pomoć ovih rupica, možete dodati vaše omiljene mirisne ulja kako biste uživali u predivnom mirisu tokom vožnje. Potpuno nov na tržištu- Ovaj držač telefona u automobilu je 100% visokog kvaliteta, te je idealan za sve ljubitelje automobila koji žele da svoju vožnju učine sigurnijom i udobnijom. Naručite svoj primerak ovog izvanrednog proizvoda već danas i uživajte u sigurnoj i prijatnoj vožnji! 7u1 protivklizni držač punjač i osveživač za auto Informacije o dostavi Isporuka robe se vrši na celoj teritoriji Republike Srbije. Način dostave: BEX kurirska služba Rok isporuke: 48h (u okviru radnih dana) Cena isporuke za Srbiju: 390 RSD Za porudžbine preko 4.000 RSD poštarina je besplatna. Česta pitanja Da li mogu vratiti ili zameniti robu? Moguće je i vratiti i zameniti robu, potrebno je popuniti odgovarajući obrazac iz odeljka za reklamacije sa sajta i proslediti popunjen obrazac na email: [email protected] Ko snosi troškove zamene ili odustanka od naručenog proizvoda? Trošak poštarine u slučaju odustanka od kupovine snosi kupac, dok u slučaju zamene zbog naše greške ili oštećenja u transportu Alexonlineshop će snositi troškove poštarine. Da li primate platne kartice? Moguće je plaćanje karticama, kao i plaćanje IPS QR kodom, putem fakture za pravna lica, kao i pouzećem. Da li mogu da poručim putem e – maila ili telefona? Možete. Pozivamo Vas da nas kontaktirate na email: [email protected] ili na telefone: 069 2222 896 061 2222 896 064 2222 896 *Sve cene na ovom sajtu iskazane su u dinarima. PDV je uračunat u cenu. Alex Online Shop maksimalno koristi sve svoje resurse da Vam svi artikli na ovom sajtu budu prikazani sa ispravnim nazivima specifikacija, fotografijama i cenama. Ipak, ne možemo garantovati da su sve navedene informacije i fotografije artikala na ovom sajtu u potpunosti ispravne

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Majmun i naocale Gustav Krklec Biblioteka Vjeverica Mladost, Zagreb, 1987. Ilustracije: Nives Kavuric - Kurtovic Nagrada `Grigor Vitez` 1967. Nagrada `Maldo pokolenje` 1969. Povelja `Zmajevih decjih igara` 1976. Gustav Krklec (Udbinja kraj Karlovca, 23. lipnja 1899. – Zagreb, 30. listopada 1977.), bio je hrvatski književnik, prevoditelj s ruskog, češkog, slovenskog i njemačkog jezika, prvi predsjednik Društva hrvatskih književnih prevodilaca. Jedan od najvažnijih hrvatskih književnika 20. stoljeća. Gustav Krklec rodio se u mjestu Udbinja kraj Karlovca kao prvo dijete u obitelji Augusta i Hermine Krklec rođ. Wells.[1] Djetinjstvo je proveo u Maruševcu, u Hrvatskom zagorju, što je ostavilo trajan trag u njegovu poetskom opusu. Gimnaziju je polazio u Varaždinu, Zagrebu i na Sušaku, a u Zagrebu je studirao filozofiju. Drugi svjetski rat zatječe ga u Beogradu gdje doživljava bombardiranje grada, zatim se u rujnu 1941. godine preselio u Zemun.[1] U Zemunu je radio kao državni činovnik i surađivao u listu Graničar sve do bombardiranja Zemuna, u ožujku 1944. godine.[1] Bio je predsjednikom Veslačkog kluba Zemun.[2] Nakon toga se sa suprugom Mirjanom nakratko preselio u Slankamen, a kraj rata dočekao je u Samoboru. U rujnu 1945. godine u Zagreb dolazi i njegova supruga, te od tada Krklec živi i radi u Zagrebu sve do smrti 30. listopada 1977. godine.[1] Književno stvaralaštvo Najvažniji dio Krklecova književnoga djela čine stihovi. Njegovo antologijsko pjesništvo konciznog, neposrednog i jasnog izraza očituje vedrinu i životnu radost, ali i metafizičku tjeskobu. Pisao je i eseje, kritike, putopise, feljtone i aforizme. Mnogo je prevodio, najviše s ruskoga, njemačkog, ali i sa slovenskoga i češkoga jezika. Krklec se bavio i takozvanom dnevnom kritikom. Posebno se ističu njegovi prijevodi Puškina, Prešerna i Brechta. Pod pseudonimom Martin Lipnjak napisao je niz kritičkih zapisa i eseja. Nepotpun popis: Lirika, Zagreb, 1919. Grobnica: rapsodija u tri djela, Zagreb, 1919. Srebrna cesta, 1921. Beskućnici: roman izgubljenog naraštaja, 1921. Nove pjesme, 1923. Ljubav ptica, 1926. Izlet u nebo, 1928. San pod brezom, 1940. (digitalizirano izdanje) Darovi za bezimenu, 1942. (Mladinska knjiga, Zagreb, 1991.) (digitalizirano izdanje) Ranjeni galeb: pjesme šestorice, Naklada `Hrvatski orač`, Zagreb, 1942. (suautori Frano Alfirević, Salih Alić, Nikola Šop, Vlado Vlaisavljević i Ivo Balentović)[3] Tamnica vremena, 1944. Izabrane pjesme, Nakladni zavod Hrvatske, Zagreb, 1947. Telegrafske basne, 1952. (2. izd., Školska knjiga, Zagreb, 2003.) Lica i krajolici, 1954. Pisma Martina Lipnjaka iz provincije, 1956. Zagorski vinograd, 1958. Noćno iverje, 1960. Izabrane pjesme, uredio Dragutin Tadijanović ; izbor i pogovor Saša Vereš, Matica hrvatska, Zagreb, 1961. Izabrani epigrami, Zora, Zagreb, 1963. Drveni bicikl, Naša djeca, Zagreb, 1964. Drveni klinci: izabrani epigrami, aforizmi i telegrafske basne, `August Cesarec`, Zagreb, 1973. Crni kos: izabrane pjesme, Nolit, Beograd, 1974. Odabrana djela Gustava Krkleca, Alfa, Zagreb, 1977. Knjiga 1: Srebrna cesta: pjesme Knjiga 2.: Žubor života: pjesme Knjiga 3.: Lica i krajolici Knjiga 4.: Pisma iz provincije Knjiga 5.: Noćno iverje Knjiga 6.: Majmun i naočari Izbor iz djela, priredio Cvjetko Milanja, Riječ, Vinkovci, 2000. Bog u noćnim ulicama, priredio Branko Maleš, Riječ, Vinkovci, 2007. Nagrade 1944.: Antunovska nagrada[2] 1968.: Nagrada Vladimir Nazor za životno djelo Spomen Prigodom stote obljetnice piščeva rođenja 23. lipnja 1999. godine, na pročelju kuće u Maruševcu u kojoj je hrvatski pjesnik proživio sretno djetinjstvo, Matica hrvatska u Varaždinu i Općina Maruševec postavile su mu spomen-ploču.[1] U varaždinskoj Gradskoj knjižnici nalazi se i spomen-soba Gustava Krkleca.[1] Osnovna škola Gustava Krkleca, Zagreb[4] Osnovna škola Gustav Krklec, Maruševec[5] Gradska knjižnica i čitaonica Gustav Krklec, Ivanec

O knjizi: Knjigu sačinjavaju sve kraće bajke, basne i priče koje je Mihael Ende napisao za decu. Izuzev par priča koje su objavljene u časopisima, sve ostale su prvi put prevedene na srpski jezik. Upoznajte: Trankvilu Trapađoz – istrajnu kornjaču, Norberta Nadžaka – nepoverljivog nosoroga, Filemona Naboranog – slona filozofa, Smorišu i Šalivoja…Ne propustite da posetite Ofelijino pozorište senki… Ova neverovatna knjiga predstavlja poziv čitaocima na putovanje u fantastičan svet ovog čuvenog autora. Deo iz knjige: UMESTO PREDGOVORA: ISTINU GOVOREĆI Svi u našoj porodici, od najstarijeg do najmlađeg člana, imaju jednu istu malu slabost – čitanje. Nije moguće naterati nas da i na tren ostavimo knjigu zbog bilo čega, pa čak ni zbog nečega hitnog ili neodložnog. Što ne znači da to hitno i neodložno i ne obavimo. Jedino smatramo da to nije nikakav razlog da se čitanje prekida. Može se sasvim lepo raditi i jedno i drugo, zar ne? Priznajem da to ponekad izazove i po koju malu nepriliku, ali kao da je to pa strašno! Evo, recimo: deda sedi u svojoj udobnoj fotelji s visokim naslonom, s knjigom u jednoj i lulom u drugoj ruci. Čita. Posle izvesnog vremena istrese lulu u pepeljaru koja je na stočiću ispred njega. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava pepeljara, nego pre vaza sa cvećem. A kad lula kucne o staklo, to dedu podseti da je odavno trebalo da popije sirup protiv kašlja. Te, dakle, uzima vazu i ispija svu vodu. – Hm, hm – promrmlja onda – kafa je danas crnja nego obično, ali nažalost hladna. A baka, recimo, sedi na sofi u drugom uglu sobe i, s naočarima na nosu, zvecka iglama za pletenje. Na krilu joj je debela knjiga, koju čita. Dok čita, plete li, plete. A šta plete? Naravno – čarapu. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava čarapa, nego pre neka vrsta džinovske vunene zmije, izuvijane po čitavoj sobi. Dok okreće stranicu, baka zvirne preko naočara, pa kad vidi ono izuvijano čudovište, promrmlja: – Izgleda da je ovde opet bio požar. Nije, ipak, red da vatrogasci tek tako ostave crevo nasred sobe. Otac je slikar portretista. Recimo da je sada u svom ateljeu: stoji ispred platna i slika portret neke otmene, bogate gospođe. Ta gospođa sedi ispred njega na nekoj vrsti postolja, na glavi joj je prekrasan šeširić sa cvećem a u krilu pudlica. Otac slika jednom rukom, pošto u drugoj drži knjigu koju čita. Kad konačno završi portret, otmena, bogata gospođa ustaje i radoznalo prilazi platnu da bi se mogla diviti svojoj slici i prilici. Slika je zaista veoma lepa. Odnosno, istinu govoreći, pre čudna, jer je tata gospođi sa šeširićem naslikao lice pudlice, a pudlici – gospođino lice. Te tako gospođa odlazi prilično ljuta, ne kupivši zanimljivi portret. – Pa, dobro – kaže otac snuždeno – možda nije baš laskav, ali sličnost je nesumnjiva. A mama je, recimo, u kuhinji i kuva ručak. Srećom, zaboravila je da uključi plin, jer da nije, verovatno bi jelo u šerpi već malkice zagorelo, pošto i mama u ruci drži knjigu i čita. U drugoj ruci joj je varjača kojom uporno meša po šerpi. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava varjača, već pre toplomer. Posle izvesnog vremena, mama podiže toplomer do uha pa kaže, odmahujući glavom: – Opet kasni čitav sat. I kako onda da završim ručak na vreme? Starija sestra (četrnaest joj je godina) sedi, recimo, u hodniku, kraj telefona, i pritiska slušalicu na uho, napeto slušajući. Kao što je poznato, telefon je izmišljen upravo zbog četrnaestogodišnjih sestara, jer bi, bez slušalice na uhu, sve četrnaestogodišnje sestre umrle od nedostatka novosti, kao što ronioci stradaju usled nedostatka vazduha ukoliko nemaju bocu s kiseonikom. Ali, naša četrnaestogodišnja sestra drži i knjigu koju istovremeno čita. Uprkos tome, ona, naravno, odlično čuje sve one uzbudljive stvari koje joj drugarica priča. Odnosno, istinu govoreći, ne čuje baš najbolje, pošto broj uopšte nije ni okrenula. Te tako, kroz otprilike dva sata, kaže, onako uzgred: – A je li, molim te, ko je taj Tu-Tu o kome mi sve vreme pričaš? Mlađi brat (koji ima deset godina) recimo da je na putu za školu. I on, naravno, u ruci ima knjigu i čita, jer šta bi drugo i radio za vreme te duge vožnje tramvajem. Tramvaj se ljulja i trese, penje i spušta, a pri tom kao da se ne pomera s mesta. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš pravi tramvaj, već pre lift u našoj kući, iz koga je brat zaboravio da izađe. A kako, i posle nekoliko sati vožnje, stanica pred školom nikako da se pojavi, brat zabrinuto mrmlja: – Učitelj mi sigurno opet neće poverovati da nije moja krivica što kasnim. Najmlađi član naše porodice je beba koja još leži u kolevci. A u našoj porodici, naravno, i bebe čitaju. Te je i u bebinoj ruci knjiga, jedino što je ova manja i lakša od knjiga koje čitaju odrasli, prava bebeća knjiga. U drugoj bebinoj ruci je bočica s mlekom, jer beba vrlo ozbiljno shvata svoj zadatak: treba lepo da jede da bi porasla i da bi ubrzo mogla da čita veće i teže knjige. Odnosno, istinu govoreći, to što drži u ruci i nije baš prava bočica s mlekom, već pre mastionica. I ne pije baš iz te bočice, već s vremena na vreme istrese malo mastila preko glave. To joj ne smeta, sve dok mastilo ne oblije stranicu koju upravo čita, te onda počne da plače i da viče (a verujem da niko ne sumnja u to da naša beba, vična čitanju, već ume, razume se, i da govori besprekorno): – Upalite već jednom to svetlo, od mraka više ne vidim slova! Zadatak naše mačke je, kao i većine drugih mačaka, da lovi miševe. A kako je to mačka kojoj je poziv najvažniji na svetu, ona satima sedi ispred mišje rupe koja se, recimo, nalazi u dnu sobe, levo od ormana. Podrazumeva se da i ona u šapi drži knjižicu, jer kako drugačije da prekrati dugo vreme vrebanja. (Ko veruje u to da mačka ume da čita, taj ne treba da se čudi tome što ona ume i da govori). Dakle, naša mačka sedi ispred mišje rupe i čita. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava mišja rupa. Miševi su, naime, mačku udubljenu u čitanje okrenuli i malo odgurali, tako da sada zapravo sedi ispred utičnice za struju. A kad, posle izvesnog vremena, gurne kandžu u utičnicu, struja je tako protrese da joj iz repa vrcaju varnice. – Au! – mjaukne tad uplašeno. – Ova knjiga je baš napeta! Pravi visoki napon! Naša žaba gatalinka sedi, recimo, u tegli, s važnim zadatkom da predskazuje vreme tako što se penje ili spušta po malenim merdevinama. Svoju dužnost obavlja veoma savesno, ukoliko baš tada ne čita. A valjda se sada već podrazumeva da i naša žaba ima svoju knjigu – veličine poštanske marke i otpornu na vodu, dakle pravu žablju knjigu. (Na objašnjenje da žaba koja čita ume i da govori, nećemo trošiti više ni reč.) E sad, problem je u tome što žaba neprekidno čita, tako da svom glavnom zanimanju ne može da posveti potrebnu pažnju. Ponekad je, doduše, iznenada obuzme griža savesti jer se seti šta joj je obaveza. Kako bi pokazala dobru volju, ona onda, sa sve knjigom u vlažnoj ruci, poskoči, pa počne žurno da se penje uz merdevine. Ili da se, podjednako žurno i bez pravog razloga, spušta niz njih. Odnosno, istinu govoreći, ne penje se uz merdevine – niti se spušta niz njih – baš prečku po prečku, nego zakorači u prazno i, prevrćući se preko glave, uz priličnu buku strmekne se na dno. – Ako dobro razumem vlastitu prognozu – krekeće onda dok trlja svoju ugruvanu zelenu cevanicu – uskoro se mogu očekivati obilne padavine. Jedini koji u našoj porodici ne čita jeste knjiški moljac, koji, recimo, živi u osmom tomu velikog Brokhausovog leksikona. Uprkos svom imenu, taj ne čita ništa. Njega knjige interesuju samo sa stanovišta jestivosti. Stoga njegove ocene o tome šta je dobra, a šta loša knjiga imaju samo ograničenu upotrebljivost, a mi ga i ne smatramo punopravnim članom porodice. Možda se sada neko pita a ko sam ja u toj porodici, i u kakvoj sam vezi s njenim članovima. Moram da priznam da ni meni samom to nije sasvim jasno. Odnosno, istinu govoreći, te ljude zapravo i ne poznajem i – neka ovo ostane među nama – čak sumnjam da stvarno i postoje. Moguće je da je cela ova priča, koju sam vam upravo ispričao, ispala takva kakva je samo zato što sam, dok sam je pisao, istovremeno čitao knjigu koja mi je na stolu. I najzad: mogu samo da vas posavetujem da i vi tako postupite. Što, istinu govoreći, vi već i činite, jer inače ne biste sve ovo ni čitali. Dakle, samo vi čitajte na miru, a i mene pustite da nastavim s čitanjem! Mihael Ende

O knjizi: Knjigu sačinjavaju sve kraće bajke, basne i priče koje je Mihael Ende napisao za decu. Izuzev par priča koje su objavljene u časopisima, sve ostale su prvi put prevedene na srpski jezik. Upoznajte: Trankvilu Trapađoz – istrajnu kornjaču, Norberta Nadžaka – nepoverljivog nosoroga, Filemona Naboranog – slona filozofa, Smorišu i Šalivoja…Ne propustite da posetite Ofelijino pozorište senki… Ova neverovatna knjiga predstavlja poziv čitaocima na putovanje u fantastičan svet ovog čuvenog autora. Deo iz knjige: UMESTO PREDGOVORA: ISTINU GOVOREĆI Svi u našoj porodici, od najstarijeg do najmlađeg člana, imaju jednu istu malu slabost – čitanje. Nije moguće naterati nas da i na tren ostavimo knjigu zbog bilo čega, pa čak ni zbog nečega hitnog ili neodložnog. Što ne znači da to hitno i neodložno i ne obavimo. Jedino smatramo da to nije nikakav razlog da se čitanje prekida. Može se sasvim lepo raditi i jedno i drugo, zar ne? Priznajem da to ponekad izazove i po koju malu nepriliku, ali kao da je to pa strašno! Evo, recimo: deda sedi u svojoj udobnoj fotelji s visokim naslonom, s knjigom u jednoj i lulom u drugoj ruci. Čita. Posle izvesnog vremena istrese lulu u pepeljaru koja je na stočiću ispred njega. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava pepeljara, nego pre vaza sa cvećem. A kad lula kucne o staklo, to dedu podseti da je odavno trebalo da popije sirup protiv kašlja. Te, dakle, uzima vazu i ispija svu vodu. – Hm, hm – promrmlja onda – kafa je danas crnja nego obično, ali nažalost hladna. A baka, recimo, sedi na sofi u drugom uglu sobe i, s naočarima na nosu, zvecka iglama za pletenje. Na krilu joj je debela knjiga, koju čita. Dok čita, plete li, plete. A šta plete? Naravno – čarapu. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava čarapa, nego pre neka vrsta džinovske vunene zmije, izuvijane po čitavoj sobi. Dok okreće stranicu, baka zvirne preko naočara, pa kad vidi ono izuvijano čudovište, promrmlja: – Izgleda da je ovde opet bio požar. Nije, ipak, red da vatrogasci tek tako ostave crevo nasred sobe. Otac je slikar portretista. Recimo da je sada u svom ateljeu: stoji ispred platna i slika portret neke otmene, bogate gospođe. Ta gospođa sedi ispred njega na nekoj vrsti postolja, na glavi joj je prekrasan šeširić sa cvećem a u krilu pudlica. Otac slika jednom rukom, pošto u drugoj drži knjigu koju čita. Kad konačno završi portret, otmena, bogata gospođa ustaje i radoznalo prilazi platnu da bi se mogla diviti svojoj slici i prilici. Slika je zaista veoma lepa. Odnosno, istinu govoreći, pre čudna, jer je tata gospođi sa šeširićem naslikao lice pudlice, a pudlici – gospođino lice. Te tako gospođa odlazi prilično ljuta, ne kupivši zanimljivi portret. – Pa, dobro – kaže otac snuždeno – možda nije baš laskav, ali sličnost je nesumnjiva. A mama je, recimo, u kuhinji i kuva ručak. Srećom, zaboravila je da uključi plin, jer da nije, verovatno bi jelo u šerpi već malkice zagorelo, pošto i mama u ruci drži knjigu i čita. U drugoj ruci joj je varjača kojom uporno meša po šerpi. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava varjača, već pre toplomer. Posle izvesnog vremena, mama podiže toplomer do uha pa kaže, odmahujući glavom: – Opet kasni čitav sat. I kako onda da završim ručak na vreme? Starija sestra (četrnaest joj je godina) sedi, recimo, u hodniku, kraj telefona, i pritiska slušalicu na uho, napeto slušajući. Kao što je poznato, telefon je izmišljen upravo zbog četrnaestogodišnjih sestara, jer bi, bez slušalice na uhu, sve četrnaestogodišnje sestre umrle od nedostatka novosti, kao što ronioci stradaju usled nedostatka vazduha ukoliko nemaju bocu s kiseonikom. Ali, naša četrnaestogodišnja sestra drži i knjigu koju istovremeno čita. Uprkos tome, ona, naravno, odlično čuje sve one uzbudljive stvari koje joj drugarica priča. Odnosno, istinu govoreći, ne čuje baš najbolje, pošto broj uopšte nije ni okrenula. Te tako, kroz otprilike dva sata, kaže, onako uzgred: – A je li, molim te, ko je taj Tu-Tu o kome mi sve vreme pričaš? Mlađi brat (koji ima deset godina) recimo da je na putu za školu. I on, naravno, u ruci ima knjigu i čita, jer šta bi drugo i radio za vreme te duge vožnje tramvajem. Tramvaj se ljulja i trese, penje i spušta, a pri tom kao da se ne pomera s mesta. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš pravi tramvaj, već pre lift u našoj kući, iz koga je brat zaboravio da izađe. A kako, i posle nekoliko sati vožnje, stanica pred školom nikako da se pojavi, brat zabrinuto mrmlja: – Učitelj mi sigurno opet neće poverovati da nije moja krivica što kasnim. Najmlađi član naše porodice je beba koja još leži u kolevci. A u našoj porodici, naravno, i bebe čitaju. Te je i u bebinoj ruci knjiga, jedino što je ova manja i lakša od knjiga koje čitaju odrasli, prava bebeća knjiga. U drugoj bebinoj ruci je bočica s mlekom, jer beba vrlo ozbiljno shvata svoj zadatak: treba lepo da jede da bi porasla i da bi ubrzo mogla da čita veće i teže knjige. Odnosno, istinu govoreći, to što drži u ruci i nije baš prava bočica s mlekom, već pre mastionica. I ne pije baš iz te bočice, već s vremena na vreme istrese malo mastila preko glave. To joj ne smeta, sve dok mastilo ne oblije stranicu koju upravo čita, te onda počne da plače i da viče (a verujem da niko ne sumnja u to da naša beba, vična čitanju, već ume, razume se, i da govori besprekorno): – Upalite već jednom to svetlo, od mraka više ne vidim slova! Zadatak naše mačke je, kao i većine drugih mačaka, da lovi miševe. A kako je to mačka kojoj je poziv najvažniji na svetu, ona satima sedi ispred mišje rupe koja se, recimo, nalazi u dnu sobe, levo od ormana. Podrazumeva se da i ona u šapi drži knjižicu, jer kako drugačije da prekrati dugo vreme vrebanja. (Ko veruje u to da mačka ume da čita, taj ne treba da se čudi tome što ona ume i da govori). Dakle, naša mačka sedi ispred mišje rupe i čita. Odnosno, istinu govoreći, to i nije baš prava mišja rupa. Miševi su, naime, mačku udubljenu u čitanje okrenuli i malo odgurali, tako da sada zapravo sedi ispred utičnice za struju. A kad, posle izvesnog vremena, gurne kandžu u utičnicu, struja je tako protrese da joj iz repa vrcaju varnice. – Au! – mjaukne tad uplašeno. – Ova knjiga je baš napeta! Pravi visoki napon! Naša žaba gatalinka sedi, recimo, u tegli, s važnim zadatkom da predskazuje vreme tako što se penje ili spušta po malenim merdevinama. Svoju dužnost obavlja veoma savesno, ukoliko baš tada ne čita. A valjda se sada već podrazumeva da i naša žaba ima svoju knjigu – veličine poštanske marke i otpornu na vodu, dakle pravu žablju knjigu. (Na objašnjenje da žaba koja čita ume i da govori, nećemo trošiti više ni reč.) E sad, problem je u tome što žaba neprekidno čita, tako da svom glavnom zanimanju ne može da posveti potrebnu pažnju. Ponekad je, doduše, iznenada obuzme griža savesti jer se seti šta joj je obaveza. Kako bi pokazala dobru volju, ona onda, sa sve knjigom u vlažnoj ruci, poskoči, pa počne žurno da se penje uz merdevine. Ili da se, podjednako žurno i bez pravog razloga, spušta niz njih. Odnosno, istinu govoreći, ne penje se uz merdevine – niti se spušta niz njih – baš prečku po prečku, nego zakorači u prazno i, prevrćući se preko glave, uz priličnu buku strmekne se na dno. – Ako dobro razumem vlastitu prognozu – krekeće onda dok trlja svoju ugruvanu zelenu cevanicu – uskoro se mogu očekivati obilne padavine. Jedini koji u našoj porodici ne čita jeste knjiški moljac, koji, recimo, živi u osmom tomu velikog Brokhausovog leksikona. Uprkos svom imenu, taj ne čita ništa. Njega knjige interesuju samo sa stanovišta jestivosti. Stoga njegove ocene o tome šta je dobra, a šta loša knjiga imaju samo ograničenu upotrebljivost, a mi ga i ne smatramo punopravnim članom porodice. Možda se sada neko pita a ko sam ja u toj porodici, i u kakvoj sam vezi s njenim članovima. Moram da priznam da ni meni samom to nije sasvim jasno. Odnosno, istinu govoreći, te ljude zapravo i ne poznajem i – neka ovo ostane među nama – čak sumnjam da stvarno i postoje. Moguće je da je cela ova priča, koju sam vam upravo ispričao, ispala takva kakva je samo zato što sam, dok sam je pisao, istovremeno čitao knjigu koja mi je na stolu. I najzad: mogu samo da vas posavetujem da i vi tako postupite. Što, istinu govoreći, vi već i činite, jer inače ne biste sve ovo ni čitali. Dakle, samo vi čitajte na miru, a i mene pustite da nastavim s čitanjem! Mihael Ende