U krevetu sa strancem, Džejms Gripando Edicija `Savremena svetska proza` `Evro Guinti` Beograd 2011. broširano izdanje, latinica, 430 str. kao nova knjiga, odlično očuvana Pejton Šilds je oduvek želela da bude lekar, i zahvaljujući svojoj upornosti, briljantnom akademskom uspehu i ogromnom dugu prema Harvardskom medicinskom fakultetu, sada je na prvoj godini specijalizacije u najboljoj dečjoj bolnici u Bostonu. Radi izuzetno mnogo, ali to je život koji želi, zajedno sa mužem, mladim advokatom koji obećava. Ali, noćna vožnja kući po snežnoj oluji sve menja. Kola koja idu pravo ka njoj isteruju je s puta u zaleđeno jezero. Pejton zna da ne bi preživela da je nepoznati muškarac nije izvukao iz olupine, pre nego što se izgubio u tami. Njen divni život se u trenu pretvara u noćnu moru. Niko ne veruje njenim tvrdnjama da se „nesreća“ nije dogodila slučajno - čak ni njen muž. On se bez ikakvog objašnjenja udaljava od nje, postaje ogorčen, tvrdi da je paranoična i optužuje je za avanturu sa čovekom s kojim je nekada bila u vezi. Ali sve to je tek početak strahota, jer Pejton počinje da snalazi niz neobičnih i sve opasnijih događaja, koje je približavaju opasnom neprijatelju bez lica koji kao da prati svaki njen pokret.

Branko Sjekloća : SMRT U PODNE / Priče Нови Сад : Светови, 1996 , Fizički opis 163 стр. ; 20 cm Zbirka Савремена књижевност Слика аутора и белешка о аутору и делу на пресавитку омота. Sadržaj С а д р ж а ј: Смрт у подне (5); Вечера у Коларцу (6-21); Лудило (22-36); Сан у три слике (37-66); Колонија (67-80); Вулкан Чумамака (81-108); Ноћна вожња (109-118); Кошмар (119-134); Мухоловац (135-143); Прокопијева смрт (144-159); Сократ из контејнера (160-163). Očuvanost 4. Branko Sjekloća (1946-1999), rođen u Nikšiću. Književnik, slikar i dugogodišnji urednik programa Centra za kulturu u Nikšiću. Romani: Hotel Enterprajz (1992 / 1996), Dnevnik iz budućnosti (1994), Mama ja sam Selendžer (1996) ; knjige priča: Ipekakuana (1987), Sjeverni psi (1989), Smrt u podne (1996) ; Andrijanin svlak (2001).

Knjiga je nova. Bez posvete. Format: 13x20 cm Broj strana: 168 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 22. oktobar 2020. ISBN: 978-86-521-3788-6 Prevodilac: Marko Pavlović Veličanstveno.“ Spectator Međunarodna građevinska kompanija šalje izvođače radova u zemlju koja je tek izašla iz građanskog rata – da izgrade put koji povezuje siromašan jug sa bogatim severom. Vojnom paradom na novoizgrađenom putu biće proslavljeno uspostavljeno primirje. Iz bezbednosnih razloga dvojici muškaraca angažovanih za ovaj posao dati su pseudonimi. Četvorka, zadužen za vožnju futurističke mašine za asfaltiranje RS-80, monaškom disciplinom je prionuo na posao koji mora biti završen pre slavljeničke parade: napraviti savršeno prav put, dugačak 230 kilometara, za deset dana. Devetka, sa druge strane, čini sve što može da se ne pridržava strogog protokola: on je željan avanture i radoznalo istražuje novu kulturu, noćni život i egzotičnu hranu. Četvorka odmah shvata da je Devetka „agent haosa“, koji rizikuje da ugrozi posao, i povratak kući je sve neizvesniji. Put postaje sve duži, sukobi između dva muškarca sve oštriji. Slično slavnom romanu Tatarska pustinja Dina Bucatija, i u ovoj Egersovoj alegoriji iščekivanje je glavni protagonista. Ali Parada nam govori i o nepomirljivom sudaru kultura: stranci u ratom razorenoj zemlji, Četvorka i Devetka polako se suočavaju sa apsurdnošću svoga položaja i kobnim posledicama mirovne misije. „Angažovana književnost koja preispituje pojmove moći i nejednakosti, i možda pre svega ispravnosti zapadnjačkog ’napretka’. Izvanredno napisano.“ Literary Review „Bez ijedne suvišne reči, dovoljno mudra da poljulja opšteprihvaćene stavove… Priča koja potpuno zaokuplja pažnju.“ Evening Standard Dejv Egers autor je mnogih knjiga, od kojih su najpoznatije Monah iz Moke; Vaši očevi, gde li su? A proroci? Žive li zauvek?, koja je ušla u uži izbor za Međunarodnu književnu nagradu Dablin; Hologram za kralja, koji je bio finalista za Nacionalnu književnu nagradu; Šta je to šta, koji je bio finalista za nagradu Nacionalnog kruga književne kritike i dobitnik francuske nagrade Médicis Étranger. Osnivač je izdavačke kuće McSweeney i suosnivač književne serije Glas svedoka, koja koristi usmenu istoriju da osvetli krize ljudskih prava. Godine 2002. bio je suosnivač književnog centra za mlade pod nazivom 826 Valencia, koji ima uličnu radnju za piratsku razmenu, i inspirisao je slične projekte širom sveta. ScholarMatch, koji sada puni deset godina, povezuje donatore sa studentima u cilju da se omogući više školovanje za sve. Godine 2018. učestvovao je u osnivanju Međunarodnog kongresa za glasove mladih, koji predstavlja globalni zbor pisaca i aktivista mlađih od dvadeset godina. Dobitnik je Dejtonske književne nagrade za mir i nagrade za humanitarni rad Muhamed Ali. Član je Američke književne i umetničke akademije.

Mek povez ,92 strane . Nagrada "PEGAZ" za treće mesto u kategoriji "Zbirka kratkih priča" u 2012. godini! "Da li ste želeli da u svojim rukama držite knjigu koja o ljubavi govori sa pogledom kroz ružičaste naočare? Ovo onda nije knjiga za vas! Da li ste želeli priče satkane od čežnje i ljubavnih zapleta? Ovo nikako nije knjiga za vas! Dragi čitaoci, ako želite da zavirite u svakodnevni život jednog Beograđanina, knjiga ,,Udah Praha“ je pravi izbor za vas! Pisac nas koristeći se jedinstvenim stilom i formom rečenice, bez uvijanja u stilske figure ostavlja bez daha. Prelazeći iz prvog u treće lice jednine u svojim pričama, navodi nas da na trenutak pomislimo da smo sami pisci i da mi nekom, zapravo, pričamo tu priču. Posle čitanja knjige ,,Udah praha“ zapitala sam se da li sam već negde uz ispijanje kafice sedela sa Bojanom Vorkapićem, pa je napisao priče u kojima se i sama pronalazim? Zapravo, shvatila sam da svi imamo najčešće nekog druga iz detinjstva koji je otišao, da svako ima svoje mesto koje se jednostavno zove ,, Točionica kod Bože“ i da svako od nas to nosi u sebi. Bojan kao da je zavirio u duše svakog od nas i ta osećanja pretočio bez greške u svoje predivne priče. ,, Sentimentalnost je odista čudna pojava. Pojedinci koji su tome skloni spadaju u naročit soj ljudskih bića čije je ponašanje mahom nedokučivo okolini i zna se da postupaju ili čine određene stvari bez vidnih povoda, iz samo njima znanih poriva. Stoga ih okolina smatra nepredvidljivim, neretko ih izbegava ili im prilazi sa dozom zazora jer nikada ne zna na čemu je sa dotičnim individuama.“ (LJubav u Višnjičkoj banji) Pisac koji na ovaj način govori o najdubljim ljudskim osećanjima, razotkrivajući svetu različitosti i shvatanja, zaslužuje da se nađe u plejadi dobrih pisaca, dok nas priča koja povodom sentimentalnosti u sebi krije prekor sredine, nerazumevanje ljudi, ishitrenost donošenja zaključaka navodi da se zapitamo kom delu sveta pripadamo, i kako posmatramo ljude koji vole, naročito u ovom, ovakvom veku u kojem živimo? Da li smo zaista postali imuni na reči, ili samo na one reči koje ništa više ne govore? Da li smo postali imuni na ljudskost? Knjiga ,,Udah praha’’nudi pregršt reči sklopljenih u rečenice koje svakodnevno čujemo, koje izgovaramo, kojima komuniciramo, i koliko god delovalo čudno, nikad se baš tih svakodnevnih rečenica ne odričemo. Ono što će vas fascinirati, verujem, upravo je činjenica da se knjiga ne iscrpljuje na svakodnevnostima. Da li ste znali da...? ,,…Novije generacije verovatno o tome ne znaju, ali dvadesetih godina prošlog veka Beograd i Srbiju preplavili su izgnanici iz carske Rusije, odnosno iz novonastalog Sovjetskog Saveza. Mnogi su se zatekli na Dardanelima i Bosforu usred ratnog vihora i tamo stradali zajedno sa snagama Komonvelta iz Australije i Engleske. Kasnije je jedna veća skupina bila smeštena u prihvatnim logorima u Solunu i nakon nekoliko godina razmilela se po čitavom Balkanu, pa tako mnogi stigoše u Beograd. Oni su, postoje mnoga svedočenja, bili suočeni sa svom onom životnom surovošću, sa mukama prilagođavanja i preživljavanja o kojima su samo mogli čitati kod svojih klasika: Turgenjeva, Dobroljubova i ostalih...” (Priča: Tvrđava Arhangelsk) Upravo tako! Ova knjiga nam otkiva i neke tajne istorije Beograda, njegov ritam i dušu njegovih stanovnika, i vodi nas na putovanje na kome se račun plaća tek po zavšetku vožnje, kao i uvek kada putujemo kroz vreme unazad. ,, Natalija i Valerij Stavrogin, Radivoj Matić, Vlatko Andrić, Svetomir - Sveta Krasić...“ Da li poznajete ove ljude? Koliko je njihova sudbina slična vašoj i u kom ste se liku pronašli proverite sami, ali ne zaboravite da, kako to sam pisac ove zadivljujuće knjige kaže: ,, Nikada ljudi ne nestaju. Naboj ljubavi večno lebdi u vazduhu“. Sasvim sam sigurna da će ova knjiga pronaći put do čitalaca. I još sam sigurnija da će u njoj uživati čitajući je. Bojanu Vorkapiću od srca želim puno uspeha u svetu književnosti, i dobrodošlicu među ,,Pegazove’’ autore koji stvaraju besmrtna