ORG informacione serije CDI Centar za dokumentaciju i informacije Zagreb ORG sistem informatike 6 knjiga (fascikli): 1. ORG manual - Komunikacija podataka KP 2. ORG manual - Mikrokompjuteri Mikroprocesori MM 415 Vol. 4/84 3. ORG manual - Sistemi Baze podataka SBP 402 Vol. 8 4. ORG manual - Tehnike sistem analize TSA 5. ORG manual - Praksa programiranja PP 404 Vol. 8/84 6. ORG manual - Distribuirana obrada DO 410 Vol. 7/84 kljucne reci ya za pretragu kljucne reci za pretragu knjiga knjige strucna literatura informaticka informatika racunar uputstvo kompjuter computer cpu srbija knjiga na srpskom jeziku srpski jezik datoteka file fajl udzbenik udzbenici racunarske osnove osnovna skola srednja skola knjiga za osnovnu skolu knjiga za srednju skolu knjige za osnovnu skolu knjige za srednju skolu fakultet univerzitet sloba arsic knjiga slobodana arsicakurs obuka kljucne reci za pretragu knjiga knjige prektikum prektikumi prirucnik prirucnici fon fona drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri spps ssps spss iz iy SPSS Statistics is a software package used for interactive, or batched, statistical analysis. Long produced by SPSS Inc., it was acquired by IBM in 2009. Current versions (post 2015) have the brand name: IBM SPSS Statistics. The software name originally stood for Statistical Package for the Social Sciences (SPSS),[3] reflecting the original market, then later changed to Statistical Product and Service Solutions. informatika informaticki informaticke statistika statisticke verovatnoca o verovatnoci o statostici za racunar racunarska racunarske kompjuterska kompjuterske softver o softveru alat alati statisticki relecione baye baze podataka relaciona baya baza podataka podaci podatak data o podacima informacija informacije acess acces aces akces patris en rutlidz brzo i lako brzo & lako na srpskom jeziku srpski jezik 85 kompjuterska literatura literature rad sa bazama podataka rad sa tebelama tebela tabele formular formulari the internet show ucenje programiranje programerske postanite administrator baza podataka server serveri servera sql ms majkrosoft majkrosoftova pres press learning lerning lerning ofice ofis ucenje za pocetnike english na engleskom jeziku engleski jezik knjiga knjige katarina mari katarine mari marej word excel powerpoint vord eksel pauerpoint power point pauer point za internet o internetu pravljenje sajta site kreiranje kako napraviti web veb sajt ? front page 2003 frontpage2003 stranica stranice devalopment programming design asp dot net asp . net aspdotnet c sharp daglas rili reli rejli daglasa rilija rejlija pres press kako postati programer .net framework J. developer mspres mspress programski jezik programski jezici language Microsoft 2005 editions Programing Microsoft SQL Server 2005 Andrew J. Brust Stephen Forte endrju brust brast stefan stefen sql servera pq pql pl reporting olap mining native ado.net xml web services ms mihael halvorson vizual bejzik korak po korak za pocetnike programiranje programski jezik jeyik programski jezici jeyici o infprmatici i racunarstvu iz iy informatike i racunarstva zadatak zadaci algoritam algoritmi sa resenjima zbirka zbirke informaticke tehnologije racunar racunari kompjuter kompjuteri antika star start stare antikvarne fortrana o fortranu kolob kobola cobola ljubice hrnjakovic visi jezici za programiranje na nemackom nemacki jezik strani jezici elektronika elektronska kola aat a at media meta nauka naucna knjiga naucne knjige programiranje i resavanje zadataka na tranzistorskim analognim racunarima tranzistor tranzistori tranzistorski analogni racunar tranzistoriski analogni racunari kola analogna ceska slovacka cehoslovacka ceskoslovacka Programming and solving tasks on the transistorized analog computers prag u pragu praska praski computer Programing Programierung za zu yu isbn c ce beograd kljucne reci za pretragu knjiga knjige strucna literatura informaticka informatika racunar uputstvo kompjuter computer cpu srbija knjiga na srpskom jeziku srpski jezik datoteka file fajl udzbenik udzbenici racunarske osnove osnovna skola srednja skola knjiga za osnovnu skolu knjiga za srednju skolu knjige za osnovnu skolu knjige za srednju skolu fakultet univerzitet sloba arsic knjiga slobodana arsicakurs obuka kljucne reci za pretragu knjiga knjige prektikum prektikumi prirucnik prirucnici fon fona drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri spps ssps spss iz iy SPSS Statistics is a software package used for interactive, or batched, statistical analysis. Long produced by SPSS Inc., it was acquired by IBM in 2009. Current versions (post 2015) have the brand name: IBM SPSS Statistics. The software name originally stood for Statistical Package for the Social Sciences (SPSS),[3] reflecting the original market, then later changed to Statistical Product and Service Solutions. informatika informaticki informaticke statistika statisticke verovatnoca o verovatnoci o statostici za racunar racunarska racunarske kompjuterska kompjuterske softver o softveru alat alati statisticki relecione baye baze podataka relaciona baya baza podataka podaci podatak data o podacima informacija informacije acess acces aces akces patris en rutlidz brzo i lako brzo & lako na srpskom jeziku srpski jezik 85 kompjuterska literatura literature rad sa bazama podataka rad sa tebelama tebela tabele formular formulari the internet show ucenje programiranje programerske postanite administrator baza podataka server serveri servera sql ms majkrosoft majkrosoftova pres press learning lerning lerning ofice ofis ucenje za pocetnike english na engleskom jeziku engleski jezik knjiga knjige katarina mari katarine mari marej word excel powerpoint vord eksel pauerpoint power point pauer point za internet o internetu pravljenje sajta site kreiranje kako napraviti web veb sajt ? front page 2003 frontpage2003 stranica stranice devalopment programming design asp dot net asp . net aspdotnet c sharp daglas rili reli rejli daglasa rilija rejlija pres press kako postati programer .net framework J. developer mspres mspress programski jezik programski jezici language Microsoft 2005 editions Programing Microsoft SQL Server 2005 Andrew J. Brust Stephen Forte endrju brust brast stefan stefen sql servera pq pql pl reporting olap mining native ado.net xml web services ms mihael halvorson vizual bejzik korak po korak za pocetnike programiranje programski jezik jeyik programski jezici jeyici o infprmatici i racunarstvu iz iy informatike i racunarstva zadatak zadaci algoritam algoritmi sa resenjima zbirka zbirke informaticke tehnologije racunar racunari kompjuter kompjuteri antika star start stare antikvarne fortrana o fortranu kolob kobola cobola ljubice hrnjakovic visi jezici za programiranje na nemackom nemacki jezik strani jezici elektronika elektronska kola aat a at media meta nauka naucna knjiga naucne knjige programiranje i resavanje zadataka na tranzistorskim analognim racunarima tranzistor tranzistori tranzistorski analogni racunar tranzistoriski analogni racunari kola analogna ceska slovacka cehoslovacka ceskoslovacka Programming and solving tasks on the transistorized analog computers prag u pragu praska praski computer Programing Programierung croatia hrvatska sfrj nostalgija iz iy informatike informacione tehnologije informatika odluke i implementacija osnovni principi softvera arhitektura aop automatska obrada podataka codasyl fortran cobol knjiga knjige retka retko stara stare

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Englesko Arapski, Arapsko Engleski recnik Arapski (arapski عَرَبِيّ [ʕaraˈbijː] odn. العَرَبِيَّة [ʔalʕaraˈbijːah]), jezik koji zajedno sa aramejskim, hebrejskim, ugaritskim i feničanskim jezikom čini semitsku grupu jezika. Arapskim jezikom se govori od 6. veka nove ere, kada se uspostavljanjem islama na teritoriji Arabijskog poluostrva, sprovela njegova standardizacija. Književni jezik se zove savremenim standradni arapski ili književni arapski jezik. Danas je to jedini zvanični oblik, koji se koristi u pisanju zvaničnih dokumenata i u formalnim prilikama poput nastavnih predavanja ili emisija vesti i on je jedini pisani oblik arapskog jezika koji se nije menjao od 7. veka nove ere, od kada je njime zapisana sveta knjiga islama, Kuran. Standardni arapski jezik je konzervativniji i očuvaniji oblik od ostalih varijeteta koji se koriste u govornoj komunikaciji, te je jezička raslojenost - diglosija izuzetno rasprostranjena u arapskom govornom području. Neki od ovih govornih varijeteta su međusobno nerazumljivi, a svi dijalekti zajedno predstavljaju skup sociolingvističkih varijeteta, što znači da se lingvistički oni mogu smatrati zasebnim jezicima, ali se obično grupišu zajedno kao jedinstveni jezik iz verskih i političkih razloga.[2] Ako bi se posmatrali kao zasebni jezici, bilo bi teško utvrditi o koliko je jezika reč, iz razloga što se jezičke i dijalekatske granice ne mogu jasno povući. Ako bi se posmatrao kao jedinstveni arapski jezik, njime danas govori oko 442 miliona stanovnika[3] (kojima je on maternji jezik), a ako bi se posmatrali dijalekti, egipatski varijetet arapskog jezika broji oko 90 miliona govornika, što je veći broj govornika od bilo kog drugog semitskog jezika. [4] Arapski jezik je 11. najkorišćeniji jezik u Sjedinjenim Američkim Državama.[5] Savremeni pisani jezik potiče od jezika Kurana, poznatiji još kao klasični arapski ili kuranski arapski jezik. Široko je korišćen u školama, na univerzitetima, koristi se na radnim mestima, u vladama i medijima - ovaj varijetet se koristi kao zvanični jezik u 26 zemalja i zvanican je jezik islama. Sva gramatička pravila su izvedena upravo iz svete knjige islama, međutim, određene gramatičke konstrukcije su izašle iz svakodnevne govorne upotrebe i zamenjene su novim, modernijim, koje se polako uvode u pisani jezik. Arapski jezik je uticao i na druge jezike koji su prihvatili islam, poput persijskog, turskog, bengali, somali, svahili, bosanski, kazahstanski, bengalski, hindi, urdu, malajski i hausa. Tokom srednjeg veka, književni arapski jezik je bio glavni nosilac kulture u Evropi, a posebno u oblasti nauke, matematike i filozofije. Kao rezultat toga, mnogi evropski jezici u sebi sadrže veliki broj pozajmljenica iz arapskog jezika. Njegov uticaj, u domenu gramatike i leksikologije je vidljiv u mnogim romanskim jezicima, posebno u španskom, portugalskom, sicilijanskom i katalonskom jeziku, zahvaljujući blizini arapske i hrišćanske civilizacije i njihovih međusobnih dodira, kao i 900. godina arapske kulture na Iberijskom poluostrvu, koje je u arapskom jeziku nazvano Al-Andaluz. U arapskom jeziku postoje i reči drugih jezika, poput hebrejskog, grčkog, persijskog, kao i sirijačkog jezika u ranom periodu, u srednjem veku, osetan je uticaj turskog jezika, i kratkotrajni uticaj evropskih jezika, francuskog i engleskog u modernom periodu. Uticaj arapskog jezika je bio najvidljiviji i najbitniji u islamskim zemljama. Najviše je uticao na jezike u domenu vokabulara. Takođe, mnoge reči u drugim jezicima vuku poreklo iz arapskog jezika poput: Beluči, Bengali, Berberski, Bosanski, Katalonski, Engleski, Francuski, Nemački, Hausa, Hinduistanski, Italijanski, Indonežanski, Kirgiski, Kurdski, Kazaški, Kutči, Malajski, Malajamski, Malteški, Pašto, Persijski, Portugalski, Pendžabi, Saraiki, Sindhi, Somalijski, Španski, Svahili, Tagalog, Turski, Urdu, Uzbečki, Volof, kao i svi drugi jezici koji su na neki način došli u dodir sa arapskom jezikom ili sa nekim od jezika koji je bio u kontaktu sa njim. Sam engleski jezik, sadrži u sebi veliki broj arapskih pozajmljenica, neke koje su diretno, a neke preko drugih mediteranskih jezika dospele u engleski jezik. Neke od tih reči su: admiral, adobe, alchemy, alcohol, algebra, algorithm, alkaline, almanac, amber, arsenal, assassin, candy, carat, cipher, coffee, cotton, ghoul, hazard, jar, kismet, lemon, loofah, magazine, mattress, sherbet, sofa, sumac, tariff. Dok drugi jezici puput malteškog i kinubili reči vuku poreklo direktno iz arapskog jezika ali su određenom jezičkom derivacijom se uklopile u taj jezik, umesto uvođenja velikog broja pozajmljenica i gramatičkih pravila.[9] Takođe, arapski jezik je prisutan u mnogim jezicima kroz razne društvene sfere npr. religijska terminologija - berberske reči za molitvu taẓallit `molitva` < salat) (صلاة ṣalāh) je preuzeta i arapskog jezika i koristi se u svakodnevnom govornom berberskom jeziku, kao i akademski termin u ugaritskom jeziku (مَنْطِقٌ mantiq `logika`). Može se videti da je arapski jezik dospeo u druge jezike kao posledica jezičke derivacije, tako je veznik u jednom od indijskih jezika (,,lekin“- ako) preuzeta iz arapskog jezika i koristi se svakodnevno kao deo tog jezika. Arapski jezik je prisutan u nekim rečima koje se svakodnevno javljaju u španskom jeziku (taza „ šolja“), u portugalskom jeziku (,,até“, dok), kao i neki izrazi kao u katalonskom jeziku (,,a betzef“ u izobilju, količini). Mnogi berberski varijeteti kao i Svahili su pozajmili iz arapskog jezika sistem brojeva, dok su sve islamske zemlje direktno preuzele svu versku terminologiju iz arapskog jezika, poput termina salat – molitva i imam – predvodnik molitve. U jezicima koji nisu u direktnom kontaktu sa arapskim svetom, pozajmljenice su dospele putem kontaktnih jezika, kao hinduistanskom jeziku koji je arapske pozajmljenice preuzeo iz persijskog jezika, iako persijski jezik sam pripada Indo-iranskoj porodici jezika, preuzeo je veliki broj arapskih reči. Sam arapski jezik sadrži i veliki broj persijskih reči, iz razloga što je vekovima ranije, persijski jezik uživao uticaj koji je kasnije arapski jezik preuzeo. Neke reči u engleskom jeziku su preuzete iz arapskog jezika derivacijom, preko italijanskog i španskog kao kontaktnog jezika. Među njima su i često korišćene reči poput `coffee` (qahwah), `cotton` (quṭn) and `magazine` (makhāzin), dok reči koje su prepoznatljivog arapskog porekla u engleskom jeziku su: `algebra`, `alcohol`, `alchemy`, `alkali`, `zenith`, i `nadir`. Pojedine reči poput `intention` i `information` su u stvari arapski kalkovi iz filozofske termionologije. Arapske reči su putem islamskih osvajanja dospele i u jezike severne Afrike. Varijante arapskih reči poput reči kitāb (knjiga) su se proširile kroz jezičke grupe Saharske Afrike koje nisu bile na karavanskim putevima..[10] Arapski jezik zauzima u islamskom svetu isti položaj koji latinski jezik ima u Evropi, mnogi arapski pojmovi na polju nauke, filozofije i trgovine iskovane su od arapskog korena od strane nearapskih izvornih govornika posebno od strane aramejskih i persijskih prevodilaca i te reči danas imaju svoje mesto u jeziku. Ovaj proces korišćenja arapskih korena posebno u turskom i persijskom jeziku koji se koristi za prevođenje stranih reči je bio zastupljen sve do 18. i početka 19.veka kada su prostori naseljeni arabljanima potpale pod osmansku vlast...

Mek povez, br.strana 152, drugo izdanje, Beograd 1988. Autor - velemajstor Juri Averbah, Redakcija - velemajstor Aleksandar Matanovic, Dragan Ugrinovic, Aleksandar Bozic i Bozidar Djurasevic. Stanje - vrlo dobro 4+ (veoma dobro ocuvana) SAHOVSKI RECNIK Ovaj recnik sadrzi neophodan minimum termina, reci, izraza i fraza koji omogucavaju takmicarima, sudijama, organizatorima medjunarodnih sahovskih turnira sporazumevanje na 5 osnovnih jezika FIDE (engleskom, nemackom, spanskom, francuskom, i ruskom) kao i na srpskom. Recnik takodje moze biti od pomoci sahistima prilikom koriscenja sahovske literature na ovim jezicima, posebno komentarisanih partija. Recnik se sastoji iz 3 dela i to I Osnovni termini, II Recnik sa registrima III Razgovor Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

Brecht inszeniert Der kaukasische Kreidekreis Kavkaski krug kredom (drama: uvod i pet činova, drama i stih) Bertolta Brehta napisan je u Santa Monici (SAD) 1944/45. godine i premijerno izveden 4. maja 1948. u Nortfildu (Minesota) u Nourse Little Theatre, Carleton College . Tek 7. oktobra 1954. u Teatru am Šifbauerdam u Berlinu predstava je prvi put izvedena na nemačkom jeziku, sa Helen Vajgel u glavnoj ulozi. tvrde korice ilustrovana odlično očuvana exlibris

Nova, nekorišćena Etnologija : od proučavanja starine do kulturologije / Herman Bauzinger ; prevela s nemačkog Aleksandra Bajazetov-Vučen Jedinstveni naslov Volkskunde. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2002 Izdanje Dopunjeno izd. Biblioteka XX vek : Čigoja štampa : Knjižara Krug, 2002 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 350 str. : ilustr. ; 17 cm Drugi autori - osoba Bajazetov-Vučen, Aleksandra Zbirka Biblioteka XX vek ; 129 Prevod dela: Volkskunde / Hermann Bausinger Tiraž 750 Beleška o autoru: str. 4 Registar Bibliografija: str. 321-342. Predmetne odrednice Etnologija Etnologija -- Nemačka Herman Bauzinger (r. 1926) studirao je germanistiku, anglistiku, istoriju i etnologiju; od 1960. radio je kao redovni profesor u Tibingenu, gde je od 1960. sve do 1992. bio na čelu Instituta za empirijsku kulturologiju Ludvig Uland. Proučavao je svakodnevnu kulturu, kulturnu i društvenu istoriju, narodnu književnost i književnost za omladinu, ali se pre svega bavio osnovnim problemima etnologije. Važnija dela: Forme narodne poezije (21980), Bajka. Mašta i stvarnost (31984), Narodna kultura u svetu tehnike (21986), Slepi pas (1991), Pomalo besmrtni (1999), Tipično nemački (2000). Učestvovao je i u priređivanju getingenske Enciklopedije bajke. Knjiga (naslov originala: Hermann Bausinger: Volkskunde. Von der Altertumsforschung zur Kulturanalyse, 1999), sadrži sledeća poglavlja: I O ISTORIJI ETNOLOGIJE KAO NAUKE II KRITIKA OSNOVNIH POJMOVA III RELIKTI – I ŠTA SVE S NJIMA MOŽE DA SE DOGODI IV ANALIZA KULTURE V NOVE PERSPEKTIVE Pogovor (1999).

Mek povez, br.strana 186, Hamburg 1963.god. Autor - velemajstor Max Euwe ex svetski sampion Stanje - vrlo dobro 4 (solidno ocuvana, prednja korica malo presavijena i sa vidljivom flekom u gornjem delu) Handbuch für den fortgeschrittenen Schachspieler - Band III - Die Praxis des Schachspiels Udzbenik/Prirucnik za napredne sahiste notacija pregledna, ilustrovano brojnim manjim dijagramima, tekst i objasnjenja na nemackom jeziku vise u sadrzaju koji prilazem na fotografiji za kategorisane sahiste i ljubitelje saha odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

Tvrd povez, br.strana 208, Sportverlag Berlin 1951 god. Autor - Rolf Schwarz Stanje - vrlo dobro 4- (solidno ocuvana, na nekoliko mesta podvuceno ime igraca, spoljasna korica po ivicama iskrzana - sve kao na prikazanim fotografijama) FRANCUSKA ODBRANA Stara Teoretska knjiga. Obradjene sve varijante Francuske odbrane. Poucni komentari i objasnjenja autora. Ilustrovano brojnim preglednim dijagramima. Notacija je pregledna, tekst i objasnjenja na nemackom jeziku. retko u ponudi za kategorisane sahiste i ljubitelje saha Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo.

Mek povez, br.strana 62, Austrijska sahovska federacija, Graz 1990.god. Stanje - vrlo dobro 4+ (veoma dobro ocuvan) Schach Aktiv broj 9 iz 1990 god Specijalizovani Austrijski sahovski casopis za sahiste i ljubitelje saha Zvanicni sahovski casopis Austrijske sahovske federacije. Osnovan 1979.godine Sadrzi analizirane i komentarisane partije sa aktuelnih turnira. Ilustrovano preglednim dijagramima. Zastupljena i sahovska kompozicija. Tekst i objasnjenja na nemackom jeziku Vise u sadrzaju koji prilazem na fotografiji odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

Milan Bogdanović : STARI I NOVI IV , Prosveta 1952, str. 360. Sadržaj na slici. Očuvanost 3; malo pohabana. BOGDANOVIĆ, Milan, književni kritičar i prevoditelj (Beograd, 4.1. 1892 - Beograd, 2. II. 1964). Kao dobrovoljac sudjelovao u balkanskim ratovima (1912-13). Ranjen u I. svj. ratu i kao rekonvalescent boravio u Parizu 1917. i 1918. Diplomirao 1919. na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Dvije godine radio kao srednjoškolski nastavnik u Beogradu (1919-21), a 1921-23. bio asistent za teoriju književnosti na beogradskom Filozofskom fakultetu. God. 1923-24. bio je upravnik putujućeg Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, a 1940. izabran za honorarnog profesora na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Nakon II. svj. rata, koji je proveo u njemačkom zarobljeništvu, postavljen je za izvanrednog profesora srpske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu (1946-49), a zatim postao upravnikom beogradskoga Narodnog pozorišta (1949-62). Godinama je bio predsjednik Udruženja književnika Srbije, te urednik književnih časopisa (Buktinja, 1923; Srpski književni glasnik, 1928-32; Danas, 1934. i dr.).Objavio je mnogobrojne eseje i kritike, posebno kazališne, ali je pisao i o srpskoj književnosti XIX. st., te o najznačajnijim srpskim i hrvatskim suvremenicima: Crnjanskom, Ujeviću, Krleži, Andriću, i dr. (Stari i novi, I-V, 1931, 1946, 1949, 1952, 1955; Vuk Karadžić, njegov život i kulturno-revolucionarni rad, 1947; Branko Radičević, 1949; Đuro Jaksić i njegovo doba, 1949; O Krleži, 1956. i dr.). Kao središnja književnokritička ličnost međuratnog razdoblja u srpskoj književnosti, Bogdanović nastavlja književnopovijesnu tradiciju kojoj su obilježje dali B. Popović i J. Skerlić. Započevši impresionističkom kritikom pod utjecajem franc. kritičara (Lamaitre) od kojih je naslijedio smisao za ljepotu stila, lapidaran i izuzetan erudit, laka, prštava izraza, Bogdanović 30-ih godina počinje sve naglašenije kritički pisati o posljeratnom ekspresionizmu, modernizmu uopće (Slom posleratnog modernizma, 1934), priznajući mu samo neke formalne vrednote: metaforičko obogaćenje književnog jezika i »razlamanje izvesne okamenotine« stila, zahtijevajući od književnosti da se okani eksperimentiranja jezikom i formom, te da bude »aktivna u društvenom i istoriskom smislu« (Literatura danas, 1934). To ga je i definitivno približilo Krleži s kojim je prijateljevao tridesetak godina i s njim zajedno 1934. izdavao i uređivao časopis Danas.

STRIP 2 59269) DADA 1916 - 1966 , katalog izložbe u Muzeju savremene umetnosti Beograd dokumenta internacionalnog pokreta Dade : izložbu organizuje Goethe-institut za unapređenje nemačkog jezika i kulture u inostranstvu, München sastavio i komentar napisao Hans Richter ; koncepcija izložbe Vogel & Besemer, Köln ; predgovor Hans Richter ; prevod na srpsko-hrvatski Štefka Cobelj O dadaizmu u Jugoslaviji - Dada u Jugoslaviji poseban dodatak kataloga na 4 strane , tekst Miodrag Protić mek povez, format 22 x 21 cm , ilustrovnao, latinica, potpis na predlistu , 104 strane

Tvrd povez sa plastificiranim zastitnim omotom, br.strana 256, Berlin 1989.god. Autori - Nikolai Krogius i Anatoli Mazukewic Stanje - odlicno 5 (izuzetno ocuvana) Omot 4- (malo iskrzan po ivicama - sve kao na prikazanim fotografijama) - MARSHALL ANGRIFF - MARSALOV NAPAD u Spanskoj partiji Autori prikazuju i objasnjavaju sve varijante ovog ostrog i dinamicnog otvaranja. Notacija je figurna (univerzalna) sve je lako za pregled. Tekst i objasnjenja su na nemackom jeziku. Ilustrovano preglednim dijagramima za sahiste i ljubitelje saha Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

Slava Vojvodine Kranjske, izabrana poglavlja - Janez Vajkard Valvasor Izdanje Svet knjige Ljubljana 1984, tvrdi povez, veliki A4 format, 340 strana, vrlo dobro očuvana, ilustrovana. Ima na početku posvetu prethodnom vlasniku. Slovenački jezik. Slava Vojvodine Kranjske (njemački: Die Ehre dess Hertzogthums Crain) enciklopedijsko je djelo koje je izdano 1689. godine u Nürnbergu. Autor enciklopedije je Janez Vajkard Valvasor. Smatra se njegovim najvećim djelom i najvažnijem znanstvenome djelu o Kranjskoj, Valvasarovoj domovini, današnjem dijelu središnje Slovenije. Cijelo se djelo sastoji od 4 svezaka ili knjiga koja su podijeljena na 15 poglavlja ili knjiga. Djelo sveukupno ima 3532 stranica, 24 priloga i 528 bakroreza. Valvasor je predstavio Kranjsku preko nekoliko znanosti, poput povijesti, zemljopisa, topografije, medicine, etnologije, biologije, geologije, itd. Zbog visoke cijene tiskanja, Valvasor je bio prisiljen prodati dvorac Bogenšperk i svoje rodno mjesto u Ljubljani, nakon čega se preselio u Krško gdje je jednu godine kasnije umro.

PROPAST ZAPADA - 1- 4 Osvald Špengler : Uvod Glava prva: O smislu brojeva Glava druga: Problem istorije sveta Glava treća: Makrokozam Glava četvrta: Muzika i plastika Glava peta: Slika duše i osećanje života Glava šesta: Faustovsko i apolinisko saznanje prirode ... Čuveno/legendarno/ delo nemačkog filozofa i matematičara, Osvalda Špenglera, prvi put objavljeno u Minhenu 1917. Od njegovog objavljivanja prošlo je 1OO godina, postalo je /k u l t n o/ delo koje se čita i proučava širom sveta. Njegovom autoru obezbedilo je besmrtnu slavu u panteonu ljudske civilizacije. Špengler shvata istoriju čovečanstva kao život samostalnih, odeljenih, velikih organizama koji se nazivaju `k u l t u r e`. Istorija čovečanstva je /b i o g r a f i j a/ tih kultura. Špengler je životopisac tih /o r g a n s k i h/ jedinstava koje on nalazi u prošlosti i u sadašnjosti. Ta moćna životna, organska, viša bića - `kulture`, živele su i žive sada, pred nama, na organski način. To znači, rađale su se, živele i završavale se smrću kao i svako organsko biće. Stručno rečeno, kulture se svrstavaju u biološke kategorije i stoje pod organsko-vitalističkim aspektom. U tom smislu svaka je kultura `pra-pojava`, `pra-fenomen`, nešto što se sagledava kao osnovni oblik, osnovna ideja, `pralik` postojanja... (Mihajlo Grušić) Kada je 1918. prvi put objavljeno, delo Osvalda Špenglera Propast Zapada izazvalo je pravi intelektualni šok i buru koja zadugo neće utihnuti. Nema boljeg povoda od ove stogodišnjice da se čitaocima ponudi novo izdanje najčitanijeg i najosporavanijeg dela savremene evropske misli. Učenje o cikličnom toku istorije i bunt protiv teorije o progresu ljudskog društva, iskazani izvanredno sugestivnim jezikom, oformili su se, kroz Propast Zapada, u svojevrsnu filozofiju društva i istorije. Nemilosrdno pobijajući progresivističku viziju civilizacije kao najvišeg dostignuća do kojeg je čovečanstvo stiglo, Špengler o njoj govori kao o smrti kulture i kraju istorijskog razvitka posle koga sledi vraćanje u bezistorijsko stanje. Mračni prorok propasti zapadnog društva, čije reči potvrđuje istorija XX i XXI veka, poziva da budemo dorasli svetu tako što ćemo ga razumeti. Osvald Arnold Gotfrid Špengler (nem. Oswald Arnold Gottfried Spengler; 29. maj 1880. — 8. maj 1936.) bio je nemački istoričar i filozof istorije čiji su interesi uključivali i matematiku, nauku i umetnost. Najpoznatiji je po svojoj knjizi Propast Zapada objavljenoj 1918. i 1922., koji pokriva istoriju sveta. On je predložio novu teoriju po kojoj je životni vek civilizacija ograničen i na kraju se one raspadaju. Opširno je pisao tokom Prvog svetskog rata i u međuratnom periodu podržavajući pritom nemačku hegemoniju u Evropi. Godine 1920. Špengler je napisao Prusijanizam i socijalizam, gde se zalagao za organsku, nacionalističku verziju socijalizma i autoritarizma. Neki nacisti (poput Gebelsa) obeležili su Špenglera kao svog intelektualnog prethodnika, pa ipak bio je izopšten od strane nacista posle 1933. zbog pesimističkog stava oko budućnost Nemačke i Evrope, njegovog odbijanja da podrži nacističke ideje o rasnoj superiornosti i njegovog kritičkog rada Čas odluke. Osvald Špengler je rođen u 1880 u Blankenburgu (Vojvodstvo Brunzvik, Nemačko carstvo) kao drugo[1] dete Berharda (1844–1901) i Pauline (1840–1910) Špengler.[2] Osvaldov stariji brat je prevremeno rođen (u osmom mesecu) 1879. godine, kada je njegova majka pokušala da premestiti tešku korpu za veš, i umro tri nedelje posle porođaja. Njegove mlađe sestre bile su Adel (1881—1917), Gertrud (1882—1957), i Hildegard (1885—1942). Osvaldov deda po očevoj liniji, Teodor Špengler (1806-76), bio je metalurški inspektor u Altenbraku[3] Osvaldov otac, Bernhard Špengler, obavljao je dužnost sekretara i bio je vredan čovek sa izraženom odbojnošću prema intelektualcima, koji je pokušao da uvede iste vrednosti i stavove i u svog sina. Osvald je bio lošeg zdravlja, i patio je tokom svog života od migrene i od anksioznog kompleksa. U uzrastu od deset godina, njegova porodica se preselila u univerzitetski grad u Haleu. Ovde Špengler je stekao klasično obrazovanje u lokalnoj gimnaziji (akademski orijentisanoj srednjoj školi). Studira grčki, latinski, matematiku i prirodne nauke. Tu, takođe, razvija svoju sklonost ka umetnosti, naročito poeziji, drami, muzici , bio je pod posebnim uticajem ideja Getea i Ničea. Eksperimentisao je čak sa nekoliko umetničkih ostvarenja, od kojih neka i dalje opstaju. Posle očeve smrti 1901. Špengler je boravio na nekoliko univerziteta (Minhen, Berlin, a Hale) kao privatni naučnik, uzimajući kurseve u širokom spektru tema. Njegove privatne studije bile su neusmerene. U 1903., on nije odbranio svoju doktorsku tezu o Heraklitu zbog nedovoljnih referenci, što je efektivno umanjilo sve šanse za akademsku karijeru. Ipak, godine 1904. on je doktorirao, a već 1905. doživeo je nervni slom. Naučnici zapažaju da je njegov život bio prilično jednoličan. On je kratko radio kao nastavnik u Sorbrukenu, a zatim u Diseldorfu. Od 1908. do 1911. radio je u gimnaziji u Hamburgu, gde je predavao nauku, istoriju, nemački i matematiku. Godine 1911, nakon smrti svoje majke, on se preselio u Minhen, gde je živeo do svoje smrti 1936. Živeo je zatvoreno, uz podršku svog skromnog nasledstva. Špengler je preživeo na vrlo ograničenim sredstvima i živeo je život koji je bio obeležen usamljenošću. Nije posedovao nijednu knjigu, i uzima je poslove tutora ili je pisao za časopise kako bi zaradio dodatni prihod. Kad je započeo rad na prvom tomu Propast Zapada nameravao je u početku da se fokusira na Nemačku u Evropi, ali ga je Agadirska kriza duboko pogodila, tako da je proširio obim svoje studije. Špengler je bio inspirisan radom Oto Sika Propast antike u imenovanju svog dela. Knjiga je završena 1914, ali je odloženo objavljivanje zbog izbijanja svetskog rata. Zbog urođenog srčanog problema, on nije bio pozvan na vojnu službu. Tokom rata, međutim, njegovo nasleđe je uglavnom bilo beskorisno, jer je u investirao u inostranstvu; tako da je Špengler živeo u istinskom siromaštvu za ovaj period. Objavljivanje Propasti Zapada (1918) Kada je knjiga izašla u leto 1918.[4] postigla je veliki uspeh. Doživljeno nacionalno poniženje naneto Versajskim ugovorom iz 1919, a kasnije ekonomska depresija oko 1923-e podstaknuta hiperinflacijom, su činjenice koje su naaizgled govorile u prilog Špenglerovoj zamisli. To je donekle utešielo Nemce jer je naizgle racionalizovala njihovu propast, pretvarajući je u deo većih svetsko-istorijskih procesa. Knjiga je naišla na veliki uspeh i izvan Nemačke, a od 1919 je prevedena i na nekoliko drugih jezika. Špengler je odbacio naknadnu ponudu da postane profesor filozofije na Univerzitetu u Getingenu, rekavši da mu je potrebno vreme da se fokusira na pisanje. O knjizi se naširoko raspravljalo , čak i od strane onih koji je nisu pročitali. Istoričari su uvredili zbog amaterskog rada od strane neobučenog autora i njegovog neoprostivo ne-naučnog pristupa. Tomas Man je uporedio čitanje Špenglerove knjige sa čitanjem Šopenhauera po prvi put. Dok je u Akademiji naišla na mešovit prijem. Maks Veber je jednom prilikom opisao Špenglera kao „veoma genijalnog i obrazovanog diletanta“, dok je Karl Poper opisao tezu kao „besmislenu“. Veliki istoričar antike Eduard Majer gajio je visoko mišljenje o Špengleru, iako je takođe imao i određene zamerke u pogledu njegovog rada. Špenglerova tama, intuicionizam, i misticizam bili su laka meta kritike, pogotovo za pozitiviste i neokantovce koji nisu videli nikakvo veliko značenje u istoriji. Kritičar i esteta grof Hari Kesler mislio je o njemu kao o neoriginalnom i prilično ništavnom autoru, posebno u vezi sa njegovim mišljenjem o Ničeu. Ludvig Vitgenštajn, međutim, deli Špenglerov kulturni pesimizam. Ipak, Špenglerov rad je postao važan temelj za teoriju socijalnog ciklusa. Uticaj Njegova knjiga bila je uspešna među intelektualcima širom sveta, jer je predvideo raspad evropske i američke civilizacije posle nasilnog „doba cezarizma“, navodeći detaljne analogije sa drugim civilizacijama. Produbio je međuratni pesimizam u Evropi.[5] Nemački filozof Ernst Kasirer je objasnio da je na kraju Prvog svetskog rata, sam Špenglerov naslov bio dovoljan da raspali maštu: „U ovom trenutku mnogi, ako ne i većina. nas, shvata da je nešto trulo u državi našoj visoko cenjene zapadne civilizacije. Špenglerova knjiga izrazila je na oštar i pronicljiv način tu uopštenu nelagodnost.[6] Nortrop Fraj tvrdi da dok je svaki element Špenglerove teze pobijen barem desetak puta, to je „jedna od najvećih svetskih romantičnih poezija“ i njene vodeće ideje su „toliko deo našeg mentalnog sklopa danas poput elektrona ili dinosaurusa, i u tom smislu smo svi Špenglerijanci.[7] Špenglerova pesimistička predviđanja o neminovnom padu Zapada inspirisala su rad intelekualaca Trećeg sveta, počev od Kine i Koreje i Čilea, željnih da identifikuju pad zapadnog imperijalizma.[8][9] U Britaniji i Americi, međutim, Špenglerovom pesimizmu je uzvratio optimizam Arnold Tojnbi u Londonu[10] koji je napisao svetsku istoriju u 1940 sa većim akcentom na religiju.[11] Posledice Pregled drugog toma Propasti zapada 1928. u Time časopisu prikazao je uticaj i kontroverze koje su Špenglerove ideje ostvarile tokom 1920: „Kada se prvi tom Propasti Zapada pojavio u Nemačkoj pre nekoliko godina, na hiljade primeraka je prodato. Kultivisani evropski diskurs brzo je postao zasićen Špenglerom- a Špenglerizam je potekao iz pera nebrojenih učenika. Bilo je imperativ pročitati Špengler, sa saosećanjem ili pobunom... i dalje je tako.[12] U drugom tomu, objavljenom 1922, Špengler tvrdi da se nemački socijalizam razlikovao od marksizma, i bio je, u stvari, kompatibilan sa tradicionalnim nemačkim konzervativizmom. U 1924 godini, nakon društveno-ekonomskog preokreta i inflacije, Špengler je ušao u politiku, u pokušaju da dovede Rajhsver generala na vlast kao lidera zemlje. Pokušaj nije uspeo i Špengler se pokazao neefikasnim u domenu praktične politike. U 1931, on je objavio Čovek i Tehnika, koji je upozorio na opasnost od tehnologije i industrijalizacije po kulturu. On je posebno ukazao na tendenciju da se zapadna tehnologija širi među neprijateljskim „obojenim rasama“ koje bi zatim mogle da iskoriste oružje protiv Zapada.. Knjiga je naišla na loš prijem zbog svog anti-industrijalizaciskog stava [citat potreban] Ova knjiga sadrži poznatu Špenglerovu izjavu „Optimizam je kukavičluk“. Uprkos glasanju za Hitlera umesto za Hindenburga 1932, Špengler je smatrao da je Firer vulgaran. On se sastao sa Hitlerom 1933. godine, a nakon duže rasprave ostao je impresioniran, rekavši da Nemačkoj nije potreban „herojski tenor“ već „pravi heroj`. Javno se posvađao sa Alfredom Rozenbergom, a njegov pesimizam i primedbe o Fireru rezultovale su njegovom izolacijom i javnom tišinom. On je dalje odbacio ponude Jozefa Gebelsa da drži javne govore. Pa ipak, Špengler je postao član Nemačke akademije u toku godine. Čas odluke, kada je objavljen 1934, bio je bestseler, ali su ga nacisti kasnije zabranili zbog svih kritika nacional-socijalizma koje je sadržao. Špenglerova kritika liberalizma[13] je sa druge strane pozdravljena od strane nacista, ali se Špengler nije složio sa njihovom biološkim ideologijom i antisemitizmom. Dok je rasne misticizam igrao ključnu ulogu u njegovom pogledu na svet, Špengler je uvek bio otvoreni kritičar pseudo-naučnih rasnih teorija ispovedanih od strane nacista i mnogih drugih u njegovo vreme, i nije bio sklon da promeni svoje poglede u vezi sa Hitlerovim usponom na vlast. Knjiga je takođe upozoravala na predstojeći svetski rat u kome Zapadna civilizacija rizikuje da bude uništena. Tajm magazin je ocenio da je delom Čas Odluke stekao međunarodnu popularnost kao polemičar, preporučuje knjigu „čitaocima koji uživaju energično pisanje“, kojima „će biti drago da se očešu na pogrešan način od strane njegovih oštrih aforizama“ i njegovih pesimističnih predviđanjanja.[14] U svojim privatnim radovima, Špengler je osudio nacistički antisemitizam u još jačem smislu, pišući „koliko puno zavist zbog sposobnost drugih ljudi naspram ličnih nedostatka leži sakrivena u antisemitizmu!`[15] Poslednje godine života Špengler proveo svoje poslednje godine u Minhenu, slušajući Betovena, čitajući Molijera i Šekspira, kupujući nekoliko hiljada knjiga, i prikupljajući drevne tursko, persijsko i hinduističko oružije. On je pravio povremene izlete u Harc planine, i Italiju. U proleće 1936 (neposredno pred smrt), on je gotovo proročki primetio u pismu Rajhslajteru, Hansu Franku da „u narednih deset godina, nemački Rajh verovatno više neće postojati“.[16] Umro je od srčanog udara 8. maja 1936 u Minhenu, tri nedelje pre svog 56-og. rođendana i tačno devet godina pre pada Trećeg rajha. Intelektualni uticaj Kada je Malkolm Kauli 1938. ispitao vodeće američke intelektualce koja od ne-fikcionalnih knjiga im je donela najveće uzbuđenje, Špengler se našao na petom mesto odmah iza Torsten Veblena, Čarlsa Birda, Džona Djuija i Sigmunda Frojda. Podelio je poziciju sa Alfredom Nortom Vajthedom a našao se ispred Lenjina[17] Mnogi Nemci i Austrijanci bili su inspirisani radom Špenglera uključujući slikara Oskara Kokošku, dirigenta Vilhelm Furtvangler, i režisera Frica Langa. Među ostalima Špengler je uticao i na dva giganta evropske filozofije Martina Hajdegera i Ludviga Vitgenštajna. Među britanskim autorima uticao je na Herberta Džordža Velsa,[18] kao i romanopisca Malkoma Lovrija. Američki autori koji su bili pod uticajem Špenglera uključuju Ernesta Hemingveja, Vila Katera,[19] Henrija Milera,[20] i F. Skot Ficdžeralda,[21] koji je jednom sebe nazvao „američkim Špenglerijancem“. *Osim toga, komunalna čitanja Propasti Zapada ostavila su veliki uticaj na osnivače Bit generacije. Špenglerova vizija ciklične prirode civilizacije i savremenosti kraja evropskog ciklusa Zapadne civilizacije vodila je Vilijams S. Borousa, Džeka Keruaka i Alena Ginsberga u potragu za semenom narednog ciklusa u zajednicama čiju su deo bili.[22] Za razliku od ovog dela sveta u U Latinskoj Americi, intelektualce i pisce je posebno privukao Špenglerov argument, koji je podrazumevao da je Evropa bila u terminalnom padu.[23] Postoje indicije da se ponovo rasplamsao interesovanje za Špenglera[24][25][26] Špenglerov pesimizam nije prošao nekažnjeno. U izdanju Ilustrovane londonske novosti od 10. jula 1920, godine G. K. Česterton je polemisao o pesimistima (ne pominjući Špenglera po imenu) i njihovim optimističnim kritičarima, tvrdeći da ni jedni ni drugi nisu uzeli u obzir ljudsku slobodu izbora: „Pesimisti veruju da je kosmos sat koji je pokrenut i ne može se zaustaviti; naprednjaci veruju da je on sat koji oni sami navijaju. Ali ja verujem da je svet ono što smo izabrali da od njega napravimo, i da smo mi ono što smo izabrali da od sebe napravimo; i da će naš preporod ili naša propast podjednako, na kraju i jednako, svedočiti sa trubom, našoj slobodi... idea 216+316+296+356 STANJE ODLIČNO KAO NOVO L.1/3

U dobrom stanju, nekorišćena Muhamed : postanak i širenje Islama ; Alah je veliki : Propadanje i novi polet islama : od Abdul Hamida do Ibn Sauda / napisao Esad Bej ; [prevod [prvog dela] s nemačkog originala Hamza Humo ; [drugo] delo preveo s nemačkog originala Manojlo Ozerović] Jedinstveni naslov Mohamed : Eine biographie. srp Allah ist Gross : Niedergang und aufstieg der islamischen welt von Abdul Hamid bis Ibn Saud. srp Vrsta građe knjiga URL medijskog objekta odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1991 Izdanje Reprint izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo delo, 1991 (Moskva : IAN) Fizički opis 334, 479 str., [1] list s geogr. kartom : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Humo, Hamza Ozerović, Manojlo Biblioteka Ljudi i događaji Biblioteka Vidici. Veliki lјudi i događaji ; knj. 2 Svedočanstva : o velikim lјudima i događajima ; ǂknj. ǂ10 Napomene Prevod dela: Mohamed : Eine biographie ; Allah ist Gross : Niedergang und aufstieg der islamischen welt von Abdul Hamid bis Ibn Saud / von Essad Bey Tiraž 5000. Fototipsko izd.: Beograd : Geca Kon, 1940. i Beograd : Geca Kon, 1937. Nusenbaum, Lev Abramovič, 1905-1942 = Nussimbaum, Lev Abramovič, 1905-1942 MUHAMED: Postanak i širenje Islama 1. deo - Svet pre Muhameda 2. deo - Poslanstvo 3. deo - Božja država 4. deo - Svet posle božjeg poslanika ALAH JE VELIK: Propadanje i novi polet Islama od Abdul Hamida do Ibn Sauda 1. deo - Od nomada do svetske države 2. deo - Propadanje Islama 3. deo - Novi polet Islama 4. deo - Evropa u opasnosti

ETNOLOGIJA: Herman Bauzinger **Potpuno nova, nekorišćena knjiga.** Naslov Etnologija : od proučavanja starine do kulturologije / Herman Bauzinger ; prevela s nemačkog Aleksandra Bajazetov-Vučen Jedinstveni naslov Volkskunde. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2002 Izdanje Dopunjeno izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Čigoja štampa : Knjižara Krug, 2002 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 350 str. : ilustr. ; 17 cm Drugi autori - osoba Bajazetov-Vučen, Aleksandra Zbirka Biblioteka XX vek ; 129 ISBN 86-7562-017-9 Napomene Prevod dela: Volkskunde / Hermann Bausinger Tiraž 750 Beleška o autoru: str. 4 Registar Bibliografija: str. 321-342. Predmetne odrednice Etnologija Etnologija -- Nemačka Herman Bauzinger (r. 1926) studirao je germanistiku, anglistiku, istoriju i etnologiju; od 1960. radio je kao redovni profesor u Tibingenu, gde je od 1960. sve do 1992. bio na čelu Instituta za empirijsku kulturologiju Ludvig Uland. Proučavao je svakodnevnu kulturu, kulturnu i društvenu istoriju, narodnu književnost i književnost za omladinu, ali se pre svega bavio osnovnim problemima etnologije. Važnija dela: Forme narodne poezije (21980), Bajka. Mašta i stvarnost (31984), Narodna kultura u svetu tehnike (21986), Slepi pas (1991), Pomalo besmrtni (1999), Tipično nemački (2000). Učestvovao je i u priređivanju getingenske Enciklopedije bajke. Knjiga (naslov originala: Hermann Bausinger: Volkskunde. Von der Altertumsforschung zur Kulturanalyse, 1999), sadrži sledeća poglavlja: I O ISTORIJI ETNOLOGIJE KAO NAUKE, II KRITIKA OSNOVNIH POJMOVA, III RELIKTI – I ŠTA SVE S NJIMA MOŽE DA SE DOGODI, IV ANALIZA KULTURE, V NOVE PERSPEKTIVE, Pogovor (1999).

Nova, nekorišćena Tabula Smaragdina priredio i preveo sa latinskog, nemačkog i engleskog jezika Dušan Đorđević Mileusnić Jedinstveni naslov De alchemia. srpski jezik Vrsta građe knjiga ; odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2018 Knjižarsko-izdavačka zadruga Baraba, 2018 (Beograd : Alta nova) Fizički opis 173 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Mileusnić, Dušan Đorđević = Mileusnić, Dušan Đorđević Bibliotheca Hermetica / [Knjižarsko-izdavačka zadruga Baraba, Beograd]. Alchymia ; 1 Prevod dela: De alchemia Tekst na više pisama Tiraž 500 Napomene: str. 64-66, 109-122, 168-173. Predmetne odrednice Alhemija Smaragdna ploča Smaragdna ploča, Smaragdna tablica ili Zapisi sa smaragda (lat. Tabula Smaragdina) jedan je od najstarijih poznatih alhemijskih tekstova koji, prema verovanju, potiče iz 2. ili 3. veka pre n. e. Autorstvo teksta pripisano je kralјu/bogu Hermesu Trismegistosu, helenističkom sinkretizmu egipatskog boga Thotha i grčkog boga Hermesa. Prema legendi, tekst na smaragd ugravirao je Hermes lično, a pronađena je na njegovom grobu Velikoj piramidi u Gizi. Smaragdna ploča je bila posve nepoznata sve do srednjeg veka, a iako se smatra da je original bio pisan grčkim jezikom i datiran u 4.veku, najstarije preživele kopije su verojatno iz 9. ili 10. veku, na arapskom jeziku. U ezoterijskoj tradiciji, Ploča se smatra delom hermetičke literature pripisane Hermesu. Delo se prvi put pojavilo na Zapadu u delu Pseudo-Aristotela Secretum Secretorum(Secretum Secretorum), što je zapravo prevod arapske knjige Kitab Sirr al-Asar, verovatno iz 9.veka. Knjigu je u 12. veku preveo na latinski Johannes Hispalensis (Johannes Hispalensis).

Mek povez, br.strana 168, drugo izdanje, Berlin 1961. god. Autor - A.Brinckmann Stanje - vrlo dobro 4 (solidno ocuvana, potpis na prvoj strani, na nekim stranama podvlacena imena sahista u naslovu partije, i na par mesta dopisan tekst) KURT RICHTERS beste Partien Najbolje sahovske partije Kurta Rihtera, velikog majstora saha i jednog od najbriljantnijih napadaca u istoriji saha Ukupno prikazano 98 njegovih partija sa komentarima + sahovske studije i sahovski problemi Kurta Rihtera. Tekst je na nemackom jeziku, notacija je pregledna retko u ponudi za sahiste, ljubitelje saha i kolekcionare ako ima pitanja - kontakt preko poruka

Mek kartonski povez, originalno izdanje na nemackom jeziku, br.strana oko 88, Verlag Otto Maier Ravensburg 1912.god. Autor - Max Weiss Stanje - vrlo dobro 4+ (veoma dobro ocuvana) SCHACHAUFGABEN nebst Losungen fur Anfanger im Schachspiel von Max Weiss Napomena - stranice nisu numerisane rednim brojevima i nije prikazana godina izdanja. Ova knjiga je izdata 1912 god. Pisac Max Weiss (1870-1927) koji je svojih 8 (osam) napisanih knjiga o sahu izdao u razdoblju od 1910 do 1912 god. retko u ponudi za sahiste, ljubitelje saha i kolekcionare Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

Mek povez, (format 21 cm), br.strana 160, Dizeldorf 1988.god. Autor - Anker Aasum Stanje - vrlo dobro 4+ (veoma dobro ocuvana, tanko/uredno podvlaceno ime igraca) 1. Sc3 Sleipner Eröffnung Sahovsko Otvaranje 1. Sc3 Autor na teoriji i odabranim partijama detaljno prikazuje i objasnjava varijante karakteristicne za ovo veoma retko otvaranje koje pocinje prvim potezom 1.Sc3. Partije su ilustrovane dijagramima. Notacija je ok, tekst i komentari su na nemackom jeziku. Sadrzaj je na fotografiji retko u ponudi za sahiste i ljubitelje saha Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

Tvrd povez sa plastificiranim zastitnim omotom, br.strana 252, Berlin 1987 god. Autori - Fritz Hoffmann, Gunter Schiller, dr.Karl-Heinz Siehndel i Manfred Zucker. Stanje - odlicno 5- (veoma ocuvana) Stanje omota - vrlo dobro 4+ PROBLEMSCHACH 407 AUFGABEN UND STUDIEN PROBLEMSAH 407 ZADATAKA I STUDIJA Autori daju odlican izbor sahovskih problema i studija, ukupno 407. Ilustrovano preglednim dijagramima, notacija je figurna (univerzalna), sve lako za pregled, tekst je na nemackom jeziku. Sadrzaj prikazan na fotografijama retko u ponudi za kvalifikovane sahiste i ljubitelje sahovske kompozicije odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

Römische Militärstation und Heiligtum des Iupiter Dolichenus Institute of Archaeology, Warsaw University 2000 278 strana + 17 strana tabli : ilustrovano ; jezik nemački, ruski očuvanoist 5 Antički Rim Vorwort Einleitung I. Balaklava 1. Quellen, Inschriften, Amphorenstempel 2. Forschungen bis 1992 3. Gebäude l (Grabung 1992) II. Das Dolichenum 1. Erhaltene Bausubstanz 2. Stratigraphie und Bauperioden 3. Probleme der Rekonstruktion 4. Visuelle Darstellung des Rekonstruktionsversuches (J. Kaniszewski) III. Skulptur, Reliefs und Mobiliar aus Stein 1. Skulptur und Reliefs 2. Steinstützen der Tischplatten 3. Tischplatten 4. Mobiliar IV. Lateinische Inschriften und Ziegelstempel 1. Inschriften 2. Ziegelstempel (A.A. Filippenko) V. Kleinfunde aus dem Dolichenum 1. Fundmünzen (E.Ja. Turovskij, S.G. Dem`janCuk) 2. Terrakotten (A.V. Sevcenko) 3. Tonlampen und Räucherfässer (V.A. Nessel`) 4. Amphoren und Fässer (E.Ju. Kienina) 5. Küchengefäße (E.Ju. Kienina) 6. Tischgefäße (V.A. Nessel`) 7. Gläser (M. Wagner) 8. Mühlsteine (R. Karasiewicz-Szczypiorski) 9. Tierknochen (A. Grezak, J. Piatkowska-Malecka) Zusammenfassung Beiträge 1. Der römische Münzschatzfund von Balaklava (A.A. Filippenko, N.A. Alekseenko) 2. Die Keramikfunde aus dem Gebäude l in Balaklava-Kadykovka (L.A. Kovalevskaja) 3. Fragment einer griechischen Inschrift aus Balaklava mit Erwähnung des L. Arrius Alcibiades (O.Ja. Savelja) 4. Der Grabstein des lulius Vales aus Balaklava (O.Ja. Savelja, T. Sarnowski) 5. Zu den Familienverhältnissen der römischen Soldaten und Offiziere auf der Südkrim (T. Sarnowski, O.Ja. Savelja) 6. Der Grabstein der Freigelassenen IOSPE I2 562 und die Anfänge der römischen Stadtgarnison von Chersonesos (T. Sarnowski). 7. Lateinische Ziegelstempel aus Chersonesos (l I.A. Antonoval, D.A. Kostromißev) 8. Zur Lesung und Datierung der lateinischen Ziegelstempel aus der Südkrim (T. Sarnowski) 9. Zum religiösen Leben der römischen Vexillationen auf der Südkrim (T. Sarnowski) 10. Zum bosporanischen Krieg im späten 2. Jh. n.Chr. (T. Sarnowski) 11. Das römische Heer in Chersonesos und auf ihrem ländlichen Gebiet in der 2. Hälfte des 2. und im 1. Drittel des 3. Jh. (V.M. Zubar`) 12. Römische Besatzungstruppen auf der Südkrim im Spiegel der neuen Funde (T. Sarnowski) Abkürzungsverzeichnis Tafeln

Nova, nekorišćena . Granice prosvetiteljstva : društvena geneza modernog antisemitizma / Detlef Klausen ; s nemačkog prevela Drinka Gojković Jedinstveni naslov Grenzen der Aufklärung. srp Jezik srpski Godina 2003 Beograd : Biblioteka XX vek : Krug, 2003 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 350 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Gojković, Drinka, 1947- = Gojković, Drinka, 1947- Zbirka Biblioteka XX vek ; 136 Napomene Prevod dela: Grenzen der Aufklärung / Detlev Claussen Tiraž 1.000 Podaci o prevodima citata: str. 345-346 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 337-344 Registar. Predmetne odrednice Antisemitizam -- Nemačka Holokaust Jevreji -- Progoni -- Nemačka -- 1939-1945 Etnički odnosi -- Nemačka Društvena geneza modernog antisemitizma... De­tlef Kla­u­sen (De­tlev Cla­us­sen) ro­đen je 1948. u Ham­bur­gu. Stu­di­rao je, u Frank­fur­tu na Maj­ni, fi­lo­zo­fi­ju, so­ci­o­lo­gi­ju, po­li­ti­ku i na­u­ku o knji­žev­no­sti. Dok­to­ri­rao je 1985. Ob­ja­vio je knji­ge: Lu­kav­stvo na­si­lja. So­ci­jal­ne re­vo­lu­ci­je i nji­ho­ve te­o­ri­je (List der Ge­walt. So­zi­a­le Re­vo­lu­ti­o­nen und ihre The­o­rien, 1982); Pod pri­ti­skom kon­for­mi­zma. O od­no­su kri­tič­ke te­o­ri­je i psi­ho­a­na­li­ze (Un­term Kon­for­mitätszwang. Zum Verhältnis von Kri­tischer The­o­rie und Psycho­ a­nalyse, 1988); Od mr­žnje pre­ma Je­vre­ji­ma do an­ti­se­mi­ti­zma. Ma­te­ri­ja­li za jed­nu po­rek­nu­tu isto­ri­ju (Vom Ju­den­hass zum An­ti­se­mi­ti­smus. Ma­te­ri­a­lien zu einer ver­le­ug­ne­ten Geschic­hte, 1988); Ka­me­nog sr­ca. Po­li­tič­ki ese­ji (Mit ste­i­ner­nem Her­zen. Po­li­tische Es­says, 1989); Te­o­dor Ador­no. Po­sled­nji ge­ni­je (The­o­dor W. Ador­no. Ein let­ztes Ge­nie, 2003). Kla­u­sen je pro­fe­sor je na Uni­ver­zi­te­tu u Ha­no­ve­ru, gde pre­da­je druš­tve­nu te­o­ri­ju, so­ci­o­lo­gi­ju kul­tu­re i so­ci­o­lo­gi­ju na­u­ke. Ži­vi u Frank­fur­tu na Maj­ni. Sadržaj: 1. PRO­ME­NJE­NA PROŠ­LOST 2. SE­ĆA­TI SE AUŠ­VI­CA 3. GRA­NI­CE PRO­SVE­TI­TELJ­STVA 4. EMAN­CI­PA­TOR­SKA DI­MEN­ZI­JA 5. SVET BEZ PRI­ZNA­NJA 6. ZA­TRO­VA­NI OD­NO­SI 7. UČIN Spisak literature Podaci o prevodima citata Predmetni registar

Odlično stanje „Wort in der Zeit“ wurde im Jahr des Staatsvertrages gegründet und musste sein Erscheinen mit dem Ende der Großen Koalition 1966 einstellen. Dazwischen erfüllte es, durchaus im Einklang mit dem Bestreben des Herausgebers Rudolf Henz, die Rolle eines halböffentlichen Repräsentationsorgans für österreichische Literatur, wofür sie auch mit damals sonst noch kaum üblichen Subventionen bedacht wurde. Zwar sah Henz in der Förderung junger Schriftsteller(innen) eine der Aufgaben der Zeitschrift, dominiert wurden die Hefte aber von der älteren und mittleren Generation sowie der Fixierung eines österreichischen Kanons schon verstorbener und heute großteils wenig bekannter Schriftsteller. Diese wurden am Anfang der Hefte mit Handschriftenproben, Texten, Photographien und kurzen Essays vorgestellt. Erst mit dem Eintritt von Gerhard Fritsch in die Redaktion öffnete sich die Zeitschrift vermehrt jüngeren Autor(inn)en. Die Publikation von Texten Konrad Bayers und Gerhard Rühms führte allerdings 1964 zu entrüsteten Reaktionen. Sechs Briefe von damals prominenten Literaten wurden abgedruckt, doch Henz stellte sich - obwohl er selbst gegen den Abdruck der Texte opponiert hatte - hinter seinen Redakteur, zumal die Dominanz etablierter Schriftsteller und der Österreichischen Gesellschaft für Literatur unter Wolfgang Kraus auch in den Folgeheften gewahrt blieb. Nur dem Jubiläumsheft zum zehnjährigen Bestehen von „Wort in der Zeit“ kann eine Ausgewogenheit zwischen Tradition und Modernen zugesprochen werden. Als Gerhard Fritsch wegen Differenzen mit dem Stiasny-Verlag und – trotz gegenteiliger Behauptungen aller Protagonisten – auch seiner literarischen Linie, die Neuem neben dem Alten zumindest einen gewissen Raum geben wollte, gekündigt wurde, druckte „Wort in der Zeit“ ein Protestschreiben von zu großen Teilen auch heute noch namhaften Autor(inn)en ab. Der Ruin des Verlages setzte der Zeitschrift ein Ende, der Versuch einer Fortführung im Jahr 1966 mit zwar gleichem Titel, aber nun politischerer und andere Bereiche der Kunst mitumfassender Ausrichtung unter Humbert Fink währte nur 6 Ausgaben. Mit Literatur und Kritik erschien im selben Jahr jedoch schon jene Zeitschrift, in der wiederum Rudolf Henz und Gerhard Fritsch das Programm von „Wort in der Zeit“ mit etwas anderer Gewichtung fortsetzten. Untertitel Österreichische Literaturzeitschrift Herausgeber I.1-IX.12: Rudolf Henz X.1-XI.12:: Rudolf Henz und Gerhard Zerling XII.1-6: Humbert Fink und Gerhard Zerling Redakteure I.1-III.3: Schriftleitung: Hanns von Winter I.1-II.2, 9 u. Sonderheft: Für den Inhalt verantwortlich: Max Kortschak II.10-XI.9: Für den Inhalt verantwortlich: Wilhelm Setje-Eilers VI.1- XI.6: Redaktionelle Mitarbeit: Gerhard Fritsch (ab VIII.9: Redaktion) XI.7-XII.6: Redaktionelle Mitarbeit: Walter Zitzenbacher Ort: Verlag Graz, Wien: Stiasny Verlag AutorInnen H.C. Artmann, Otto Basil, Konrad Bayer, Thomas Bernhard, Felix Braun, Walter Buchebner, Christine Busta, Herbert Eisenreich, Gerhard Fritsch, Albert Paris Gütersloh, Rudolf Henz, Ernst Jandl, Wolfgang Kraus, Alexander Lernet-Holenia, Wieland Schmied, Ernst Schönwiese, Herbert Zand [mehr ...] ÜbersetzerInnen Milo Dor, Reinhard Federmann, Max Mell, Oskar Jan Tauschinski [mehr ...] Bildende KünstlerInnen Werner Berg, Albert Paris Gütersloh, Oskar Kokoschka, Fritz Wotruba [mehr ...] FotografInnen Otto Breicha, Tibor Hirsch [mehr ...] Redaktionssitz I.1-VIII.8: Keine Redaktionsadresse, nur Adressen von Henz (Zehenthofgasse 30, 1190 Wien) und Winter (Ebendorferstraße 3, 1010 Wien) angegeben VIII.9-XI.6: Herrengasse 5, 1010 Wien Erscheinungsverlauf 1955: I.1-6 1956: II.1-12, Sonderheft 1957: III.1-12 1958: IV.1-12 1959: V.1-12 1960: VI.1-12 1961: VII.1-12 1962: VIII.1-12 1963: IX.1-12, Doppelheft 8/9 1964: X.1-12, Doppelheft 7/8 1965: XI.1/2-12, Doppelheft 8/9 1966: XII.1-6 Erscheinungsweise Monatlich Druck Heinrich Stiasnys Söhne, Annenstr. 65 Vertrieb / Verkauf „Die Zeitschrift „Wort in der Zeit“ ist in allen Buchhandlungen erhältlich. Sie kann auch außerhalb Österreichs ohne alle Devisenschwierigkeiten bezogen werden.“ (I.1, S.64) Auflage Siehe Wolfgang Hackl: Kein Bollwerk der alten Garde – keine Experimentierbude. Wort in der Zeit (1955-1965). Innsbruck: Universität 1988 (= Innsbrucker Beiträge zu Kulturwissenschaft. Germanistische Reihe. Band 35), S. 66. Format 8° Umfang 64 S. Preis I.1-II.12: S 8.- (DM 1.40, Sfr. 1.40), Jahresabonnement S 75.- (DM 12.50, Sfr. 12.50) III.1-V.12: S 12.- (DM 2.-, Sfr. 2.-), Jahresabonnement S 120.- (DM 20.-, Sfr. 20.-) VI.1-XI.12: S 18.- (DM 3.-, Sfr 3.-), Jahresabonnement S 180.- (DM 30.-, Sfr. 30.-) XII.1-12: S 25.- (DM 4.-, Sfr 4.-), Jahresabonnement S 240.- (DM 40.-, Sfr 40.-) Nachfolger Literatur und Kritik (seit 1966) Sonder- und Begleitpublikationen Sonderheft 1956: Südtirol (Schriftleitung: Oswald Sailer, Znacanistraße 5/1, Bozen) Inhaltliche Schwerpunkte Literatur Gattungen Lyrik, Prosa, dramatischer Text, Essay, Rezension Registernachweise Jeder Jahrgang enthält ein Jahrgangsregister. Detailiertes Register aller Hefte in: Wolfgang Hackl: Kein Bollwerk der alten Garde – keine Experimentierbude. Wort in der Zeit (1955-1965). Innsbruck: Universität 1988 (= Innsbrucker Beiträge zu Kulturwissenschaft. Germanistische Reihe. Band 35). Programmatische Äußerungen `Unsre Monatsschrift will allein der Dichtung dienen und nicht einer literarischen Gruppe oder Richtung. Wenn wir noch dazu die österreichische Dichtung voranstellen, dann mag unser Vorhaben noch kühner erscheinen. Dennoch empfinden wohl mit uns alle am Schrifttum interessierten Kreise den Mangel eines Organs, das, über reine Buchbesprechungen hinaus, die Dichtung in Österreich wertet und einordnet, soweit dies für Zeitgenossen überhaupt möglich ist. Während nämlich die Kritik in Österreich das ausländische Schrifttum mit großer Sorgfalt verfolgt, während es in österreichischen literarischen Kreisen zum guten Ton gehört, die wesentlichen Werke des Weltschrifttums der Gegenwart zu kennen und sich mit ihnen zu beschäftigen, gilt es umgekehrt ganz und gar nicht als ungezogen, vom österreichischen Schrifttum wenig oder nichts zu wissen. Daß dabei das fremdsprachige Ausland oft die literarischen Zusammenhänge zwischen dem alten und dem neuen Österreich nicht begreift und etwa Rainer Maria Rilke und Franz Kafka zu Tschechoslowaken oder Ödön von Horvath zu einem Ungarn stempelt, unterstreicht nur diese Behauptung. Wir wollen diese Fehlmeinungen ebensowenig nachtragen, wie den Ausspruch eines sehr prominenten deutschen Literaturkritikers, der seinen Vortrag in Wien vor den Vertretern des geistigen Österreich mit den Worten begann: `Meine Herren, ich sehe Sie nicht, ich kenne ihr Gesicht nicht.` Dieses Gesicht zu zeichnen, ist unsere Aufgabe. Wie soll es auch der Nachbar kennen, wenn wir es verhüllen, wenn wir vor allem das Schaffen der mittleren Generation, das im Kampf der Stile und Experimente und im Reklamewirbel einer sensationellen Reportageliteratur an den Rand gedrückt wurde, verschweigen. Nun, dieser Kampf ebbt heute ab. Auch im Bereich der Wortkunst klären sich die Dinge, und es ist an der Zeit, auch bei Experimenten das Wesentliche von der Konfektion, das Echte vom geschickten Machwerk zu scheiden. Wenn wir aber in unserer neuen Zeitschrift Österreich in den Mittelpunkt stellen, dann wollen wir uns damit weder einengen noch absondern. Wenn wir Österreich sagen, dann denken wir geistigg Europa mit, so wie wir es seit Jahrhunderten gewohnt sind. [...] Daß wir in `Wort und Zeit` sowohl bei den Gesamtdarstellungen einzelner Autoren als auch im kritischen Teil vor allem jenen Werken nachspüren werden, in denen unsere Zeit Gestalt und Form wird, ist genau so verständlich, wie daß wir dem literarischen Nachwuchs unsere besondere Aufmerksamkeit widmen werden, wobei es gleichgültig ist, ob das echte Talent aus dieser oder jener Gruppe kommt.` Rudolf Henz: Vorwort des Herausgebers. WidZ I.1, S. 1f. Gestaltung Beispiele Standorte (Auswahl) ÖNB (858.080-B.Neu-Per), UBK, UBS, UBLT, UBW, UBW FBG Literatur DLZ S. 830-835. Stefan Alker: Das Andere nicht zu kurz kommen lassen. Werk und Wirken von Gerhard Fritsch. Wien: Braumüller 2007, S. 118-124. Karl-Heinz Bohrer: Die besondere Leistung Österreichs. In: Die Welt vom 4. März 1965. Br.: Tabus. In: Frankfurter Allgemeine Zeitung vom 12. Januar 1967. Gerhard Fritsch: Nachruf auf eine Zeitschrift. In: Literatur und Kritik 1 (1966), H. 1, S. 54f. Wolfgang Hackl: Kein Bollwerk der alten Garde – keine Experimentierbude. Wort in der Zeit (1955-1965). Innsbruck: Universität 1988 (=Innsbrucker Beiträge zu Kulturwissenschaft. Germanistische Reihe. Band 35). Wolfgang Hackl: „Kollegial bis zur Selbstverleugnung“. Gerhard Fritsch als Redakteur und Herausgeber von Literaturzeitschriften. In: Stefan Alker, Andreas Brandtner (Hg.): Gerhard Fritsch, Schriftsteller in Österreich: Wien Sonderzahl 2005, S. 205-223. Rudolf Henz: Von `Wort in der Zeit` zu `Literatur und Kritik`. In: Literatur und Kritik 15 (1980), S. 625f. Rudolf Henz: Wort in der Zeit. In: Akzente 10 (1963), S. 74f. Renate Langer: 30 Jahre „Literatur und Kritik“. Salzburg: Otto Müller Verlag 1996 (= Sonderband von Literatur und Kritik), S. 5f. Adelbert Muhr: Die graue Eminenz der Avantgarde. Zu Otto Basils 60. Geburtstag am 24. Dezember 1961. In: Wort in der Zeit 7 (1961), H. 12, S. 10-17. Hans F. Prokop: Österreichische literarische Zeitschriften 1945-1970. In: Literatur und Kritik (1970) H. 50, S. 630. Rudolf Rathei: `Literatur und Kritik`, `Wort in der Zeit`. In: Neue Wege 22 (1966), H. 215, S. 34. Wendelin Schmidt-Dengler: Bruchlinien. Vorlesungen zur österreichischen Literatur 1945-1990. Salzburg, Wien: Residenz 1995, S. 101-109. H[ilde] Sp[iel]: Eine neue Zeitschrift in Österreich. In: Frankfurter Allgemeine Zeitung vom 8. Februar 1966. Hilde Spiel: Gegen Österreichs Verkropfung. In: Frankfurter Allgemeine Zeitung vom 18. April 1966. Hilde Spiel: Österreichs Bart. In: Frankfurter Allgemeine Zeitung vom 19. Februar 1965, S. 32. Hilde Spiel: Die österreichische Literatur nach 1945. Eine Einführung. In: Dies. (Hg.): Die zeitgenössische Literatur Österreichs. Zürich, München: Kindler 1976 (= Kindlers Literaturgeschichte der Gegenwart), S. 78f. Friedrich Torberg: Worte, Texte und Zeichen in der Zeit. In: Forum 3 (1956), H. 28, S. 151. Eleonore Zlabinger: Literarische Zeitschriften in Österreich 1945-1964. Innsbruck: Hausarbeit 1965, S. 65-68. [anonym]: Zur österreichischen Literatur und `Wort in der Zeit`. In: Wort in der Zeit [11] (1965), H. 1/2, S. 4-35. Tags: Austrijska knjizevnost Tomas Bernahrd Robert Muzil Na nemackom jeziku Moderna proza

Vida E. Marković: PRILOG EPISTEMOLOGIJI KNJIŽEVNOSTI, Prosveta Beograd/Institut za pedagoška istraživanja 1978, str. 206. Eksperimentalno ispitivanje nastave književnosti na univerzitetu. Očuvanost 4 i ima autorkinu posvetu. se rodila 1916. godine u Zagrebu, gde je i završila Filološku školu. Nakon toga preselila se u Beograd, gde se njen otac Edo Mraković, poznati ekonomista i demokrata tog doba nastanio sa svojom porodicom od šestoro dece. U Beogradu Vida je završalila Filoški fakultet, osvajajući nagradu najboljeg studenta te godine na beogradskom univerzitetu. Vida E. Marković je počela karijeru kao profesorka nemačkog jezika, ali odmah nakon 6. aprila 1941. godine napušta ovaj posao i nastavlja kao profesorka francuskog i engleskog jezika. Nakon Drugog svetskog rata zapošljava se kao uredni i prevodilac u Tanjugu. Doktorirala je na temi posvećenoj Džonu Golsvortiju na univerzitetu u Lidsu 1954. godine.

Odlično očuvano Istorija svetske književnosti veći format odlično očuvano ilustrovano kvalitetna štampa MLADOST-ZAGREB 1974-1982 god. 4557 str. 24X17 CM Povijest svjetske književnosti u sedam knjiga 1. Klasične književnosti Bliskog istoka, indijska, kineska, japanska i perzijska književnost; arapske i ostale književnosti azijskih naroda 2. Grčka (antička), rimska, bizantska, srednjovjekovna latinska, novovjekovna latinska, novogrčka i albanska književnost 3. Francuska i ostale književnosti francuskog jezičnog izraza; provansalska i rumunjska književnost 4. Talijanska, španjolska, portugalska, brazilska, katalonska, baskijska književnost i književnost na ladino jeziku; hispano-američke i retoromanske književnosti 5. Književnosti njemačkog jezičnog izraza, skandinavske književnosti; književnost na jidišu i madžarska književnost 6. Keltska, engleska i sjevernoamerička književnost; ostale književnosti engleskog jezičnog izraza i afričke književnosti 7. Češka, slovačka, poljska, lužičkosrpska, stara ruska, novija ruska, bjeloruska, ukrajinska i bugarska književnost; baltičke književnosti, armenska i gruzijska književnost; književnosti drugih kavkaskih naroda tags: Istorija engleske francuske nemačke grčke italijanske češke skandinavske američke irske ... književnosti avangarda ekspresionizam nemacki francuski nadrealizam dadaizam renesansa knjizevnost renesanse baroka antička rimska lirika epika drama književnosti naroda sveta ...