Svijet Stavio sam u neispravne jer NEMA roman! Pri dnu desno oštećena naslovnica! Iz sadržaja: Naslovna strana: ? (foto agencija IMS) Moda: Od ujutro do navečer, Za punije, Bez rukava (modeli ?) Krojenje: Haljine, Suknje, Bermude, Dečji modni kut, Koso krojena suknja Pletenje: Pruge, Geometrijski uzorak Svijet svijetu Po meri čovjeka - Stambena izgradnja Karlovac: Varilac Ana Ivić (tvornica `Kordun`) Rijeka: Kruh kao poslastica (moderna pekara) Pula festival 1980. Neca Falk - Kao gljive poslije kiše Split 1980. - Nadalina - Boris Dvornik i Oliver Dragojević Zagreb: Izložba `Srce u narodnom likovnom izrazu` - Može li išta bez srca Triglavu u pohode Svijet kroz svijet: Hulio Iglesijas, Marija Šnajder... Gužva zbog mode, ili... Ženski presedan s Islanda Male tajne našeg mora Film: Nema mira među zvezdama (Zvezdane staze, Rat zvezda) na dve strane i 6 fotografija Priče iz sudskih dosijea Feljton: Ljubav vrednija od krune 3.deo (Edvard i Simpson) Prokletnice Vez, vezenje, kukičanje: Stolnjak Otkrij sebe u prošlosti (slavne ličnosti kad su bili mali) Brižit Bardo sa 13 godina Za mlade i neiskusne Strip: Tu, oko nas (Claire Bretecher) geg tabla Svijet priča: Čuvaj se galebova - Bruno Profaca (Split) Kuvar (Recepti) ... Ocena: 3+. Vidi slike. Skladište: Magazini 87 Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Praktična žena strana: 82 Iz sadržaja: Naslovna: ? Bačko Petrovo Selo: Podmladak Crvenog Krsta (OŠ `Šalju Mihalj`) Tragom požutelih fotografija: Crikvenica 1943. tri skojevke Estrada: Vesna Popović Unosna zanimanja: Uzgoj glista Lepe bez kompleksa (Sofija Loren) Beograd: Provodadžija Marta Klemenc Rajac, Negotin: Desanka Đukić Đurđevo, Žabalj: Nada Mijatov bacila petogodišnjeg sina u bunar Film, pozorište, TV: Svetlana Toma `Cigani lete u nebo` Svet: Gordon Tompson, Rok Hadson Barbara Kartlend, kraljica ljubavnih romana Kino spomenar: O muvama i kravicama (Ranko Munitić) Ličnosti: Zafir Hadžimanov (na 3 strane i 7 fotografije) na slikama su i Vasil i Senka Zašto ste ih voleli: Brigita Helm (na dve strane i 6 fotografije) Feljton: Legenda koja traje (Ernest Hemingvej) 1.deo Ljubavni roman u nastavcima: Pozdrav iz Pariza 7.deo Doktor roman: Zagonetni lekar - Artur Bruk (kompletan roman) Likovni prilog: Portret ratnika - Sebastiano del Piombo Kultura stanovanja: Radni prostor Pletenje: Džemperi za đake Moda: Kostimi, Jakne (modeli ?) Kuvar (Recepti): Sarme od vinova lišća, Šareni ražnjići, Sve od belanaca, Kokteli od povrća Ljubavna priča: Kraljica ruža - Anđela Boris Krojenje: Safari haljina, Plavi komplet, Svilena bluza, Crvena sportska haljina... Vez, vezenje, kukičanje: Cvetni milje, Planinske kuće, Cvetni stolnjak, Rišelje na posteljini ... Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Magazini 54 Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

ISTORIJSKI SUVENIR - KUVARICA VEŽENA CRVENIM BODOM Zemlja porekla: Kraljevina Jugoslavija Vreme veza: 1935. godine Boja: Osnova: bela , Motiv: ručni vez crvenim koncem cveća Materijal: Pamuk Dimenzije: 95 x 80 cm Detaljno stanje: Ganc novi, nikad korišćeni. Kvalitet ovog vezenog komada - 100 % prirodna vlakna. Istorija: Danas Kuvarica više nema na zidovima u kuhinjama. Moderan način života poslao ih je u etnografske muzeje, na stare fotografije i u kolektivno sećanje, a ranije generacije su rasle uz hranu spremljenu na šporetima iznad kojih su ponosno stajale vežene zidne slike - kuvarice. Ali, one su ostale istorijski suveniri... na njima su najčešće zapisane naivne i idilične poruke iz svakodnevnog života, ali često su ti tekstovi satkani sa puno ženskog duha i vrcavosti. Tako, kada danas posmatramo sve te motive i poruke izvežene u različitim bojama konca ( a ima različitih Kuvarica preko 80)... kada ih malo analiziramo možemo da u njima vidimo zidne novine sa blagom ironijom i kritikom društva. Na početku 20. veka u školama je postojao predmet - ženski ručni rad. Sve devojke su morale da znaju da vezu, a obavezni deo devojačke spreme za udaju bili su rukom vezeni radovi. Devojačka sprema obuhvatala je: vezene jorganske čaršave, vezene jastučnice, čaršave, stolnjake, košulje, spavaćice ... pa i kuvarice ... Zidne vezene slike, poznatije kao `kuvarice`, takođe su bile jedan obavezan segment devojačkog štafira. A da li se zna koliko je duga njihova tradicija i odakle su naše bake, prabake dobile ideju za ovakav ručni rad? Iz Holandije, preko Nemačke, Austrije i Mađarske početkom 20. veka kuvarice su stigle u Srbiju. Prvo u Vojvodinu, a odatle i u južne krajeve naše zemlje. Spretne domaćice vezle su ih na pravougaonom komadu pamučnog platna, domaćem tkanom platnu, a mogle su se i kupiti u trukerskim radnjama, na vašarima i pijacama. Kuvarice su početkom 20. veka su bile nezaobilazni detalj u svakoj kući. Sa privlačnim slikama, u kojima su prizori iz svakodnevnog života, sa porukama koje su najčešće šaljive. Postavljane su pored umivaonika, iznad šporeta i kreveta da bi zaštitile zidove, ali i kao ukras. Najčešće je tu bio natpis:“Kuvarice manje zbori, da ti ručak ne zagori!“, po kome su, priča kaže, ova mala naivna umetnička dela i dobila naziv Kuvarice.

Stavio sam u neispravne jer NEMA roman! Nada - Jedan od najpoznatijih ženskih časopisa na ovim prostorima. Bavio se najzanimljivijim temama iz javnog života, od zdravlja do estrade. Žene iz nekadašnjeg srednjeg sloja kupovale su ovaj list iz nedelje u nedelju. Kao i mnogi drugi, ugašen na početku finsnijske krize u zemlji. Iz sadržaja: Naslovna strana: Seid Memić Vajta Moda: Raznobojno modno leto (modeli?) Vez, vezenje, kukičanje: Raskošni detalji, Stolnjak, Milje, Mali mornar, Orijentalni motiv... Feljton: Mešoviti brakovi u Jugoslaviji 1.deo Naši u svetu i iz sveta: Osmeh mami goste Intervju: Mira Banjac (na dve strane i jedna fotografija) Ilona Staler (Ćićolina) od striptizete do poslanika Tržište ljubavi na stupcima štampe: U modi su imućni partneri Feljton: Utvrđivanje očinstva pred sudom 3.deo Zaječar `Kristal`: Kristalne čaše pune deviza (jedna strana i 3 fotografije) Iz Palate pravde: Zlatan lančić Živkova Bara, Ušće kod Obrenovca: Sa terencima na licu mesta U belom svetu: Ramona Del Abate, Elizabet Tejlor i Ričard Gir, Karolina Menar... Naši u belom svetu: Uspeh iz inata Vesna Šunjić, direktor `Zlatke Vuković` o štrajkovima: Direktora treba izmisliti U poseti: Seid Memić Vajta (na dve strane i 7 fotografije) Krojenje: Modeli s krojnog arka Feljton: Stiv Mek Kvin 4.deo Feljton: Naše istraživanje o sidi 2.deo Medicinski dodatak: pedijatar, ginekolog, ortoped, specijalist medicine Strip: Stari zanati - Grnčari 3.deo (Zekira i Ahmet Muminović) Letnje cveće za zimske dane Kuvar, recepti: Za letnje osveženje Škola atraktivnog pletenja 6.deo Ljubavna priča: Momak s gitarom - Dajna Grej Šarena strana: Marija Šel, Martina Navratilova i Džudi Nelson, Ana Bekuta ... Ocena: 4-. Vidi slike. Skladište: Magazini 2 Težina: 150 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

NOVO, NEOTPAKOVANO na papucama odstampano `ŽELEZNICE SRBIJE` 29 x 11 cm voz, vagon, pruga, kola za spavanje i rucavanje Iza ove skraćenice stoji dugovečna i izuzetno korisna željeznička institucija koja se zvala `Kola za spavanje i ručavanje`. Naime, željeznica, kao jedan od najvažnijih izuma devetnaestog veka, kada se još znalo za neki red, veoma brzo je došla do zaključka da putnicima treba obezbediti krevet i hranu. Za tren oka – istorijski gledano – željeznica je premrežila Evropu i Ameriku i krenula u Aziju. Prosečna brzina voza bila je otprilike kao danas u Srbiji (47 km/h), pa je putovanje trajalo. Sirotinji je bilo lako: oni su putovali na kratkim rastojanjima, pa su im dremanje u mreži za prtljag III klase i kuvana kokoš zamotana u novine, hleb, luk i slanina bili dovoljni. Bogatiji svet putovao je na duža rastojanja: odatle Orijent ekspres kao paradigmatična slika vrhunca željezničkog saobraćaja. Ej: Pariz–Istanbul, četiri dana! U Americi i Rusiji još gore: Petrograd–Habarovsk 15 dana; Vašington–San Francisko nedelju dana! Naravno da se potreba za spavaćim kolima pojavila odmah, a za kolima za ručavanje neposredno zatim. Tako je i bilo. Ovaj autor ima iz detinjstva najnežnije uspomene na KSR. Kao prvo, posle nekog vremena emancipovao sam se od mreže za prtljag do ležaja u spavaćim kolima jer sam porastao, pa je u tom smislu postignut porodični konsenzus. Kao drugo, tata je postao gostujući profesor u zemljama dovoljno dalekim da su spavaća kola bila neophodna. Kola za ručavanje su se, naravno, podrazumevala: standard je već bio nadmašio nivo pečene kokoške zamotane u `Politiku` i pohovanih šnicli u onoj aluminijumskoj kutiji sa rupicama koju mlađe generacije, srećom, ne poznaju. To je bio neki početak šezdesetih godina, kada je jedini problem bio kako prošvercovati dolare kupljene na crno; pasoši i vize već su bili dostupni bez problema. A zavidljivcima i socijalnim demagozima koji će me proglasiti razmaženim derištem Titovog doba odgovaram odmah bosanskom poslovicom: ne jede pitu ko ima, nego ko je navikao (sledi i ekstremno vulgaran dodatak koji možete da zamislite). Dakle, prva spavaća kola i vagon restorani koje pamtim bili su svi od reda stara dobra austrougarska roba na uskotračnoj željeznici Beograd–Sarajevo–Mostar–Dubrovnik. Odmah se video ofucani bivši luksuz: tamnocrveni izlizani pliš i opšti dizajn besarabijske javne kuće. Posteljina je, međutim, bila bela, uštirkana i čista; osoblje uljudno i efikasno; hrana odlična, stolnjaci besprekorni, a vuklo se i zaostalih kristalnih čaša i pokoja srebrna viljuška. Slično, ako ne i bolje, bilo je u naslednicima Orijent ekspresa, međunarodnim ekspresima koji su kroz Beograd išli čak u Pariz, London, Berlin i Stokholm; o Habarovsku i da ne govorim, jer su tamo išli tata i mama bez mene, ali kažu da je bilo sjajno. Kao već poodrasli klipan-poluhipik koristio sam omladinske povlastice, pak sam tako spavaćim kolima stizao do cele Evrope, hraneći se u vagon-restoranima – kad sam uspeo da zaradim ili od mojih otmem koju marku ili dolar; inače sam bio autostop. E, to je bio provod: kao prvo, pogranični organi budili su me tek u Jesenicama ili Sežani, kad sam se već lepo naspavao, a ne četiri puta od Beograda do Ljubljane, kao pre nedelju dana. Bio je to provod nebeski: kao prvo, putovanje željeznicom je po ljudskoj meri, jer čovek sve vidi kroz prozor. Sa neodobravanjem gledam na ove superbrze vozove, pa makar me Željeznice Srbije vozale do kraja života njihovom prosečnom brzinom; kao da se pa negde žurim... Jednom sam tako išao spavaćim kolima za Berlin, pa sam ručao u vagon-restoranu, a voz je baš išao brzo kroz Istočnu Nemačku. Pokvareni Istočni Nemci smestili su nam tako naglo skretanje na sporedni kolosek (posle su mi rekli ti iz vagon-restorana da to stalno rade, iz pakosti), pa smo konobari, kuvar i ja skupljali penzionerke i ostalo s poda. Već preko deset godina ovaj autor svako malo putuje preko zapadnih granica; uglavnom u vagon-restoranu (Zagreb je blizu), to jest kad ga ima. Nema ga, na primer, kad je neka veća utakmica jer navijački šljam najviše voli da ga razbije i usput opljačka piće, kad su već tu. Kad ga ima, a najčešće ga ima, pogranični organi ponekad imaju primedbu: po nekom propisu svaki putnik čeka graničnu i carinsku kontrolu u kupeu u koji se ukrcao. Mi koji se ukrcamo odmah u kola za ručavanje moramo da saslušamo ritualnu pridiku na tu temu, pa organi odu dalje. Drugi problem je pušenje: Slovenci ne daju uopšte; Hrvati traže odeljak za nepušače, kao i naša vlast. Tako se dešava da dični pripadnici Trojedinog plemena (Srbi, Hrvati i Slovenci) nervozno stoje oko onog šanka u vagon-restoranu i čekaju da voz izađe iz Dobove (dabogda naučili gde je Dobova!), pa da zapale kao ljudi. I, za kraj: mi imamo sreće. Britanci su početkom sedamdesetih rešili da ukinu vagon-restorane, pa je to izazavalo opštenarodni otpor na čijem čelu je bio ser Lorens Olivije lično, ali im nije pomoglo. Onda su smanjili gabarite svojih vagona da bi mogli da ih provuku kroz tunele za metro, pa u spavaća kola nije mogao da stane čovek normalne visine ako ne spava zgrčen; verujte, probao sam. Od vagon-restorana ostao je samo mali šank do koga ne možete da doprete od žednih Engleza, Škota i Velšana. Pa posle neko kaže da zapadna civilizacija ne propada... izvor : Vreme - milos vasic