Stolnjak od leakrila sa vezom i čipkom,prečnik 80 cm

malo pogužvan, ali stolnjak u odličnom stanju, dimenzije 45 x 43 cm, na fotografijama visoke rezolucije je veoma lepo prikazano stanje predmeta

Etno vezeni stolnjak 185 x 125 cm Nema ostecenja, ima flekova, ali zbog sarenolikosti ne dolaze puno do izrazaja i ne stete ni funkcionalnosti ni estetici ... Za ljubitelje etno stvari!

Retro prekrivac-stolnjak-prostirka 200 x 140 cm

Manji stolnjak bogato vezen etno motivima rucni rad 90 x 88 cm, ima manja ostecenja koja pravim ljubiteljima etno stvari nece smetati ... a i uopsteno ne stete puno ni lepoti ni funkcionalnosti

Vintage Bogato vezeni stolnjak u kombinaciji sa poentlas cipkom 180 x 130 cm, okolo je kombinacija vezenih ruza i poentlas cipke, a po sredini su samo vezene ruze ... Ima par svetlih flekova koji su jedva vidljivi i nimalo ne stete estetici stolnjakv... dugo nije pran i vec posle prvog pranja flekovi su dosta izbledeli, tako da ce posle nekoliko pranja totalno nestati ...

Manji stolnjak od belog veza stolnjak je koriscen pa je moguce da ima po neku neupadljivu flekicu dimenzije 56 x 56

Etno stolnjak 160 x 115 cm Izgleda kao rucno tkan, a nije ...

Ručno vežen stolnjak na šifonu 185x140

Vezeni stolnjak na pamučnom platnu Motiv: vaze sa cvećem Dimenzije: 75x70 cm

Rucno tkani prekrivac 210 x 70 Moze kao prekrivac, stolnjak, prostirka, da se naprave jastucici ... za etno kuce, etno kafane ili nesto trece ...

Kvalitetno šareno tkanje,dužine132cm.plus 10cm.rese.širine124cm.plus 10cm.rese.meni služilo kao stolnjak,ali može i u druge namene,mogu se napraviti kecelje za narodnu nosnju,ili neki etno motiv,slikala sam nedostatke,tj.fleke koje nisam uspela da eliminišem.

Plava marama od kašmira sa srmom i lepom šarom marama sa dva lica može se koristiti i kao etno stolnjak malo deblja marama nekorišćana 74 cm x 74 cm ** imam i identičnu maramu u zelenoj boji **

Zelena marama od kašmira sa srmom i lepom šarom marama sa dva lica može se koristiti i kao etno stolnjak malo deblja marama nekorišćana 74 cm x 74 cm ** imam i identičnu maramu u kraljevsko plavoj boji **

Ručno heklani prekrivač od svilenkastog debljeg konca (iz fabrike tepiha) za manji francuski ležaj (200x140cm) ili devojački krevet. Dimenzije 230x200cm Ne pegla se, težak oko 2,5kg. Svetlo-zlatne boje , može da se koristi i kao stolnjak za veći robusni sto. Nekorišćen.

Rucni radovi po 199 din 1. NOV heklani Milje 42 x 24 cm 2. Vezeni milje precnika 24 cm 3. 2 miljea kombinacija vez i heklanje precnika 16 i 14 cm 4. Manji vezeni stolnjak sa najsitnijim krsticima 82 x 37 cm

Retro prekrivac Seherzada od svilenog goblen platna prekrivac, stolnjak ili nesto trece . . . 215 x 150 cm bez resa, a rese su oko svih strana i duzina resa je 11 cm. na nekim mestima je platno kao razvuceno, ali nije puno oslabljeno i ne umanjuje ni lepotu ni funkcionalnost . . . bogat motiv

vezeni ukrasni čaršav / vezena ukrasna pokrivka za kuhinjsku policu dimenzije: oko 90 x 20 cm motiv: pripremanje hrane (u 3 prizora); stanje loše; postoji mnoštvo upornih fleka; bojim se da ih nije moguće odstraniti; Za pretragu: poličnjak, mali stolnjak za policu, mali čaršaf, mini pokrivač / prekrivač / prekrivka, sitan vez, urađeno vezom / veženjem / vezenjem, vezeno, izvezeno,

Tekstilna industrija Mirka Ginova Skopje Jugoslavija nekorišćeni čajni set u originalnoj kutiji , stajao više od 40 godina. U odličnom stanju, sa etiketama. Veoma lepe tradicionalne šare sastoji se od Stolnjaka 80 x 80 cm Nadstolnjaka 30 x 80 cm i 4 salvete od tkanine 30 x 30 cm Zaista vredan i raritetan primerak za Ex-YU kolekcionare

vezeni ukrasni čaršav / vezena ukrasna pokrivka za kuhinjsku policu dimenzije: oko 91 x 20 cm motiv: voćni (grožđe i valjda jabuke); stanje solidno (kao na slikama); NAPOMENA na sporednoj slici: - jedna resa se samo malo zakovrnula; - dakle, ne fali deo; Za pretragu: poličnjak, mali stolnjak za policu, mali čaršaf, mini pokrivač / prekrivač / prekrivka, sitan vez, urađeno vezom / veženjem / vezenjem, vezeno, izvezeno,

Knjiga je nova. Đurđica Petrović - Od pusta do zlatoveza, Tkanja i vez Ђурђица Петровић - Од пуста до златовеза, Ткања и вез 406 strana : ilustrovano ; 17 cm Beograd : Srpski genealoški centar, 2003 Prof. dr Đurđica Petrović (Nova Pazova 1927 - Beograd 2003) – redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu – ulazi u red naših najznačajnijih etnologa druge polovine XX veka. Gimnaziju je pohađala u Beogradu; studirala etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1948-1952); doktorirala na istom fakultetu sa temom Oružarski zanati u našoj zemlji za vreme osmanske uprave (1964). Radila je u Vojnom muzeju JNA u Beogradu (1952-1971) i Filozofskom fakultetu u Beogradu (1971-1992). Više puta je bila upravnik Odelenja za etnologiju, rukovodilac naučnih projekata Odelenja, član fakultetskih komisija, predsednik Velikog saveta Fakulteta, prva žena dekan u istoriji Filozofskog fakulteta (1989-1992). Objavila je preko 160 naučnih radova i posebnih izdanja u zemlji i inostranstvu. Bila je stalni drugi sekretar Etnološkog društva Srbije, član-osnivač Mreže za etnološka i istorijska istraživanja Saveta Evrope, kao predstavnik SFRJ, a zatim Srbije. Specijalnosti: zanatska izrada oružja u zapadnom delu jugoistočne Evrope, materijalna kultura i svakodnevni život (kraj XIII-polovina XIX. veka), pretežno na Jadranu i bližem kopnenom zaleđu. Bila je član Demokratske stranke od njenog osnivanja, predsednik Odbora za kulturu Demokratske stranke i član njenog Glavnog odbora. Ideja za objavljivanje ove knjige potekla je od studenata, diplomaca, magistranata i doktoranata prof. Đurđice Petrović sa namerom da se njenim publikovanjem obeleži 75 godina njenog života i etnološkog rada, visoko cenjenog u zemlji i inostranstvu. S tim ciljem predano smo radili na pripremi rukopisa za štampu devet meseci u protekloj 2002. godini. U međuvremenu, u drugoj polovini prošle godine, prof. dr Đurđica Petrović se teško razbolela. I pored naših nadanja da će savladati tešku i neizlečivu bolest ona je preminula 12. januara 2003.godine. Nadali smo se da će doživeti da vidi ovu knjigu čijem se izdavanju veoma radovala. Ipak videla je knjigu na pausu i otisak korica na papiru. Nama, njenim studentima, ostala je obaveza da ovaj započeti posao dovršimo. Čini nam se da bi ova knjiga trebalo da bude nezaobilazno štivo i priručnik svima onima, koji se bave proučavanjima materijalne kulture, ne samo etnolozima – istraživačima tekstilnog rukotvorstva i narodnih nošnji – po muzejima, već i drugima, onima koji se posredno i neposredno bave istorijskim, tradicijskim ali i savremenim tekstilom i produktima od njega.Knjigu Od pusta do zlatoveza čine studije o tekstilu na prostorima ex-Jugoslavije, uticajima i prožimanjima graničnih kultura na ovom prostoru, pa i šire na prostoru Balkana i Podunavlja. Kao što se vidi iz sadržaja prvi deo je posvećen srednjovekovnom tekstilu, a drugi deo različitim načinima ukrašavanja tekstilnih rukotvorina. Ove studije danas mogu da posluže kao prilog izučavanju kulturnog kontinuiteta i akulturacija u materijalnoj kulturi jugoistočne Evrope,Sadržaj: Tkanja Srednjovekovni vuneni pokrivači; Prostirke i pokrivači, Pust; Sklavina, Čerga, Rakno, Guba, Kosmač, Sagovi, Stolnjaci, Ubrus. Razboj, Likovne karakteristike narodnih domaćih rukotvorina; Vezovi: Aplikacije, Građa, Zlatovez, Beli vez, Gradski vez, Vez perlicama.

ISTORIJSKI SUVENIR - KUVARICA VEŽENA CRVENIM BODOM Zemlja porekla: Kraljevina Jugoslavija Vreme veza: 1935. godine Boja: Osnova: bela , Motiv: ručni vez crvenim koncem cveća Materijal: Pamuk Dimenzije: 95 x 80 cm Detaljno stanje: Ganc novi, nikad korišćeni. Kvalitet ovog vezenog komada - 100 % prirodna vlakna. Istorija: Danas Kuvarica više nema na zidovima u kuhinjama. Moderan način života poslao ih je u etnografske muzeje, na stare fotografije i u kolektivno sećanje, a ranije generacije su rasle uz hranu spremljenu na šporetima iznad kojih su ponosno stajale vežene zidne slike - kuvarice. Ali, one su ostale istorijski suveniri... na njima su najčešće zapisane naivne i idilične poruke iz svakodnevnog života, ali često su ti tekstovi satkani sa puno ženskog duha i vrcavosti. Tako, kada danas posmatramo sve te motive i poruke izvežene u različitim bojama konca ( a ima različitih Kuvarica preko 80)... kada ih malo analiziramo možemo da u njima vidimo zidne novine sa blagom ironijom i kritikom društva. Na početku 20. veka u školama je postojao predmet - ženski ručni rad. Sve devojke su morale da znaju da vezu, a obavezni deo devojačke spreme za udaju bili su rukom vezeni radovi. Devojačka sprema obuhvatala je: vezene jorganske čaršave, vezene jastučnice, čaršave, stolnjake, košulje, spavaćice ... pa i kuvarice ... Zidne vezene slike, poznatije kao `kuvarice`, takođe su bile jedan obavezan segment devojačkog štafira. A da li se zna koliko je duga njihova tradicija i odakle su naše bake, prabake dobile ideju za ovakav ručni rad? Iz Holandije, preko Nemačke, Austrije i Mađarske početkom 20. veka kuvarice su stigle u Srbiju. Prvo u Vojvodinu, a odatle i u južne krajeve naše zemlje. Spretne domaćice vezle su ih na pravougaonom komadu pamučnog platna, domaćem tkanom platnu, a mogle su se i kupiti u trukerskim radnjama, na vašarima i pijacama. Kuvarice su početkom 20. veka su bile nezaobilazni detalj u svakoj kući. Sa privlačnim slikama, u kojima su prizori iz svakodnevnog života, sa porukama koje su najčešće šaljive. Postavljane su pored umivaonika, iznad šporeta i kreveta da bi zaštitile zidove, ali i kao ukras. Najčešće je tu bio natpis:“Kuvarice manje zbori, da ti ručak ne zagori!“, po kome su, priča kaže, ova mala naivna umetnička dela i dobila naziv Kuvarice.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta autorke! Ana Sec - Pincir Tatjana Bugarski Mnoge žetvene običaje zabeležene širom Evrope karakterišu pokušaji da se duh vegetacije sačuva nakon ubiranja plodova i deluje i sledeće godine, kako bi se nastavio vegetativni ciklus. Za Frejzera, najpoznatijeg utemeljivača antropologije, ovi običaji su nastali kao rezultat verovanja u duh žita. Domaći etnolozi su tokom XX veka mnoge običaje beležili i tumačili u skladu sa Frejzerovim teorijama. To su pretežno običaji vezani za poljoprivredne radove, kao i oni koji pripadaju božićnom ciklusu praznika. Korišćenje slame u obrednoobičajnoj praksi se, pri tome, pokazuje kao nit koja ih spaja. Običaj pletenja žetvenog venca zabeležen je u mnogim mestima Vojvodine, kod različitih etničkih zajednica. U setvi je naročito važnu ulogu imalo seme iz žetvenog venca od prethodne žetve, koje je mešano sa semenom za tu godinu. U nekim porodicama se prvo sejala pšenica iz prošlogodišnjeg žitnog venca, pa tek onda ostala pšenica. Božićna slama je jedan od najprepoznatljivijih simbola proslavljanja Božića. Mnogi zabeleženi običaji za Badnje veče i Božić su vezani za slamu, koja nas podseća na mesto rođenja Isusa Hrista. Pre večere je u kuću unošena slama. NJu je ritualno unosio domaćin ili domaćica, uz simbolično kvocanje i pijukanje dece. Prvo se prostirala po stolu – unakrst, a zatim se pokrivala vrećom i stolnjakom. Ranije se na Badnje veče jelo na podu – na slami. Slama se prostirala po čitavoj prostoriji, a uveče se i spavalo na njoj. Badnje veče i Božić karakterišu i drugi običaji koji podsećaju na Hristovo rođenje u pećini, na slami. U mnogim mestima Vojvodine su bili poznati ophodi vertepaša (betlehemara), koji su na Badnje veče obilazili kuće i izvodili predstave na temu Hristovog rođenja. Tom prilikom se nosio vertep – model crkve sa predstavom Hristovog rođenja. Obavezni deo svih ovih povorki bile su pesme, u kojima se, po pravilu, spominje Hristovo rođenje na slami. Slama je svakodnevno korišćena u domaćinstvu počev od građenja i pokrivanje kuća i štala, sve do izrade predmeta za potrebe domaćinstva: saćura za brašno, jaja i hleb; ukrasnih predmeta, užadi, šešira, košnica za pčele. Višak slame se, takođe, koristio, i to kao stočna hrana isečena na sitne komade i pomešana sa suvom hranom, kao postelja za domaće životinje. Vremenom su predmeti od slame iz seoskog života prešli u nove kulturne kontekste. Kao materijal za umetničko izražavanje i izradu predmeta posebne namene, slama je vremenom pronašla mesto u savremenom životu. Postala je simbol nekih novih vrednosti, upravo na tragovima onih značenja koja je imala kao deo verovanja i rituala, ali i njihovih kasnijih interpretacija koje pripadaju domenu folklorizma.