Razglednica : Дописна карта : - Vijuge: Žirovi sa stolnjaka iz Slavonije, Tehnika: Krstačka - Rezane ruže s krstovima iz Gline (Hrvatska), Tehnika: pošavna brojem Izdavač: PKN Димензије: 15x10 цм

Kvalitetno šareno tkanje,dužine132cm.plus 10cm.rese.širine124cm.plus 10cm.rese.meni služilo kao stolnjak,ali može i u druge namene,mogu se napraviti kecelje za narodnu nosnju,ili neki etno motiv,slikala sam nedostatke,tj.fleke koje nisam uspela da eliminišem.

Plava marama od kašmira sa srmom i lepom šarom marama sa dva lica može se koristiti i kao etno stolnjak malo deblja marama nekorišćana 74 cm x 74 cm ** imam i identičnu maramu u zelenoj boji **

Zelena marama od kašmira sa srmom i lepom šarom marama sa dva lica može se koristiti i kao etno stolnjak malo deblja marama nekorišćana 74 cm x 74 cm ** imam i identičnu maramu u kraljevsko plavoj boji **

Ručno heklani prekrivač od svilenkastog debljeg konca (iz fabrike tepiha) za manji francuski ležaj (200x140cm) ili devojački krevet. Dimenzije 230x200cm Ne pegla se, težak oko 2,5kg. Svetlo-zlatne boje , može da se koristi i kao stolnjak za veći robusni sto. Nekorišćen.

Rucni radovi po 199 din 1. NOV heklani Milje 42 x 24 cm 2. Vezeni milje precnika 24 cm 3. 2 miljea kombinacija vez i heklanje precnika 16 i 14 cm 4. Manji vezeni stolnjak sa najsitnijim krsticima 82 x 37 cm

Vintage Duralex ( Francuska )- retro soljice za kafu . Kombinacija peskiranog i obicnog ( transparent ) stakla. Vatrostalne. Brendirane i soljice i pripadajuce tacne. oko 1970/1980 6x soljica i 6x tacna. Zbog svoje neutralnosti izuzetno lako uklopive u sve stilove i boje servisa i stolnjaka. Mogucnost licnog uvida u predmet, po dogovoru.

Retro prekrivac Seherzada od svilenog goblen platna prekrivac, stolnjak ili nesto trece . . . 215 x 150 cm bez resa, a rese su oko svih strana i duzina resa je 11 cm. na nekim mestima je platno kao razvuceno, ali nije puno oslabljeno i ne umanjuje ni lepotu ni funkcionalnost . . . bogat motiv

vezeni ukrasni čaršav / vezena ukrasna pokrivka za kuhinjsku policu dimenzije: oko 90 x 20 cm motiv: pripremanje hrane (u 3 prizora); stanje loše; postoji mnoštvo upornih fleka; bojim se da ih nije moguće odstraniti; Za pretragu: poličnjak, mali stolnjak za policu, mali čaršaf, mini pokrivač / prekrivač / prekrivka, sitan vez, urađeno vezom / veženjem / vezenjem, vezeno, izvezeno,

Tekstilna industrija Mirka Ginova Skopje Jugoslavija nekorišćeni čajni set u originalnoj kutiji , stajao više od 40 godina. U odličnom stanju, sa etiketama. Veoma lepe tradicionalne šare sastoji se od Stolnjaka 80 x 80 cm Nadstolnjaka 30 x 80 cm i 4 salvete od tkanine 30 x 30 cm Zaista vredan i raritetan primerak za Ex-YU kolekcionare

vezeni ukrasni čaršav / vezena ukrasna pokrivka za kuhinjsku policu dimenzije: oko 91 x 20 cm motiv: voćni (grožđe i valjda jabuke); stanje solidno (kao na slikama); NAPOMENA na sporednoj slici: - jedna resa se samo malo zakovrnula; - dakle, ne fali deo; Za pretragu: poličnjak, mali stolnjak za policu, mali čaršaf, mini pokrivač / prekrivač / prekrivka, sitan vez, urađeno vezom / veženjem / vezenjem, vezeno, izvezeno,

BEOGRAD Zgrada Narodnog pozorišta podignuta 1869. godine BELGRADE The National Theatre, built in 1869 RAZGLEDNICA NIJE PUTOVALA NIJE KORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT Foto: Studio `GTM` - Ika ........................................................... R e f e r e n c e 1. Zgrada Narodnog pozorišta 2. Knez Mihailo na konju, levo 2. Crveni suncobrani u nizu 3. Stolovi pokriveni plavim stolnjacima 4. Gosti za stolovima 5. Mlazevi fontane u veseloj igri 6. Kandelabar 7. Leto 8. Odmor 9. Plavo nebo 10. Harmonija (Mihajlo Grušić) KOLEKCIONARSKI PRIMERAK !!!!!!!!!! Ekstra ********* GAlp

FEDERICO FELLINI -`Rigatoni` - 1985 FILM COLLESTION POSTCARDS RAZGLEDNICA P a ž nj a !!! Pogledajte pažljivo ovu раскошну FILMSKU sliku !!! 1. Upaljena lampa koja dominira (одраз у огледалу!) 2. Okrugli Sto 3.Stolnjak 4. Еscajg 5. /t r i/ upaljene sveće 6. /т r i/ upaljene lampe na zidu 7. Велико o g l e d a l o 8. Вeliki luster 9. Dva buketa cveća 1O. Зa stolom sede - žena i čovek 11.Elegantni 12.Lepi 11.Žena nosi ogrlicu i s` namerom dodiruje je rukom (kopirano u `Kumu`!), 12.Šalje poruku čoveku 13.Čovek i žena ljubavnički se /g l e d a j u/, 14.Uživaju jedno u drugom, tope se... 15.Za njih svet ne postoji 16.Da li je to flert, ili ljubav ili predstojeći buran okršaj! L e p o t a !!! EZOTERIČNA LEPOTA!!! BOŽANSTVENA SCENA !!! M a j s t o r s k i !!! (Mihajlo Grušić) NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT KOLEKCIONARSKI, 1985. EKSTRA !!!

ISTORIJSKI SUVENIR - KUVARICA VEŽENA CRVENIM BODOM Zemlja porekla: Kraljevina Jugoslavija Vreme veza: 1935. godine Boja: Osnova: bela , Motiv: ručni vez crvenim koncem cveća Materijal: Pamuk Dimenzije: 95 x 80 cm Detaljno stanje: Ganc novi, nikad korišćeni. Kvalitet ovog vezenog komada - 100 % prirodna vlakna. Istorija: Danas Kuvarica više nema na zidovima u kuhinjama. Moderan način života poslao ih je u etnografske muzeje, na stare fotografije i u kolektivno sećanje, a ranije generacije su rasle uz hranu spremljenu na šporetima iznad kojih su ponosno stajale vežene zidne slike - kuvarice. Ali, one su ostale istorijski suveniri... na njima su najčešće zapisane naivne i idilične poruke iz svakodnevnog života, ali često su ti tekstovi satkani sa puno ženskog duha i vrcavosti. Tako, kada danas posmatramo sve te motive i poruke izvežene u različitim bojama konca ( a ima različitih Kuvarica preko 80)... kada ih malo analiziramo možemo da u njima vidimo zidne novine sa blagom ironijom i kritikom društva. Na početku 20. veka u školama je postojao predmet - ženski ručni rad. Sve devojke su morale da znaju da vezu, a obavezni deo devojačke spreme za udaju bili su rukom vezeni radovi. Devojačka sprema obuhvatala je: vezene jorganske čaršave, vezene jastučnice, čaršave, stolnjake, košulje, spavaćice ... pa i kuvarice ... Zidne vezene slike, poznatije kao `kuvarice`, takođe su bile jedan obavezan segment devojačkog štafira. A da li se zna koliko je duga njihova tradicija i odakle su naše bake, prabake dobile ideju za ovakav ručni rad? Iz Holandije, preko Nemačke, Austrije i Mađarske početkom 20. veka kuvarice su stigle u Srbiju. Prvo u Vojvodinu, a odatle i u južne krajeve naše zemlje. Spretne domaćice vezle su ih na pravougaonom komadu pamučnog platna, domaćem tkanom platnu, a mogle su se i kupiti u trukerskim radnjama, na vašarima i pijacama. Kuvarice su početkom 20. veka su bile nezaobilazni detalj u svakoj kući. Sa privlačnim slikama, u kojima su prizori iz svakodnevnog života, sa porukama koje su najčešće šaljive. Postavljane su pored umivaonika, iznad šporeta i kreveta da bi zaštitile zidove, ali i kao ukras. Najčešće je tu bio natpis:“Kuvarice manje zbori, da ti ručak ne zagori!“, po kome su, priča kaže, ova mala naivna umetnička dela i dobila naziv Kuvarice.

NOVO, NEOTPAKOVANO na papucama odstampano `ŽELEZNICE SRBIJE` 29 x 11 cm voz, vagon, pruga, kola za spavanje i rucavanje Iza ove skraćenice stoji dugovečna i izuzetno korisna željeznička institucija koja se zvala `Kola za spavanje i ručavanje`. Naime, željeznica, kao jedan od najvažnijih izuma devetnaestog veka, kada se još znalo za neki red, veoma brzo je došla do zaključka da putnicima treba obezbediti krevet i hranu. Za tren oka – istorijski gledano – željeznica je premrežila Evropu i Ameriku i krenula u Aziju. Prosečna brzina voza bila je otprilike kao danas u Srbiji (47 km/h), pa je putovanje trajalo. Sirotinji je bilo lako: oni su putovali na kratkim rastojanjima, pa su im dremanje u mreži za prtljag III klase i kuvana kokoš zamotana u novine, hleb, luk i slanina bili dovoljni. Bogatiji svet putovao je na duža rastojanja: odatle Orijent ekspres kao paradigmatična slika vrhunca željezničkog saobraćaja. Ej: Pariz–Istanbul, četiri dana! U Americi i Rusiji još gore: Petrograd–Habarovsk 15 dana; Vašington–San Francisko nedelju dana! Naravno da se potreba za spavaćim kolima pojavila odmah, a za kolima za ručavanje neposredno zatim. Tako je i bilo. Ovaj autor ima iz detinjstva najnežnije uspomene na KSR. Kao prvo, posle nekog vremena emancipovao sam se od mreže za prtljag do ležaja u spavaćim kolima jer sam porastao, pa je u tom smislu postignut porodični konsenzus. Kao drugo, tata je postao gostujući profesor u zemljama dovoljno dalekim da su spavaća kola bila neophodna. Kola za ručavanje su se, naravno, podrazumevala: standard je već bio nadmašio nivo pečene kokoške zamotane u `Politiku` i pohovanih šnicli u onoj aluminijumskoj kutiji sa rupicama koju mlađe generacije, srećom, ne poznaju. To je bio neki početak šezdesetih godina, kada je jedini problem bio kako prošvercovati dolare kupljene na crno; pasoši i vize već su bili dostupni bez problema. A zavidljivcima i socijalnim demagozima koji će me proglasiti razmaženim derištem Titovog doba odgovaram odmah bosanskom poslovicom: ne jede pitu ko ima, nego ko je navikao (sledi i ekstremno vulgaran dodatak koji možete da zamislite). Dakle, prva spavaća kola i vagon restorani koje pamtim bili su svi od reda stara dobra austrougarska roba na uskotračnoj željeznici Beograd–Sarajevo–Mostar–Dubrovnik. Odmah se video ofucani bivši luksuz: tamnocrveni izlizani pliš i opšti dizajn besarabijske javne kuće. Posteljina je, međutim, bila bela, uštirkana i čista; osoblje uljudno i efikasno; hrana odlična, stolnjaci besprekorni, a vuklo se i zaostalih kristalnih čaša i pokoja srebrna viljuška. Slično, ako ne i bolje, bilo je u naslednicima Orijent ekspresa, međunarodnim ekspresima koji su kroz Beograd išli čak u Pariz, London, Berlin i Stokholm; o Habarovsku i da ne govorim, jer su tamo išli tata i mama bez mene, ali kažu da je bilo sjajno. Kao već poodrasli klipan-poluhipik koristio sam omladinske povlastice, pak sam tako spavaćim kolima stizao do cele Evrope, hraneći se u vagon-restoranima – kad sam uspeo da zaradim ili od mojih otmem koju marku ili dolar; inače sam bio autostop. E, to je bio provod: kao prvo, pogranični organi budili su me tek u Jesenicama ili Sežani, kad sam se već lepo naspavao, a ne četiri puta od Beograda do Ljubljane, kao pre nedelju dana. Bio je to provod nebeski: kao prvo, putovanje željeznicom je po ljudskoj meri, jer čovek sve vidi kroz prozor. Sa neodobravanjem gledam na ove superbrze vozove, pa makar me Željeznice Srbije vozale do kraja života njihovom prosečnom brzinom; kao da se pa negde žurim... Jednom sam tako išao spavaćim kolima za Berlin, pa sam ručao u vagon-restoranu, a voz je baš išao brzo kroz Istočnu Nemačku. Pokvareni Istočni Nemci smestili su nam tako naglo skretanje na sporedni kolosek (posle su mi rekli ti iz vagon-restorana da to stalno rade, iz pakosti), pa smo konobari, kuvar i ja skupljali penzionerke i ostalo s poda. Već preko deset godina ovaj autor svako malo putuje preko zapadnih granica; uglavnom u vagon-restoranu (Zagreb je blizu), to jest kad ga ima. Nema ga, na primer, kad je neka veća utakmica jer navijački šljam najviše voli da ga razbije i usput opljačka piće, kad su već tu. Kad ga ima, a najčešće ga ima, pogranični organi ponekad imaju primedbu: po nekom propisu svaki putnik čeka graničnu i carinsku kontrolu u kupeu u koji se ukrcao. Mi koji se ukrcamo odmah u kola za ručavanje moramo da saslušamo ritualnu pridiku na tu temu, pa organi odu dalje. Drugi problem je pušenje: Slovenci ne daju uopšte; Hrvati traže odeljak za nepušače, kao i naša vlast. Tako se dešava da dični pripadnici Trojedinog plemena (Srbi, Hrvati i Slovenci) nervozno stoje oko onog šanka u vagon-restoranu i čekaju da voz izađe iz Dobove (dabogda naučili gde je Dobova!), pa da zapale kao ljudi. I, za kraj: mi imamo sreće. Britanci su početkom sedamdesetih rešili da ukinu vagon-restorane, pa je to izazavalo opštenarodni otpor na čijem čelu je bio ser Lorens Olivije lično, ali im nije pomoglo. Onda su smanjili gabarite svojih vagona da bi mogli da ih provuku kroz tunele za metro, pa u spavaća kola nije mogao da stane čovek normalne visine ako ne spava zgrčen; verujte, probao sam. Od vagon-restorana ostao je samo mali šank do koga ne možete da doprete od žednih Engleza, Škota i Velšana. Pa posle neko kaže da zapadna civilizacija ne propada... izvor : Vreme - milos vasic