Beli necani stolnjak Dimenzije: 80x80 cm

Prelep starinski stolnjak dimenzija 90 x 90 cm.Očuvan ali ima dve manje fleke koje su prikazane na slikama.

Vezeni stolnjak 158 x 130cm

Stolnjak ručni rad nekorišćen, dimenzije: dužina 100cm, širina 45cm.

Ručno vežen stolnjak na deblje platnu, valjda je juta, prečnika 140 cm

Stoljnak ručni rad nekorišćen, dimenzije: dužina 90cm, širina 50cm.

Stoljnak ručni rad nekorišćen, dimenzije: dužina 80cm, širina 45cm.

Poentles stolnjak, bež boja 85cm x 65cm Opran, nije opeglan, nekorišćen

Nekorišćen ručno vežen stolnjak na panami,160x140 cm

Nekorišćen ručno vežen stolnjak na leakrilu,180x130 cm

Retro prekrivac stolnjak od goblen platna Pamucan, moze da se koristi i sa jedne i sa druge strane, 195 x 130 cm ...

Stolnjak od kudelje, ručno tkan iz dva parčeta koja su spojena, ručni puni vez je dimenzija 95cmx 90cm. Završetak konca na rubu kao i jedna fleka na rubu su fotografijasne.

Ručno izradjene pamučne dve jastučnice i stolnjak, puni vez, su dimenzija: jastučnice 40cm x 39cm i 42cm x 41cm , stolnjak 44cm x 39cm

Kvalitetno šareno tkanje,dužine132cm.plus 10cm.rese.širine124cm.plus 10cm.rese.meni služilo kao stolnjak,ali može i u druge namene,mogu se napraviti kecelje za narodnu nosnju,ili neki etno motiv,slikala sam nedostatke,tj.fleke koje nisam uspela da eliminišem.

ISTORIJSKI SUVENIR - KUVARICA VEŽENA CRVENIM BODOM Zemlja porekla: Kraljevina Jugoslavija Vreme veza: 1935. godine Boja: Osnova: bela , Motiv: ručni vez crvenim koncem cveća Materijal: Pamuk Dimenzije: 95 x 80 cm Detaljno stanje: Ganc novi, nikad korišćeni. Kvalitet ovog vezenog komada - 100 % prirodna vlakna. Istorija: Danas Kuvarica više nema na zidovima u kuhinjama. Moderan način života poslao ih je u etnografske muzeje, na stare fotografije i u kolektivno sećanje, a ranije generacije su rasle uz hranu spremljenu na šporetima iznad kojih su ponosno stajale vežene zidne slike - kuvarice. Ali, one su ostale istorijski suveniri... na njima su najčešće zapisane naivne i idilične poruke iz svakodnevnog života, ali često su ti tekstovi satkani sa puno ženskog duha i vrcavosti. Tako, kada danas posmatramo sve te motive i poruke izvežene u različitim bojama konca ( a ima različitih Kuvarica preko 80)... kada ih malo analiziramo možemo da u njima vidimo zidne novine sa blagom ironijom i kritikom društva. Na početku 20. veka u školama je postojao predmet - ženski ručni rad. Sve devojke su morale da znaju da vezu, a obavezni deo devojačke spreme za udaju bili su rukom vezeni radovi. Devojačka sprema obuhvatala je: vezene jorganske čaršave, vezene jastučnice, čaršave, stolnjake, košulje, spavaćice ... pa i kuvarice ... Zidne vezene slike, poznatije kao `kuvarice`, takođe su bile jedan obavezan segment devojačkog štafira. A da li se zna koliko je duga njihova tradicija i odakle su naše bake, prabake dobile ideju za ovakav ručni rad? Iz Holandije, preko Nemačke, Austrije i Mađarske početkom 20. veka kuvarice su stigle u Srbiju. Prvo u Vojvodinu, a odatle i u južne krajeve naše zemlje. Spretne domaćice vezle su ih na pravougaonom komadu pamučnog platna, domaćem tkanom platnu, a mogle su se i kupiti u trukerskim radnjama, na vašarima i pijacama. Kuvarice su početkom 20. veka su bile nezaobilazni detalj u svakoj kući. Sa privlačnim slikama, u kojima su prizori iz svakodnevnog života, sa porukama koje su najčešće šaljive. Postavljane su pored umivaonika, iznad šporeta i kreveta da bi zaštitile zidove, ali i kao ukras. Najčešće je tu bio natpis:“Kuvarice manje zbori, da ti ručak ne zagori!“, po kome su, priča kaže, ova mala naivna umetnička dela i dobila naziv Kuvarice.