Stolnjak 100x100 cm,konac je odličan,ima fleke

Ručno heklani stolnjak,165x115 cm.Konac je dobar,ima fleke

Dimenzije 140x130,ima po neku ibledelu malu fleku, zanemarljivo

Ručno heklana

Prelep beli stolnjak urađen toledo tenikom sa heklanom čipkom. 95x90 cm Ima sitna oštećenja.

Heklani ovalni stolnjak rucni rad bele boje. nije ostecen niti koriscen duzina stolnjaka 100 cm sirina 68 cm

Veyeni stolnjak na srpskom platnu. radjen kombinacija veza i heklanje mastilo plave boje na belom platnu. starinski puni vez. nije koriscen duyina stolnjaka 100 kom sirina 50 kom

Stolnjak-izgubljeni put,150x100 cm,ima par fleka

Prelep ovalni vezeni stolnjak od markizeta i čipke. Dimenzije: 113x62 cm

Ručno vežen veliki stolnjak 190x150 cm,platno i vez odlični,ima fleke

Stolnjak bele boje, rucno radjen kao nov

Stolnjak bele boje, rucno radjen kao nov

Etno vezeni stolnjak 75x70 cm rucni rad

Etno vezeni stolnjak 185 x 125 cm Nema ostecenja, ima flekova, ali zbog sarenolikosti ne dolaze puno do izrazaja i ne stete ni funkcionalnosti ni estetici ... Za ljubitelje etno stvari!

Retro prekrivac-stolnjak-prostirka 200 x 140 cm

Manji stolnjak od belog veza stolnjak je koriscen pa je moguce da ima po neku neupadljivu flekicu dimenzije 56 x 56

Ručno vežen stolnjak na šifonu 185x140

Rucno tkani prekrivac 210 x 70 Moze kao prekrivac, stolnjak, prostirka, da se naprave jastucici ... za etno kuce, etno kafane ili nesto trece ...

Tekstilna industrija Mirka Ginova Skopje Jugoslavija nekorišćeni čajni set u originalnoj kutiji , stajao više od 40 godina. U odličnom stanju, sa etiketama. Veoma lepe tradicionalne šare sastoji se od Stolnjaka 80 x 80 cm Nadstolnjaka 30 x 80 cm i 4 salvete od tkanine 30 x 30 cm Zaista vredan i raritetan primerak za Ex-YU kolekcionare

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta autorke! Ana Sec - Pincir Tatjana Bugarski Mnoge žetvene običaje zabeležene širom Evrope karakterišu pokušaji da se duh vegetacije sačuva nakon ubiranja plodova i deluje i sledeće godine, kako bi se nastavio vegetativni ciklus. Za Frejzera, najpoznatijeg utemeljivača antropologije, ovi običaji su nastali kao rezultat verovanja u duh žita. Domaći etnolozi su tokom XX veka mnoge običaje beležili i tumačili u skladu sa Frejzerovim teorijama. To su pretežno običaji vezani za poljoprivredne radove, kao i oni koji pripadaju božićnom ciklusu praznika. Korišćenje slame u obrednoobičajnoj praksi se, pri tome, pokazuje kao nit koja ih spaja. Običaj pletenja žetvenog venca zabeležen je u mnogim mestima Vojvodine, kod različitih etničkih zajednica. U setvi je naročito važnu ulogu imalo seme iz žetvenog venca od prethodne žetve, koje je mešano sa semenom za tu godinu. U nekim porodicama se prvo sejala pšenica iz prošlogodišnjeg žitnog venca, pa tek onda ostala pšenica. Božićna slama je jedan od najprepoznatljivijih simbola proslavljanja Božića. Mnogi zabeleženi običaji za Badnje veče i Božić su vezani za slamu, koja nas podseća na mesto rođenja Isusa Hrista. Pre večere je u kuću unošena slama. NJu je ritualno unosio domaćin ili domaćica, uz simbolično kvocanje i pijukanje dece. Prvo se prostirala po stolu – unakrst, a zatim se pokrivala vrećom i stolnjakom. Ranije se na Badnje veče jelo na podu – na slami. Slama se prostirala po čitavoj prostoriji, a uveče se i spavalo na njoj. Badnje veče i Božić karakterišu i drugi običaji koji podsećaju na Hristovo rođenje u pećini, na slami. U mnogim mestima Vojvodine su bili poznati ophodi vertepaša (betlehemara), koji su na Badnje veče obilazili kuće i izvodili predstave na temu Hristovog rođenja. Tom prilikom se nosio vertep – model crkve sa predstavom Hristovog rođenja. Obavezni deo svih ovih povorki bile su pesme, u kojima se, po pravilu, spominje Hristovo rođenje na slami. Slama je svakodnevno korišćena u domaćinstvu počev od građenja i pokrivanje kuća i štala, sve do izrade predmeta za potrebe domaćinstva: saćura za brašno, jaja i hleb; ukrasnih predmeta, užadi, šešira, košnica za pčele. Višak slame se, takođe, koristio, i to kao stočna hrana isečena na sitne komade i pomešana sa suvom hranom, kao postelja za domaće životinje. Vremenom su predmeti od slame iz seoskog života prešli u nove kulturne kontekste. Kao materijal za umetničko izražavanje i izradu predmeta posebne namene, slama je vremenom pronašla mesto u savremenom životu. Postala je simbol nekih novih vrednosti, upravo na tragovima onih značenja koja je imala kao deo verovanja i rituala, ali i njihovih kasnijih interpretacija koje pripadaju domenu folklorizma.