Dimenzije stolnjaka-miljea su 125 x 80 cm

STOLNJAK VELICINE 96 CM RUCNE IZRADE BELE BOJE. NA MESTIMA JE MALO OSTECEN POPUSTIO JE BOD ALI NISU UPADLJIVA OSTECENJA. VELICINE JE 96 CM.

Korišćeni heklani stolnjak 50x80 cm.bež boje .

Beli heklani stolnjak, dimenzije 130cm X 65cm.

Beli heklani stolnjak, dimenzije 150cm X 85cm.

Lep, heklani ovalni stolnjak, korišćen, bez oštećenja. Dimenzije: 110x68cm

Malo korišćen heklani stolnjak, u odličnom stanju, bez oštećenja. Dimenzije: 74x60cm.

Prelep, štrikani stolnjak od tankog konca. Dimenzije: 65x32cm Na slikama je svetlost blica.

Ručni rad. Dimenzije 85x50cm. Nekorišćen.

Mali lepi heklani stolnjačić ,nekorišćen .

Četvrtasti, heklani stolnjak od tankog konca, korišćen, bez oštećenja. Dimenzije: 70x70cm

Heklani (vezeni ) stolnjak od pamucnog konca Boja - bež Dimenzije 62x62cm Stolnjak stoji u ormaru ,nikad koriscen Stolnjak je rucni rad Nije ustirkan ,to bi trebalo da se uradi

Predivan kao nov mislim da je tkan 127x107 bez resa

150X50 NEKORISCEN

Heklani stolnjak milje ručni rad 81×34cm

Prelep, gotovo kvadratni stolnjak urađen rišelje belim vezom (šlinga) Dim: 64x62 cm K Š

Od čvrstog konca okrugli heklani stolnjak ručno izradjen, sa dve šustikle, su prečnika 59cm 32cm i 22cm.

Heklani stolnjak milje ručni rad 97×77cm

Rucni rad prekrasan manji stolnjak 65 x 62 cm komplikovan rad - trebalo je i puno vremena i strpljenja da se izhekla toliko rozetli, da se laneno plato precizno isece po njihovim oblicima i onda da se svaki nasije ...

Manji stolnjak bogato ukrasen rucnim vezom 70 x 70 cm, vezeno bodom krstica i stubica vezem pamucnim belim i braon koncem na oker pamucnoj panami pa moze da se pere i na visokoj temperaturi ... Romanticno i nostalgicno!

Dužina miljea je 95 cm. Stolnjak je u najširem delu 58 cm. Od vrlo kvalitetnog konca je. Cena za preporučenu pošiljku je 92 dinara.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta autorke! Ana Sec - Pincir Tatjana Bugarski Mnoge žetvene običaje zabeležene širom Evrope karakterišu pokušaji da se duh vegetacije sačuva nakon ubiranja plodova i deluje i sledeće godine, kako bi se nastavio vegetativni ciklus. Za Frejzera, najpoznatijeg utemeljivača antropologije, ovi običaji su nastali kao rezultat verovanja u duh žita. Domaći etnolozi su tokom XX veka mnoge običaje beležili i tumačili u skladu sa Frejzerovim teorijama. To su pretežno običaji vezani za poljoprivredne radove, kao i oni koji pripadaju božićnom ciklusu praznika. Korišćenje slame u obrednoobičajnoj praksi se, pri tome, pokazuje kao nit koja ih spaja. Običaj pletenja žetvenog venca zabeležen je u mnogim mestima Vojvodine, kod različitih etničkih zajednica. U setvi je naročito važnu ulogu imalo seme iz žetvenog venca od prethodne žetve, koje je mešano sa semenom za tu godinu. U nekim porodicama se prvo sejala pšenica iz prošlogodišnjeg žitnog venca, pa tek onda ostala pšenica. Božićna slama je jedan od najprepoznatljivijih simbola proslavljanja Božića. Mnogi zabeleženi običaji za Badnje veče i Božić su vezani za slamu, koja nas podseća na mesto rođenja Isusa Hrista. Pre večere je u kuću unošena slama. NJu je ritualno unosio domaćin ili domaćica, uz simbolično kvocanje i pijukanje dece. Prvo se prostirala po stolu – unakrst, a zatim se pokrivala vrećom i stolnjakom. Ranije se na Badnje veče jelo na podu – na slami. Slama se prostirala po čitavoj prostoriji, a uveče se i spavalo na njoj. Badnje veče i Božić karakterišu i drugi običaji koji podsećaju na Hristovo rođenje u pećini, na slami. U mnogim mestima Vojvodine su bili poznati ophodi vertepaša (betlehemara), koji su na Badnje veče obilazili kuće i izvodili predstave na temu Hristovog rođenja. Tom prilikom se nosio vertep – model crkve sa predstavom Hristovog rođenja. Obavezni deo svih ovih povorki bile su pesme, u kojima se, po pravilu, spominje Hristovo rođenje na slami. Slama je svakodnevno korišćena u domaćinstvu počev od građenja i pokrivanje kuća i štala, sve do izrade predmeta za potrebe domaćinstva: saćura za brašno, jaja i hleb; ukrasnih predmeta, užadi, šešira, košnica za pčele. Višak slame se, takođe, koristio, i to kao stočna hrana isečena na sitne komade i pomešana sa suvom hranom, kao postelja za domaće životinje. Vremenom su predmeti od slame iz seoskog života prešli u nove kulturne kontekste. Kao materijal za umetničko izražavanje i izradu predmeta posebne namene, slama je vremenom pronašla mesto u savremenom životu. Postala je simbol nekih novih vrednosti, upravo na tragovima onih značenja koja je imala kao deo verovanja i rituala, ali i njihovih kasnijih interpretacija koje pripadaju domenu folklorizma.