Poentlas stolnjak rucni rad dimenzije 66 x36 cm

STOLNJAK JE NOV NEKORIŠĆEN. OD PAMUKA . BELE BOJE

Izuzetno kvalitetan rucno radjen stolnjak 180 x 135cm

Poentlas nov stolnjak, rucni rad dimenzije 73 x 33 cm

Lep heklani ,ručno rađeni stolnjak, pravougaonog oblika,od drap konca. Dimenzije 118x52

Veoma lep, ručno rađen heklani stolnjak od svetlo drap konca . Čvršci rad.Korišteno je nekoliko mustri što mu daje poseban izgled. Dimenzije 114x59

Dužina je 92 cm. Stolnjak je u najširem delu 65 cm. Od veoma kvalitetnog konca. Cena za preporučenu poštarinu je 127 dinara.

Veoma lep, ručno rađen heklani stolnjak od tamnije drap konca. Korišteno je nekoliko mustri, što mu daje poseban izgled. Rad nije čvrstog zatezan.Dimenzije 102x54

Dužina miljea je 95 cm. Stolnjak je u najširem delu 58 cm. Od vrlo kvalitetnog konca je. Cena za preporučenu pošiljku je 92 dinara.

Prelep rucno heklani stolnjak 82x82cm Možete preuzeti i lično u Beogradu na Voždovcu,Banjica..... - Postarinu placa kupac - Ne saljem u inostranstvo * Ukoliko imate dodatnih pitanja obratite se porukom ,poslaću Vam dodatne informacije u najkraćem roku. POGLEDAJTE I OSTALE MOJE AUKCIJE: https://secure.limundo.com/MojLimundo/uToku

VELICINA 110x45cm RUCNO HEKLANI STOLNJAK Možete preuzeti i lično u Beogradu na Voždovcu,Banjica..... - Postarinu placa kupac - Ne saljem u inostranstvo * Ukoliko imate dodatnih pitanja obratite se porukom ,poslaću Vam dodatne informacije u najkraćem roku. POGLEDAJTE I OSTALE MOJE AUKCIJE: https://secure.limundo.com/MojLimundo/uToku

Dénesné Margittai Eszter: Horgolókönyv Ručni rad, kukičenje... ELŐSZÓ A horgolás egyike a legkedveltebb, legismertebb kézimunkafajtáknak, népszerűségében mindjárt a kötés után következik. Míg az utóbbit főleg a ruházkodással kapcsolatban alkalmazzuk, a horgolt csipkéket lakásunk díszítésére, csinosítására használjuk. Minden kornak, minden társadalomnak más és más volt a művészi felfogása, fejlettsége és változott a kézimunka kultúrája is. Az elmult évszázadokból tekintélyes számú kézimunka maradt az utókorra? Ki csinálta ezeket? Maga a nép, egyszerű asszonyok, leányok szorgalmasan öltögettek, hímeztek, horgoltak, csipkét vertek. Nem siettek, sok türelemmel, aprólékos munkával díszítgették a sajátmaguk által szőtt gyolcsot, vásznat és díszítették otthonukat, házuk tájékát. Elsősorban a párnákat, lepedőket, terítőket díszítették kézimunkával. A rabszolgaság korában és később a feudális időkben a főurak, a kiváltságos osztály asszonyai e téren is kihasználták a hatalmuk alá tartozó asszonysereget... `Kukičenje je jedan od najpopularnijih, najpoznatijih tipova rukotvorina, njegova popularnost odmah nakon pletenja. Dok se ovaj drugi uglavnom koristi za odeću, vezice za kukičanje se koriste za ukrašavanje i dekoraciju našeg stana. Svako doba, svako društvo je imalo drugačiji umetnički koncept, razvoj i kulturu zanatstva. Da li je proteklih vekova došlo do značajnog broja rukotvorina za posledice? Ko ih je napravio? I sami ljudi, jednostavne žene, devojke su marljivo obučene, izvezene, kačkane, i ušivene čipke. Nisu žurili, strpljivo, pedantno radili, ukrašavali svoje tkano platno, platno i uređivali svoje domove, svoje domove. Prvenstveno su jastuci, plahte i stolnjaci ukrašeni rukotvorinama. U doba ropstva, a kasnije u feudalnim vremenima, žene privilegovane klase, privilegovane klase, iskoristile su žensko tijelo pod njihovom vlašću. Dvorci i dvorci, koji zahtevaju mnogo posla, lepši su od rukotvorina jednostavnih kmetskih žena. Kasnije, sa pojavom kapitalističkog društva, priroda i mesto upotrebe zanatske radinosti su se promenili. Narodne rukotvorine su nastavile da žive kao drevno nasleđe u nekim oblastima. Raskošno opremljeni apartmani kapitalista ispunjeni su skupim rukotvorinama. Svila, baršun, brokat i pozlata došli su do izražaja. Teške vezice prekrivale su velike stolove, prozore, ponekad na račun ukusa i lepote. Ove vezove, pedantne proboje i atraktivne poteze napravile su proleterske žene. Međutim, oni nisu ušli u taj sivi stan u svom sivom stanu. Oni su bili samo destruktivni nosioci lepotica. Sa oslobođenjem, ugnjetavanje je prestalo da postoji, svetlost se preselila u dom naroda. Svako ima pravo na svu lepotu, umetnost i kulturu. Želimo da pružimo veseli, prijateljski dom svim radnim ljudima. Pored štanda za knjigu, cvet i prelijepi stolnjak su radoznali. Bez njih bi naš stan bio hladan. Ubeđen sam da naši ljudi vole heklanje, sa kojim, uz verzije vazduha i štapića, možete da napravite lepe, umetničke stolnjake i razne vrste čipki. Možda je toliko popularan, jer je to najlakši način da se prođe kroz sve vrste rukotvorina: igla i pređa za kukičanje i `magija` može početi. Ponos se može učiniti za svaku ženu: čipka. Od oslobođenja tražim veliku ljubav i žar za starim, zaboravljenim kukastim motivima. Koristeći ove, napravila sam neke veoma lepe stolnjake, i pokušala sam da napravim umetničku vrednost u kompletu sa jednostavnošću tehnike. Naš cilj je da sačuvamo i dalje razvijamo staru lepotu, vrednu koja služi dobru, kulturi ljudi. Znam da je širom zemlje, čak i u najmanjim selima, veliko interesovanje za kukičanje, tako da su zanatske žene zainteresovane za nove obrasce. Voleo bih da mogu da zadovoljim njihove potrebe u ovom pravcu tako što ću ove obrasce, koje sam nedavno prikupio, u obliku knjige.` Izdavač: Könnyűipari Könyvkiadó Godina: 1954 Broj strana: 111 Mek povez Biblioteka: Skladište: 4040 Ocena: 3. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine. do 100 gr - 69 dinara 101-250 gr - 76 dinara 251-500 gr - 99 dinara 501-1000gr - 106 dinara 1001-2000 gr - 129 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Knjiga je nova. Đurđica Petrović - Od pusta do zlatoveza, Tkanja i vez Ђурђица Петровић - Од пуста до златовеза, Ткања и вез 406 strana : ilustrovano ; 17 cm Beograd : Srpski genealoški centar, 2003 Prof. dr Đurđica Petrović (Nova Pazova 1927 - Beograd 2003) – redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu – ulazi u red naših najznačajnijih etnologa druge polovine XX veka. Gimnaziju je pohađala u Beogradu; studirala etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1948-1952); doktorirala na istom fakultetu sa temom Oružarski zanati u našoj zemlji za vreme osmanske uprave (1964). Radila je u Vojnom muzeju JNA u Beogradu (1952-1971) i Filozofskom fakultetu u Beogradu (1971-1992). Više puta je bila upravnik Odelenja za etnologiju, rukovodilac naučnih projekata Odelenja, član fakultetskih komisija, predsednik Velikog saveta Fakulteta, prva žena dekan u istoriji Filozofskog fakulteta (1989-1992). Objavila je preko 160 naučnih radova i posebnih izdanja u zemlji i inostranstvu. Bila je stalni drugi sekretar Etnološkog društva Srbije, član-osnivač Mreže za etnološka i istorijska istraživanja Saveta Evrope, kao predstavnik SFRJ, a zatim Srbije. Specijalnosti: zanatska izrada oružja u zapadnom delu jugoistočne Evrope, materijalna kultura i svakodnevni život (kraj XIII-polovina XIX. veka), pretežno na Jadranu i bližem kopnenom zaleđu. Bila je član Demokratske stranke od njenog osnivanja, predsednik Odbora za kulturu Demokratske stranke i član njenog Glavnog odbora. Ideja za objavljivanje ove knjige potekla je od studenata, diplomaca, magistranata i doktoranata prof. Đurđice Petrović sa namerom da se njenim publikovanjem obeleži 75 godina njenog života i etnološkog rada, visoko cenjenog u zemlji i inostranstvu. S tim ciljem predano smo radili na pripremi rukopisa za štampu devet meseci u protekloj 2002. godini. U međuvremenu, u drugoj polovini prošle godine, prof. dr Đurđica Petrović se teško razbolela. I pored naših nadanja da će savladati tešku i neizlečivu bolest ona je preminula 12. januara 2003.godine. Nadali smo se da će doživeti da vidi ovu knjigu čijem se izdavanju veoma radovala. Ipak videla je knjigu na pausu i otisak korica na papiru. Nama, njenim studentima, ostala je obaveza da ovaj započeti posao dovršimo. Čini nam se da bi ova knjiga trebalo da bude nezaobilazno štivo i priručnik svima onima, koji se bave proučavanjima materijalne kulture, ne samo etnolozima – istraživačima tekstilnog rukotvorstva i narodnih nošnji – po muzejima, već i drugima, onima koji se posredno i neposredno bave istorijskim, tradicijskim ali i savremenim tekstilom i produktima od njega.Knjigu Od pusta do zlatoveza čine studije o tekstilu na prostorima ex-Jugoslavije, uticajima i prožimanjima graničnih kultura na ovom prostoru, pa i šire na prostoru Balkana i Podunavlja. Kao što se vidi iz sadržaja prvi deo je posvećen srednjovekovnom tekstilu, a drugi deo različitim načinima ukrašavanja tekstilnih rukotvorina. Ove studije danas mogu da posluže kao prilog izučavanju kulturnog kontinuiteta i akulturacija u materijalnoj kulturi jugoistočne Evrope,Sadržaj: Tkanja Srednjovekovni vuneni pokrivači; Prostirke i pokrivači, Pust; Sklavina, Čerga, Rakno, Guba, Kosmač, Sagovi, Stolnjaci, Ubrus. Razboj, Likovne karakteristike narodnih domaćih rukotvorina; Vezovi: Aplikacije, Građa, Zlatovez, Beli vez, Gradski vez, Vez perlicama.

ISTORIJSKI SUVENIR - KUVARICA VEŽENA CRVENIM BODOM Zemlja porekla: Kraljevina Jugoslavija Vreme veza: oko 1930. godine Boja: Osnova: bela , Motiv: ručni vez crvenim koncem Materijal: Pamuk Dimenzije: 95 x 80 cm Detaljno stanje: Ganc novi, nikad korišćeni. Kvalitet ovog vezenog komada - 100 % prirodna vlakna. Istorija: Danas Kuvarica više nema na zidovima u kuhinjama. Moderan način života poslao ih je u etnografske muzeje, na stare fotografije i u kolektivno sećanje, a ranije generacije su rasle uz hranu spremljenu na šporetima iznad kojih su ponosno stajale vežene zidne slike - kuvarice. Ali, one su ostale istorijski suveniri... na njima su najčešće zapisane naivne i idilične poruke iz svakodnevnog života, ali često su ti tekstovi satkani sa puno ženskog duha i vrcavosti. Tako, kada danas posmatramo sve te motive i poruke izvežene u različitim bojama konca ( a ima različitih Kuvarica preko 80)... kada ih malo analiziramo možemo da u njima vidimo zidne novine sa blagom ironijom i kritikom društva. Na početku 20. veka u školama je postojao predmet - ženski ručni rad. Sve devojke su morale da znaju da vezu, a obavezni deo devojačke spreme za udaju bili su rukom vezeni radovi. Devojačka sprema obuhvatala je: vezene jorganske čaršave, vezene jastučnice, čaršave, stolnjake, košulje, spavaćice ... pa i kuvarice ... Zidne vezene slike, poznatije kao `kuvarice`, takođe su bile jedan obavezan segment devojačkog štafira. A da li se zna koliko je duga njihova tradicija i odakle su naše bake, prabake dobile ideju za ovakav ručni rad? Iz Holandije, preko Nemačke, Austrije i Mađarske početkom 20. veka kuvarice su stigle u Srbiju. Prvo u Vojvodinu, a odatle i u južne krajeve naše zemlje. Spretne domaćice vezle su ih na pravougaonom komadu pamučnog platna, domaćem tkanom platnu, a mogle su se i kupiti u trukerskim radnjama, na vašarima i pijacama. Kuvarice su početkom 20. veka su bile nezaobilazni detalj u svakoj kući. Sa privlačnim slikama, u kojima su prizori iz svakodnevnog života, sa porukama koje su najčešće šaljive. Postavljane su pored umivaonika, iznad šporeta i kreveta da bi zaštitile zidove, ali i kao ukras. Najčešće je tu bio natpis:“Kuvarice manje zbori, da ti ručak ne zagori!“, po kome su, priča kaže, ova mala naivna umetnička dela i dobila naziv Kuvarice.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta autorke! Ana Sec - Pincir Tatjana Bugarski Mnoge žetvene običaje zabeležene širom Evrope karakterišu pokušaji da se duh vegetacije sačuva nakon ubiranja plodova i deluje i sledeće godine, kako bi se nastavio vegetativni ciklus. Za Frejzera, najpoznatijeg utemeljivača antropologije, ovi običaji su nastali kao rezultat verovanja u duh žita. Domaći etnolozi su tokom XX veka mnoge običaje beležili i tumačili u skladu sa Frejzerovim teorijama. To su pretežno običaji vezani za poljoprivredne radove, kao i oni koji pripadaju božićnom ciklusu praznika. Korišćenje slame u obrednoobičajnoj praksi se, pri tome, pokazuje kao nit koja ih spaja. Običaj pletenja žetvenog venca zabeležen je u mnogim mestima Vojvodine, kod različitih etničkih zajednica. U setvi je naročito važnu ulogu imalo seme iz žetvenog venca od prethodne žetve, koje je mešano sa semenom za tu godinu. U nekim porodicama se prvo sejala pšenica iz prošlogodišnjeg žitnog venca, pa tek onda ostala pšenica. Božićna slama je jedan od najprepoznatljivijih simbola proslavljanja Božića. Mnogi zabeleženi običaji za Badnje veče i Božić su vezani za slamu, koja nas podseća na mesto rođenja Isusa Hrista. Pre večere je u kuću unošena slama. NJu je ritualno unosio domaćin ili domaćica, uz simbolično kvocanje i pijukanje dece. Prvo se prostirala po stolu – unakrst, a zatim se pokrivala vrećom i stolnjakom. Ranije se na Badnje veče jelo na podu – na slami. Slama se prostirala po čitavoj prostoriji, a uveče se i spavalo na njoj. Badnje veče i Božić karakterišu i drugi običaji koji podsećaju na Hristovo rođenje u pećini, na slami. U mnogim mestima Vojvodine su bili poznati ophodi vertepaša (betlehemara), koji su na Badnje veče obilazili kuće i izvodili predstave na temu Hristovog rođenja. Tom prilikom se nosio vertep – model crkve sa predstavom Hristovog rođenja. Obavezni deo svih ovih povorki bile su pesme, u kojima se, po pravilu, spominje Hristovo rođenje na slami. Slama je svakodnevno korišćena u domaćinstvu počev od građenja i pokrivanje kuća i štala, sve do izrade predmeta za potrebe domaćinstva: saćura za brašno, jaja i hleb; ukrasnih predmeta, užadi, šešira, košnica za pčele. Višak slame se, takođe, koristio, i to kao stočna hrana isečena na sitne komade i pomešana sa suvom hranom, kao postelja za domaće životinje. Vremenom su predmeti od slame iz seoskog života prešli u nove kulturne kontekste. Kao materijal za umetničko izražavanje i izradu predmeta posebne namene, slama je vremenom pronašla mesto u savremenom životu. Postala je simbol nekih novih vrednosti, upravo na tragovima onih značenja koja je imala kao deo verovanja i rituala, ali i njihovih kasnijih interpretacija koje pripadaju domenu folklorizma.