Barski stolovi,navlake,stolnjaci Lokacija: Beograd (Srbija) Tekst oglasa Prodajem i iznajmljujem barske stolove,izuzetnog kvaliteta uvoz iz Holandije. Navlake za barske stolove radimo u svim bojama od turske likre,sa dodatnim ojačanjem na nogarima. Takođe radimo i stolnjake za barske stolove. Stolove iznajmljujemo sa navlakom po želji(bela,crna,stolnjak) i uz navlaku,mašna ide gratis.

Ručno heklana

Heklani ovalni stolnjak rucni rad bele boje. nije ostecen niti koriscen duzina stolnjaka 100 cm sirina 68 cm

Veyeni stolnjak na srpskom platnu. radjen kombinacija veza i heklanje mastilo plave boje na belom platnu. starinski puni vez. nije koriscen duyina stolnjaka 100 kom sirina 50 kom

Etno vezeni stolnjak 185 x 125 cm Lokacija: Niš (Srbija, Niš) Tekst oglasa Etno vezeni stolnjak 185 x 125 cm Nema ostecenja, ima flekova, ali zbog sarenolikosti ne dolaze puno do izrazaja i ne stete ni funkcionalnosti ni estetici ... Za ljubitelje etno stvari!

Etno vezeni stolnjak 75x70 cm rucni rad

nov,nekorišćen,Okrugli frotir ,sa resama, precnika 150cm. Može kao stolnjak a moze i za plažu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta autorke! Ana Sec - Pincir Tatjana Bugarski Mnoge žetvene običaje zabeležene širom Evrope karakterišu pokušaji da se duh vegetacije sačuva nakon ubiranja plodova i deluje i sledeće godine, kako bi se nastavio vegetativni ciklus. Za Frejzera, najpoznatijeg utemeljivača antropologije, ovi običaji su nastali kao rezultat verovanja u duh žita. Domaći etnolozi su tokom XX veka mnoge običaje beležili i tumačili u skladu sa Frejzerovim teorijama. To su pretežno običaji vezani za poljoprivredne radove, kao i oni koji pripadaju božićnom ciklusu praznika. Korišćenje slame u obrednoobičajnoj praksi se, pri tome, pokazuje kao nit koja ih spaja. Običaj pletenja žetvenog venca zabeležen je u mnogim mestima Vojvodine, kod različitih etničkih zajednica. U setvi je naročito važnu ulogu imalo seme iz žetvenog venca od prethodne žetve, koje je mešano sa semenom za tu godinu. U nekim porodicama se prvo sejala pšenica iz prošlogodišnjeg žitnog venca, pa tek onda ostala pšenica. Božićna slama je jedan od najprepoznatljivijih simbola proslavljanja Božića. Mnogi zabeleženi običaji za Badnje veče i Božić su vezani za slamu, koja nas podseća na mesto rođenja Isusa Hrista. Pre večere je u kuću unošena slama. NJu je ritualno unosio domaćin ili domaćica, uz simbolično kvocanje i pijukanje dece. Prvo se prostirala po stolu – unakrst, a zatim se pokrivala vrećom i stolnjakom. Ranije se na Badnje veče jelo na podu – na slami. Slama se prostirala po čitavoj prostoriji, a uveče se i spavalo na njoj. Badnje veče i Božić karakterišu i drugi običaji koji podsećaju na Hristovo rođenje u pećini, na slami. U mnogim mestima Vojvodine su bili poznati ophodi vertepaša (betlehemara), koji su na Badnje veče obilazili kuće i izvodili predstave na temu Hristovog rođenja. Tom prilikom se nosio vertep – model crkve sa predstavom Hristovog rođenja. Obavezni deo svih ovih povorki bile su pesme, u kojima se, po pravilu, spominje Hristovo rođenje na slami. Slama je svakodnevno korišćena u domaćinstvu počev od građenja i pokrivanje kuća i štala, sve do izrade predmeta za potrebe domaćinstva: saćura za brašno, jaja i hleb; ukrasnih predmeta, užadi, šešira, košnica za pčele. Višak slame se, takođe, koristio, i to kao stočna hrana isečena na sitne komade i pomešana sa suvom hranom, kao postelja za domaće životinje. Vremenom su predmeti od slame iz seoskog života prešli u nove kulturne kontekste. Kao materijal za umetničko izražavanje i izradu predmeta posebne namene, slama je vremenom pronašla mesto u savremenom životu. Postala je simbol nekih novih vrednosti, upravo na tragovima onih značenja koja je imala kao deo verovanja i rituala, ali i njihovih kasnijih interpretacija koje pripadaju domenu folklorizma.