Stolnjak ručni rad nekorišćen, dimenzije: dužina 75cm, širina 65cm sa dva miljea 30x30cm

Stoljnak ručni rad nekorišćen, dimenzije: dužina 100cm, širina 65cm.

VINTAGE: RUČNO VEŽENI STOLNJAK IZ 1935. Vezeni stolnjak Proizvedeno u: domaćoj radinosti Zemlja porekla: Vojvodina Vreme: oko 1935.godine Materijal: Kudeljna tkanina Boja: Osnova: bela potka od kudelje Motiv: Ručni vez ljubičastim koncem buketća od dva ljubičasta cveta Materijal: Pamuk Dimenzije: dužina 160 cm x 90 cm Status: Vintage Detaljno stanje: Iz štafira moje bake iz fruškogorskog sela Irig. Kvalitet ovog stolnjaka - 100 % prirodna vlakna. Opis: Ovaj komad platna od kojeg je izvežen stolnjak izrađen na materijalu koji je otkan u kućnoj radinosti, prirodnom platnu koji se koristio isključivo za odeću i vez. Očigledno da je otkano na razboju male širine, jer je stolnjak je sastavljen iz dva uzdužna komada ( 160 cm x 45 cm + 160 cm x 45 cm). To je tkanica sa razboja širine 45-50 cm na kojem se vezlo pamučnim kvalitetnim koncem. Celom površinom stolnjaka su rasuti buketići ljubičastog cveća. Boje konca kojim je vežen u bojama: ljubičasta, zelena, žuta… Jednostavan i sveden vez na stolnjaku čini da je ovaj vintage komad i danas vrlo privlačan i zgodan za etno ambijenat .

Knjiga koja je pred nama mogla bi se nazvati antologijom, iliti zbirkom priča i zapisa, ili kako god. Osnovno obeležje od koga je pošao priređivač knjige jeste tematska obuhvatnost, te „lutajuće čerge na točkovima”, „spomenici odbeglih uspomena” (Draško Ređep). Neizbežni u životu, te i bez mogućnosti zaobilaženja u književnosti. Zašto baš vozovi? Jer su uz njih i u njima nada susretanja i uzaludnost čekanja. Zagrljaji ponovnih susreta i konačnost rastajanja. Okasnela prepoznavanja, mimoilaženja u neznanju propuštenog. Pusta želja za životom „negde drugde”, radoznalo iščekivanje dolazećih ali i neudobnost prelaženja iz voza u voz. I sudbinski pogrešne, stanice (štacije) bivale su život mimo življenja, običnog, svagdanjeg, sa sve štacijskim rasporedima, staničnim dokonjacima, te po kojim šenlukom usred bela dana, kad su se litrenjaci menjali i ružica prosipala, u grlo bijelo, po stolnjaku, ispod stola sa sve čašama. Putnici bi se primicali i izmicali, prateći neočekivane izlive derta uz lomljavu, i povremeno osluškujući piskove dolazećih lokomotiva sa sve furgonima treće i ostalih klasa.