Filteri
close
Tip rezultata
Svi rezultati uključeni
keyboard_arrow_down
Kategorija
Sve kategorije
keyboard_arrow_down
Od
RSD
Do
RSD
Sortiraj po
keyboard_arrow_down
Objavljeno u proteklih
keyboard_arrow_down
Sajtovi uključeni u pretragu
Svi sajtovi uključeni
keyboard_arrow_down

Pratite promene cene putem maila

  • Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
101-122 od 122 rezultata

Broj oglasa

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream
101-122 od 122
101-122 od 122 rezultata

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream

Režim promene aktivan!

Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje

Aktivni filteri

  • Tag

    Kolekcionarstvo i Umetnost
  • Tag

    Stručna literatura

4 rucna mala miljea i jedan stolnjak. Pitajte sve sto vas bude zanimalo u vezi s ovim predmetom.

Prikaži sve...
850RSD
forward
forward
Detaljnije

Rucno tkani prekrivac 210 x 70 Moze kao prekrivac, stolnjak, prostirka, da se naprave jastucici ... za etno kuce, etno kafane ili nesto trece ...

Prikaži sve...
1,200RSD
forward
forward
Detaljnije

Razglednica : Дописна карта : - Vijuge: Žirovi sa stolnjaka iz Slavonije, Tehnika: Krstačka - Rezane ruže s krstovima iz Gline (Hrvatska), Tehnika: pošavna brojem Izdavač: PKN Димензије: 15x10 цм

Prikaži sve...
600RSD
forward
forward
Detaljnije

Izvanredno očuvana knjiga.Knjiga je dimenzija 26×34cm na 384 strane strane.Jedna jedina mana je nema ukrasne korice.Namerno sam slikao na belom stolnjaku da vidite koliko su čisti i beli listovi.Knjiga je po meni fenomenalna.

Prikaži sve...
8,200RSD
forward
forward
Detaljnije

Kvalitetno šareno tkanje,dužine132cm.plus 10cm.rese.širine124cm.plus 10cm.rese.meni služilo kao stolnjak,ali može i u druge namene,mogu se napraviti kecelje za narodnu nosnju,ili neki etno motiv,slikala sam nedostatke,tj.fleke koje nisam uspela da eliminišem.

Prikaži sve...
2,500RSD
forward
forward
Detaljnije

Plava marama od kašmira sa srmom i lepom šarom marama sa dva lica može se koristiti i kao etno stolnjak malo deblja marama nekorišćana 74 cm x 74 cm ** imam i identičnu maramu u zelenoj boji **

Prikaži sve...
999RSD
forward
forward
Detaljnije

Zelena marama od kašmira sa srmom i lepom šarom marama sa dva lica može se koristiti i kao etno stolnjak malo deblja marama nekorišćana 74 cm x 74 cm ** imam i identičnu maramu u kraljevsko plavoj boji **

Prikaži sve...
999RSD
forward
forward
Detaljnije

Ručno heklani prekrivač od svilenkastog debljeg konca (iz fabrike tepiha) za manji francuski ležaj (200x140cm) ili devojački krevet. Dimenzije 230x200cm Ne pegla se, težak oko 2,5kg. Svetlo-zlatne boje , može da se koristi i kao stolnjak za veći robusni sto. Nekorišćen.

Prikaži sve...
5,000RSD
forward
forward
Detaljnije

Rucni radovi po 199 din 1. NOV heklani Milje 42 x 24 cm 2. Vezeni milje precnika 24 cm 3. 2 miljea kombinacija vez i heklanje precnika 16 i 14 cm 4. Manji vezeni stolnjak sa najsitnijim krsticima 82 x 37 cm

Prikaži sve...
199RSD
forward
forward
Detaljnije

Vintage Duralex ( Francuska )- retro soljice za kafu . Kombinacija peskiranog i obicnog ( transparent ) stakla. Vatrostalne. Brendirane i soljice i pripadajuce tacne. oko 1970/1980 6x soljica i 6x tacna. Zbog svoje neutralnosti izuzetno lako uklopive u sve stilove i boje servisa i stolnjaka. Mogucnost licnog uvida u predmet, po dogovoru.

Prikaži sve...
3,000RSD
forward
forward
Detaljnije

Retro prekrivac Seherzada od svilenog goblen platna prekrivac, stolnjak ili nesto trece . . . 215 x 150 cm bez resa, a rese su oko svih strana i duzina resa je 11 cm. na nekim mestima je platno kao razvuceno, ali nije puno oslabljeno i ne umanjuje ni lepotu ni funkcionalnost . . . bogat motiv

Prikaži sve...
1,900RSD
forward
forward
Detaljnije

vezeni ukrasni čaršav / vezena ukrasna pokrivka za kuhinjsku policu dimenzije: oko 90 x 20 cm motiv: pripremanje hrane (u 3 prizora); stanje loše; postoji mnoštvo upornih fleka; bojim se da ih nije moguće odstraniti; Za pretragu: poličnjak, mali stolnjak za policu, mali čaršaf, mini pokrivač / prekrivač / prekrivka, sitan vez, urađeno vezom / veženjem / vezenjem, vezeno, izvezeno,

Prikaži sve...
390RSD
forward
forward
Detaljnije

vezeni ukrasni čaršav / vezena ukrasna pokrivka za kuhinjsku policu dimenzije: oko 91 x 20 cm motiv: voćni (grožđe i valjda jabuke); stanje solidno (kao na slikama); NAPOMENA na sporednoj slici: - jedna resa se samo malo zakovrnula; - dakle, ne fali deo; Za pretragu: poličnjak, mali stolnjak za policu, mali čaršaf, mini pokrivač / prekrivač / prekrivka, sitan vez, urađeno vezom / veženjem / vezenjem, vezeno, izvezeno,

Prikaži sve...
390RSD
forward
forward
Detaljnije

BEOGRAD Zgrada Narodnog pozorišta podignuta 1869. godine BELGRADE The National Theatre, built in 1869 RAZGLEDNICA NIJE PUTOVALA NIJE KORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT Foto: Studio `GTM` - Ika ........................................................... R e f e r e n c e 1. Zgrada Narodnog pozorišta 2. Knez Mihailo na konju, levo 2. Crveni suncobrani u nizu 3. Stolovi pokriveni plavim stolnjacima 4. Gosti za stolovima 5. Mlazevi fontane u veseloj igri 6. Kandelabar 7. Leto 8. Odmor 9. Plavo nebo 10. Harmonija (Mihajlo Grušić) KOLEKCIONARSKI PRIMERAK !!!!!!!!!! Ekstra ********* GAlp

Prikaži sve...
999RSD
forward
forward
Detaljnije

FEDERICO FELLINI -`Rigatoni` - 1985 FILM COLLESTION POSTCARDS RAZGLEDNICA P a ž nj a !!! Pogledajte pažljivo ovu раскошну FILMSKU sliku !!! 1. Upaljena lampa koja dominira (одраз у огледалу!) 2. Okrugli Sto 3.Stolnjak 4. Еscajg 5. /t r i/ upaljene sveće 6. /т r i/ upaljene lampe na zidu 7. Велико o g l e d a l o 8. Вeliki luster 9. Dva buketa cveća 1O. Зa stolom sede - žena i čovek 11.Elegantni 12.Lepi 11.Žena nosi ogrlicu i s` namerom dodiruje je rukom (kopirano u `Kumu`!), 12.Šalje poruku čoveku 13.Čovek i žena ljubavnički se /g l e d a j u/, 14.Uživaju jedno u drugom, tope se... 15.Za njih svet ne postoji 16.Da li je to flert, ili ljubav ili predstojeći buran okršaj! L e p o t a !!! EZOTERIČNA LEPOTA!!! BOŽANSTVENA SCENA !!! M a j s t o r s k i !!! (Mihajlo Grušić) NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT KOLEKCIONARSKI, 1985. EKSTRA !!!

Prikaži sve...
999RSD
forward
forward
Detaljnije

Mladinska knjiga Veliki format Novo! Зашто да трошите новац - кад можете сами да направите код куће! Изнена¬ујуће лак водич за израду стотину свакодневних ствари које иначе купујете – од кечапа до грисина, од шампона до средстава за чишћење прозора, од столњака до хартије за поклоне. Почните од кухиње: сос за шпагете, прелив за салату, пилећи бујон и сладолед имају много бољи укус и мање коштају кад их сами направите. Предите на домаћа средства за чишћење. Куповна средства су токсична и невероватно скупа! У овој књизи видећете како да их направите по много нижој цени, при чему ће бити једнако ефикасна, али безбедност и миришљавија! Храна за љубимце и кућне биљке, пластелин којим се играју деца, суво цвеће и потпури – научите како да све ово направите брзо, јефтино је много стила! - 364 рецепта за здрав оброк: брза храна и готова јела, зимница... - Лепота и здравље из природе - Храна за љубимце - Ефикасна средства за чишћење - Препарати за башту и одржавање аута Забавно. Јефтиније. Лако. Нешто што је само ваше! Аутор: Група аутора Број страна: 400

Prikaži sve...
2,200RSD
forward
forward
Detaljnije

Knjiga je nova. Đurđica Petrović - Od pusta do zlatoveza, Tkanja i vez Ђурђица Петровић - Од пуста до златовеза, Ткања и вез 406 strana : ilustrovano ; 17 cm Beograd : Srpski genealoški centar, 2003 Prof. dr Đurđica Petrović (Nova Pazova 1927 - Beograd 2003) – redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu – ulazi u red naših najznačajnijih etnologa druge polovine XX veka. Gimnaziju je pohađala u Beogradu; studirala etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1948-1952); doktorirala na istom fakultetu sa temom Oružarski zanati u našoj zemlji za vreme osmanske uprave (1964). Radila je u Vojnom muzeju JNA u Beogradu (1952-1971) i Filozofskom fakultetu u Beogradu (1971-1992). Više puta je bila upravnik Odelenja za etnologiju, rukovodilac naučnih projekata Odelenja, član fakultetskih komisija, predsednik Velikog saveta Fakulteta, prva žena dekan u istoriji Filozofskog fakulteta (1989-1992). Objavila je preko 160 naučnih radova i posebnih izdanja u zemlji i inostranstvu. Bila je stalni drugi sekretar Etnološkog društva Srbije, član-osnivač Mreže za etnološka i istorijska istraživanja Saveta Evrope, kao predstavnik SFRJ, a zatim Srbije. Specijalnosti: zanatska izrada oružja u zapadnom delu jugoistočne Evrope, materijalna kultura i svakodnevni život (kraj XIII-polovina XIX. veka), pretežno na Jadranu i bližem kopnenom zaleđu. Bila je član Demokratske stranke od njenog osnivanja, predsednik Odbora za kulturu Demokratske stranke i član njenog Glavnog odbora. Ideja za objavljivanje ove knjige potekla je od studenata, diplomaca, magistranata i doktoranata prof. Đurđice Petrović sa namerom da se njenim publikovanjem obeleži 75 godina njenog života i etnološkog rada, visoko cenjenog u zemlji i inostranstvu. S tim ciljem predano smo radili na pripremi rukopisa za štampu devet meseci u protekloj 2002. godini. U međuvremenu, u drugoj polovini prošle godine, prof. dr Đurđica Petrović se teško razbolela. I pored naših nadanja da će savladati tešku i neizlečivu bolest ona je preminula 12. januara 2003.godine. Nadali smo se da će doživeti da vidi ovu knjigu čijem se izdavanju veoma radovala. Ipak videla je knjigu na pausu i otisak korica na papiru. Nama, njenim studentima, ostala je obaveza da ovaj započeti posao dovršimo. Čini nam se da bi ova knjiga trebalo da bude nezaobilazno štivo i priručnik svima onima, koji se bave proučavanjima materijalne kulture, ne samo etnolozima – istraživačima tekstilnog rukotvorstva i narodnih nošnji – po muzejima, već i drugima, onima koji se posredno i neposredno bave istorijskim, tradicijskim ali i savremenim tekstilom i produktima od njega.Knjigu Od pusta do zlatoveza čine studije o tekstilu na prostorima ex-Jugoslavije, uticajima i prožimanjima graničnih kultura na ovom prostoru, pa i šire na prostoru Balkana i Podunavlja. Kao što se vidi iz sadržaja prvi deo je posvećen srednjovekovnom tekstilu, a drugi deo različitim načinima ukrašavanja tekstilnih rukotvorina. Ove studije danas mogu da posluže kao prilog izučavanju kulturnog kontinuiteta i akulturacija u materijalnoj kulturi jugoistočne Evrope,Sadržaj: Tkanja Srednjovekovni vuneni pokrivači; Prostirke i pokrivači, Pust; Sklavina, Čerga, Rakno, Guba, Kosmač, Sagovi, Stolnjaci, Ubrus. Razboj, Likovne karakteristike narodnih domaćih rukotvorina; Vezovi: Aplikacije, Građa, Zlatovez, Beli vez, Gradski vez, Vez perlicama.

Prikaži sve...
900RSD
forward
forward
Detaljnije

Novi Sad: kafanologija i prostitucija - Zoran Knežev Autor:: Zoran Knežev Žanrovi:: Domaći pisci, Istorija Izdavač:: Z. Knežev Godina izdanja:: 2018. Broj strana: 592 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 24 cm lepo ocuvana ,ima samo posveta na najavnoj stranici ,ispisana hemijskom ,kao POSVETA jednoj divnoj mladoj dami ,mislim da je od autora Kafana, reč koja se na ovim prostorima oduvek izgovarala sa ushićenjem, a često i pisala sa velikim slovom, kao što biva sa imenom Boga. Vlasti su se menjale, kao i gazde i nazivi, ali su kafane uvek bile pune varošana, salašara, nakupaca, dođoša i svakojakog naroda, jer običnom svetu nije bitna ni vlast, ni gazda, ni naziv, on hoće među ljude, u kafanu. I baš zato je „volemo“, takvu svakojaku, punu mirisa i ukislu od močvara i ustajalih voda po ovoj našoj pustoj ravnici. Al i odvažnu i gospodsku, kada se naredi za kakav kirbaj ili svetac, sa čistim kariranim stolnjacima na astalima, nalivenim od prokislog vina, pa kad nagrnu momci u straganskim šubarama i bundama, i kada se toči i ne pita „šta košta“. Svuda ih je bilo, u svakoj ulici, u centru, na prilazima gradu, po pristaništima, pored krstova krajputaša, železničkih stanica, pijaca, ispod lipa, breza, jablanova, hrastova... Bilo ih je malih i velikih, na dobrom i lošem glasu, sa dobrim i lošim vinom, bilo ih je raznih, i sve su ušle u „istoriju“ koja se prenosi sa kolena na koleno i ostaje neizbrisivo urezana u svaki gen onoga ko bar jednom kroči u njeno veličanstvo... Kafanu. (kutija 7)

Prikaži sve...
2,299RSD
forward
forward
Detaljnije

SV10 61278) SVET OD SREBRA , Ana Panić , Momo Cvijović , Muzej istorije Jugoslavije Beograd 2008 , Nastavljajući ciklus tematskih izložbi kojima se publici prezentuju eksponati van stalne postavke, Muzej istorije Jugoslavije predstavlja predmete izrađene od srebra koji čine izuzetno vredan deo zbirke primenjene umetnosti i celokupnog fonda Muzeja. Josip Broz Tito tokom svoje vladavine posetio je 71 zemlju, a izloženi predmeti od srebra pokloni su ličnosti iz čak 37 država sveta (Alžir, Austrija, Bangladeš, Bugarska, Burma, Grčka, Egipat, Etiopija, Indija, Indonezija, Irak, Iran, Italija, Japan, Jordan, Jugoslavija, Kambodža, Kina, Kipar, Kuvajt, Malta, Maroko, Meksiko, Mongolija, Pakistan, Peru, Rumunija, SSSR, Severna Koreja, SAD, Ujedinjeno kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Finska, Francuska, Holandija, Cejlon, Čehoslovačka, Čile). Taj podatak svedoči o raznovrsnosti i vrednosti izloženog materijala i opravdava naziv izložbe “Svet od srebra”, koncipirane u tri zasebne celine. U prvoj celini su pojedinačno izloženi eksponati, od kojih su 28 pokloni na najvišem državnom nivou (13 predsednika država, pet kraljevskih porodica, dva premijera, dva ministra, zatim verski poglavari, generali, vladajuće partije, gradonačelnici…), dok su ostalo pokloni poznatih ličnosti, različitih organizacija i političkih partija. Neke predmete je Josip Broz koristio, a neki su bili izloženi kao deo ambijentalne postavke u rezidenciji koja je preuređena u muzej nakon Titove smrti, ali su prvi put sada deo samostalne, tematske izložbe. Drugu celinu predstavlja rekonstruisani enterijer trpezarije Josipa Broza Tita u rezidenciji u Užičkoj 15, u Beogradu. Rekonstrukcija je urađena u skladu sa savremenom muzejskom praksom projektovanja muzealija u kontekst vremena radi približavanja posetiocima, a prostorija je koncipirana kao verna reprodukcija autentičnog životnog prostora predsednika SFRJ, počev od nameštaja i stolnjaka do servisa, slika starih majstora i srebrnina koje su činile veliki deo svečanog pribora za jelo i služenje hrane. Treću celinu čini 61 predmet od srebra koje su Josip Broz Tito i njegova supruga Jovanka Broz dobili prilikom posete Fesu, kraljevskom i kulturnom centru Maroka. U Fesu su boravili na poziv marokanskog kralja Hasana Drugog, koji im je tom prilikom poklonio i imanje u Marakešu. katalog izložbe, mek povez, format 21 x 21 cm ,blago presavijena naslovna korica, ilustrovno, ćirilica, 159 strana

Prikaži sve...
1,000RSD
forward
forward
Detaljnije

ISTORIJSKI SUVENIR - KUVARICA VEŽENA CRVENIM BODOM Zemlja porekla: Kraljevina Jugoslavija Vreme veza: 1935. godine Boja: Osnova: bela , Motiv: ručni vez crvenim koncem cveća Materijal: Pamuk Dimenzije: 95 x 80 cm Detaljno stanje: Ganc novi, nikad korišćeni. Kvalitet ovog vezenog komada - 100 % prirodna vlakna. Istorija: Danas Kuvarica više nema na zidovima u kuhinjama. Moderan način života poslao ih je u etnografske muzeje, na stare fotografije i u kolektivno sećanje, a ranije generacije su rasle uz hranu spremljenu na šporetima iznad kojih su ponosno stajale vežene zidne slike - kuvarice. Ali, one su ostale istorijski suveniri... na njima su najčešće zapisane naivne i idilične poruke iz svakodnevnog života, ali često su ti tekstovi satkani sa puno ženskog duha i vrcavosti. Tako, kada danas posmatramo sve te motive i poruke izvežene u različitim bojama konca ( a ima različitih Kuvarica preko 80)... kada ih malo analiziramo možemo da u njima vidimo zidne novine sa blagom ironijom i kritikom društva. Na početku 20. veka u školama je postojao predmet - ženski ručni rad. Sve devojke su morale da znaju da vezu, a obavezni deo devojačke spreme za udaju bili su rukom vezeni radovi. Devojačka sprema obuhvatala je: vezene jorganske čaršave, vezene jastučnice, čaršave, stolnjake, košulje, spavaćice ... pa i kuvarice ... Zidne vezene slike, poznatije kao `kuvarice`, takođe su bile jedan obavezan segment devojačkog štafira. A da li se zna koliko je duga njihova tradicija i odakle su naše bake, prabake dobile ideju za ovakav ručni rad? Iz Holandije, preko Nemačke, Austrije i Mađarske početkom 20. veka kuvarice su stigle u Srbiju. Prvo u Vojvodinu, a odatle i u južne krajeve naše zemlje. Spretne domaćice vezle su ih na pravougaonom komadu pamučnog platna, domaćem tkanom platnu, a mogle su se i kupiti u trukerskim radnjama, na vašarima i pijacama. Kuvarice su početkom 20. veka su bile nezaobilazni detalj u svakoj kući. Sa privlačnim slikama, u kojima su prizori iz svakodnevnog života, sa porukama koje su najčešće šaljive. Postavljane su pored umivaonika, iznad šporeta i kreveta da bi zaštitile zidove, ali i kao ukras. Najčešće je tu bio natpis:“Kuvarice manje zbori, da ti ručak ne zagori!“, po kome su, priča kaže, ova mala naivna umetnička dela i dobila naziv Kuvarice.

Prikaži sve...
3,000RSD
forward
forward
Detaljnije

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta autorke! Ana Sec - Pincir Tatjana Bugarski Mnoge žetvene običaje zabeležene širom Evrope karakterišu pokušaji da se duh vegetacije sačuva nakon ubiranja plodova i deluje i sledeće godine, kako bi se nastavio vegetativni ciklus. Za Frejzera, najpoznatijeg utemeljivača antropologije, ovi običaji su nastali kao rezultat verovanja u duh žita. Domaći etnolozi su tokom XX veka mnoge običaje beležili i tumačili u skladu sa Frejzerovim teorijama. To su pretežno običaji vezani za poljoprivredne radove, kao i oni koji pripadaju božićnom ciklusu praznika. Korišćenje slame u obrednoobičajnoj praksi se, pri tome, pokazuje kao nit koja ih spaja. Običaj pletenja žetvenog venca zabeležen je u mnogim mestima Vojvodine, kod različitih etničkih zajednica. U setvi je naročito važnu ulogu imalo seme iz žetvenog venca od prethodne žetve, koje je mešano sa semenom za tu godinu. U nekim porodicama se prvo sejala pšenica iz prošlogodišnjeg žitnog venca, pa tek onda ostala pšenica. Božićna slama je jedan od najprepoznatljivijih simbola proslavljanja Božića. Mnogi zabeleženi običaji za Badnje veče i Božić su vezani za slamu, koja nas podseća na mesto rođenja Isusa Hrista. Pre večere je u kuću unošena slama. NJu je ritualno unosio domaćin ili domaćica, uz simbolično kvocanje i pijukanje dece. Prvo se prostirala po stolu – unakrst, a zatim se pokrivala vrećom i stolnjakom. Ranije se na Badnje veče jelo na podu – na slami. Slama se prostirala po čitavoj prostoriji, a uveče se i spavalo na njoj. Badnje veče i Božić karakterišu i drugi običaji koji podsećaju na Hristovo rođenje u pećini, na slami. U mnogim mestima Vojvodine su bili poznati ophodi vertepaša (betlehemara), koji su na Badnje veče obilazili kuće i izvodili predstave na temu Hristovog rođenja. Tom prilikom se nosio vertep – model crkve sa predstavom Hristovog rođenja. Obavezni deo svih ovih povorki bile su pesme, u kojima se, po pravilu, spominje Hristovo rođenje na slami. Slama je svakodnevno korišćena u domaćinstvu počev od građenja i pokrivanje kuća i štala, sve do izrade predmeta za potrebe domaćinstva: saćura za brašno, jaja i hleb; ukrasnih predmeta, užadi, šešira, košnica za pčele. Višak slame se, takođe, koristio, i to kao stočna hrana isečena na sitne komade i pomešana sa suvom hranom, kao postelja za domaće životinje. Vremenom su predmeti od slame iz seoskog života prešli u nove kulturne kontekste. Kao materijal za umetničko izražavanje i izradu predmeta posebne namene, slama je vremenom pronašla mesto u savremenom životu. Postala je simbol nekih novih vrednosti, upravo na tragovima onih značenja koja je imala kao deo verovanja i rituala, ali i njihovih kasnijih interpretacija koje pripadaju domenu folklorizma.

Prikaži sve...
1,290RSD
forward
forward
Detaljnije

NOVO, NEOTPAKOVANO na papucama odstampano `ŽELEZNICE SRBIJE` 29 x 11 cm voz, vagon, pruga, kola za spavanje i rucavanje Iza ove skraćenice stoji dugovečna i izuzetno korisna željeznička institucija koja se zvala `Kola za spavanje i ručavanje`. Naime, željeznica, kao jedan od najvažnijih izuma devetnaestog veka, kada se još znalo za neki red, veoma brzo je došla do zaključka da putnicima treba obezbediti krevet i hranu. Za tren oka – istorijski gledano – željeznica je premrežila Evropu i Ameriku i krenula u Aziju. Prosečna brzina voza bila je otprilike kao danas u Srbiji (47 km/h), pa je putovanje trajalo. Sirotinji je bilo lako: oni su putovali na kratkim rastojanjima, pa su im dremanje u mreži za prtljag III klase i kuvana kokoš zamotana u novine, hleb, luk i slanina bili dovoljni. Bogatiji svet putovao je na duža rastojanja: odatle Orijent ekspres kao paradigmatična slika vrhunca željezničkog saobraćaja. Ej: Pariz–Istanbul, četiri dana! U Americi i Rusiji još gore: Petrograd–Habarovsk 15 dana; Vašington–San Francisko nedelju dana! Naravno da se potreba za spavaćim kolima pojavila odmah, a za kolima za ručavanje neposredno zatim. Tako je i bilo. Ovaj autor ima iz detinjstva najnežnije uspomene na KSR. Kao prvo, posle nekog vremena emancipovao sam se od mreže za prtljag do ležaja u spavaćim kolima jer sam porastao, pa je u tom smislu postignut porodični konsenzus. Kao drugo, tata je postao gostujući profesor u zemljama dovoljno dalekim da su spavaća kola bila neophodna. Kola za ručavanje su se, naravno, podrazumevala: standard je već bio nadmašio nivo pečene kokoške zamotane u `Politiku` i pohovanih šnicli u onoj aluminijumskoj kutiji sa rupicama koju mlađe generacije, srećom, ne poznaju. To je bio neki početak šezdesetih godina, kada je jedini problem bio kako prošvercovati dolare kupljene na crno; pasoši i vize već su bili dostupni bez problema. A zavidljivcima i socijalnim demagozima koji će me proglasiti razmaženim derištem Titovog doba odgovaram odmah bosanskom poslovicom: ne jede pitu ko ima, nego ko je navikao (sledi i ekstremno vulgaran dodatak koji možete da zamislite). Dakle, prva spavaća kola i vagon restorani koje pamtim bili su svi od reda stara dobra austrougarska roba na uskotračnoj željeznici Beograd–Sarajevo–Mostar–Dubrovnik. Odmah se video ofucani bivši luksuz: tamnocrveni izlizani pliš i opšti dizajn besarabijske javne kuće. Posteljina je, međutim, bila bela, uštirkana i čista; osoblje uljudno i efikasno; hrana odlična, stolnjaci besprekorni, a vuklo se i zaostalih kristalnih čaša i pokoja srebrna viljuška. Slično, ako ne i bolje, bilo je u naslednicima Orijent ekspresa, međunarodnim ekspresima koji su kroz Beograd išli čak u Pariz, London, Berlin i Stokholm; o Habarovsku i da ne govorim, jer su tamo išli tata i mama bez mene, ali kažu da je bilo sjajno. Kao već poodrasli klipan-poluhipik koristio sam omladinske povlastice, pak sam tako spavaćim kolima stizao do cele Evrope, hraneći se u vagon-restoranima – kad sam uspeo da zaradim ili od mojih otmem koju marku ili dolar; inače sam bio autostop. E, to je bio provod: kao prvo, pogranični organi budili su me tek u Jesenicama ili Sežani, kad sam se već lepo naspavao, a ne četiri puta od Beograda do Ljubljane, kao pre nedelju dana. Bio je to provod nebeski: kao prvo, putovanje željeznicom je po ljudskoj meri, jer čovek sve vidi kroz prozor. Sa neodobravanjem gledam na ove superbrze vozove, pa makar me Željeznice Srbije vozale do kraja života njihovom prosečnom brzinom; kao da se pa negde žurim... Jednom sam tako išao spavaćim kolima za Berlin, pa sam ručao u vagon-restoranu, a voz je baš išao brzo kroz Istočnu Nemačku. Pokvareni Istočni Nemci smestili su nam tako naglo skretanje na sporedni kolosek (posle su mi rekli ti iz vagon-restorana da to stalno rade, iz pakosti), pa smo konobari, kuvar i ja skupljali penzionerke i ostalo s poda. Već preko deset godina ovaj autor svako malo putuje preko zapadnih granica; uglavnom u vagon-restoranu (Zagreb je blizu), to jest kad ga ima. Nema ga, na primer, kad je neka veća utakmica jer navijački šljam najviše voli da ga razbije i usput opljačka piće, kad su već tu. Kad ga ima, a najčešće ga ima, pogranični organi ponekad imaju primedbu: po nekom propisu svaki putnik čeka graničnu i carinsku kontrolu u kupeu u koji se ukrcao. Mi koji se ukrcamo odmah u kola za ručavanje moramo da saslušamo ritualnu pridiku na tu temu, pa organi odu dalje. Drugi problem je pušenje: Slovenci ne daju uopšte; Hrvati traže odeljak za nepušače, kao i naša vlast. Tako se dešava da dični pripadnici Trojedinog plemena (Srbi, Hrvati i Slovenci) nervozno stoje oko onog šanka u vagon-restoranu i čekaju da voz izađe iz Dobove (dabogda naučili gde je Dobova!), pa da zapale kao ljudi. I, za kraj: mi imamo sreće. Britanci su početkom sedamdesetih rešili da ukinu vagon-restorane, pa je to izazavalo opštenarodni otpor na čijem čelu je bio ser Lorens Olivije lično, ali im nije pomoglo. Onda su smanjili gabarite svojih vagona da bi mogli da ih provuku kroz tunele za metro, pa u spavaća kola nije mogao da stane čovek normalne visine ako ne spava zgrčen; verujte, probao sam. Od vagon-restorana ostao je samo mali šank do koga ne možete da doprete od žednih Engleza, Škota i Velšana. Pa posle neko kaže da zapadna civilizacija ne propada... izvor : Vreme - milos vasic

Prikaži sve...
2,600RSD
forward
forward
Detaljnije
Nazad
Sačuvaj