Lep stolnjak sa čipkom, boja drap, dimenzija 160x135 načinjen od kombinacije lana i ručnog rada heklanjem. Dimenzija 160x135 Obrađen heklanjem celom ivicom. Nekorišćen, bez oštećenja. Uz njega, GRATIS plavi platneno stolnjak sa belom čipkom, dimenzija 140x115

Heklani stoljnjak, rucni rad. 116x155cm,bele boje Na jednom mestu ima malu fleku,jedva vidljivu ☺

Kao na slici., nekoriscen, nije stirkan, ni ispeglan.

Dimenzije: 84 x 37 cm Materijal: pamučni konac

Stolnjak za rucavanje sa belim vezom koriscen te je moguce da ima po neku neupadljivu flekicu dimenzije oko 110 x 140 cm

Rucno heklani stolnjak sitnim koncem dimenzije oko 73x 73

Stolnjak prelep korisćen za jedno slavlje . Pa slikala sam dve slike gde se vidi malo kao flekice . Ko ume sa tim nije strasno ali tu su . Inace ovako je stolnjak prelep . Beo kao sneg . .zbog te dve flekice koje se mozda i ne vide kad se stavi nesto,neznam.ni sam vise koristila . Ova cena . Akonimate neko pitanje tu sam da odgovorim

Rucno heklani stolnjak sitnim koncem dimenzije oko 62x62 cm nikada koriscen

Ovalni prelep i bogat ručni hekleraj, radjen od posebno tankog konca bele boje, dimenzija 80 puta 60 cm.

Rad POKRSTICOM na platnu nalik srpskom sa zlatnom ivicom i kicankama na uglovima Diskretan sveden ukrasice svaki dom

Predivan ručni hekleraj, radjen od posebno tankog konca svetlo bež boje, dimenzije 100x70. Nekorišćeno, bez oštećenja.

STOLNJAK JE NOV NEKORIŠĆEN. OD PAMUKA . BELE BOJE

Veoma lep, ručno rađen heklani stolnjak od tamnije drap konca. Korišteno je nekoliko mustri, što mu daje poseban izgled. Rad nije čvrstog zatezan.Dimenzije 102x54

ISTORIJSKI SUVENIR - KUVARICA VEŽENA CRVENIM BODOM Zemlja porekla: Kraljevina Jugoslavija Vreme veza: oko 1930. godine Boja: Osnova: bela , Motiv: ručni vez crvenim koncem Materijal: Pamuk Dimenzije: 95 x 80 cm Detaljno stanje: Ganc novi, nikad korišćeni. Kvalitet ovog vezenog komada - 100 % prirodna vlakna. Istorija: Danas Kuvarica više nema na zidovima u kuhinjama. Moderan način života poslao ih je u etnografske muzeje, na stare fotografije i u kolektivno sećanje, a ranije generacije su rasle uz hranu spremljenu na šporetima iznad kojih su ponosno stajale vežene zidne slike - kuvarice. Ali, one su ostale istorijski suveniri... na njima su najčešće zapisane naivne i idilične poruke iz svakodnevnog života, ali često su ti tekstovi satkani sa puno ženskog duha i vrcavosti. Tako, kada danas posmatramo sve te motive i poruke izvežene u različitim bojama konca ( a ima različitih Kuvarica preko 80)... kada ih malo analiziramo možemo da u njima vidimo zidne novine sa blagom ironijom i kritikom društva. Na početku 20. veka u školama je postojao predmet - ženski ručni rad. Sve devojke su morale da znaju da vezu, a obavezni deo devojačke spreme za udaju bili su rukom vezeni radovi. Devojačka sprema obuhvatala je: vezene jorganske čaršave, vezene jastučnice, čaršave, stolnjake, košulje, spavaćice ... pa i kuvarice ... Zidne vezene slike, poznatije kao `kuvarice`, takođe su bile jedan obavezan segment devojačkog štafira. A da li se zna koliko je duga njihova tradicija i odakle su naše bake, prabake dobile ideju za ovakav ručni rad? Iz Holandije, preko Nemačke, Austrije i Mađarske početkom 20. veka kuvarice su stigle u Srbiju. Prvo u Vojvodinu, a odatle i u južne krajeve naše zemlje. Spretne domaćice vezle su ih na pravougaonom komadu pamučnog platna, domaćem tkanom platnu, a mogle su se i kupiti u trukerskim radnjama, na vašarima i pijacama. Kuvarice su početkom 20. veka su bile nezaobilazni detalj u svakoj kući. Sa privlačnim slikama, u kojima su prizori iz svakodnevnog života, sa porukama koje su najčešće šaljive. Postavljane su pored umivaonika, iznad šporeta i kreveta da bi zaštitile zidove, ali i kao ukras. Najčešće je tu bio natpis:“Kuvarice manje zbori, da ti ručak ne zagori!“, po kome su, priča kaže, ova mala naivna umetnička dela i dobila naziv Kuvarice.