K19 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Redje u ponudi! - Intervju sa Aleksandrom Zografom - Alkesandar Zograf - Dopisnica iz Panceva - Strip Izdavastvo u regionu... ...

strip Herge TINTIN br. 1 Faraonova cigara Dečje Novine Yugoslavia tvrde korice - HC 62 strane kolor U ponudi su 2 stripa, cena je za 1 po izboru. Pogledajte slike. Za kolekcionare. RARE

strip HERMAN DZEREMAJA br. 1 - 2 - 3 Yugoslavia FORUM - Marketprint tvrde korice - HC kolor - profi ukoričene tri epizode: 1 Opaki zrak smrti 2 Sekta 3 Afroamerika Pogledajte slike. Odlično Za kolekcionare. RARE

Politikin Zabavnik broj 887 nekompletan magazin, na neki način bez strip dodatka, koji u to vreme nije bio pričvršćen za časopis numeracija strana u PZ 887 je od 1-16 pa onda od 65-80 (ukupno 32) numeracija strana u nedostajućem strip dodatku je od 17-64 (ukupno 48, Zlatna Groznica) poster preko jedne strane: Silvi Vartan časopis je u solidnom stanju: Za pretragu: Sylvie Vartan (Vartanian), - - - - English description: Politikin Zabavnik number 887 somehow incomplete magazine with out comics add, which was unattached to it numbering pages in PZ 887 is 1-16 and then 65-80 (in total 32) numbering pages in missing comics add is 17-64 (in total 48, Golden Rush) one page poster: Sylvie Vartan magazine is in solid condition For search: Silvi Vartan (Vartanian),

strip Novosti za decu br. 1 Zli vilenjak Večernje novosti i Kekec Yugoslavia - bajke u stripu Pogledajte slike. Za kolekcionare. RARE

Asterix Naš prijatelj Čarlamijus Biser strip broj 4

CharlierampGiraud
Strip
Barkod: 9789532641677

CRVENI BARUN br 2 Stanje stripa strip je nov i u foliji OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi

odlično očuvan

Edicija Lunov Magnus Strip pod brojem 920, Veliki Blek u epizodi "Lov". Spoljašnju očuvanost stripa možete videti sa postavljenih slika. U unutrašnjosti strip jako lepo očuvan i pedantan, tiskovina je odlična za čitanje, nema nigde ispisanih delova u stripu. Prisutne su uvodna i par odjavnih strana. Strip je kompletan, kompaktan, i u izuzetno lepo očuvanom stanju u unutrašnjosti. Moja subjektivna ocena stripa je: 4/4+ Obavezno pogledajte slike, pa procenite sami.

Edicija Lunov Magnus Strip iz 1984 godine, pod brojem 592, Kit Teler u epizodi "Strašna Tajna". Spoljašnju očuvanost stripa možete pogledati sa postavljenih slika. U unutrašnjosti strip čist/pedantan i kompaktan. Nema nigde ispisanih delova, tiskovina perfektna za čitanje iako se radi o broju koji je izdat '84god. Uvodna strana odlična, takođe bez ispisa. Na strani 63 samo blago zacepljenje oko 1cm, ipak strip je preživeo 40-tak godina i sve u svemu lepo je očuvan. Obavezno pogledajte slike, pa procenite sami.

1. U svijetu stripa Estetika 21. soljeća Žedna zemlja / Živorad Radivojević Najmasovnbija literatura na svijetu Snovi Valentine Rosseli Hadži Murat Nagradna križaljka abc STRIPA br.1 Škola stripa 1 Klica otpora Mehmed Džihić Brod buntovnika 2. U svijetu stripa Legende o vamu Dan smijelih Hikmet Džindić Usamljena prethodnica naše pop kulture Stanica Tucić Zoran Škola stripa 2 Priča o crvenkapi Milan Tomas 50 godina stripa Andrije Maurovića Hadži Murat Nagradna križaljka abc STRIPA br.2 Brod buntovnika 3. U svijetu stripa Strip kao umjetnost Konjanik Muharem Tursunović Škola stripa 3 Resaj Dragan Stokić/Jugoslav Jončić Kozmopolitski comic art Hadži Murat Strip pošta Sudar Ercegović Damir Brod buntovnika odlično očuvan kolekcionarski komplet TOR.7

Edicija Lunov Magnus Strip pod brojem 827, iz 1989 godine, Mister No u epizodi `Vrh u Magli`. Spoljašnju očuvanost stripa možete videti sa postavljenih slika. U unutrašnjosti strip u očuvanom stanju, nema nigde ispisanih delova u stripu, tiskovina je odlična za uživanje u još jednoj od mnogih neprevaziđenih avantura svima nam dragog pilota. Strip je poprilično kompaktan i pedantan u unutrašnjosti. Moja subjektivna ocena stripa je: 4/4- Obavezno pogledajte slike, pa procenite sami.

vjesnik 1976 prvih 5 brojeva dobro očuvani-kompletni(br.4 bez korica)

Izdanje Ludensa pod brojem 90, iz 2014 godine, Dylan Dog Extra u epizodi `Čarobni Frulaš`. Spoljašnju očuvanost stripa možete videti sa postavljenih slika. U unutrašnjosti strip perfektan, pedantan, bez ispisa, pravi kolekcionarski primerak, sada već poprilično retkog broja. Strip je kolekcionarska klasa kvaliteta. Moja subjektivna ocena stripa je: 5- Obavezno pogledajte slike, pa procenite sami.

Daren Aronofski
Naučna fantastika, Strip
Barkod: 9788661631740
Broj strana: 70
Pismo: Latinica
Povez: Tvrd
Godina izdanja: 2014
Čovečanstvo je ogrezlo u pohlepi, proždrljivosti i oholosti... u svetu bezumlja, jedan čovek pokušava da bude glas razuma pred ljudskim rodom kom preti istrebljenje. No, hoće li Noje imati snage da odgovori Tvorčevim iskušenjima? Proslavljeni scenarista i režiser Daren Aronofski rešio je da se otisne u devetu umetnost i povede nas na plovidbu kroz sasvim drugačiju viziju mita o velikom potopu. Filmska adaptacija koja ovih dana stiže u Srbiju (i svet) će nesumnjivo ustalasati javnost i već sada dobija etiketu najkontroverznijeg ostvarenja 2014. godine... a pred vama je strip koji je započeo sve.

Edicija Zlatna Serija pod brojem 31, iz 1990 godine, Dilan Dog u epizodi `Zavesa Pada`. Spoljašnju očuvanost stripa možete videti sa postavljenih slika. U unutrašnjosti strip odličan u svakom pogledu, bez ispisa u stripu, prisutna je uvodna strana, tiskovina je perfektna u svakom pogledu. Strip je kompaktan, pedantan i kompletan i u kolekcionarskoj je klasi. Moja subjektivna ocena stripa je: 5- Obavezno pogledajte slike, pa procenite sami.

Edicija Lunov Magnus Strip pod vanrednim brojem 13, iz 1984 godine, Marti Misterija u epizodi "Vampir u Njujorku". Spoljašnju očuvanost stripa možete videti sa postavljenih slika. U unutrašnjosti sem manjeg potpisa pri vrhu 3 strane (vidi se na jednoj slici), sve ostalo u odlično očuvanom stanju. Nema nigde ispisanih delova u stripu, tiskovina je perfektno za uživanje u čitanju. Strip je kompletan, kompaktan i veoma pedantan. Moja subjektivna ocena stripa je: 4 Obavezno pogledajte slike, pa procenite sami.

101 – ASTERIKS, LIK ORIJENT: Planeta užasa 1.deo (nedostaje prednja korica) 102 – ASTERIKS, LIK ORIJENT: Planeta užasa 2.deo (kompletno) 103 – ASTERIKS, BLUBERI: Čovek sa srebrnom zvezdom 1.deo (nedostaje gornji ćošak prednje i zadnja korica) 104 – ASTERIKS, BLUBERI: Čovek sa srebrnom zvezdom 2.deo (kompletno) 105 - TALIČNI TOM, MORNAR NIK: Blago ostrva na-kao-dlanu 1.deo (kompletno) 106 - TALIČNI TOM, MORNAR NIK: Blago ostrva na-kao-dlanu 2.deo (kompletno) 107 - TALIČNI TOM, DŽET-AS-LOGAN, HAUARD FLIN: Poverljivi zadatak (nedostaje zadnja korica) 108 - TALICNI TOM, DŽET-AS-LOGAN, GAŠA (nedostaje prednja korica i stranice 1–18) Stripoteka je strip časopis koji je izlazio na prostoru SFRJ u periodu između 1969. i 1991. godine. Ponovo je pokrenuta 1999. godine u SRJ, kasnije je nastavila da izlazi u Srbiji. Sa poslednjim brojem 1174 objavljenim 31. maja 2019. do daljeg ne izlazi. Istorija Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka dolazi do procvata strip izdavaštva u Vojvodini. U Novom Sadu su se nalazile dve moderne štamparije velikog kapaciteta – „Forum” i „Dnevnik”. Brojni beogradski časopisi i magazini, od kojih je veliki broj onih koji sadrže stripove, štampani su u ova dva pogona. Za ovaj procvat vojvođanskog stripa je, paradoksalno, zaslužno i srpsko političko rukovodstvo tog vremena. U Kragujevcu je 1971. godine održan Kongres kulturne akcije u organizaciji srpskih liberala. Na ovom kongresu strip je uvršten u šund literaturu, pa je samim tim zakonski oporezovan stopom od 31,5 odsto. Brojne revije i izdavačke kuće nisu se mogle nositi sa takvim finansijskim nametom. Vojvodina je, međutim, svojom poreskom autonomijom bila izuzeta od ovog finansijskog nameta i strip izdavaštvo je počelo da cveta. tako je „Forum” (kasnije „Marketprint”) preuzeo je primat sa Panoramom (kasnije Stripoteka), Spunkom, Spunk novostima, Strip zabavnikom i drugim izdanjima. Vojvođanski Forum i Dnevnik su s vremenom postali perjanica srpskog strip izdavaštva i rasadnik velikog broja domaćih imena u svetu stripa. Forumovi i Dnevnikovi umetnici, poput Baneta Kerca, Dejana Nenadova i Petra Meseldžije, ostvarili su i zavidnu inostranu karijeru. Stripoteka je prvi put izašla 1969. godine pod imenom Stripoteka Panorama. Pokrenuta je kao specijalno mesečno izdanje nedeljne strip revije Panorama, nakon što se ova ugasila. Za razliku od Panorame koja je donosila stripove u nastavcima Stripoteka je sadržavala kompletne epizode stripa. Koncepcija stripa se vremenom menjala, kao i dinamika izlaženja. Uvedeno je objavljivanje više različitih stripova u jednom broju. Akcenat je uglavnom bio na francusko-belgijskom stripu, ali su objavljivani i radovi američkih, italijanskih, španskih, britanskih i nekolicine kineskih autora. U početku je izlazila sa pod naslovom „Jugoslovenska strip revija”, da bi od 2000. godine, od broja 946 počela da izlazi sa podnaslovom „Revija svetskih stripova”. Od istog broja kao izdavač se više ne pojavljuje „Forum”, već „Marketprint”. Najčešće objavljivani strip junaci Glavni članak: Stripoteka — Spisak objavljenih stripova Artur Fantom Arči Keš Aster Blistok Ben Bolt Crvenooki Čarli Mun Daleka planeta Divlja Kobila Domino Umpah-Pah (Uderzo i Gošini) Talični Tom (Moris i Gošini) Krcko Karl Viking (Don Lorens) Olak Gladijator (Don Lorens) Čelična Kandža (Hezus Blasko) Spiru (Andre Franken) Titef (Zep) Hogar Strašni (Dik Braun) Redov Bili (Mort Voker) Morg Sudbina Boksera Riđobradi i Demon sa Kariba (Ibenon i Šarlije) Džoni Ringo (Vilijam Vans i Žak Akar, Arturo del Kastiljo) Persevan Modesti Blejz (Džim Holdavej) Džet-As-Logan Džejms Bond Korto Malteze Tangi i Laverdir (Albert Uderzo i Šarlije) Bluberi (Žiro i Šarlije) Tarzan (Ras Maning, Bern Hogart) Gaša Šeprtlja (Gaston) (Andre Franken) Džoe Bar tim Lik Orijent (Edi Pape i Greg) Hauard Flin (Vilijam Vans) Asteriks (Albert Uderzo i Gošini) Crnobradi (M. Remakl) Ves Slejd (Džordž Strouks) Bob Moran (Vilijam Vans i Anri Vern) Tor Tragom jedne legende Srebrni letač Vilijem Voker Konan Džipsi Agent E-100 Badi Longvej Braća Špageti Billy the Pljuc Boginja jezera Glen Distra Daleka planeta (Don Lorens) Zori Kid (Jakoviti) Koko Bil (Jakoviti) Blekmor Bernard Princ Iznogud (u početku objavljivan kao Harun Al Prašid) (Tabari i Gošini) Nova Novator (Greg) Merok (Don Lorens) Džef Hok (Sidni Džordan) Lutka od Slonovače Nebeski soko (Džon Dikson) Skitnica Robni Crnooki duh (Sezar) Fantom (Li Fok i Saj Bari) Fil Korigan (Al Vilijamson i Arči Gudvin) Brik Bredford (Klarens Grej i Viljem Rit) Princ Valijant (Hal Foster, Džon Kalen Merfi) Prpabata i Zortalija Rip Kirbi (Džon Prentis) Inspektor Aleksandar Istraživači svemira Jalek Jugurta Kran Kosmički Putnici Porodica Tarana (Džo Makmanus) Flaš Gordon (Den Bari) Cisko Kid (Hose Luis Salinas) Operacija Tigar Ben Bolt (Džon Kalen Merfi) Marti Misterija (Alfredo Kasteli) Majk Stil Mali Spiru (Andre Franken) Mandrak (Li Fok, Fred Frederiks, Fil Dejvis) Moderni Ciceron Neuništiva napast Robin Hud Stiv Kenjon Spirit Tika Luftika Toša Kačket Gidža (T. K. Rajan) Mornar Popaj (Tom Sims i B. Zaboli) Nova Tara Bruno Brazil (Vilijam Vans i Luj Alber) Otpadnici Privado Torgal Torpedo Ratnici sa Akbara Romeo Braun (Džim Holdavej) Šufnudle Džeri Spring Džonatan Kartland Valerijan Voz za Čatanugu Džim iz Džungle Džoni Hazard Vanredna izdanja Stripoteka je objavljivala nekoliko vanrednih izdanja: Spunk - strip magazin za mlade bio je vanredno izdanje Stripoteke koje je izlazilo od 1979. do 1982. godine. Izlazio je jednom mesečno, svakog prvog petka u mesecu, a objavljeno je ukupno 17 brojeva. Vanredno izdanje Spunk novosti – nedeljno izdanje Stripoteke započelo je sa izlaženjem 1981. godine. Nulti broj izašao 2. jula 1981. godine pod nazivom Spunk novine. Izlazilo je svakog četvrtka. Godine 1989. pojavila se i Mala Stripoteka, strip magazin za najmlađe. Izlazila je do 1990, a objavljeno je svega 7 brojeva. MG142 (N)

Edicija Zlatna Serija pod brojem 708, iz 1984 godine, Tex Willer u epizodi `El Morisko`. Spoljašnju očuvanost stripa, možete videti sa postavljenih slika. U unutrašnjosti nekoliko strana pri samom vrhu na sredini stripa jako su malo cepnuti. Sve ostalo je jako lepo očuvano, nema nigde ispisanih delova u stripu, tiskovina kao da je od juče a ne iz 84-te godine. Strip ima uvodnu/odjavnu stranu, kompletan je i kompaktan primerak. Moja subjektivna ocena stripa je 4 Obavezno pogledajte slike, pa procenite sami.

Edicija Zlatna Serija, pod brojem 19, iz 1989 godine, Dilan Dog u epizodi `Uspomene Nevidljivog`. Spoljašnju očuvanost stripa možete videti sa postavljenih slika. U unutrašnjosti prve strane nekoliko sitnih gotovo nevidljivih žutih flekica (možda se vide i na slikama, ali su sitne pa se teško vide sa slike), na strani 48 i par drugih pri vrhu malo zacepljen, moguće da je to uradila i mašina u štampariji. Sve ostalo u odličnom stanju, tiskovina je odlična za čitanje, nema ispisanih delova u stripu, prisutna je uvodna strana. Strip je kompaktan, poprilično pedantan i kompletan. Moja subjektivna ocena stripa je: 4+ Obavezno pogledajte slike, pa procenite sami.

časopis SUSRET - najbolje čuvana tajna srpske rock žurnalistike i periodike!!! Časopis koji je premostio period između gašenja starog Džuboksa 1969. i pokretanja novog Džuboksa 1974. godine. Časopis u kome su objavljeni prvi intervjui sa POP MAŠINOM, S VREMENA NA VREME i dr. Časopis u kome su svoje prve novinarske radove objavili Peca Popović i Saša Gajović (oojica kasnije, u različitim periodima urednici časopisa `Rock`, Sloba Konjović (legendarni radio voditelj Studija B) i mnogi drugi. Kompletnu priču o ovom važnom, i izuzetno retkom časopisu možete pročitati ovde: https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/61566577_casopis-SUSRET-br-1-24-1971-72-srpska-rock-novina Tu možete kupiti i PUN KOMPLET (svi brojevi, 1-24) u neverovatno očuvanom stanju (novi su, većina nikad čitani). U ponudi imam i 10-ak pojedinačnih brojeva beogradskog časopisa SUSRET, a u ovom oglasu se prodaje SUSRET br. 2. NAPOMENA: pojedinačni brojevi koje prodajem su za nijansu lošije očuvani od onih iz Kompleta, ali takođe u odličnom stanju, posebno imajući u vidu da su izlazili pre 50 godina, da su štampani na tankom novinskom roto papiru i da imaju nezgodan, veliki format koji onemogućava lako skladištenje i čuvanje. Ja sam ih zaštitio plastičnim kesama i šaljem ih `umotane` u karton, pa se neće `slomiti` tj. saviti. Neki su blago savijeni po sredini, pa pogledajte sliku. Još jednom napominjem, koga zanimaju baš perfektni brojevi, ima na raspolaganju kupovinu kompleta, po znatno višoj, ali realnoj ceni. SUSRET br. 2 (24.11.1971) izdavač časopisa (nedeljnika) su Večernje Novosti iz Beograda 40 stranica velikog formata (27 x 37 cm), na novinskom roto papiru, sa kolornim tankim koricama (iste debljine kao i unutrašnji blok), sa c/b štampom unutra i pojedinim kolor stranama. Muzika: Vladimir Savčić – Čobi – Sve je moguće u isti mah (intervju); vesti sa rock scene (npr. prestanak rada HUMBLE PIE); Doktor `leči` šou-biznis: kakvi menadžeri – takva publika (skandal oko koncerta THE EQUALS i velikoj menadžerskoj prevari); ROD STEWART – Svaka pesma kazuje priču (piše Goran Kobali), THE SUPREMES... Ostalo: Vodič za tapkaroše; Rekle su nam kako vode ljubav; strip: Petoro za beskrajnog`; Haljina za ljubomoru, Prvi put seks; Đakomo Agostini, as formule 1...

TARZAN – EDGAR RICE BURROUGHS komplet 1–3 BR. 3. TARZAN I NJEGOVE ŽIVOTINJE BR. 4. TARZAN GOSPODAR DŽUNGLE BR. 5. TARZAN I NJEGOV SIN Izdavač: EPOHA Zagreb Godina izdanja: 1964. Povez: tvrd Pismo: latinica Stanje: dobro Tarzan (eng. Tarzan, Džon Klejton II, vikont Grejstok) je izmišljeni lik iz knjiga, filmova i stripova koji je stvorio pisac Edgar Rajs Barouz (Edgar Rice Burroughs). Tarzan je arhetipsko divlje dete koje su uzgajili u afričkoj džungli veliki majmuni Mangani; on kasnije doživljava civilizaciju, ali je odbacuje i vraća se u divljinu kao herojski avanturista. Prvi put se pojavio u romanu Tarzan među majmunima (Tarzan of the Apes, u izdanju časopisa 1912, u knjižnom izdanju 1914. godine), a kasnije u još 25 nastavka knjige i nebrojeno puta u raznim drugim medijima, kao autorizovan ili neautorizovan lik. Filmska verzija Tarzana kao plemenitog divljaka („Me Tarzan, You Jane”), u kojoj nastupa Džoni Vajsmiler, ne odražava originalni karakter romana, koji je milostiv i visoko sofisticiran. Tarzan na filmu Lik Tarzana je obrađen u najmanje 200 filmova u periodu između 1918. i 2014. Najpoznatija interpretacija Tarzana na filmu bio je američki glumac nemačkog porekla Džoni Vajsmiler (Johnny Weissmüller). Ovaj olimpijski plivač uspešno je glumio Tarzana u ne manje nego 12 filmova, od 1932. do 1948. godine i učinio ga gotovo legendarnim. Osim predstavljanja na celuloidnom platnu, Tarzan je prikazan i u brojnim televizijskim serijama i crtanim filmovima, od kojih su najuspešniji Diznijevi, a našao se i u brojnim video igrama. Tarzan u stripu Iako su poznatije njegove filmske adaptacije, ali je u stripu ovaj lik, perom Berna Hogarta (Burne Hogarth) tokom 1930-ih dostigao svoj vrhunac ekspresije. Strip-umetnik Hal Foster (Hal Foster) ga je 1929. prvi adaptirao, a crtali su ga i velikani stripa kao što su Ras Maning (Rus Manning) pod čijim perom je Tarzanov lik 1960-ih doživeo svoju umetničku renesansu. „Sećam se, još davno, kad sam imao dvanaest godina. Moj otac, sa nekakvom hrpom papira pod pazuhom provozao me ulicama Čikaga, sve do velikog Instituta Umetnosti, i tamo je stavivši na sto tuce mojih crteža, skica, koje je bez mog znanja pažljivo sačuvao, upitao ljude za velikim stolom: ’Da li je ovo dovoljan razlog da sina upišem na vaše časove cratanja?’ Tako je sve počelo. Otac bi danas bio ponosan na mene.“ – Bern Hogart „Mikelanđelo Stripa“ Srpski Tarzan U 1980-im, novosadsko preduzeće „Forum Marketprint“ po licenci je proizvodilo stripski serijal „Tarzan“, koji je objavljivan u više evropskih zemalja. Glavni crtač je bio Branislav Kerac, tušer Branko Plavšić, a scenarista Slavko Draginčić. Scenarije su takođe pisali: Petar Aladžić, Rastislav Durman, Svetozar Obradović, Dragana Stanković Vićanović, Dušan Vukojev. Crtači su bili Goran Đukić Gorski, Miodrag Ivanović Mikica, Pavel Koza, Marinko Lebović, Petar Meseldžija, Milan Miletić, Sibin Slavković i Dragan Stokić Rajački. Edgar Rajs Barouz (1875–1950) američki je pisac koji je najviše traga ostavio svojim avanturističkim i naučnofantastičnim romanima. Za života je napisao oko osamdeset dela, od kojih su čuveni serijali o Tarzanu (26 knjiga, koje su inspirisale čak 27 filova) i Barsumu. Lik Džona Kartera umnogome je zasnovan na pojedinostima iz autorovog života: on sam odrastao je slušajući priče veterana o Građanskom ratu, služio je u američkoj vojnoj konjici i jedno vreme je, poput svog junaka, tragao za zlatom. Barouz je primljen u Dvoranu slavnih iz oblasti naučne fantastike (Science Fiction and Fantasy Hall of Fame) 2003. godine, uz veličine kao što su Isak Asimov, Artur Klark, H. G. Vels. MG144 (N)

Ilustrovano Nekorišćena knjiga Dobrica Erić (Donja Crnuća, 22. avgust 1936 — Beograd, 29. mart 2019) bio je srpski književnik, pesnik, prozni i dramski pisac. Dobrica Erić Dobrica Erić photo (by Vujcic).jpg Dobrica Erić, 2005. godine Datum rođenja 22. avgust 1936. Mesto rođenja Donja Crnuća, Kraljevina Jugoslavija Datum smrti 29. mart 2019. (82 god.) Mesto smrti Beograd, Srbija Bio je član Udruženja književnika Srbije i mnogih drugih značajnih udruženja, između ostalog i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, gde se nalazi i deo njegove zaostavštine, u okviru Zbirke književnika Dobrice Erića. Biografija Uredi Rođen je 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući , pored Gornjeg Milanovca. Roditelji Miloš i Radmila bili su poljoprivrednici. Završio je četiri razreda osnovne škole u selu Vraćevšnici. Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a kasnije još više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[1] Bio je urednik časopisa Raskovnik (sa Dragišom Vitoševićem), Poletarac Duška Radovića, glavni urednik Izdavačke kuće Nolit.[2] Bio je domaćin Dragačevskog sabora u Guči 2013. godine.[3] Preminuo je u 29. marta 2019. godine, u 83. godini, u Beogradu.[4][5][6][7][8] Sahranjen je u rodnom mestu, na seoskom groblju u Donjoj Crnući.[9] Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine. — Dobrica Erić U oktobru 2021. otkrivena je Erićeva bista u dvorištu Srednje škole u Kniću.[10][11] Zanimljivost Uredi Manje je poznato da je Dobrica Erić napisao i prvu pesmu za poznatog pevača folk muzike Miroslava Ilića pod nazivom „Voleo sam devojku iz grada”. Autor je i Cecine pesme „Detelina sa četiri lista”.[12] Po njemu se zove Udruženje za odbranu ćirilice „Dobrica Erić”. Priznanja Uredi Goranov vijenac 1974. Mlado pokolenje 1977. Orden zasluga za narod 1977. Nagrada Zmajevih dečjih igara 1982. Nagrada Vukove zadužbine 1982. Nagrada Milan Rakić 2000. Zmajeva nagrada i Povelja Zmajevih dečjih igara Nagrada Neven Nagrada za životno delo u oblasti umetničkog stvaralaštva o selu i seljaštvu Zlatni prsten festivala Bulka Zlatna potkovica i zvanje Vitez čarapanije u Kruševcu Zlatni ključ Smedereva Matićeva povelja Nagrada Srpske knjige Zlatni leptir i Vitezova povelja za životno delo u književnosti za decu Najviša priznanja zavičajnih gradova, Gornjeg Milanovca, Topole i Knića Diploma redovnog člana ruske Petrovske akademije dodeljena mu je u Sankt-Peterburg, 2012. Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[13] Razapeta zemlja Za knjigu rodoljubivog pesništva Razapeta zemlja, koja je doživela deset izdanja dobio je petnaest nagrada: Žička hrisovulja, Žiča, 1992. Nagrada Lazar Vučković, Priština, 1994. Vidovdanska nagrada Republike Srpske Sveti Sava, 1995. Oktobarska nagrada Beograda, 1995. Velika Bazjaška Povelja saveza Srba u Rumuniji, 1996. Povelja Šušnjara, Banja Luka, 1998. Nagrada Šušnjar, Srpski Sanski Most, 1999. Zlatni beočug grada Beograda, 2000. Nagrada Filip Višnjić, Višnjićevo, 2001. Kondir Kosovke devojke, Gračanica, 2002. Povelja Morave, Mrčajevci, 2003. Povelja Stevana Sinđelića, Svilajnac, 2006. Sretenjska nagrada Odzivi Filipu Višnjiću, Orašac, 2008. Suza Jasenovca, Donja Gradina, Kozarska Dubica, 2008. Pesničko uspenije, Zvečan, 2009. Dela Uredi Deo Zbirke književnika Dobrice Erića u Udruženju „Adligat” Književna dela Uredi Svet u Suncokretu, (1959) Vašar u Topoli, (1965) Stari seljački kalendar, (1966) Slavuj i sunce, (1968) Ogrlica od grlica, Kulturni Centar, Novi sad (1969) Torta sa pet spratova, (1973) Od rata do zlatara, (1973) Dobrica čobanska torbica, (1973) Sišlo bure u obruče, (1974) Pesma o svicima, (1975) Dolina suncokreta, (1976) Reka s ružom rimovana, (1976) Večni kratkovečnici, (1977) Slavuj i sunce, IRO. Mladost, Zagreb (1978) Bašta sa sedam ruža, (1979) Čitanka godišnjih doba, (1979) Torbica čarobnica, (1979) Sricanje žene, (1980) Leto u Kalipolju, IRO. Veselin Masleša, Sarajevo (1980) Čardak između četiri jabuke, (1980) Doba duleka, (1980) Car pčelar, (1981) Šeširić kao bulka, (1981) Prsten u izvoru, (1981) Moj drug, Milivojčićev lug, (1982) Od azbuke do zlatne jabuke, (1982) Dobro veče, dobra zelena dolino, (1984) Stablo tvog tela, (1984) Sunčeva verenica, (1985) Spomenar na dar, (1986) Tako žubori reka, (1987) Mesečevi miljenici, (1987) Kad konj zarže, (1987) Pismo kraljici cveća, Rad, Beograd (1988) Vukova starinarnica, (1988) Roždestvo ratarevo, (1989) Krunisanje, (1989) Bunar za prijatelje, (1990) Kokajte se kokice, (1990) Bal vampira, (1990) Puževa srma, (1991) Ekološki bukvar, (1991) Plava mesečina, (1991) San Gružanske letnje noći, (1992) Jezero Ježeva bara, (1993) U vatri bismo, ne izgorismo, (1993) Plači voljena zemljo, (1993) Razapeta zemlja, (1999) Vilina Dolina, (1999) Pusti puže rogove, IP. Rad, Beograd (2002) Krunisanje, IP. Rad, Beograd (2002) Dečak sa zlatom lipe u kosi, (2005) Peta strana sveta, Pčelica (2012) Bajka o caru pčelaru, Pčelica (2013) Brojanice iz Gračanice, Catena Mundi (2013) Cica Mica Čačkalica, Pčelica (2014) Stripovi Uredi Erić je tokom šezdesetih godina bio jedan od najvažnijih stripskih scenarista gornjemilanovačkog izdavača Dečje novine. Debitovao je u časopisu Dečje novine, ali je glavna dela ostvario u ediciji istorijskih stripova Nikad robom, gde se izdvaja serijal Blažo i Jelica. Zimska bajka, Dečje novine, crtač Aleksandar Klas Začarana šuma, Dečje novine, Aleksandar Klas Začarana truba, Dečje novine, Aleksandar Klas Plava praćka, Dečje novine, Aleksandar Klas Pod zidinama drevnog Borča, „Nikad robom“ br. 5, 1964, Radivoj Bogičević Tajanstveni lagumi, „Nikad robom“ br. 9, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Otmica u šumi, „Nikad robom“ br. 16, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Krvavo svitanje, vanredna sveska „Nikad robom“, april 1965, Brana Jovanović Sultanova robinja, „Nikad robom“ br. 21, 1965, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Zatočenik i orlovi, „Nikad robom“ br. 36, 1966, Branko Plavšić (serijal Blažo i Jelica) Požar na pamučnom polju, „Nikad robom“ br. 62, 1966, Miodrag Đurđić Braća, „Nikad robom“ br. 63, 1966, Petar Radičević Topovi sa Ješevca, „Nikad robom“ br. 78, 1967, Miodrag Đurđić (serijal Blažo i Jelica, kasnije nastavili Čolić i Plavšić) Tragovi slobode, „Nikad robom“ br. 81, 1967, Petar Radičević Zamke, „Nikad robom“ br. 95, 1967, Ljubomir Filipovski Takovski ustanak II, Barjak nad Srbijom, „Nikad robom“ br. 136, 1968, Brana Jovanović Bubnjevi u noći, „Nikad robom“ br. 148, 1968, Branko Plavšić Zbirka književnika Dobrice Erića Uredi Dobrica Erić bio je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu i jedan od prvih ljudi koji su podržali formiranje ove institucije.[14] U Udruženju je za života formirao Zbirku književnika Dobrice Erića i poklonio veliki broj svojih rukopisa i knjiga iz lične biblioteke, a za kolekciju potpisa Udruženja potpisao je više od stotinu knjiga. U njegovoj Zbirci su takođe i njegov omiljeni nož za papir, naočare i ručni sat.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Andrija Maurovic Špoljar, Zlatko, hrvatski pedagog i skladatelj (Miholec kraj Križevaca, 11. IV. 1892 – Opatija, 29. IV. 1981). Završio Učiteljsku školu,Višu pedagošku školu te Muzičku akademiju u Zagrebu. Radio kao učitelj u Podravini i Zagrebu. Šef Odjela za seljačku prosvjetu Banovine Hrvatske 1939–41. Nakon II. svjetskog rata bio je nastavnik na učiteljskim školama u Kastvu, Rijeci, Zadru i Puli. Urednik časopisa Savremena škola i Vrelo. Bavio se skupljanjem i obradbom narodnih napjeva. U njegovu skladateljskom opusu istaknuto mjesto zauzima glazba za djecu (dječji igrokazi s pjevanjem, zborne pjesme) te skladbe za tamburaške sastave. Pisao je i udžbenike za osnovnu školu, priče za djecu i dr. Andrija Maurović (1901 — 1981) bio je jugoslovenski i hrvatski crtač stripova, slikar i ilustrator. Delujući u maloj zemlji s nerazvijenom strip-tradicijom, zemlji neažurnih poslenika kulture, Maurović je, nažalost, iskusio sudbinu mnogih velikih umetnika i ostao je gotovo anoniman izvan njenih granica. Biografija Andrija Maurović, rođen je 29. marta 1901. godine u malom mestu Muo, kraj Kotora, kao sedmo dete Bokeljke i Slovenca, apotekarskog službenika austro-ugarske vojske. Nakon kratkotrajnog boravka u Krakovu, u Poljskoj, porodica Maurović se preselila u Dubrovnik, gde je Andrija proveo dane dečaštva i mladosti. Bio je slab đak, ali je od najranije mladosti pokazivao talenat za crtanje. U jesen 1920. godine prvi put odlazi u Zagreb u nameri da studira slikarstvo, ali se zbog besparice vraća kući. Prva izložba Kao osamnaestogodišnjak, 1919. godine, na jednoj zajedničkoj izložbi je u Dubrovniku izložio svoje prve radove. O uspehu tog prvog izlaganja nema nikakvih podataka, ali već sledeće 1920. godine Maurović ponovo izlaže i to 32 slike u tehnikama akvarela, ulja, pastela i ugljena. `Fali mu još dosta toga - osobito u tehnici; boje mu nemaju svježinu i prelazi su tvrdi ali se sve to dade postići školom i vježbanjem. Maurović je sada u 8. razredu gimnazije. Ovako mlad nas je začudio svojom prvom izložbom` - pisala je tadašnja kritika. Studije Kraće vreme (1921./1922) bavio se glumom u sarajevskom pozorištu, a glumio je i u nekoliko nemih filmova. Pokazalo se kasnije da je ovo kratko filmsko iskustvo uveliko odredilo njegov način kadriranja stripova i ilustracija. Nakon odsluženja vojnog roka u Nišu, po drugi put odlazi u Zagreb kako bi otpočeo sa studiranjem na `Kraljevskoj akademiji za umjetnost i obrt`, što je bio tadašnji naziv za Akademiju likovnih umetnosti. Upisao se u klasu Ferde Kovačevića. Ovoga puta Finansijski problemi su manji jer ga je pripomogla dubrovačka opština. Ipak Maurović je zarađivao za život izradom ilustracija za plakate, časopise i knjige. U to vreme pravila Akademije zabranjivala su studentima takav rad, pa Maurović ubrzo prekida studije. U arhivi Akademije nisu pronađeni dokumenti na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da je došlo do sukoba sa upravom i da je Maurović isključen sa Akademije. Profesionalac Nakon prekida školovanja u potpunosti se posvećuje ilustratorskom radu. Povremeno objavljuje karikature u dubrovačkom `Ježu`. Među sačuvanim brojevima `Ježa` prvi Maurovićev crtež naslovljen je Madam Pompadur i taj crtež možemo smatrati njegovim najranijim sačuvanim crtežom (`Jež`, Dubrovnik 1921., br. 4 od 1.5.1921). Od 1925. godine povremeno sarađuje i sa tada najznačajnijim humorističko-satiričnim časopisom u Hrvatskoj `Koprive`, a od 1928. dobija poverenje da radi naslovnice i zadnje strane za taj časopis i pokoji crtež unutar broja. Tokom 1930. godine većinu naslovnica je uradio Maurović što govori da je stekao ugled i status među ilustratorima i karikaturistima. Sarađivao je sa velikim brojem novina i časopisa među kojima su `Jutarnji list`, `Novosti`, `Koprive`, `Ženski svet` i `Kulisa`. Zlatno doba: 1935—1941 Uvozni strip, pretežno američki, sredinom tridesetih godina počeo je da osvaja čitaoce, pa su urednici zagrebačkih `Novosti` odlučili da otpočnu sa objavljivanjem domaćeg stripa, a taj veliki posao su poverili Andriji Mauroviću. Svoj prvi strip `Vjerenica mača`, prema delu francuskog pisca Paula Fevala, `Novosti` su počele objavljivati 2. maja 1935. godine. Reprint ovog Maurovićevog prvenca, u okviru biblioteke `Velikani hrvatskog stripa`, objavio je Osiječki `Format` 2006. godine. Posle `Verenice mača`, prvog `romana u slikama`, usledila su dva naučno-fantastična stripa, `Podzemna carica` i `Ljubavnica s Marsa`, a onda su se kao na pokretnoj traci počeli ređati stripovi: `Plen demona džungle`, `Razbojnikova verenica`, `Krvolok od Tanipura`, `Ognjem i mačem`, `Zlatarevo zlato` i mnogi drugi. Veliku slavu je stekao sa svoja prva dva vestern-stripa `Trojica u mraku` i `Sedma žrtva` za kojima slede `Gospodar Zlatnih bregova`, `Poslednja pustolovina Starog Mačka`, `Sablast zelenih močvara`... Strip junaci naprečac osvajaju publiku širom zemlje, a svom tvorcu donose ogromnu slavu - i isto toliko novca. `Zarađivao sam po sedamdeset-osamdeset hiljada tadašnjih dinara mesečno, a za taj novac je kuća mogla da se kupi`. - rekao je Andrija Maurović. `Ali, kako je dolazilo, tako je i odlazilo: piće, žene, lumpovanje, četa prijatelja koji se za tren okupe oko čoveka punog para; koliko god da ih ima, nikad dovoljno, i ništa mi od sveta toga nije ostalo...` Svoj stvaralački vrhunac Maurović je imao između 1935. i 1941. godine. U drugoj polovini pedestih godina (1956-60) nije objavio nijedan strip pokušavajući da se vrati na puteve čistog slikarstva. Često je govorio da ga slikarstvo odmara, a da je strip upropastio njegov život. U periodu 1970-76 takođe se uzdržava od crtanja stripova. U 1976. objavljuje svoj poslednji strip `Povratak Starog Mačka`. Drugi svetski rat Početkom rata (1941-43.) Maurović nije crtao stripove, ali je tokom 1943. i 1944. za `Zabavnik` nacrtao sledeće stripove: Grob u prašumi, Seoba Hrvata, Knez Radoslav, Tomislav, Zlatni otok i Ahuramazda na Nilu. Pred kraj Drugog svetskog rata Maurović je pristupio partizanima i bio u sastavu Osme kordunaške divizije. Uglavnom je radio plakate i zidne novine. Nakon rata je nacrtao opus od 6 kratkih stripova iz partizanskog života. Ti stripovi su objedinjeni u strip-albumu `Priče o odvažnim ljudima` (Izdavač: KIC `Privlačica`, Vinkovci 1989). Za naslovnicu je upotrebljena njegova slika (ulje na platnu) iz 1945. godine .[traži se izvor] Strip-album `Priče o odvažnim ljudima` sadrži sledeće stripove: `Brodolomci na otoku Mega` (Scenario Marcel Čukli. Prvo objavljivanje `Horizontalni zabavnik`, 1952) `Protiv smrti (scenario Vicko Raspor. Prvo objavljivanje `Omladina`, 1954) `Rankov odred` (Scenario: Mahmud Konjhodžić i Norbert Neugebauer. Prvo objavljivanje `Plavi vjesnik`, 1961) `Vreme odvažnih` (Scenario Rudi Aljinović. Prvo objavljivanje `Strip magazin`, 1966) `Istinite priče o malim borcima` (Scenario Rudi Aljinović. Prvo objavljivanje `Kekec`, 1967/68.), sadrži zbirku kratki stripova: `Prijeteći pozdrav`, `Zaslađeni benzin`, `Most je popravljen`, `Spašeno selo`, `Ruke uvis`, `Lekovi su nabavljeni`, `Spašena žetva`, `Snalažljivi kurir`, `Beg iz doma`, `Uništeni plakati`. Poslednji šesti strip iz partizanskog opusa pod nazivom `Sinovi slobode` nije objavljen u ovom albumu jer su originalne table izgubljene, a reprint iz `Modre laste` nije bio zadovoljavajućeg kvaliteta. Na ivici ponora `Pio sam po desetak litara vina dnevno, po dva litra najjače rakije od kukuruza, pušio po osamdeset cigareta, predavao se jednako neumerenim čulnim uživanjima - i tako preko dvadeset godina, dok nisam dospeo na rub ponora, na granicu potpunog rastrojstva i kraha. Tek onda, kad mi je već bilo četrdeset pet godina, uspeo sam da se trgnem, da bih koliko-toliko produžio menicu života.` - izjavio je Maurović za magazin `Start` .[1] Djelo Andrija Maurović je za života nacrtao preko 200 stripova. Veliki broj stripova je urađen po književnim delima među kojima je verovatno najpoznatija adaptacija `Gričke vještice` po motivima istoimenog romana Marije Jurić Zagorke. `Večernji list` je prvi započeo objavljivanje, u periodu 1960/62., ali je strip u celosti objavljen u ediciji `Strip-strip`, u izdanju `Lykos` (koji će kasnije promeniti ime u `Epoha`). Ediciju je štampao `Vjesnik` 1962. godine u 14 svezaka na ukupno 364 stranice. Po romanima Šenoe je uradio `Zlatarevo zlato` i `Čuvaj se senjske ruke`. `Ljubavnica s Marsa` je delo Alekseja Tolstoja, `Ognjem i mačem` Henrika Sjenkjeviča Kompletan opus možete pogledati ovde: Stripovi Andrije Maurovića Posthumno je NLC Media Grupa, Zagreb objavila Maurovićevu zbirku erotskih skica i crteža pod nazivom `Kandaul`. ISBN 978-953-98075-7-1. koja je štampana u nekoliko izdanja. Crteži su rađeni u olovci. Na pojedinim mestima olovka se razmazala, pa tekst nije dovoljno čitak. Na nekim tablama sličice su razrađene do najsitnijeg detalja dok su na drugima ostale samo kao proste skice. Maurović se nije previše trudio jer je stripove sa erotskom sadržinom radio iz razonode, samo za sebe. Smrt Poslednjih godina svog života Andrija Maurović je u svojoj okolini važio za čudaka i ekscentrika. Prihvatio je spartansko-asketski način života, opredelio se za najstroži vegetarijanski način ishrane, ustajao zorom a legao s prvim mrakom. Odrekao se poroka i društva ljudi i vratio se svojoj prvoj ljubavi - slikarstvu. Nakon kraće bolesti umro je u oskudici 2. septembra 1981. godine u vlastitoj kući u Zagrebu, na Pantovčaku 45. Maurović je 9 godina nakon svoje smrti sahranjen po drugi put 16. decembra 1990. godine. Piscu Maurovićeve biografije, novinaru Aleksandru Vojinoviću, pripada zasluga, pored pisanja biografije, što su Maurovićevi posmrtni ostatci premešteni iz grobnice koja je bila u katastrofalnom stanju u pristojnu grobnicu na zagrebačkom groblju Mirogoj.