Naslov: Knjiga i pisac u Vizantiji Autor: Aleksandar Petrovič Každan Originalni naslov: А. П. Каждан – Книга и писатель в Византии Izdavač: Evoluta, Beograd Prevod: Alisa Orlov Vilimonović Jezik: srpski, b.c.h.s. Godina izdanja: 2018 Pismo: ćirilica Žanr: istorija, istorija Vizantije, kulturna istorija ISBN: 978-86-80912-13-4 POVEZ: tvrdi Br. str.: 164 Fizički opis: 24 cm Masa (u gr): 320 knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5* [kategorizacija stanja: 5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje) 5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje 4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju 3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja 2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice 1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva - za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju] DODATNO UZ KNJIGU: *** Knjiga je u celosti posvećena kulturi Vizantinaca, njenim počecima, a na prvom mestu njenom najznačajnijem elementu - knjizi. Bila je to, po Každanovom mišljenju, jedna „knjiška” kultura, kultura koja je u svoj epicentar postavila knjigu kao svojevrstan kulturološki fenomen, koja je bila proizvod jedne duge tradicije, čiji su počeci sezali sve do V veka pre nove ere. Razumeti jednu takvu kulturu nemoguće je bez otvaranja jedne vizantijske knjige. Každan je otvorio Istoriju Nikite Honijata, i njegov burni, bogati ali i teskobni svet setnih sećanja i bolnog jauka zbog pada carujućeg grada u ruke krstaša. Ali pre nego što je otvorio knjigu Nikite Honijata, Každan nas je upoznao sa počecima vizantijske knjige, njenim izgledom, načinom na koji je nastajala, njenom vrednosti i njenom jedinstvenosti. Put do knjige je bio dug put koji su samo retki i srećni pojedinci prolazili u svom životu, podvizavajući se kroz kompleksan sistem vizantijskog obrazovanja. Priča o vizantijskoj knjizi i njenom piscu je priča o društvu, politici i religiji. Na više od sto strana Aleksandar Každan je uspeo da sažme ovu zahtevnu problematiku tako da čitaoci shvate osnovne postavke jedne hiljadugodišnje civilizacije. Aleksandar Každan priču o vizantijskoj knjizi i njenom piscu otpočinje sa bolnim sećanjem na pad Konstantinopolja 1453. godine, što ga na jedan simboličan način vezuje za njegovog omiljenog junaka Nikitu Honijata, koji takođe svoju Istoriju piše sa teškim osećajem gorčine zbog pada Carigrada u ruke krstaša 1204. godine. Každanovo gledište je, međutim, daleko pozitivnije, jer on neprestano ističe ogroman doprinos vizantijske kulture u razvejanju na razvoj zapadnoevropske renesansne misli. Već mnogo puta je iskazivana zahvalnost vrednim vizantijskim piscima i intelektualcima, zahvaljujući kojima je sačuvana baština grčko-rimske kulture. A kada govorimo o njenim najistaknutijim predstavnicima, nezaobilazni su Aristotel i Platon, koji su činili osnov epistemologije, ontologije, etike i politike Vizantinaca. *** Vizantija / istorija Vizantije / kultura / kulturna istorija Vizantije / Carigrad / pad Carigrada / Konstantinopolj / Istanbul / etika / estetika / knjiga / svakodnevni život / *** UNOS: 201016 Šifra:

Naslov: Antika i mi(t): preispitivanje dominantnih tokova recepcije antike Autor: Lada Stevanović Izdavač: Karpos, Loznica Jezik: srpski / b.c.h.s. Godina izdanja: 2020 Pismo: latinica Žanr: istorija, antika ISBN: 978-86-6435-141-6 POVEZ: broširano Br. str.: 152 Fizički opis: 21 cm Masa (u gr): 230 knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5* [kategorizacija stanja: 5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje) 5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje 4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju 3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja 2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice 1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva - za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju] DODATNO UZ KNJIGU: Iako nas od grčke i rimske prošlosti razdvajaju epohe i vekovi, antika je i danas na više načina prisutna. Knjiga „Antika i mi(t)“ bavi se susretima sa antičkom kulturom, mitovima i odgovarajućim narativima koji se tematizuju u različitim životnim sferama – na tržištu, u svakodnevici, oglašavanju, sportu, književnosti, stripu, teoriji i filozofiji. Istraživačka perspektiva kombinacija je studija recepcije antike i antropologije antičkih svetova. Ova knjiga predstavlja jedno od mogućih putovanja kroz lavirint brojnih primera recepcije antike, otkrivajući nam da su savremena i popularna viđenja antike češće posledica predstava o ovoj epohi, nego što uistinu odražavaju antičke vrednosti. Slično je bilo i u prošlosti, naročito počev od renesanse, kada se antika koristila, a katkada i zloupotrebljavala, u skladu sa potrebama onih koji su se njom inspirisali i preoblikovali je – u umetnosti često kreativnije i inventivnije, u ideologijama s više krutosti i funkcionalnosti. Kakvi su savremeni susreti sa antikom? Na čemu počiva autoritet ove epohe? Šta je kolonizacija prošlosti? Studija nas upoznaje sa dominantnim tokovima recepcije antike i sa idejama o ovoj epohi koje su bile postojane i snažne, preispitujući ih ne samo istraživačkim argumentima, već i kroz novije primere recepcije. Poslednje poglavlje nudi preokrenutu perspektivu i iz antropološke vizure pruža primer kontinuiteta fenomena koji sa antikom većina ljudi ne bi povezala, a to je crni humor. Lada Stevanović je rođena u Zagrebu 1974. godine. Odrasla je i školovala se u Beogradu gde je diplomirala na grupi za klasične nauke (Filozofski fakultet), a doktorirala je u Ljubljani na smeru za antropologiju antičkih svetova (Institutum Studiorum Humanitatis). Zaposlena je kao viša naučna saradnica u Etnografskom institutu SANU. U toku 2009. godine boravila je na Univerzitetu u Edinburgu gde je u Institutu za napredne studije u humanistici (Institute for Advanced Studies in the Humanities) radila postdoktorski projekat „Ancient Drama in Contemporary Film, Theatre and Literature“. Bavi se recepcijom antike, antropološkim istraživanjima iz istorijske perspektive, ali i savremenim temama. Posebno je zanima položaj žena kao i prostori ženskog delovanja kroz istoriju patrijarhata na Balkanu. Objavila je knjigu „Laughing at the Funeral: Gender and Anthropology in the Greek Funerary rites.“ * Istorija / antika / istorija starog sveta / istorija antike / antička grčka / rim / atina grčka / stara grčka / stari rim / antička kultura / kultura / nauka / filozofija / psihologija / mitovi / antički mitovi / mitologija / stare kulture / drevne kulture / stare civilizacije / civilizacija i kultura / grčka civilizacija / rimska civilizacija / evropa / pozorište / grka drama / tragedija / komedija / grčki jezik /uticaji antičke kulture / antika i mi / savremeni svet i antika / savremena recepcija antike / Evropa / antropologija / *** UNOS: 210208 Šifra:

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Beograd je jedan od najstarijih i najčešće rušenih gradova sveta. Oni koji vole i poznaju ovaj grad ne poznaju ga na osnovu onoga što su u njemu videli ili dotakli. Njegov najveći i možda najlepši deo je onaj koji je iščezao netragom pa ga više nikada nećemo videti, fotografisati ili dodirnuti. Ali istoriji pripada i onaj njen nestali deo, koji se više nikada neće moći rekonstruisati, onaj deo istorije koji se nalazi u nama, a ne u svetu oko nas. Darujući nam bogatstvo ilustrovanu Kratku Istoriju Beograda, srpski pisac Milorad Pavić nam otkriva sve važne podatke, legende, svilenim nitima istkane priče o Beogradu, drevnom gradu na obalama rajske reke Ister, koji su Turci zvali `Vrata ratova` a hrišćani `Bedem hrišćanstva`.Kroz ta vrata prohujali su Argonauti, Kelti, Rimljani, Vizantici, Goti, Huni, Avari, Bugari, Ugri, krstaši i Turci i ostavili mnoge tragove svoje moći, svog besa i svojih kultura. Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 – Beograd, 30. novembar 2009) bio je srpski prozni pisac, istoričar srpske književnosti 17–19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, nekadašnji dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesor univerziteta i akademik. Život i delo Pavić je bio romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Bio je oženjen Brankom Pavić Basta, istoričarkom umetnosti, od 1957. do 1992, sa kojom je dobio sina Ivana i ćerku Jelenu. Od ćerke Jelene ima unuku Teodoru. Od 1992. je bio u braku sa Jasminom Mihajlović, koja je pisac i književni kritičar. U periodu od 1974. do 1990. bio je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, redovni profesor ovog fakulteta postao je 1977. godine, a u periodu 1977–79 bio je dekan. Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama „Palimpsesti“ 1967. godine, pa „Istoriju srpske književnosti baroknog doba“ 1970, zatim „Vojislav Ilić i evropsko pesništvo“ 1971. godine. Drugu knjigu pesama „Mesečev kamen“ objavljuje 1971, a prvu zbirku priča „Gvozdena zavesa“ 1973. Slede knjige priča: „Konji svetoga Marka“ (1976), „Ruski hrt“ (1979), „Nove beogradske priče“ (1981), „Duše se kupaju poslednji put“ (1982). Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom „Hazarski rečnik“ koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. Mnogi kritičari zabeležili su da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne. U drugom romanu „Predeo slikan čajem“ (1988) autor nudi uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reči. Godine 1991. objavljuje treći roman „Unutrašnja strana vetra“, pa „Poslednju ljubav u Carigradu“ (priručnik za gatanje) 1994. Pored ovog kvarteta romana koji su ključni za sagledavanje svestranog Pavićevog stvaralaštva, pojavljuje se „Šešir od riblje kože“ (ljubavna priča) 1996, „Stakleni puž“ (priče sa Interneta) 1998, „Kutija za pisanje“ 1999, i romani „Zvezdani plašt“ (astrološki vodič za neupućene) 2000 i „Unikat“ 2004. godine. Godine 2005. objavio je komediju Svadba u kupatilu. Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. od posledica infarkta. Sahranjen je u četvrtak 3. decembra u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Opelo su služili episkopi šabački Lavrentije i hvostanski Atanasije. U ime Srpske akademije nauka i umetnosti od njega se pozdravnim govorom oprostio potpredsednik Nikola Tasić, a u ime Krunskog saveta i Odeljenja za jezik i književnost SANU Svetlana Velmar-Janković. Prema rečima autora Časlava Đorđevića, Pavić je evropski Borhes jer u svojim delima – unoseći u njih naučno i fantastično – oblikuje prozne forme i umetničke svetove koji ne prestaju da zbunjuju i plene čitaoce svuda u svetu. Nagrade i priznanja Akademik Milorad Pavić bio je dobitnik više književnih nagrada, kao što su: NIN-ova nagrada za 1985; nagrada „Meša Selimović“ za 1988; nagrada Narodne biblioteke Srbije za 1988; nagrada „Borisav Stanković“ za 1992; srebrna medalja „Feliks Romulijana“ za 1992; Oktobarska nagrada grada Beograda za 1992; „Prosvetina“ nagrada za 1994; nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“ za 1994; „Kočićeva nagrada“ za 1994; „Vukova nagrada“ za 1996; Nagrada „Dušan Vasiljev“ 2000, „Andrićeva nagrada“ 2001. Bio je počasni doktor Sofijskog univerziteta i predsednik Srpsko-ukrajinskog društva, član Evropskog udruženja za kulturu, član Srpskog PEN centra, član Krunskog saveta. Milorad Pavić je Beogradu 1992. zaveštao sve svoje rukopise, knjige, biblioteku, i to postoji kao legat u stanu u kom je živeo u Beogradu. U Narodnoj biblioteci Srbije je njegov legat prvi put predstavljen javnosti avgusta 2013. godine. Dela Palimpsesti, pesme, Beograd 1967, 63 str. Istorija srpske književnosti baroknog doba, naučna studija, Beograd 1970, 527 str. Mesečev kamen, pesme, Beograd 1971, 118 str. Vojislav Ilić i evropsko pesništvo, Novi Sad 1971, 367 str. Gavril Stefanović Venclović, naučna studija, Beograd 1972, 326 str. Vojislav Ilić, njegovo vreme i delo, naučna studija, Beograd 1972, 346 str. Gvozdena zavesa, priče, Novi Sad 1973, 222 str. Jezičko pamćenje i pesnički oblik, ogledi, Novi Sad 1976, 429 str. Konji svetoga Marka, priče, Beograd 1976, 159 str. Istorija srpske književnosti klasicizma i predromantizma`, naučna studija, Beograd 1979, 572 str. Ruski hrt, priče, Beograd 1979, 215 str. Nove beogradske priče, Beograd 1981, 360 str. Duše se kupaju poslednji put, Novi Sad 1982, 145 str. Rađanje nove srpske književnosti, naučna studija, Beograd 1983, 631 str. Hazarski rečnik. Roman-leksikon u 100.000 reči, Beograd 1984, 242 str. Istorija, stalež i stil, ogledi, Novi Sad 1985, 281 str. Predeo slikan čajem. Roman za ljubitelje ukrštenih reči, Beograd, 1988, 375 (525) str. Izvrnuta rukavica, priče, Novi Sad 1989, 180 str. Kratka istorija Beograda / A Short History of Belgrade, Beograd 1990, 68 str. Unutrašnja strana vetra ili roman o Heri i Leandru, Beograd 1991, 115+98 str. Istorija srpske književnosti 2, 3, 4. (Barok, Klasicizam, Predromantizam), naučna studija, Beograd, 1991, 225 + 181 + 181 str. Zauvek i dan više, pozorišni jelovnik, drama, Beograd 1993, 134 str. Poslednja ljubav u Carigradu. Priručnik za gatanje, Beograd 1994, 195 str. Šešir od riblje kože. Ljubavna priča, Beograd 1996, 80 str. Stakleni puž. Priče sa Interneta, Beograd, 1998, 154 + 12 str. Milorad Pavić, Jasmina Mihajlović. Dve kotorske priče, Beograd, „Dereta“, 1998, 52 + 71 str. Glinena armija, Beograd, „Interpres“, 1999. (Bibliografsko izdanje) Kutija za pisanje, Beograd, „Dereta“, 1999, 171 str. Zvezdani plašt. Astrološki vodič za neupućene, Beograd, „Dereta“, 2000, 186 str. Strašne ljubavne priče, izabrane i nove. „Plato“, Beograd, 2001, 215 str. Vrata sna i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 196 str. Priča o travi i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 187 str. Devet kiša i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 202 str. Carski rez i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 266 str. Sedam smrtnih grehova. „Plato“, Beograd, 2002, 173 str. Dve interaktivne drame – Krevet za troje, Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2002, 150 str. Dve lepeze iz Galate – Stakleni puž i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2003, 167 str. Nevidljivo ogledalo – Šareni hleb (roman za decu i ostale). „Dereta“, Beograd, 2003, 84 + 70 str. Unikat. „Dereta“, Beograd, 2004, 170 str. Plava sveska. „Dereta“, Beograd, 2004, 118 str. Interaktivne drame: Zauvek i dan više; Krevet za troje; Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2004, 274 str. Jasmina Mihajlović, Milorad Pavić – Ljubavni roman u dve priče. „Čigoja“, Beograd, 2004, 63 str. Priča koja je ubila Emiliju Knor. (na srpskom i engleskom) „Dereta“, Beograd, 2005, 44 + 50 str. Roman kao država i drugi ogledi. „Plato“, Beograd, 2005, 176 str. Svadba u kupatilu – Vesela igra u sedam slika. „Dereta“, Beograd, 2005, 104 str. Drugo telo. „Dereta“, Beograd, 2006, 310 str. Pozorište od hartije, priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2007, 240 str. Drugo telo (novo dopunjeno izdanje romana). „Euro Giunti“, Beograd, 2008, 292 str. Sve priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2008, 450 str. Veštački mladež. Tri kratka nelinearna romana o ljubavi. Matica srpska, Novi Sad, 2009, 157 str. Adaptacije Pavićevih dela Film i televizija Crvena kraljica (igrani TV film), režija Miroslav Međimurec, Srbija, 1981. Vizantijsko plavo (igrani film), režija Dragan Marinković, Srbija, 1993. Vendedor de sueños futuros. Milorad Pavic (kratki, animacija), Maribel Martinez Galindo (Maribel Martinez Galindo), Meksiko, 2008. Steklяnnaя lampa (igrani film), režija Nikolaj Čepuriškin (Nikolaй Čepurыškin), Rusija, 2009. Strip Treći argument, scenarista Zoran Stefanović, crtač Zoran Tucić, „Bata“ — „Orbis“, Beograd-Limasol, 1995; serijalizovan i u Heavy Metal Magazine, Njujork, 1998-2000. Muzika „Prinsesse Atehs forsvundne digte“, kamerno delo danskog kompozitora Mogensa Kristensena (Mogens Christensen), 1991, 8′, po Hazarskom rečniku „Fortællingen om Adam Ruhani“ / „The tale of Adam Ruhani“, kamerno delo M. Kristensena, 1992, 11′, isto „De khazariske spejle“, solo kompozicija M. Kristensena 1991-1993, 14′, isto „Aй, volna“ - pesma ruske grupe „Meljnica“ („Melьnica“) je adaptacija Pavićeve priče „Duga noćna plovidba“. Muzika O. Lišina i Natalija O`Šej (Helavisa), reči N. O`Šej. Album Zov krovi, 2006. „Molitva Račana“, duhovni koncert za mešoviti hor i gudače Svetislava Božića, na stihove Gavrila Stefanovića Venclovića i Milorada Pavića. Premijerno izvođeno 2006. godine u Sankt Peterburgu, Rusija, sa orkestrom i horom Kapele „Glinka“ i dirigentom Vladislavom Černušenkom. Pavić kao prevodilac A. S. Puškin: Poltava (prepev speva Milorad Pavić – „Mladost“, Beograd 1949) A. S. Puškin: Poltava (prepevao Milorad Pavić – Beograd, „Novo Pokoljenje“,1952) U Sanang: „Čičkovi pupoljci“ (NIN, 9. 1. 1995) Zegi: „Pesme Delte“ (NIN, 9. 1. 1995) Mun Bim: „Mesečina na Mendelejskom dvorcu“ (NIN, 12. 6. 1995) Leon Damas: „Ivice, Sećanja“ (NIN, 2. 10. 1995) Brijer Žan: „Kada smo se rastali“ (NIN, 30. 10. 1995) Paul Niger: „Mesec“ (NIN, 30. 10. 1955, V, br. 252.) Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin (prepev i predgovor) Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin A. S. Puškin: Selo i druge pesme A. S. Puškin: Drame, poeme, pesme Džordž Gordon Bajron: Izabrana dela: - Dramske poeme, spevovi i pesme A. S. Puškin: Boris Godunov, male tragedije, bajke – koautor Čarls Simić: „Pile bez glave“ A. S. Puškin: „Pesma o Crnom Đorđu“ (odlomak) Džordž Gordon Bajron: „Manfred“ (odlomak) Knjige o Paviću Mihajlović, Jasmina. Prilog za bibliografiju Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1991. pp. 231-305. Lefebvre, François. Lectures du Dictionnaire Khazar de Milorad Pavic Kratka istorija jedne knjige; izbor napisa o romanu leksikonu u 100.000 reci „Hazarski rečnik“ od Milorada Pavića Delić, Jovan. Hazarska prizma. Tumačenje proze Milorada Pavića, Beograd – Prosveta, Dosije; Titograd – Oktoih Leitner, Andreas. Milorad Pavics roman `Das Chasarische Wörterbuch`. Mihajlović, Jasmina. Priča o duši i telu. Slojevi i značenja u prozi Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1992, 191 str. Mihajlović, Jasmina. Biografija i bibliografija Milorada Pavića, Beograd, G Homann, Binja. Phantastik und Realität zu den schriftlichen Quellen in Milorad Pavics Savremena srpska proza 5: Pavić i postmoderna, Trstenik, 1993 (1994″). (Miodrag Radović, Zoran Gluščević...) Ehrlich, Edeltraude. Das historische und das fiktive im „Chasarischen Wörterbuch“ von Milorad Pavic, Klagenfurt, D Mihajlović, Jasmina. Bio-bibliografija Milorada Pavića, (zasebno i kao deo knjige Anahoret u Njujorku u okviru Sabranih dela) Pijanović, Petar, Pavić, Beograd, „Filip Višnjić“, 1998, 407 str. Vasić, Smiljka, Polazne osnove novije srpske proze. Knj. 2. Hazarski rečnik Milorada Pavića – frekvencijski rečnik Babić, Sava, Milorad Pavić mora pričati priče, Beograd, „Stylos“, 2000, 191 str. Popović, Radovan, Prvi pisac trećeg milenija: Životopis Milorada Pavića, Beograd, Dereta, 2002, 233 str. Knjige razgovora M. Pavićem Miloš Jevtić. Razgovori sa Pavićem, Beograd, „Naučna knjiga“, 1990, 128 str. Ana Šomlo. Hazari, ili obnova vizantijskog romana: Razgovori sa Miloradom Pavićem, Beograd, BIGZ, „Narodna knjiga“, 1990, 189 str. Lalas Tanasis. Milorad Pavić, Solun, 1997, 1–30 str.