Opis proizvoda Nezaboravni portret služavke koja je, ne znajući to, postala prva žena novoga doba. Zgode ispripovedane ovde zbile su se u nemirnim godinama punim previranja koja su zadesila Evropu polovinom osamnaestog veka. Taj period obeležila su tri suštinski bitna događaja za istoriju sveta kakav danas poznajemo. U Engleskoj je otpočela industrijska revolucija. Francuski filozofi su u Enciklopediji izložili osnove ideala koji su u potonjim godinama doveli do prosvetiteljstva i Francuske revolucije. I naposletku, smrt Johana Sebastijana Baha, 1750. godine, podudarila se s početkom kraja starog načina gledanja na svet, i ubrzo su umetnički i estetički pokreti koji su pripadali baroku ustupili mesto novom obrascu poimanja umetnosti i života. Jednog snežnog dana te 1750. godine mala Madlena napustila je sirotište u Lajpcigu, u kojem je živela, da bi služila kao sobarica kod velikog muzičara Johana Sebastijana Baha. Devojka, zlatna, radoznala i željna učenja, postaje svetlo koje će praviti društvo geniju u poslednjoj godini njegovog života, ali će ubrzo upoznati stvarnost sveta u kojem nema mesta za nju. S upornošću kakvu daju samo beda i jaka volja, prkosiće okoštalim pravilima i tako postati, i ne znajući, prva žena novoga doba. Ovo je priča o njoj. Format: 13x20 cm Broj strana: 528 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 29. septembar 2016.

Nezaboravni portret služavke koja je, ne znajući to, postala prva žena novoga doba. Zgode ispripovedane ovde zbile su se u nemirnim godinama punim previranja koja su zadesila Evropu polovinom osamnaestog veka. Taj period obeležila su tri suštinski bitna događaja za istoriju sveta kakav danas poznajemo. U Engleskoj je otpočela industrijska revolucija. Francuski filozofi su u Enciklopediji izložili osnove ideala koji su u potonjim godinama doveli do prosvetiteljstva i Francuske revolucije. I naposletku, smrt Johana Sebastijana Baha, 1750. godine, podudarila se s početkom kraja starog načina gledanja na svet, i ubrzo su umetnički i estetički pokreti koji su pripadali baroku ustupili mesto novom obrascu poimanja umetnosti i života.Jednog snežnog dana te 1750. godine mala Madlena napustila je sirotište u Lajpcigu, u kojem je živela, da bi služila kao sobarica kod velikog muzičara Johana Sebastijana Baha. Devojka, zlatna, radoznala i željna učenja, postaje svetlo koje će praviti društvo geniju u poslednjoj godini njegovog života, ali će ubrzo upoznati stvarnost sveta u kojem nema mesta za nju. S upornošću kakvu daju samo beda i jaka volja, prkosiće okoštalim pravilima i tako postati, i ne znajući, prva žena novoga doba.Ovo je priča o njoj. Naslov: Bahova sobarica Izdavač: Laguna Strana: 522 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 20 cm Godina izdanja: 2016 ISBN: 978-86-521-2147-2

Nezaboravni portret služavke koja je, ne znajući to, postala prva žena novoga doba. Zgode ispripovedane ovde zbile su se u nemirnim godinama punim previranja koja su zadesila Evropu polovinom osamnaestog veka. Taj period obeležila su tri suštinski bitna događaja za istoriju sveta kakav danas poznajemo. U Engleskoj je otpočela industrijska revolucija. Francuski filozofi su u Enciklopediji izložili osnove ideala koji su u potonjim godinama doveli do prosvetiteljstva i Francuske revolucije. I naposletku, smrt Johana Sebastijana Baha, 1750. godine, podudarila se s početkom kraja starog načina gledanja na svet, i ubrzo su umetnički i estetički pokreti koji su pripadali baroku ustupili mesto novom obrascu poimanja umetnosti i života. Jednog snežnog dana te 1750. godine mala Madlena napustila je sirotište u Lajpcigu, u kojem je živela, da bi služila kao sobarica kod velikog muzičara Johana Sebastijana Baha. Devojka, zlatna, radoznala i željna učenja, postaje svetlo koje će praviti društvo geniju u poslednjoj godini njegovog života, ali će ubrzo upoznati stvarnost sveta u kojem nema mesta za nju. S upornošću kakvu daju samo beda i jaka volja, prkosiće okoštalim pravilima i tako postati, i ne znajući, prva žena novoga doba. Ovo je priča o njoj. Format: 13x20 cm Broj strana: 528 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 29. septembar 2016.

SADRŽAJ ZABORAVOM URAMLJENI ŽIVOTI, 1 NAPLAVINE PROŠLOSTI, 5 PRAVOSLAVNE IZBEGLICE, PREBEZI I POSVUDAŠI, 11 UDARIO NEKRST NA KRSTA, 14 GRENCERI, 17 ZAVEJANI TRAGOVI, 27 ZANJIHALA LJULJKA ŽIVOTA, 29 SKELA NA SAVI - UĆI U REKU ŽIVOTA, 31 KAD SE RODIŠ SIROMA, NI NARAMAK SLAME NEĆEŠ LAKO STEĆI, NEGO UZMI CIGLU, SVOJU ŠAKU ILI KAPU POD SVOJE UMORNO UZGLAVLJE, 40 KAD SE ZLO USKOPIŠTI, 50 RANORANILAC I DOCNOLEGAC, 55 ŽIVOT PREKO PLOTA, 59 NAJVEĆI JE GREH SKUDITI DEVOJKU, 61 KO NE ČUVA MALO, NE ČUVA NI MNOGO, 63 UTOM STIŽE ŽETVA, 65 UŠORENO SELO, 70 ONA JE SAMO ŽENA, 73 MAJSTOROVA STANA, 81 OD POVOJA DO POKROVA, 84 A SADA IDI SVOJOJ KUĆI, 88 RAZASULO SE JUTRO KROZ RAVNICU, 91 SABLASNA KOSA SMRTI - VELIKI RAT, 92 U BOJ, NA BAJONET, 97 BOLNO GRČENJE NEBA, 104 PARA SVAKA VRATA OTVARA, 106 U ZAGRLJAJ RAVNICI, 111 KAPIJE ŽIVOTA I SMRTI, 115 RAZDRLJENA PRSA EVROPE, 116 PRESTUPNA ZLA GODINA, 120 RASPREDENA TKANICA ŽIVOTA, 122 KUMČE ZABORAVLJENOGA KUMA, 125 RATNI ŠKART, 127 OTROV RATA NE RASUŠI MLADA SRCA, 129 OTKUCAJI OČAJA NA TAVANU, 134 TUŽNI NEBESKI ZAPIS, 136 SKLEPANA TROROGA DRŽAVA, 143 GLAVICA USOLJENOG LUKA, 157 ŠPEK I RAJČICE, 159 NENAKLONJENA I PROIGRANA SUDBINA, 161 NATKRILILA SE VATRENA KOVAČNICA STRAŠNOG USUDA, 169 KAJANJE I OPROŠTAJ, 177 PUSTOPASNI BOGOODSTUPNIK, 179 U SLEPILU OSVETE, 187 KUĆA I OKUĆNICA TAMOM ZATAMNELA, TRAVOM ZATRAVNELA, A ZLA SLUTNJA ŽIVOT PODLOKALA, 190 KRVAVI POTOK, 202 UGAŠEN NEBNI VID, 211 DRAŽE JE IZLAZEĆE OD ZALAZEĆEG SUNCA, 218 BOŽANSKE SARADNICE PRIRODE, 222 NEDOSANJANO SVANUĆE, 224 DA SAM JA MUŠKO, BOGO MOJ!, 228 DOBROTU JE LAKO NASAMARITI I ISKORISTITI, 235 BOŽANSKA TAJNA - MATERINSTVO, 238 NAPLAVINE NOVOGA VEKA, 242 DOGORELO ŽIVOTNO KANDILO, 244 CRNI POVRATAK KUĆI, 249 ČUVAJ MI MOGA SIROTANA, 260 OKRVAVLJENA 1934. GODINA, 266 POD BEOGRADSKIM KROVOM, 271 MEĐURATNA ZLOPATNJA I NEVOLJISANJE, 276 OSVETA PORAŽENIH U VELIKOM RATU, 282 POSLE USKRŠNJEG PAKLA, 287 BANJIČKI LOGOR, 290 KAD ZVEZDE DOGORE, 295 OVDE JE NEKADA KORAČAO ŽIVOT, 301 Naslov: Taj Balkan Izdavač: Akademska misao Strana: 304 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 14,8 x 21,0 cm Godina izdanja: 2021 ISBN: 978-86-7466-880-1

За децу скупљено благо - одломци о одрастању из биографија Миланковића, Тесле и Пупина које је приређивач Александра Нинковић-Ташић зачинила њиховим цитатима, а сликар Милан Туцовић сликама и цртежима. Звездоброј је стара српска реч која се могла чути у Врању и његовој околини. Значи надарено дете – оно које гледа у звезде. Место с погледом ка звездама је оно место са ког су сви бриљантни умови српске науке кренули да се пењу лествицама знања. Посматрајући током ведрих ноћи звездани свод, нису развијали само свој ум, већ и личност. Постајали су добри људи. У њој живе приче о три дечака: Михајлу Пупину, Николи Тесли и Милутину Миланковићу. Ово су комадићи прича које су сами записали када су постали велики. Када су учинили овај свет бољим местом, остављајући запис о својим суперхеројима и о свом детињству, као о највећој снази која их је водила кроз живот. Предлажем да упашете омиљену мисао Михајла Пупина: Где је воља, ту је и умеће, да загризете једну од две намирнице које је Никола Тесла сваки дан јео, или јабуку или целер, и да пронађете песму коју је Милутин Миланковић највише волео: "Марко Краљевић и Муса Кесеџија", и да вам буду близу. Тако наоружани можете кренути у откривање и сазнање. На узбудљив пут који су нам звездама осветлили Михајло, Никола и Милутин. Александра Нинковић-Ташић Михајло Пупин каже да ни Никола Тесла ни он не би постигли ништа у животу да као дечаци нису били загледани у вечно, звездано небо над собом. Али, додаје: „У градовима су звезде мале и далеко су, не могу се дохватити.“ И зато истиче да морамо замолити природу за помоћ. Ово је чаробна књига, од које се постаје бољи и већи. Свака реч у њој је истинита и свака је написана да помогне младом човеку да пронађе прави пут. Због тога ћу вам рећи да је она златни путоказ. Важи за свако доба, мами осмех и радост сваког срца, али постаје чаробна само у рукама детета. Наслов: Звездобројци: Пупин, Тесла, Миланковић Издавач: Агапе књига Страна: 333 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 16 cm Година издања: 2020 ИСБН: 978-86-918127-6-8

За децу скупљено благо - одломци о одрастању из биографија Миланковића, Тесле и Пупина које је приређивач Александра Нинковић-Ташић зачинила њиховим цитатима, а сликар Милан Туцовић сликама и цртежима. Звездоброј је стара српска реч која се могла чути у Врању и његовој околини. Значи надарено дете – оно које гледа у звезде. Место с погледом ка звездама је оно место са ког су сви бриљантни умови српске науке кренули да се пењу лествицама знања. Посматрајући током ведрих ноћи звездани свод, нису развијали само свој ум, већ и личност. Постајали су добри људи. У њој живе приче о три дечака: Михајлу Пупину, Николи Тесли и Милутину Миланковићу. Ово су комадићи прича које су сами записали када су постали велики. Када су учинили овај свет бољим местом, остављајући запис о својим суперхеројима и о свом детињству, као о највећој снази која их је водила кроз живот. Предлажем да упашете омиљену мисао Михајла Пупина: Где је воља, ту је и умеће, да загризете једну од две намирнице које је Никола Тесла сваки дан јео, или јабуку или целер, и да пронађете песму коју је Милутин Миланковић највише волео: "Марко Краљевић и Муса Кесеџија", и да вам буду близу. Тако наоружани можете кренути у откривање и сазнање. На узбудљив пут који су нам звездама осветлили Михајло, Никола и Милутин. Александра Нинковић-Ташић Михајло Пупин каже да ни Никола Тесла ни он не би постигли ништа у животу да као дечаци нису били загледани у вечно, звездано небо над собом. Али, додаје: „У градовима су звезде мале и далеко су, не могу се дохватити.“ И зато истиче да морамо замолити природу за помоћ. Ово је чаробна књига, од које се постаје бољи и већи. Свака реч у њој је истинита и свака је написана да помогне младом човеку да пронађе прави пут. Због тога ћу вам рећи да је она златни путоказ. Важи за свако доба, мами осмех и радост сваког срца, али постаје чаробна само у рукама детета. Наслов: Звездобројци: Пупин, Тесла, Миланковић Издавач: Агапе књига Страна: 333 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 16 cm Година издања: 2020 ИСБН: 978-86-918127-6-8

Od autorke bestselera Mala knjižara na obali i Vidimo se u Kapkejk kafeu. Broj ocena: 118 Cena sa PDV: 1099 dinara Na Stanju Šifra Proizvoda: 23398 Vreme slanja: 1 - 2 radna dana Isporuka: Teritorija Cele Srbije Dostava: Kurirska služba Masa za dostavu: 0.40 kg (cena dostave) Plaćanje: Pouzećem, na Račun, onLine: Visa, Master, Dina Proizvođač: Laguna Brend: Laguna Pomoć u vezi naručivanja Postavi pitanje u vezi sa proizvodom Opšti uslovi kupovine Dodaj u Korpu ili naruči telefonom radnim danima od 9-17h 069-609-149 069-609-150 011-3047-098 SMS naručivanje naruči preko FB messenger-a ili Viber-a Karakteristike proizvoda: Božićna knjižara Dženi Kolgan Božićna knjižara Dženi Kolgan Kategorije: Ljubavni roman / Čiklit Format: 13x20 cm Broj strana: 328 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 8. decembar 2023. ISBN: 978-86-521-5075-5 Prevodilac: Aleksandra Čabraja Opis proizvoda: Božićna knjižara Dženi Kolgan Bestseler New York Timesa i Sunday Timesa Od autorke bestselera Mala knjižara na obali i Vidimo se u Kapkejk kafeu. Karmen voli svoj posao u lokalnoj robnoj kući. Ali radnja mora biti iseljena iz divne stare zgrade i svi radnici su otpušteni, a Karmen je potpuno zatečena novonastalom situacijom. Njena sestra Sofija ima savršenu kuću u Edinburgu, i savršenu decu i apsolutno savršeno organizovan japijevski život koji Karmen baš ide na živce. No Sofija joj je ponudila da se smesti kod nje dok se ne snađe i našla joj je posao u nekoj staroj knjižari, a Karmen baš i nema drugi izbor. Knjižara gospodina Makredija je zapuštena, prašnjava i na ivici bankrota, što je očigledno, iako Karmen to niko nije rekao. Ali je i nekako starinski šarmantna. Može li Karmen udahnuti u to staro mesto novi život pre velike božićne rasprodaje? I šta će se dogoditi kada se iznenada za knjižaru zainteresuje poznati, harizmatični pisac? Sme li Karmen sa se nada božićnom čudu? - Izvrsno! Poput predivno okićene jelke ova knjiga je ukrašena izvanrednim humorom, neizvesnošću i savršenim ljubavnim trouglom. – USA Today - Božićna knjižara je poput tople čokolade sa rumom: vruća, slatka ali sa iznenađujućim emotivnim udarcem. – Times Dženi Kolgan je rođena 1972. godine u Škotskoj. Diplomirala je na Edinburškom univerzitetu. Radila je šest godina u zdravstvenoj službi. Napisala je više od deset romana koji su doživeli veliki uspeh u Britaniji. Udata je i ima troje dece. Živi u Londonu i u Francuskoj. Svi proizvodi iz: Ljubavni romani Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

VAN GOGOVA TRPEZA KULINARSTVO Šifra artikla: 359535 Isbn: 9788651926337 Autor : Aleksandra Lif, Fred Lema Izdavač : SLUŽBENI GLASNIK U svetu ima malo mesta koja suštinski oličavaju sve emocije jedne epohe. Gostionica Ravu, koja se nalazi u Over-sir-Oazu, maloj umetničkoj koloniji trideset pet kilometara severozapadno od Pariza, jedno je takvo mesto. Za Vinsenta van Goga to je bila poslednja stanica u životu – zamena za porodi... Detaljnije U svetu ima malo mesta koja suštinski oličavaju sve emocije jedne epohe. Gostionica Ravu, koja se nalazi u Over-sir-Oazu, maloj umetničkoj koloniji trideset pet kilometara severozapadno od Pariza, jedno je takvo mesto. Za Vinsenta van Goga to je bila poslednja stanica u životu – zamena za porodicu koju nikada nije imao, mesto ispunjeno životom u senci sopstvene izolacije. Van Gog je došao u Over tražeći mir koji mu je bio preko potreban. I danas posetilac može u Overu da doživi taj isti spokoj. Tu su brda koja je Van Gog ovekovečio, kao i stare kamene kuće, crkva... U knjizi se nalaze i mnoge Van Gogove slike i crteži, stare crno-bele fotografije, mnogobrojni recepti i njihove ilustracije, što sve zajedno čini ovu knjigu snažnim dokumentom jednog vremena, koje je obeležio veliki slikar. Ostala je i Gostionica Ravu, na kraju glavne ulice u Overu, u kojoj više od sto godina kasnije, i dalje ima mesta. Za vas kojima je stalo do Van Goga, uvek će se naći slobodna stolica za njegovom trpezom. će se naći slobodna stolica za njegovom trpezom. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija KULINARSTVO Autor Aleksandra Lif, Fred Lema Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač SLUŽBENI GLASNIK Pismo Latinica Povez Broš Godina 2021 Format 20 x 24 Strana 232 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Књига о војводи Бабунском прича је о последњем великом јунаку Старе Србије. Јован Стојковић, војвода Бабунски, био је један од највећих српских јунака мрачног и крвавог 20. века. Још од кобне 1941. године непрекидно је гуран у заборав, тако да се о њему у Србији данас врло мало зна, осим чињенице да је постојао. Ова књига је покушај да се што детаљније и веродостојније осветли његов живот, који је углавном протекао у крвавој борби за ослобођење и уједињење српског народа. Војвода Бабунски је био изузетан ратник, какав се ретко среће у нашој историји. Пушку је носио од 1905, када се храбро супротставио неупоредиво јачој и бројнијој бугарској терористичкој организацији, коју је са својим саборцима за свега две године до ногу потукао и понизио. На територијама на којима се кретао заштитио је српски народ и од турске власти и од обесних Арнаута. У ратовима 1912-1918. увек је био у првим редовима, од битке на Куманову 1912. па све до пробоја Солунског фронта 1918. Све до своје смрти 1920. године неуморно је прогонио и уништавао непријатеље Србије. Највиша српска и страна војна одликовања најбоље говоре о његовим ратничким врлинама. Грађа о војводи Бабунском изузетно је оскудна. Доста тога је изгубљено и уништено, а до преостале, сачуване грађе је јако тешко доћи. Уз велику Божију помоћ у овој књизи је сакупљено довољно тога да се детаљно изложи његов живот и рад. Уз документа из Архива Србије и Војног архива у писању ове књиге драгоцена су била сећања самог војводе Бабунског и његових сабораца, нарочито војводе Василија Трбића, чувеног четника Драгише Стојадиновића и учитеља Захарије Ђорића. Надамо се да ће ова књига допринети оживљавању лика војводе Бабунског у српској националној свести. Својим јуначким делима заслужио је да га се сећамо. Наслов: Војвода Бабунски Издавач: Algoritam Страна у боји: 230 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 25 cm Година издања: 2020 ИСБН: 978-86-7662-173-6

САДРЖАЈ КО ЈЕ УБИО ГОГОЉА? Како је неписмени Семјон написао мемоаре Гогољ тражи лестве Како је Гогољ проговорио Кљове су ту, али уметности нема Он је чудан, што је нормално Русија се боље види из Венеције него из Туле Вечерњи акт С Минотауром у лавиринту Лутка Цецилија и њен син Андрјуша Страх да га не сахране живог На Христовом гробу Ора ултима Лобања, чизме и ребро Фантазија Пост сцриптум Тестамент ВЕНЕДИКТ ЈЕРОФЕЈЕВ И ХОР ПИЈАНИХ АНЂЕЛА Све је у стању полураспадања Моја будућност је моја прошлост Рунова Поглед белог крокодила Енглеска краљица Пријемни пункт Тихонов Сибелијус Аллегро нон молто Носова Оца су рехабилитовали после 45 година Мој весели отац и увек тужна мајка Јелпашка Арманд Хамер Шапка седог вука Парк Горки Филмска екипа на задатку Секретарица се слатко насмејала Глумац МХАТ-а Глас анђела На дну, у кухињи Брат Јуриј Сестра Тамара Макаренкови синови Најлепши догађај: Свети рат Велики страх од њихове слободе Физику је предавао Лав Ландау Моји универзитети Музикантова Ломача у спаваоници Мој Дневник О користи алкохола Не потцењујте колоњску воду Више пијте, мање једите. Таленти не мезете Како је Мусоргски написао „Хованшчину“ Кратки курс о коктелима Најважније код човека је правилно држање Протеран са факултета и из града Са секретаром Комсомола званично Руси и медведи Ко сте ви, Јерофејеве? Рунова, твоје очи су очи фебруарске мачке Кремљ Петушки Валентина Моја мала Лењинијана Дојава за КГБ Испит код страшног Јорданског Арија Крупске над одром друга Лењина Још мало Лењинијане Октобарска револуција у Петушкима Телеграм Курту Валдхајму Блажено време у животу мог народа Вотка нас је водила у рај Стари и млади Рембрант Предлог другу Шахназарову Патње младог Тихонова Радничка класа мирише на парфимерију Уметност припада народу Суза комсомолке Како је Катајев постао народни уметник Катајев пише Стаљину и добија одговор Хрушчов није волео уметнике Моја велика грешка Рекли су ми да сам говно Најгоре време у животу мог народа Очи мог народа су тупе и празне Зашто волим совјетску власт? Ја сам прилично стидљив човек Загонетку штуцања ни Ајнштајн није решио Како треба разговарати с народом Москва – Петушки Из Дневника: Јурила ме Мухина Постајем светски познат Велике амбиције мале партије Напомена аутора Прво су читали у кухињама Бела Ахмадулина: Тако не говоре, не живе, не пишу Радио „Слободна Европа“ Веничка је мој литерарни јунак, није мој двојник Све је добро што се добро сврши Жења, антиалкохоличарски алкохолик Песник руске вотке? Равнодушност Никада нисам потписао уговор са ђаволом 1 Виктор Јерофејев Колико им налијем, толико вреде Осећао сам се као у утроби маћехе А онда су ми рекли: рак Никада нећу моћи да схватим те скотове Држава ми је закинула 250 грама Наташка, моја последња љубав Из Дневника: време трошим на то да не умрем Крштењње у католичкој цркви Гаља Носова Кад затворим очи све видим Бродски се појављује као дух Не јурите, близу су Петушки БЕЛЕШКА О ПИСЦУ Наслов: Александар Новачић – Ко је убио Гогоља? Издавач: Logos Страна: 240 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: cm Година издања: 2021 ИСБН: 978-86-6040-036-1

DNEVNICI PUSTOLOVA PUTOPISI Šifra artikla: 387045 Isbn: 9788663418417 Autor : Biljana Kablar Mihajlov, Igor Mihajlov Izdavač : PRESING Živopisno i obimom veliko delo, od preko šest stotina stranica, vodi nas od Evrope do oboda Južnog pola. Bez obzira gde se ovaj tandem hodoljubaca nalazio, u tajlandskom hramu ili na Patagoniji, mi imamo osećaj da smo tamo s njima. Razlog je u tome što nije u pitanju još jedna turistička reportaž... Detaljnije Živopisno i obimom veliko delo, od preko šest stotina stranica, vodi nas od Evrope do oboda Južnog pola. Bez obzira gde se ovaj tandem hodoljubaca nalazio, u tajlandskom hramu ili na Patagoniji, mi imamo osećaj da smo tamo s njima. Razlog je u tome što nije u pitanju još jedna turistička reportaža iz nekog od skupih rezortova. Naprotiv, mala, na prvi pogled nezanimljiva mesta, zabačena sela, lokalne pijace, divlji i ljudskom rukom neoskrvnuti predeli su u fokusu ovog dela koje se, s punim pravom, može nazvati dnevnikom dvoje puistolova. Avantura je nešto retko i mnogima gotovo nemoguće u 21. veku ali, oni koji su još spremni da putuju koristeći sva raspoloživa prevozna sredstva, uključujući svoja stopala, stare barže, volovske zaprege su oni koji s punim pravom mogu da čitaocima prenesu direktno životno iskustvo Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija PUTOPISI Autor Biljana Kablar Mihajlov, Igor Mihajlov Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač PRESING Pismo Latinica Povez Broš Godina 2023 Format 14,8x21 Strana 684 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

У монографији „Заштићени храстови“, аутор др Драгана Остојић и коаутори Биљана Крстески и Владимир Николић, приказали су 41 стабло и 9 група стабала од којих је 5 врста сабала процењене старости између 100 и 450 година. Рецензенти књиге су академик проф. др. Владимир Стевановић и проф. др. Љубивоје Стојановић, који су својим сугестијама и саветима помогли да књига допринесе раду у даљем очувању специјског и генетичког диверзитета у Србији. Предговор Оснивањем Завода за заштиту природе 1948. године у Србији започиње спровођење законске заштите. Један од основних задатака Завода од почетка оснивања је да стављањем под заштиту сачува делове природе који због својих специфичних одлика или због реткости имају својство споменика природе, резервата, предела изузетних одлика, парка природе или националног парка. Појединачна стабла представљају споменике природе ботаничког карактера. Заштићена су као изузетни примерци шумског дрвећа, великих димензија и старости, пуне виталности и очуваног хабитуса. Такви примерци било ког представника дендрофлоре данас су праве реткости свуда у свету и њима се посвећује посебна пажња и заштита. Таква стабла су и део нашег историјског и природног наслеђа и одувек им се поклањала дужна пажња. Наша обавеза је увек била да чувамо велика и стара стабла и да такву величанствену природну творевину и природну вредност оставимо у наслеђе будућим поколењима. Осим тога, оваква стабла номинована су законском регулативом као споменици природе ботаничког карактера па имају и „повлашћен положај” у односу на друга. Над њима је успостављен режим заштите чиме добијају већу негу и пажњу од стараоца, који брижљиво прати сваку њихову промену. Законом заштићена стабла препознатљива су, не само по упечатљивој жутој табли којом се обележавају, већ и по изузетним особинама, као што су велика старост (у зависности од врсте), импозантне димензије (висина стабла, пречник крошње, обим дебла, прсни пречник дебла...), репрезентативност стабла (правилан хабитус и друге особине типичне за дату врсту), као и степен изворности, очуваности, тј. добро здравствено стање, природна реткост (нека стабла су због таквих особина ретка међу представницима своје врсте), пејзажна атрактивност и друге. Поједина стабла су и сведоци историјских збивања и догађаја из прошлости. У зависности од њиховог вредновања, тј. својстава која поседују, могу се издвојити у категорију изузетног и великог значаја, као и заштићеног добра локалног значаја. Најчешће заштићена врста дрвећа у Србији су храстови, а од њих највећи је број стабала лужњака. После „Шам дуда” и „Бора цара Душана”, најстарије дрво у Србији је „храст запис” у Ковачима код Краљева. Старост од око боо година указује на то да се ради о ретком представнику старих храстових шума, којима је некада Србија обиловала. Иако се данас чешће срећу нешто млађа стабла лужњака, као „Рајковићев храст” код Ниша и „Самаилски крајпуташи храстови” код Краљева. „Буковички храст запис”, „Стари храст у Годачици” код Краљева и „Јованов храст запис” код Прокупља, и они такође, представљају капиталне примерке своје врсте по старости (400 година), димензијама и декоративности својих широких хабитуса. Исте старости је и њихов „рођак” китњак - „Храст запис код Бањичког језера” код Ниша. И наш главни град Београд има врло старо дрвеће. Међу заштићеним стаблима престонице значајно место заузима храст лужњак на Цветном тргу, који представља остатак аутохтоних храстових шума које су се некад простирале на данашњем потезу од Цветног трга до парка „Мањеж” и Славије. Овај храст је уједно и најстарије заштићено стабло у граду. Без обзира на опште корисне функције дрвећа у шуми и значај за планету и живот на њој, морамо да констатујемо да дрвеће, посебно појединачна стабла одређених врста на сваком делу планете, привлаче посебну пажњу и дивљење и пред њима је тешко остати равнодушан. Нажалост, гигантска стабла привлачила су пажњу и као дрвна маса, па је њихов опстанак често био доведен у питање. Данас су малобројна преостала стара, џиновска стабла предмет запггите и бриге због посебне вредности и реткости као природна баштина Србије. САДРЖАЈ Предговор | 9 Увод | 11 Прегледна карта заштићених стабала Србије | 18 Лужњак - robur I. (Q. pedunculata Ehrh.) | 21 „Храст Коче капетана”, Кочино село, Јагодина | 25 „Радојковића храст”, Доња Ливадица, Велика Плава | 27 ,Драст лужњак у селу Колару", Коларе, Јагодина | 29 ,Драст лужњак - Смедерево” Раља, Смедерево | 31 „Храст лужњак - Вранеши”, Вранеши, Врњачка Бања | 33 „Храст лужњак - Долово”, Михајловац, Смедерево | 35 „Храста лужњак у Старој Моравици”, Стара Моравица, Бачка Топола | 37 „Стабло храста лужњака - Беле Воде”, Глумач, Пожега | 39 „Стабло храста лужњака - Љутице”, Тврдићи, Пожега | 41 „Храст Зеке Буљубаше”, Равње, Сремска Митровица | 43 „Храст лужњак у дворишту црпне станице код Кумана”, Кумане, Нови Бечеј | 45 „Храст на Цветном тргу”, Врачар, Београд | 47 „Стабло храста лужњака Обрва”, Обрва, Краљево | 49 „Храст Дићи” Дићи, Љиг | 51 „Храст лужњак у Доњој Трнави”, Доња Трнава, Ниш | 53 „Рајковићев храст”, Доња Трнава, Ниш | 55 „Кутлешки храст - запис”, Кутлеш, Лесковац | 57 „Храст лужњак у Зрењанину”, Зрењанин | 59 „Храст Расина”, Паруновац, Крушевац | 61 „Стабло храста у атару села Шетка”, Шетка, Ражањ | 63 „Храст у Улици Мије Ковачевића”, Звездара, Београд | 65 „Мијатовића храст у Чачку”, Чачак | 67 „Стабло лужњака у Доњој Горевници”, Доња Горевница, Чачак | 69 „Тимотијевића храст у Мрчајевцима”, Мрчајевци, Чачак | 71 „Владимиров храст”, Велики Поповац, Петровац | 73 „Три храста лужњака - Баре”, Барајево, Београд | 75 „Два стабла храста лужњака - Петровац”, Петровац, Петровац | 77 „Два стабла храста лужњака - ТЈурђевак”, Доња Краварица, Лучани | 79 „Група стабала храста лужњака код Јозића колибе”, Велико Поље, Обреновац | 81 „Самаилски крајпуташки храстови”, Самаила, Краљево | 83 „Два стабла храста лужњака у Гибарцу”, Гибарац, Шид | 85 Сладун - Quercus frainetto Ten. | 87 „Храст сладун” Велика Плана I, Велика Плана | 91 „Јованов храст запис”, Горњи Статовац, Прокупље | 93 „Стари храст у Годачици”, Годачица, Краљево | 95 „Сладун у Кладурову”, Кладурово, Петровац | 97 „Храст у Слатини”, Слатина, Чачак | 99 „Стари храст у Крушевици”, Крушевица, Власотинце | 101 „Храст - запис царице Милице”, Модрица, Крушевац | 103 Медунац - Quercus pubescens Willd. | 105 „Храст цара Лазара”, Данковиће, Куршумлија | 109 „Два стабла храста медунца изнад села Чукљеник”, Чукљеник, Нишка Бања | 111 Китњак, горун, брдњак - Quercus patraea (att.) Liebl.| 113 „Храст запис код Бањичког језера”, Пасјача, Ниш | 117 Цер - Quercus cerris L. | 119 „Стабло храста цера - Почеча”, Горобиље, Пожега | 123 „Стабло храста цера у Доњој Црнући”, Доња Црнућа, Горњи Милановац | 125 „Два храста - Врачевић”, Врачевић, Лајковац | 127 „Здравињски цер запис”, Здравиње, Прокупље | 129 „Цер запис у Лесковику”, Лесковик, Ниш | 131 „Запис у Лесковику”, Лесковик, Ниш | 133 „Цер с Каблара”, Рошци, Чачак | 135 „Група од осам стабала храста цера на Палибрчком гробљу”, Бедина Варош, Ивањица | 137 „Церови код Ђушиног гроба”, Придворица, Блаце | 139 Табеларни преглед дендрометријских карактеристика | 140 Закључак | 147 Conclusion | 151 Литература | 155 Рекли су о књизи Заштићени храстови Србије” је публикација монографског карактера и прва овакве врстеу Србији. У њојје на прегледан начин приказано 41 стабло и 9 група стабала 5 врста храстова процењене старости између 100 и 450 година. Објављивањем ове публикације попуниће се приказ једног сегмента заштите биодиверзитета Србије о коме се сразмерно мало знало. И све тоје садржано на једном месту, тако да читалац може добитијасну представу даје заштити столетних стабала посвећена посебна пажња у очувању живе природе и биодиверзитета у Србији. ... Монографска публикација „Заштићени храстови Србије” представља изузетно вредан допринос нашој стручној публицистици која се односи на очување специјског и генетичког диверзитета у Србији.” Проф. др Владимир Стевановић ...Материјали са којим се располаже у монографији „Заштићени храстови Србије су врло интересантни и научно значајни за доношење многих важних закључака о најзначајнијим врстама храстова у Србији.” Проф. др Њубивоје Сшојановић Наслов: Заштићени храстови Србије Издавач: Завод за заштиту природе Србије Страна у боји: 160 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 29 cm Година издања: 2016 ИСБН: 978-86-80877-50-1

Из предговора шале у четири чина "Госпођа министарка" Предговор Ако сте кадгод пажљивије посматрали све што бива око вас, ако сте се погдекад упустили и удубили у односе који регулишу живот једнога друштва и покрете које изазива тај регулатор — ви сте морали запазити да се, кроз живот свакога друштва, јасно бележи једна јака и равна линија. Ту линију исписали су обзири, традиције, малодушност, духовна немоћ и све оне друге негативне особине човекове под којима се појединци гуше, а друштво немоћно предаје учмалости. Ту линију социјални математичари називали би можда нормалном, а социјални физичари почетним градом топлоте или хладноће, јер она одиста личи ономе степену на термометру изнад којега, при хлађењу, силази. Том равном линијом креће се живот скоро целокупнога нашега друштва. Изнад те линије пењу се само појединци, који имају душевне снаге и храбрости да се узнесу изнад обзира, изнад традиција и изнад малодушности. Изнад те линије пењу се само појединци који не чекају да живу у друштвеноме термометру загреје спољна температура, већ то загревање налазе сами у себи, у својим душевним моћима. И испод те линије силазе само они појединци који такође имају душевне снаге да прегазе обзире и традиције и отресу се малодушности. И ови, који у друштву силазе испод линије нормале, све до дна друштвеног, носе сами у себи диспозиције хлађења душе и хлађења осећаја све до тачке смрзавања. Да се неко дигне или спусти изнад или испод линије нормале у животу, да се неко узвиси изнад гомиле или спусти испод гомиле, треба да је подједнако храбар. Храброст је бити честити, племенит, узвишен, исто тако као што је храброст бити подао и неваљао. Треба имати много моралне снаге у себи па се узнети изнад нормалне линије, бити изнад осталих, изнад гомиле; као што треба врло много душевне снаге па сићи испод линије, бити испод осталих, испод гомиле: бити хуља, провалник, клеветник, разбојник и убица. Подједнака је храброст узнети се у зрак на непоузданој Икаровој справи, коју је наш век усавршио, као и спустити се, у гњурачкоме оклопу, у муље морског дна. Ти људи, који се узносе изнад или се спуштају испод равне линије живота, имају и великих замаха, великих покрета душе, великих узбуђења и великих емоција. Државник са стрепњом стоји пред судом историје, јер је повео државу и народ судбоносним путем; велики финансијер са грозничавим узбуђењем стоји пред берзом на којој ће се тога часа триплирати или пропасти његова милионита имовина; војсковођи игра сваки дамар од узбуђења кад поведе армије у судбоносну борбу; песника узбуђује инспирација, уметника час стварања, научника оно непознато до чега открићем треба доћи. Све су то велика узбуђења, велике емоције, велики покрети душе. А тих и таквих великих узбуђења, великих емоција, великих покрета душе има и код оних који силазе испод нормалне линије. Разбојник преживљује највећу меру узбуђења кад зарива крвав нож у груди своје жртве; провалник дршће и стрепи пред судијом; блудница пати под жигом презрења, а одметник под вешалима преживљује целу градацију од бола и гриже па до самоодрицања и апатије. У те области, у области великих узбуђења, великих емоција, великих покрета душе — па било изнад или испод линије — драматичар радо залази, јер ће ту увек наћи дубоке изворе из којих може захватити богат и обилан материјал! Отуда се највећи број драма и креће у тој области. Много је теже, међутим, тражити и наћи материјал у малој средини, у ономе друштву, међу оним људима, који немају ни снаге ни храбрости да се одвоје од равне линије животне, па било навише или наниже; међу оним људима који немају снаге да буду добри, али их тако исто немају ни храбрости да буду међу оним људима који су везани и спутани ситним обзирима, који робују застарелим традицијама и чије је све биће саздано из малодушности. Живот те средине тече једнолично и одмерено, као шеталица на зидноме сату; покрети те средине су мали, тихи, без узбуђења, без великих бразда, без јачих трагова, као они благи таласићи који круже по устајалој води кад на површину њену падне тичје перце. У тој малој средини нема бура, нема непогода, нема земљотреса, ни пожара; та средина је ограђена дебелим зидом од олуја и вихора који витлају кроз друштво. Она живи у својим собама, улица је за њу страни свет, иностранство, за њу су догађаји који узбуђују континенте само новинарска лектира. У тим малим срединама, које се не одвајају од оне равне линије живота, нема догађаја, нема емоција, нема сензација, »Данас је тетка-Савкин дан!« — ето, то је за ту средину догађај и сви се ужурбају, сви се крећу, сви облаче, набављају букете, пишу честитке, праве посете... догађај, читав догађај'! »Мила чика-Стевина напустила мужа!« — »Ју, ју, ју, — грува се цела фамилија у груди — шта ће свет казати!« И ето, то је емоција која узбуђује целу једну породицу, но тој узбуђености не лежи толико разлог у томе што је Мила напустила мужа, колико у ономе »шта ће свет казати«. А знате ли шта је сензација у таквим малим срединама? »Снаја Зорка родила близанце!« И та сензација иде из куће у кућу, само се о њој говори, расправља се, тумачи, и та тема испуњава интерес читаве једне породице и читаве средине. Пера добио класу, Ђока се разболео, Стева положио испите, Јова премештен, госпа Мица купила нову спаваћу собу, госпа Савка ошишала ко су, госпа Јулка прави нову хаљину од креп-де-шина, прија-Маци изгорео куглов, а прија Анка изљубила на фрише-фире сто седамдесет динара. Ето, то су сензације, то емоције, то догађаји мале -средине. И, ето, из те и такве средине ја сам узео за фуку једну добру жену и добру домаћицу — госпођу Живку Поповић — и изнео је нагло, неочекивано и изненадно, изнад њене нормалне линије живота. Такав један поремећај на теразијама живота кадар је учинити, код људи из мале средине, да изгубе равнотежу те да не умеју да се држе на ногама. И ето, у томе је садржина Госпође министарке, у томе сва једноставност проблема који тај комад садржи. Нушић Тако је морало бити Најплоднији и најпопуларнији српски комедиограф написао је ову аутентичну и пунокрвну мелодраму, једну од ретких у нашој драмској книжевности. Та узбудљива, потресна прича из старог Београда показује како завист и сујета, неодговорност и грамзивост, гордост и себичност у једној породици – и у средини којом господари новац – могу уништити живот честитог бића растргнутог између љубави и осећања дужности. Иза божијих леђа Комад у четири чина, Иза божијих леђа, представља нештампано дело Бранислава Нушића, реконструисано је према сачуваним улогама у архиву Народног позоришта у Београду Наслов: Бранислав Нушић: Госпођа министарка; Тако је морало бити; Иза божијих леђа, 2. књига сабраних дела Издавач: Talija izdavaštvo Страна: 338 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: A5 Година издања: 2016 ИСБН:

Књига о страдању Азањаца у ратовима од 1912. до 1918. године. Матичар Жарко Талијан сачувао је од заборава хероје из Азање. Током ратова од 1912. до 1918. године мала варош код Смедеревске Паланке заслужила је своје часно место у историји. Матичар Жарко Талијан јунаке сачувао од заборава Када се српска војска у Битољу борила за ослобођење земље 1915. године, породици Станојевић у Азању стигла је вест да је њихов син Илија, војник Првог пука, погинуо за слободу. Локални прота га је уписао у књигу умрлих. По ослобођењу 1918. године Илија се појавио жив на кућном прагу. Када су му признали да су га опевали у цркви, Илија је лаконски одговорио: "Зато сам ја у туђини стално осећао мирис тамјана!" А био је тешко рањен. Метак му је остао у телу. Више дана је, ни жив ни мртав, лежао у води у рову. И извукао се. Ово је само једна од више стотина прича о Азањцима у Великом рату, коју је прибележио локални матичар Жарко Талијан. Инспирисан судбином Илије Станојевића, овај хроничар је својој књизи дао наслов "Мирис тамјана". - Илија је симбол пожртвоване борбе житеља доскора највећег српског села Азање код Смедеревске Паланке, која је у Великом рату дала 800 хероја борбе за слободу. Станојевић је имао срећу да се из мртвих врати у живот, ожени Милицом и изроди три ћерке. Био је качар по занимању, а умро је 1972. године. Међутим, многим другим Азањцима рат је "сакрио" судбину. И то ме је нагнало да их потражим и опишем њихов живот - прича Жарко Талијан, чији су деда Живко и стричеви Светозар и Дмитар били српски ратници. Азања је добила име по турској речи хазаин - житница. Пред Велики рат имала је 1.400 домова и око 10.000 житеља. У мутним и прекретним временима током ратова од 1912. до 1918. године ова мала варош је имала своје часно место. Њени најхрабрији синови бранили су отаџбину крвљу и својим животима. Када их је краљ Петар И Карађорђевић позивао да у Балканском и потом у Првом светском рату бране отаџбину зборно место су им били дуд на раскрсници, гробље и друм Азања - Паланка. По угледу на претке, Азањци су масовно стали на браник отаџбине. - Остављали би куће, њиве, родитеље, жене, тек рођену и нерођену децу. У Велики рат заједно су кренули очеви, синови, браћа, стричеви, синовци, кумови, рођаци, комшије. У одбрану Србије из најбројнијег села отишли су азањски домаћини, сељаци, учитељи, свештеници, кметови, деловође, трговци, занатлије, ђаци. У бежанијама било је стараца, жена и деце. Наишле су године патњи, страдања, туге и бола, црних барјака и марама. Завладао је непрекидни мирис тамјана - прича хроничар Жарко. Страдали су у борби за слободу, умирали су у болницама Грчке, Туниса и Француске. Многи Азањци су избегли из вароши и отишли чак у Америку и у Аустралију. Њихови потомци нису знали каква им је судбина и где су све док их није пронашао Жарко Талијан. - Годинама сам обилазио породице војника и официра, записивао њихове приче и суочавао се са истином о смрти мојих варошана. Несрећним родитељима Ђорђу и Јовани Агатоновић пет синова и један унук су погинули у рату. Вељку и Марији Мирковић од петорице вратио се само један син. Петорица људи истог имена и презимена - Петар Јелић - дали су живот за слободу - набраја Талијан. Провео је Талијан сате и сате у Историјском архиву у Карнегијевој и Музеју Патријаршије Српске православне цркве, листајући тефтере од 1823. године наовамо. Истражујући корене сопственог породичног стабла, али и других Азањаца, ушао је у готово сваку кућу у месту. Нашао је гроб свог претка Милосава Арсенијевића на Зејтилнику. Надгробни споменик Илије Димитријевића у Бизерти, у Тунису. У првим истраживањима дошао је до податка о 400 страдалих Азањаца, што је и званична историја забележила, а потом је открио још 400 судбина Азањаца који су голготу преживели. Многе од њих је нашао преко разгледница које су писали најмилијима. - Реч је о 800 хероја Азање, који су донели слободу отаџбини и својој вароши. Отео сам их од заборава. Захваљујући њима Азања је почетком педесетих била највеће и најлепше село, са чак 25 венчања месечно. Данас нема ниједно... - разочаран је матичар Жарко. Прича да је у некада највећем српском селу данас више развода него свадби и више умрлих него беба и ђака првака. - Азања стари и одумире, а моја жеља је да се прошлост не заборави, да јој се врате потомци хероја Великог рата и да оживи - поручује Жарко Талијан. ТРИ БРАТА РОЂЕНА Хроничар Азање наводи да је у овом селу у преко педесет случајева погинуло и по три рођена брата. Он каже да су посебно истакнути борци били Срејић, Јаковљевић и Никосавић. РАШАЈСКИ ПОСТАО ЈЕЛИЋ Током рата окупаторски војник Михајло Рашајски, пореклом из села Уљма код Вршца, као аустроугарски солдат у Азањи је спасавао животе сељана од разјарених Шваба. Спасао је и Јаворку Јелић, која није хтела окупатору да преда жито. Писао је мајкама српских бораца писма и слао на фронт. После рата Рашајски је оженио Јаворку, дошао у њен дом и из поштовања према њеној породици узео презиме Јелић. Са новим именом Миша Јелић је постао прави Србин, који је славио Ђурђиц и Светог Николу. Умро је 1967. у Азањи. Наслов: Мирис тамјана: Азањци у ратовима од 1912. до 1918. године Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 593 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 25 cm Година издања: 2014 ИСБН: 978-86-515-0985-1

"Тамо где Господ хоће, побеђује се природни поредак", каже једна црквена песма. Ова књига говори о тој победи љубави и правде Божије над природним поретком, поретком у ком је "природно" живети у греху, у нељубави, поретку у коме је природно умрети. Бог у Кога верују православни је Бог Који превазилази људски ум; истовремено Он је Бог Који учествује у историји народа и читавог човечанства и Који учествује у сваком људском животу појединачно, Чуда су доказ тог Божијег учествовања - од чуда помоћи и исцелења до чуда очинске опомене и казне. Оно што православног хришћанина највише радује јесте чињеница да Бог Који је створио све галаксије и сав бескрај космоса, у исти мах са очинском љубављу брине о једној малој планети на рубу Млечног пута и њеним становницима. Поставши човек, Бог је показао да му нису страни људске патње и људске радости, а Своја чуда је оставио да би нам то и доказао. Србија, Русија, Грчка, Румунија: у свакој земљи Божјој налазе се докази Његовог благовољења према грешном али и кајућем се човечанству. Оно што ћете читати записано је од веродостојних сведока; циљ написанога је сведочење да Бог Живи и Истинити дела у сваком па и у нашем маловерном времену, и да је спреман да помогне сваком оном ко Га из дубине душе призива. Ова књига сваком ко то жели може бити повод за дубоко размишљање и искрену молитву јер је заиста велики Господ и чудесна су дела Његова. САДРЖАЈ Јеромонах Сергије (Рибко) О ЧУДИМА БОЖИЈИМ, 5 ЧУДА БОЖИЈА У XX ВЕКУ ЧУДА У ГРЧКОЈ МИЛОСТ МАЈКЕ БОЖЈЕ, 15 ЧУДЕСНА ИСЦЕЛЕЊА, 17 ПОМОЋ БОЖИЈА, 19 МИРОТОЧЕЊЕ, 21 Василика Василопулу ВЕЛИКОМУЧЕНИК СВЕТИ ЈЕФРЕМ ЧУДОТВОРАЦ, 24 Житије светог Јефрема, 26 На рушевинама старог манастира, 39 Виђења и чуда Светог великомученика Јефрема Чудотворца (1384-1426), 42 Чуда светог Јефрема, 43 ХИМНЕ СВЕТОМ ЈЕФРЕМУ ЧУДОТВОРЦУ, 97 Митрополит Игуменице, Аксиопоља и Поликастра Димитрије ЖИВОТ ИЗ ГРОБОВА ПОТРЕСНА ИСТИНИТА СВЕДОЧЕЊА О ЧУДЕСНОМ ЈАВЉАЊУ СВЕТИХ РАФАИЛА, НИКОЛАЈА И ИРИНЕ МНОГОВЕКОВНА ПРЕД ИСТОРИЈА, 99 На Ораховом брежуљку, 99 Тајанствени монах, 102 ”ПУНОЋА ВРЕМЕНА", 106 Гроб непознатог покојника, 106 Испуњење завета, 107 Неочекивано откриће, 109 Почетак откривања, 111 "Кости су моје", 114 Преподобни мученик Рафаило, 115 Прво чудо, 116 Цолакисово покајање, 118 "Име ми је Рафаило", 120 Чудесна знамења, 123 НОВА ГОЛГОТА, 128 Гроб ђакона Николаја, 129 "Код оца Василија из Морије", 129 Проналазак доње вилице, 131 Митрополитове недоумице, 132 Нагореле дечије кости, 133 Тачна локација, 134 Период одлагања искушења, 135 Несумњива похвала, 138 "Ја сам свети Николај", 142 Званична канонизација светих Рафаила, Николаја и Ирине, 146 Литија, 148 Нова ископавања, 149 Откриће новог мученика, 149 ,,Горите јер газите по нама", 151 Гробови осталих мученика, 153 ИЗВОРНИ СИНАКСАР, 156 Манастир на Ораховом брежуљку, 156 Последље године Византије, 157 Избегли на Лезвос, 160 Мучеништво Христа ради, 162 "Заклани као јагњад", 166 Борили су се као једна душа, 168 Надгробна тугованка, 172 СЛАВА ЦРКВЕ, 174 Извор нових духовних блага, 175 Агијазма, 175 "Видеће многи и уплашиће се" (Псе, 39,4), 177 "Светлост свијету” (Јн 8, 12), 180 Мистагогија светих Рафаила и Николаја, 184 Света Ирина на икони и у светој служби, 186 Нови период, 190 Нови пут, 190 Велико чудо, 191 Преподобна мученица Олимпија, 194 Црква посвећена мученицима и светковање Светлог уторка, 195 Крипта старог манастира, 197 ЧУДА У РУСИЈИ МИЛОСТ МАЈКЕ БОЖИЈЕ, 200 ЉУДИ БОЖИЈИ, 208 ЧУДЕСНА ИСЦЕЛЕЊА, 250 ЧУДЕСНА СПАСЕЊА, 262 ПОМОЋ БОЖИЈА, 273 ОТКРИВЕЊА БОЖИЈА, 286 ОПОМЕНЕ БОЖИЈЕ, 291 КАЗНЕ БОЖИЈЕ, 304 МИРОТОЧЕЊЕ, 309 С ОНЕ СТРАНЕ ГРОБА, 311 ЧУДА У СРБИЈИ МИЛОСТ МАЈКЕ БОЖИЈЕ, 333 ЉУДИ БОЖИЈИ, 341 ЧУДЕСА СВЕТИХ ВРАЧА У МАНАСТИРУ ЗОЧИШТУ, 347 ЧУДЕСНА ИСЦЕЛЕЊА, 362 ЧУДЕСНА СПАСЕЊА, 383 ПОМОЋ БОЖИЈА, 395 ОТКРИВЕЊА БОЖИЈА, 400 ОПОМЕНЕ БОЖИЈЕ, 410 КАЗНЕ БОЖИЈЕ, 122 С ОНЕ СТРАНЕ ГРОБА, 434 ЧУДА У РУМУНИЈИ, 439 ЧУДА У СВЕТУ МИЛОСТ МАЈКЕ БОЖЈЕ, 495 ЉУДИ БОЖЈИ, 499 ОТКРИВЕЊА БОЖЈА, 510 ОПОМЕНЕ БОЖИЈЕ, 512 КАЗНЕ БОЖЈЕ, 513 МИРОТОЧЕЊА, 514 УМЕСТО ЕПИЛОГА, 523 ГОСПОД ЈЕ СВУДА И СА СВИМА БЛАЖЕНИ АНДРЕЈ КАНАДСКИ И ЊЕГОВО "МАЛО ОТКРИВЕЊЕ", 527 АМЕРИЧКИ ДОМОРОДАЦ - САБЕСЕДНИК АНГЕЛА, 541 НЕНАДОКНАДИВИ ГУБИТАК ЗА РУСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЗАГРАНИЧНУ ЦРКВУ - ЈОСИФ МУЊОЗ РАЗГОВОРИ И СЕЋАЊА, 547 ЈЕРОМОНАХ ПРИПОВЕДА О ЧУДИМА, 560 МОЛИТЕ СЕ И ДАЋЕ ВАМ СЕ - ЧУДА ОД ЛОЗЕ СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ, 569 БЕСЕДА ОЦА јОИЛА, настојатеља манастира Светог Кирила и Методија ЧУДА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ, 573 УМЕСТО ЕПИЛОГА СУСРЕТ СА ГОСПОДОМ, 577 Наслов: Чуда Божија: Знаци времена Издавач: Образ светачки Страна: 600 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15 x 21 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-86-86555-59-5

ПРЕДГОВОР Свештенослужење наше православне Цркве, већ и од самог погледа на његову лепоту, рађа у смиреним душама побожна осећања; али неупоредиво узвишенија осећања побожности, како код служитеља Цркве тако и код присутних који се моле, може да пробуди разумевање тајанствене силе и суштине црквених свештенодејстава. Код оних који приносе бескрвну жртву то разумевање појачава свештено усхићење, као природно осећање које прати потпуно разумевање свештене радње, док оне који скрушеног срца присуствују богослужењу као да у мислима преноси у горња анђелска обитавалишта, и неосетно их подстиче да сваку животну бригу препусте слатком забораву. Многи прбожни хришћани тражили су средства којима би свој ум просветили светлошћу таквог разумевања и, пошто нису нашли оно што би одговарало њиховим жељама, били су приморани да општа сазнања о Цркви, о свештенослужењима и о свему што се тиче ових важних предмета црпу једино из давно издате књиге под насловом „таблица” (Скрижаљ1); али у њој, као на правој таблици, били су садржани само називи предметата кратким објашњењем, те стога читаоци нису проналазили довољно хране да би задовољили потребу своје душе. Ради удовољења хришћанима који желе дубље да проникну у црквене одредбе издаје се ова „Нова таблица”, која је овако названа не толико због значаја речи оне старе Таблице, колико због сличности предмета садржаних у њој и њиховог распореда, али притом уз потпуније објашњење целокупног богослужења и свих богослужбених предмета. Због разноликости садржаја ова књига је подељена на четири дела. У првом се говори о цркви (храму) уопште, о свим њеним деловима, о свим богослужбеним предметима и стварима које јој припадају, итд.: у другом се говори о службама из свештеничког служебника и о постовима; у трећем - о хиротонијама, о оснивању храмова и о освећењу храмова и антиминса; у четвртом - о молитвама и чиновима садржаним у требнику. Међу писцима чија су објашњења коришћена приликом састављања ове књиге треба да истакнемо Симеона, епископа солунског, који се упокојио 1428. године, и Светог Германа, патријарха цариградског (почетак VIII века) чији се спомен слави 12. маја. На многим смо се местима служи-ли и делима неких других Отаца Цркве чија се имена могу видети уз њихова сведочанства наведена у овој књизи. САДРЖАЈ Предговор Први део О називима и светости цркве, 1 О главним деловима цркве, 7 О Светом престолу и ономе што му припада, 12 О сени над престолом, 23 О горњем месту и сапрестољу, 25 О предложењу и о сасудохранилници или ђаконику, 28 О иконостасу, солеји и амвону, 32 О царским дверима, катапетазми или завеси и о другим дверима, 37 О светиљкама, воску, уљу и тамјану, 4О О припрати и егзонартексу, о оглашенима и покајницима, 44 О Светом крсту, 57 О Светим иконама, 73 О непрестаној молитви, о броју и времену црквених служби, 81 Други део Поредак вечерња, 93 Повечерје мало и велико, 131 Полуноћница, 134 Поредак јутрења, 137 Поредак часова, 159 Чин свештене и божанствене литургије, 163 Божанствена служба или литургија Светог Јована Златоустог, 211 Божанствена литургија Светог Оца нашег Василија Великог,|Лрхиепископа кесарије кападокијске, 303 0 Светој||Желикој четрдесетници, 305 0 Литургији пређеосвећених дарова, 324 Трећи део Чин постављања за чтеца и појца, 341 Чин хиротоније ипођакона, 350 Чин хиротоније ђакона, 355 Чин хиротоније презвитера, 377 Чин постављања протођакона, протопрезвитера, игумана и архимандрита, 384 Чин избора и рукоположења архијереја, 387 Чин освећења храма, 400 Чин освећења антиминса и чин освећења храма (које обавља архијереј), 408 Четврти део Молитве у први дан када жена роди дете, 431 Молитва којом се знаменује дете, кад добија име у осми дан по рођењу свом, 434 Молитва за жену четрдесет дана после порођаја, 438 Молитва за жену када побаци дете, 441 Молитва којом се постаје оглашен, 443 Поредак светог крштења и миропомазања, 454 И осмог дана опет га доносе у цркву, да га омију, 476 Молитва на пострижење косе детета, 480 Последовње заручења, 489 Венчање, 493 Молитва за разрешење венаца осмога дана, 498 Правило Никифора, патријарха константинопољског исповедника, о другом браку, 500 Последовање (чин) Светог јелеја, 501 Последовање малог освећења водице, 512 Последовање великог освећења на Свето Богојављење , 518 Последовање везано за одевање расе и камилавке, 522 Последовање мале схиме, то јест мантије, 524 Последовање великог анђелског образа, 535 Последовање исходно и погребење лаика, 541 Последовање исходно монашко, 554 Последовање мртвено над умрлим свештеником, 559 Опште примедбе у вези са сваким погребом, 564 Глава XXIV, 574 + 1. Молитва кад нешто нечисто падне у бунар.574 + 2. Молитва над опогањеном пшеницом и друго, 574 + 3. Благосиљање темеља нове куће, 575 + 4. Молитва за усељење у кућу, 575 + 5. Молитва за отварање цркве, опогањене одјеретика, 576 + 6. Молитва од јеретичког опогањивања цркве.576 + 7. Молитва за престанак напрасне смрти, 576 + 8. Опогањивање цркве од нечисте животиње, 577 + 9. Благосиљање првих плодова, 577 + 10. Благосиљање гумна, 579 + 11. Благосиљање кољива, 579 + 12. Молитва за оне под забраном и свезане заклетвом, 581 + 13. Молитва против искушења и нечистоте у сну, 582 + 14. Молитва за оног који се разрешава забрана.583 + 15. Молитва за опогањену храну, 584 + 16. Забрањенајела, 586 + 17. Молитва за покајнике, 586 + 18. Молитва опроштајна , 586 + 19. Молитва код сваке болести, 588 + 20. Благосиљање бунара, 588 + 21. Молитва за сађење винограда, 589 + 22. Молитва за бербу грожђа, 589 + 23. Благосиљање вина, 590 + 24. Молитва на њивама, винограду, башти, кад гамад и штеточине уништавају летину, 590 + 25. У молитви против штетне гамади помињу се Свети Трифун, Јевстатију и Јулијану, 590 + 26. Оштећена места кропе се водицом, 591 + 27. Заклињање против демона води порекло од апостолских времена, 591 + 28. Молитва седам Светих отрока за немоћног и оног који нема сна, 592 + 29. Молитва над сољу, 592 + 30. Последовање синоположења, 593 + 31. Усиновљени се прима код олтара, 593 + 32. Пада пред очеве ноге, 594 + 33. Отац гази усиновљеника, 594 + 34. Молитва да се благослове мрсна јела на Свету и Велику недељу Васкрса, 594 + 35. Благосиљање сира и јаја, 595 + 36. Молитва за кућу, коју узнемиравају зли дуси, 595 + 37. Благосиљање пећи, 596 + 38. У молитви за пећ помиње се свештеномученик Кипријан, 596 + 39. Последовање за почетак ђачког учења Светог писма, 596 + 40. Последовање за децу која не уче добро.597 + 41. У молитви за оне који не уче добро помињу се Свети Стефан, Матеј, Агапије, Прокопије и Филет, 598 + 42. Молебно последовање за немоћне које узнемиравају зли дуси, 598 + 43. Четири врсте јелепомазања, 598 + 44. Чин растављања душе од тела, 600 + 45. Последовање божанског и светог умовенија.600 + 46. Чин умовенија обавља се изван великих двери, 600 + 47. Дванаесторици браће, 601 + 48. Стражар и управник дома, 601 + 49. Нужда је бити стражар и управник, 601 + 50. Почиње од стражара, 601 + 51. Умовеније обавља управник, 602 + 52. Кропе се преосталом водом од умовенија.602 + 53. Последоваље свете педесетнице (Пеутпкоатп), 602 + 54. Коленопреклоњења и пост, 605 + 55. Коленопреклоњење, 605 + 56. Последовање различитих литија и молебно бдење , 606 + 57. Литија или Крсни ход ван града, 606 + 58. Бдења, 609 + 59. Последовање за кишу и ведрину, 610 + 60. Молитва за кишу, 610 + 61. Канон у страху од земљотреса, 611 + 62. Канон Пресвете Тројице пред претњом од заразних болести, 611 + 63. Молитва инаја Богу, која се проузноси за време погибељне глади, 612 + 64. Молитва услед претње громова и муња; молитва против невремена и олуја на мору.612 + 65. Молебна молитва уз сваку литију, 612 + 66. Молитва благословљења палмине гранчице на Цвети, 613 + 67. Молитва благосиљања грожђа 6. авугуста.613 + 68. Плодови се приносе 6. августа, 614 + 69. Последовање од најезде варвара, 614 + 70. Цареви се молитвом наоружаше против непријатеља, 615 + 71. Канон молебни Пресветој Богородици, који се поје у сваком стању душевне жалости, 616 + 72. 0 подизању панагије, 616 + 73. Кад се панагија подиже, 617 + 74. Одигитрија, 618 + 75. Последовање Методија патријарха против искључивања различитих лица, која се преобраћају у истиниту православну веру, 619 + 76 Постоје три врсте преобраћених, 619 + 77. Исправљају се различитим епитимијама, 620 + 78. Обраћени се омивају, 620 + 79. Преобраћени се помазују светим миром, 621 + 80. И печатом означен у његовом срцу се јави 623 + 81. Господе Боже Сведржитељу, 624 + 82. Светиња и светиње, 624 + 83. Последовање за свештеника, који се искушавао у сну, 625 + 84. И молитва ова Марка монаха, 625 + 85. Мартинијан, 625 + 86. Жељаусну, 626 + 87. По четвртом правилу Дионисија, 626 + 88. По Великом Атанасију, 627 + 89. И по Василију Великом, -627 + 90. Молитва која мири непријатеље у завади, 627 + 91. Последовање за духовно братотворење, 628 + 92. Законске забране, 628 + 93. Свепггеник светим копљем у виду крста лечи болест, 629 Индекс 631 Наслов: Нова таблица: објашњења о цркви, о литургији, о свим службама и богослужбеним предметима Издавач: Романов Страна: 688 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: А5 cm Година издања: 2014 ИСБН: 978-99955-789-1-6

Лепота јелинске душе је у њеној оданости Христу прожетој медитеранском осунчаношћу трезвености. Кротки пред Богом и сабрани пред људима, људи попут светог старца Давида и његовог наследника Јакова Цаликиса били су жижна сочива кроз која се светлост Христова разливала на Грчку и цео православни свет. Одморите се у сенци ових многоплодних маслина заливених сузама покајања и знојем подвига, које су остале да нам сведоче да рај није даље од срца где расте Син Божији, Који је Дрво Живота. САДРЖАЈ Стилијанос Г. Паплдопулос ГРАДИНА ДУХА СВЕТОГА БЛАЖЕНИ ЈАКОВ ЦАЛИКИС Игуман манастира преподобног старца Давида Родни град Ливиси и губитак деде Кремидаса, 9 Повратак оца, Ставроса Цаликиса са Родоса, 15 Заточеништво и истребљење, 19 Препознавање Ставроса, 25 Мали Јаков се истиче у школи, 29 Јављање свете Параскеве, 30 Чита црквене молитве, моли се и исцељује, 32 Подвижничко шегртовање, 34 Исцељују га свети Харалампије и Пресвета Богородица Ксенијска, 36 Предсказао је светски рат, 37 Побеђује у драми окупације, 38 Послератне године - хиљаде метанија, 42 Војник „отац” Јаков, 46 Рад за сестру Анастасију, 51 Запггитник цркава и људи, 52 У манастиру Преподобног старца Давида - његово разочарење, 55 Повратак у манастир Преподобног Давида; Антим све чини да га истера; Јаков трпљењем побеђује сатану, 57 Монах и иконом, 60 Свештеник Свевишњега, 61 Нове подвижничке борбе, 63 Башта и сиромаштво манастира, 65 Зведа се спушта да би га одвела у испосницу Преподобног Давида, 67 Божански опити у испосници, 71 Са светом лобањом преподобног Давида, 73 Напади сатанини - Јаков бива немилосрдно ударан, 76 Заповест Арханђела, 80 Блистање се не може сакрити, 80 Чудесно умножавање нафоре и макарона, 86 Свемилосрдни допушта да гладују деца његове сестре, 87 Болест је рано оставила трага на њему, 89 „То су Божије ствари!”, 93 У чину игумана, 96 Видео је и додирнуо најсветију крв нашег Господа!, 99 „Ја сам само прах и пепео”, 99 Беседи са преподобним Давидом и преподобним Јованом Русом, 100 Преиспуњен сам радошћу, Видим на вашим лицима!, 102 „Поседовао је дар прозорљивости, али га је скривао да би избегао људску славу”, 104 Био је чувар а не критичар канона, 106 Код преподобног Јована Руса, 108 Поплава поклоника и знамења Божијих, 111 Последња ноћ у испосници, 115 Није требало да открију оно што су видели, 116 „Ако је добро читам, читам је за мог Господа!”, 118 Игуманска пријемна одаја и „врећица која се никад није празнила”, 120 ,,’Еј, стара, видиш ли како ме је потпуно разумео”, 121 „Пожури, старче, одмах пођи у Лондон!”, 122 Пет година и осам дана са пејс-мејкером, 125 Тренуци великог предаха: разговор са птицама и молитва у дупљи дрвета, 127 Изгони демоне, а они га вређају, 130 Смрт је могла доћи сваког тренутка („Ко си ти, неписмени Јакове?”), 134 Лефтерис неће умрети!, 139 Виђење раја, 140 Виђења светих као утехе, 141 Телесна страдања, али и стихови, 142 Живи готово као затворник, али уз обиље божанске благодати, 145 Од њега се три дана ширио миомирис, 146 Виђење на празник Преображења Господњег, 148 „Преподобни мој Давиде, желим да узмеш моју душу и да је одведеш пред Христа, ”, 149 Крај је близу али,...„немојте ометати моје подвижништво!”.154 Пред страшним престолом Господњим 156 „Одлепршаћу ових дана као птичица!”, 157 „Сматрају ме будалом и занесењаком”, 158 Саслужујем са анђелима и светитељима, 159 Последњи дан његовог овоземаљског живота, 161 Погреб, 164 Он и даље живи, 167 НА ПУТЕВИМА ХРИШЋАНСКОГ СМИРЕЊА БЛАЖЕНИ СТАРАЦ ЈАКОВ Игуман манастира преподобног старца Давида Порекло и младалачке године старца Јакова, 171 Старчев војнички живот, 185 Старчев монашки живот, 188 Старчев свештенички живот, 198 Старчева казивања, виђења и поуке, 209 РАЗГОВОРИ СА ОЦИМА МАНАСТИРА ПРЕПОДОБНОГ СТАРЦА ДАВИДА О СТАРЦУ ЈАКОВУ Разговор са монахом Серафимом, 233 Разговор с јеромонахом Алексијем, 237 Разговор с јеромонахом оцем Јаковом, 242 Разговор с монахом оцем Никодимом, 250 Разговор са оцем Гаврилом, 258 Разговор с монахом оцем Павлом, 267 Разговор с оцем Кирилом, настојатељем манастира Преподобног старца Давида, 268 РАЗГОВОРИ О СТАРЦУ ЈАКОВу ЦАЛИКИСУ Саговорник: Стилијанос Пападопулос, професор Теолошког факултета Универзитета у Атини, 275 Саговорник: свештеник, госп. Георгије Ефтимију, асистент на Теолошком факултету Универзитета у Атини.278 Саговорник: свештеник Христодулос Димитрију, 292 Саговорник: Георгије Папазахос, редовни професор Медицинског факултета, Универзитета у Атини, 298 Саговорник: архимандрит Павле Јоану, 300 Прилог КРАТКО ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ ЈОВАНА РУСА ИСПОВЕДНИКА , 312 ЖИВИ СВЕТАЦ ПРЕПОДОБНИ ДАВИД СТАРАЦ – ЕУБЕЈСКИ ЧУДОТВОРАЦ Свештена обитељ преподобног Давида Старца, 317 Кратко житије преподобног Давида Старца Чудотворца.323 Некадашња и данашња чудеса преподобног Давида.336 Наслов: Душе Христове: старац Јаков Цаликис: преподобни Давид старац, 2. измењено издање Издавач: Образ светачки Страна: 408 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15 x 21 cm Година издања: 2015 ИСБН: 978-86-86555-72-4

Opis Poruka dva mudraca - nad knjigom »Izaberi život« posle 30 godina Ova knjiga je nastala pre nešto više od 30 godina. Stvorena je iz serije razgovora koji su vodili Ikeda i Tojnbi od 1971. do 1974. godine. Nešto malo posle završetka ovih razgovora, Anold Tojnbi je umro, oktobra 1975. godine u 86. godini života. Sam Tojnbi je u predgovoru koju je napisao u trećem licu govori o nekim čniocima koji su uticali na njegove stavove. »Priznaje« da je pesimizam često ispoljen na ovim stranicama, možda vezan za njegovu starost, dok druge razloge svom pesimizmu vidi u tome što je istoričar koji je proučavao mnoge padove čovečanstva, što je razočarani zapadnjak i hrišćanin. Zaista, čitalac ove knjige biva iznenađen jednim paradoksom: Tojnbi kritikuje zapadnu civilizaciju, hrišćanstvo, demokratiju a Ikeda ih blagonaklono brani. Zašto taj mudri starac Tojnbi, tako malo veruje u svoju civilizaciju? Da bi odgovorili na ovo pitanje, mora da se prisetimo okolnosti u kojima je ova knjiga pisana i okolnosti čitavog Tojnbijevog života. Arnold Tojnbi (1889-1975), je bio jedan od najčuvenijih svetskih istoričara 20. veka. U svojoj knjizi Proučavanje istorije¸ koja je pisana više od četvrt veka, a koja je srećom, dva puta štampana na našem jeziku u velikim izvodima, pokušao je da napravi jednu od najsmelijih sinteza svetske istorije u istoriografiji svih vremena. On je svetsku istoriju podelio na istoriju velikih civilizacija, koje se rađaju, rastu i propadaju, baš kao i živi organizmi. Po svoj prilici je verovao, a to nagoveštava i u svom predgovoru za ovu knjigu koja je pred nama, da se zapadna civilizacija bliži svom kraju. Takav pesimizam je verovatno i plod osobenog životnog iskustva za Britanca njegovog socijalnog položaja i pokoljenja. Rodio se i mladost proveo u svetu koji je verovao da je progres nauke i društva nezaustavljiv i nesporno blagotvoran. Rodio se u najvećoj imperiji svih vremena. Video je kako se tehnologija i nauka u oba svetska rata pretvaraju u čudovišta koja prete uništenju ne samo civilizacije, nego i života. Video je kako demokratske vrednosti bivajui skoro uništene nacizmom i staljinizmom. Video je sumrak britanske imperije. Video je propadanje svih temeljnih kulturnih i etičkih vrednosti, izvitoperavanje svih usrećiteljskih projekata čovečanstva. U samom trenutku pisanja ove knjige, svetska naftna kriza 1973. godine i opšta tadašnja situacija nikako nisu mogli da uliju mnogo optimizma ni u manje skeptične posmatrače. Tada je izgledalo da je blagostanje Zapada posle Drugog svetskog rata, zauvek prošlo, te da je zapadni svet u još jednom velikom sunovratu. Otuda njegova razočaranost skoro svim zapadnim vrednostima, pa i hrišćanstvom. Ona je tolika, da Tojnbi u ovoj knjizi, koja zapravo najviše govori o traganju za Bogom, smatra da je »Bog« pojam koji je, u zapadnom smislu te reči, izgubio kredibilitet, pa ono što bi drugi nazvali Bogom, zove »konačnom duhovnom realnošću«. Neki njegovi stavovi današnjem čitaocu izgledaju zazorni. Na primer, oko uloge sindikata ili oko diktature. On podjednako sindikate optužuje za pohlepu kao i kapitaliste. U ptanju je uticaj trenutka, pod koji potpadaju i najveći umovi. Sedamdsete godine su godine labudove pesme starih masovnih britanskih sindikata i velikih štrajkova. Međutim, slom sindikata, i u krajnoj liniji nestanak britanske radničke klase nisu bili proizvod njihovih preternih zahteva, već promena u sveskoj privredi. Što se diktature tiče, Tojnbi pokazuje začundu blagonaklonost za umerenu diktaturu, kakva je naprimer, ona Oktavijana Avgusta u carskom Rimu, ako je alternativa haos. Ta »umerena i prosvećena« diktatura, bi po Tojnbiju mogla da dovede do stvaranja neophodne svetske države. Paradoksalno, demokratiju, poreklom evropsku instituciju, brani Japanac Ikeda, koji vrlo razumno ukazuje na opasnosti makar i »prosvećene« diktature. Sa druge strane, Ikeda pomalo šokira čitaoca iz 21. veka stavovima da je homoseksualizam među tinejdžerima manje zlo od neželjene trudnoće i zalaže se za odvajanje polova u nastavi. Kako danas prići ovakvim neobičnim stavovima? Prvo, treba centiti u njima jedan sve manje pristutan kvalitet: iskrenost. Danas, kada je teror »političke korektnosti« uškopio u velikoj meri otvorenu diskusiju, odvikli smo se od otvorenog izražavanja stavova. Drugo, stavovi naša dva autora zavise od njihovih životnih i intelektualnih iskustava. Tojnbi na primer, po osnovnom opredeljenju možda ponajviše klasičar, uvek je pred očima imao sudbinu tragičnu sudbinu antičke demokratije. Zanimljivo je razmisliti u kojoj su meri ova dva mudra čoveka uspela da predvide njihovu budućnost, a našu sadašnjost? Oni su u ovoj knjizi dotakli sva pitanja ljudskog postojanja:večita, dugoročna, aktuelna. Što se večitih pitanja tiče, o odnosu prema svemiru, o pottrebi duhovnog i moralnog usavršavanja, ona izgledaju jednako udaljena od rešenja, kao što su bila otkako ih čovečanstvo postavlja. Ali njihovi sudovi su deonekle mogu proceniti tamo gde nude konkretnu analizu stanja u svetu. Svetska država i prevazilaženje nacionalizma, kao opasne post-hrišćanske religije Zapada, nadrastanje lokalnih suverenih država kao premalih za probleme čovečanstva i nestabilnih entiteta, još se čine da su neostvareni ciljevi. Međutim, neke konkretne ideje, kao da su se donekle i ostvarile. Na primer, Ikeda je smatrao da je način integracije Evrope, preko federacije ravnopravnih članova, bolji put od ujedinjenja pod okriljem moćne centralizovane države kao što je bilo drevno Kinesko carstvo. Tojnbi, slično i svom stavu o umerenoj diktaturi, zagovara i primenu iskustva Kineskog carstva. Zanimljivo, on predviđa uspon Kine, ali ne zbog privredne snage, kao što se stvarno desilo, već zbog toga što je Kina uspevala da najveći broj ljudi ujedini pod istom vlašću na najduži vremenski rok u ljudskoj istoriji. Što se tehničkih detalja ujedinjenja čovečanstva tiče, oni su dosta precizni: pominju i stvaranje evropske valute i centralne banke i međunarodne mirovne snage koje ako treba intervenušu da zavedu mir, ili da, ako zatreba zbace lokalne diktatore. Ova potonja vizija je, uverni smo, ostvarena na način koji oni ne bi smatrali dobrodošlim. Međutim, ovu knjigu ne treba čitati niti kao proročanstvo, niti kao spisak preciznih i konkretnih pravila za život. Ona je apel dva mudra čoveka čovečanstvu, da nađe u sebi snage da sačuva celinu života, ne samo ljudskog, a pre svega, dostojanstvo života i postojanja. Ono što je čini posebno neobičnom, reklo bi se dragocenom, je što kondenzuje moralne i intelektualne pouke i upozorenja Istoka i Zapada, drevnih vremena i sadašnjice. Ova knjiga je jedan smeli prelet preko moralnih i naučnih ideja cele planete i čitave ljudske istorije. Predrag J.Marković Prevodilac i lokalni istoričar Povez knjige : tvrd Strana : 371 Format knjige : 16.5x24.5 cm Pismo : latinica

Čarobnjakov šegrt:Autor: Flisar, Evald Kategorija: Ezoterija Tematika: Bog, IndijaČAROBNJAKOV ŠEGRT Mek povez, format 14 x 20 cmEVALD FLISAR(autor)Izdavač: DeretaBiblioteka Orion , I kolo, druga knjiga / 325 str. ; 21 cm. - LatinicaOstali naslovi iz oblasti: Alternativna učenja1989; Broširani povez; 86-81283-05-7;Čarobnjakov šegrt:Pred čitateljem je fascinantno delo najčitanijeg autora savremene svetske književnost koje godinama magično privlači nezapamćeno zanimanje čitatelja ne samo u Evropi. Slomljen od bezuspešne potrage za smislom života, od straha pred budućnošću, nepodnošljivih pritisaka i nenalaženja odgovora na temeljna pitanja o sebi, životu i Bogu, glavni junak ove suvremene bajke stiže u Indiju podno Himalaje ,u potrazi za tajnovitim mudracem Joganandom. Biblioteka `ORION`Autor: Evald FlisarIzdavač:`Derete`-BeogradISBN:86-81283-05-7Godina izdanja: 1989 Broj strana:328Broz povez:mek Pismo: latinica OPIS -SADRZAJ KNJIGE:ČAROBNJAKOV ŠEGRTU potrazi za vlastitim duhovnim središtem i izvornošću, autor se zaputio u Indiju i na Tibet, nadajući se da će u drevnoj istočnjačkoj mudrosti pronaći odgonetke i osloboditi se naslaga i konstrukcija zapadnjačkoga ega. Vodič u traganju trebao bi mu biti glasoviti i tajnoviti mudrac Yogananda. Slijedeći ga, njemu se malo-pomalo otvara pogled u zakon života, a ta spoznaja biva do krajnosti intenzivirana za njegova boravka u jednoj tibetanskoj lamaseriji i prakticiranjem tantre. Na temelju stvarnoga iskustva, ovaj suvremeni slovenski pisac podastire zanimljivu i intrigantnu priču koja se po mnogim svojim okvirnim obilježjima uklapa u suvremene tendencije traganja za smislom tipičnoga zapadnjaka koji, umoran od životnih laži, nova iskustva i odgovore traži u hinduizmu i budizmu, ali istodobno on izgrađuje štivo koje se izdvaja po unutrašnjoj dinamici, priznavanju i potvrđivanju proturječja i paradoksa unutar čovjeka i u svijetu kao takvom, po isključivanju bilo kakvih jednoznačnih i konačnih odgovora, te zauzimanju za bezuvjetnu slobodu.U sjaju lojanice sam ugledao dvanaest monaha, koji su sedeli u krugu i pognutih glava recitovali mantre. Na sredini kruga je iz zemlje strčao kameni lingam, simboličan prikaz Šivinog polnog uda. U podnožju ga je obuhvatao kameni obruč, joni, simboličan prikaz ženskog polnog organa. Oba su okruživale bakrene posudice iz kojih je sukljao omamni mirisavi kad.Oči su mi lutale po zidovima. Pokrivale su ih živopisne slike božanstava. Čudna sila me povučeprema zidu u pozadini, s koga mi se kreveljila slika demona, koji mije bio poznat. Zastao sam pred njom.Slika se pretočila u život, a neman je zaigrala i zasiktala. Telo su joj prekrivale zelenkastekrljušti, koje su u stostrukim odsjajima zrcalile moje lice. Mnoštvo ruku je talasalo gustišem prstiju, koji su me zvali i istovremeno mi pretili. Neman je imala dvanaest glava. Igrala je preda mnom u treperavim blescima odvratnih boja i s njom su se talasali odsjaji mojih lica. To je bio demon, bog Jamanataka, moj navodni zaštitnik. Jogananda mije kazao da je `ubica smrti`, jedan od najstrašnijih demona u mitologiji tantre. Njegova bikova glava predstavlja boga smrti Jamu, koji je u stvari milostivi Avalokitešvara, gospodar i sudija mrtvih, koji vodi ljudi po mukama ispaštanja do ivice iluzija i iz njih u slobodu i probudenje.Neman mojih snova se ostvarila. Izvijala se, mljackala i mumlala, i stenjala, i grebala kopitamapo zemlji, slinila, pretila mi, tešila me, oplakivala me, cerila mi se. Ne znam koliko dugo sam biouhvaćen u maštovitu igru. Kad mi se povratila normalna svest, u podzemnoj dvorani su se gurali ljudi.Probijajući se kroz gužvu do ulaza, izašao sam na trg koji je isto tako bio pun ljudi. Gomila je bila u čudnom transu. Stare žene sa brojanicama u rukama su se ritmično njihale sjedne strane na drugu i monotono pevale, devojke s tirkiznim mindušama su zaneto ponavljale obredne stihove, a muškarci su stajali, ćaskali i čekali na nešto. Monasi su posluživali čaj. Tu i tamo su cmizdrcla odojčad. Veća deca su sedela u grupama, ili se igrala s lenjm psima.Tada su iz loža zazvučali randozi. Njihovo monotono trubljenje je stvorilo zvučni čilim, u kojisu doboši i doboščići i tužne flaute počeli upletati zaprepašćujuće muzičke motive. Gužva predulazom u prolaz se razdvojila u Špalir. Ušao je veliki lama, majstor tantre, iguman lamasarije, uvijen u žuti svileni šal. Pratili su ga monasi, koji su imali na glavama visoke ceremonijalne šešire. Dvojica mladih monaha su položila ćilim na pod, na koji je majstor kleknuo. Spojivši dlanove iznad glave tri puta se duboko naklonio: prema jugu, prema istoku, prema zapadu. Nov monah je počeo da peva tužne melodične psalme. Iznad nas su bez prestanka trubili radonzi. Majstor je ustao i u pratnji se uputio prema uklesanim stepenicama, pa se po njima popeo do centralne, najveće lože. Seo je na ukrašen presto i podigao ruku. Horovoda je počeo dubokim basom da deklamuje liturgiski tekst. Hor mu se pridružio i pratio ga zvučnom hijerarhijom baritona, tenora i dečačkih soprana. Obred se uspinjao.Ja sam se uspinjao a sve to sam već video, doživeo na krovu Navangove kuće u Zanskaru kadme je Jogananda bacio u telepatski trans u čijem toku mi je duh poleteo iznad gora i u budućnost.Svest da se detalji mojih snova ostvaruju me je uznemirila, ali ne i uplašila. Već sam se nadao dagrešim i da je reč o sličnim, a ne o istim stvarima. Uprkos toga sam ostao u zanetom transu sasvim sputan.Iza obreda su počele dramatične igre maskiranih demona i vračeva. Publika je tapšala i smejalase, deca su podvriskivala, a psi su kevtali, Čak se i Veliki majstor dobrohotno smeškao. Tek u sumrak se trg počeo da prazni. Svi su otišli, a ja sam ostao sam: zanet tišinom, koja se pojavila umesto buke, zanet raesecom, koji je zamenio sunce. Dugo u noć sam ćućono na trgu, bez niisli, povezan s okolinom.Onda su u loži iznad trga zagudele strune, pridružila im se flauta, prigušeno se oglasio malidoboš, a noć je ispunio nežan devojački glas, koji je pevao čudesno tužnu pesmu, dizao se i spuštao, uranjao u tišinu noći, vraćao se i podrhtavao iznad mene; glas koji sam prvi put čuo na obroncima prevoja i koji nikad neću zaboraviti. Onda su igrajući pristigle tibetanske devojćice u žutim haljinicama. Devojčice, koje sam u snovima sreo (sretao) na vrhu gore Kailas. Uhvatile su se za ruke i zaigrale oko mene. Njihova zamršena kosa je lelujala po vazduhu u kružnom ritmu opuštene lepote, a mesec je mutno bleskao na dragom kamenju, kojim su bile okićene.Prestale su da igraju i jedna mi se približila. Zaustavila se tik ispred mene i gledala me. Nasvetlu meseca sam prepoznao Dolmu. Ona je bila ta koja mi je u snovima uvek donosila nož,razgolićavala grudi i molila me daje probodem. Pogodilo me je jer sam u istim snovima sretao i starog Tibetanca, koji je bio vođa Henrijevih goniča i doveo nas preko prevoja. I on mi je u snovima nudio nož i molio me da ga ubodem. Dolma se vratila devojčicama, koje su još jednom zaigrale, a onda su odjurile u prolaz i muzika je utihnula. Ostao sam sam.Jeza mi je punila svaku poru tela. Sad više nisam mogao zaslepljivati. Morao sam da priznamsebi da sam u snovima doživeo mrvice budućnosti pre nego što se ostvarila. Dugo u noć sam čamio na trgu, drhtureći od zime, a još više od straha. Preklinjao sam Boga, starog hrišćanskog, da mi se smiluje i da me podigne i odnese kući, da me spase iz dubine smušene psihe, u koju sam pao.

УВОДНА РЕЧ Архивски извори, штампани у четвртој књизи библиотеке "Архива Епархије браничевске", хронолошки се надовезују на оне из претходне публикације, а покривају период од почетка 1894. до уједињења помесних цркава и уздизања Српске цркве на ранг Патријаршије 12. септембра / 30. августа 1920. године. Извори припадају истој тематској целини као и у претходним књигамa, а односе се на уредбе, прописе, правила и решења Архијерејског Сабора које је Духовни суд (Конзисторија) Митрополије београдске, преко окружних протопрезвитера, прослеђивала подручном свештенству. Поред конзисторијских расписа, знатан број докумената које су потписивали надлежни митрополити односи се на регулисање црквеног живота у самој Архиепископији. У погледу структуре и садржаја публикованих извора може се уочити широк спектар тема којих се дотичу, не само из сфере црквене, већ и социјалне, политичке и културне историје. Међу њима изцвајају се две основнегрупе. Прва се односи на организационо устројство и црквено-административно уређење православне цркве у Краљевини Србији, потом Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, као и утврђивање једноо6разности у литургијском, богослуж6еном и верском животу. Друга група извора у знатној мери осветљава однос цркве и државе. Поред тога, истој групи докумената припадају и многобројни расписи на основу којих се може сагледати социјално ангажована улога цркве и њено место у свеопштој едукацији и креирању индивидуалног и колективног идентитета српског друштва с краја 19. и почетка 20. века. Основни лексички фонд изворних докумената публикованих у овој књизи је српски, исписан Вуковом азбуком и Вуковим начином писања, правописом несређеним и колебљивим. Извесни словни знаци, интерпункција и пунктуација понекад су употребљени у зависности од процене писара; знаци навода понекад изостају или на почетку ини на крају целине, а понегде је на крају реченице изостављена тачка, што смо и ми изостављањем констатовали. У документима се могу срести две варијанте истог слова, различита решења у исписивању истих секвенци (нпр. парохијск-: парохиск-, пензиј-: пенсиј-), иста лексема исписује се некада великим, некада малим словом. Енклитике се у извесном броју примера пишу заједно са речима које им претходе, реч за негацију долази најчешће спојено с речју уз коју стоји, срећу се облици без иницијалног ј (нпр. ектенија). у народном jeзику није се употребљавао сугласник х, па јеи у овим документима, истина ретко, примећено његово одсуство (нпр. њиово, оће). Текст изворних докумената доноси се у оригиналној графији, језику и добрим делом у изворном правопису - уз примедбу да нису ретки случајеви да се уопште не може поузданоутврдити да ли се ради о великом ипи малом слову. У разрешавању таквих ситуација служили смо се аналогијом, следећи интенцију и стил докумената - и појединачно и уопште. Скраћенице су дате у изворном облику, изворна интерпункција доследно се чува. Све интерполације, исписане су како надредно тако и на маргинама, стављене су на своје место без посебног обележавања. Оштећени делови односно фрагменти докумената који недостају - пакуне - обележени су пнсањем три тачке у исломљеним заградама « .. ». Тамо где је могуће (хипотетички) разрешавају се таква места и стављена су у изломљене заграде. Поједине, по нашем мишљењу, очигледне грешке настале Ииспуштањем слова, исправили смо стављањем испуштеног слова на одговарајуће место и у обле заграде - ( ). Нерашчитан текст обележен је с три тачке у облим заградама - ( .. ). На очигледне грешке писара (lapslls саlаmи), такође смо указали - стављањем ознаке (sic!). Сачувани документи у архиви Епархије браничевске презентовани су хронолошким редоследом, мада су извесну потешкоћу стварала поједина решења Архијерејског Сабора, која су прослеђивана у виду прилога уз расписе - који у многим случајевима нису сачувани. Ради боље прегледности, сваки препис документа има своју нумерацију, испод које се налази његов садржај у виду сажетих регести. Приликом преписа трудили смо се да, што је више могуће, задржимо изворну форму докумената, а како би се стекао потпунији увид у аутентични изглед грађе, језик и правопис, иза поглавља са преписима налази се блок са репродукцијама. Подвучене реченице у изворним документима у препису су дате у болд варијанти. Испод сваког документа, у виду потписних легенди, исписан је његов редни број из публикације, а уколико је он вишееграничан, у загради је дат и број стране. Како би се стекао што бољи преглед садржаја публикованих нзвора, на крају књиге налази се општи регистар. Треба напоменути и то да нису сви сачувани документи из архиве Епархије браничсвске ушли у састав књиге, зато што су поједини знатно оштећени, док је на другима мастило потпуно избледело, што је онемoгућило њихово рашчитавање. С друге стране, недостају извори од 1909, до 1918. године, будући да су највеhим делом страдали током бугарске окупације. На крају треба истаћи и то да су датуми који се наводе у изворним документима дати по старом, Јулијанском календару, који је био у званичној администранивној употреби до краја Првог светског рата, Међутим, већ почетком 1919. године у појединим званичним актима наводе се истовремerю и датуми по Грегоријанском календару. Наслов: Уредбе и прописи Митрополије београдске 1894-1920: Библиотека „Архива Епархије браничевске“ - књига 4 Издавач: Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске Страна: 398 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 16,5 x 23 cm Година издања: 2011 ИСБН: 978-86-87329-13-3

Сортирајући породичне фотографије, професорка Миланка Тодић с Факултета примењених уметности дошла је на идеју да завири у националну прошлост фотографије и истражи како су на њима приказани најмлађи чланови породице – од првих фотоатељеа до савременог доба * * * ВЛАДИМИР СИМИЋ Универзитет у Београду, Филозофски факултет – Одељење за историју уметности, Србија Након неколико радова у којима се бавила разним видовима фотографског представљања детињ- ства, Миланка Тодић је истраживања заокружила новом књигом под насловом Модерно дете и детињство: модели фотографске репрезентације детета. Као врстан познавалац старе српске фотографије у њој је опширније и документованије осветлила развој историјске репре- зентације детета и детињства, за шта је награђена угледном Наградом „Павле Васић“ за 2015. Проблем историје детињства постављен је у науци још средином XX века, пре свега у делу француског историчара Филипа Аријеса (Philippe Ariès). Он је сматрао да је детињство социјални конструкт настао у XIX веку у којем су измењене друштвеноекономске и културне околности довеле до стварања „нове осећајности“ и промене у односу према детету у грађанском друштву. Аријес је слављење детињства као срећног и безбрижног периода живота видео као покушај стварања култа младости у реакцији на осећај људске ефемерности и страхa од смрти код модерног човека. У томе су велику улогу одиграле фотографије које се појављују од средине XIX века, скоро у исто време када своје обрисе добија и поменути феномен. Фотографија као медијум новог грађанског друштва ступа у службу креирања идентитета појединца и породице истовремено изводећи у јавност и мала, дотада нема и безимена људска бића. Фото-портрет је допринео да дете добије своје место у кругу породице и шире заједнице, сопствени идентитет и личне карак- теристике. Од тог тренутка оно полако стиче све зна- чајније место, да би до краја века постало највреднији члан породице у којег се пројектује потреба за трајношћу и континуитетом. Чак ни када је романтичарску идеали- зовану слику детета заменио помало сурови психоана- литички портрет детета, то није уздрмало његову новоосвојену друштвену моћ, која је током XX века наставила да расте. Иако се ослањала на резултате истраживања из последње деценије о приватном животу код Срба од XVIII до XX века, Миланка Тодић их је истовремено и испитивала у богато презентованој визуелној грађи. Проблем детињства као друштвеног конструкта она вешто сагледава кроз различите моделе фотографске репрезентације. Тиме проширује и продубљује старија истраживања која су бавила другим уметничким облицима репрезентације детета. Стога је и њена књига структурирана на другачији, комбиновани начин: иако тежи да визуелни материјал доведе у логичан хроно- лошки низ, она га ипак истовремено разврстава по феноменима које препознаје на основу теоријско- историјских знања. Отуда се и јављају два сегмента: један посвећен грађанском друштву XIX века као епохи у којој фотографија постаје носилац медијске репрезентације детињства, и други, који говори о употреби фотографије детета у другој половини XX века, у модернизованом друштву комунистичке Југославије. Већ сами наслови поглавља указују на јасну феноменолошку дихотомију између грађанског и радничког, односно класног и бескласног друштва. Ауторка анализира употребу деце у неговању сећања на Други светски рат и Народно- ослободилачку борбу где мали хероји постају посредници између нараштаја, преносећи прогандну поруку о верности и жртвовању за отаџбину, али и за владајући систем вредности. Она показује како је детињство од тренутка када је откривено било (зло)употребљавано у складу са потребама одраслих, те да су се иза идиличних фотографија деце-пионира у комунизму налазили разрађени механизми дистрибуције друштвене моћи и утицаја. У томе полази од слике као историјског документа којим проверава и коригује постављене тезе, при чему у анализи фотографија демонстрира своја знања о историји фотографије као модерног медијума. Управо одабир и распоред фотографија публи- кованих у књизи указују на јасан избор визуре из које је ауторка сагледавала проблем детињства. Поднаслов „Модели фотографске репрезентације детета“ указује на покушај груписања и поновног осмишљавања визуелне грађе на основу новијих теоријских поставки о историји детињства. Примарну улогу имају фотографије уз које тече текст, али не у својству дескриптивног пратиоца већ као комплементарни елемент. Фотографију схвата као визуелни документ који понекад јасније проговара о неком проблему него бројна писана архивска грађа. То је довело до својеврсног „сукоба“ визуелне грађе са резулта- тима старијих истраживања, што је ауторки омогућило да изнова постави питање о тачности неких општеприхва- ћених теза о месту детета у друштву XIX века. Тако је уочила да се бројност фотографија са приказима муш- караца са бебама или малом децом супротставља више пута поновљеном ставу о одсуству јавног исказивања емоција у обичајима стегнутом српском патријархалном друштву XIX века. Публикујући више таквих примера ауторка оповргава то у литератури устаљено мишљење (стр. 25). Такође, полазећи од новијих радова из друштвене историје који показују да је код Срба живот у задрузи представљао доминантан вид породичне организације све до средине XX века, она показује да је упркос томе на фотографијама много чешће представ- љена модерна инокосна породица (стр. 32). Размишља- јући о том парадоксу, поставља питање о условљености модела фотографске репрезентације детињства различи- тим политичко-културним моделима (Аустроугарска монархија / Кнежевина Србија / Краљевина Југославија / СФРЈ), социјалним разликама (град/село) или сталешко- класним поделама (елита/остали). На примеру идеализоване слике детета и појаве породичних фотоалбума ауторка је препознала нови „идентитет“ који је фотографија дала безименим масама, стварајући им такође идеализовану представу о себи (П. Бурдије: „Фотографија је репродукција имагинарне слике коју група производи као властиту заједничку пред- ставу“). Фотоалбуми који већ у грађанском друштву XIX века добијају улогу породичне реликвије, сведочећи о њеном трајању и значају, задржавају ту улогу да данаш- њих дана. С обзиром на то да је имао улогу репрезента- тивног документа, распоред фотографија у њему пратио је наратив који је породица градила у јавности. Повлачењем у приватне оквире, породица XX века је мало изменила тај наратив и прилагодила га новим околностима, додајући или одстрањујући фотографије које су подсећале на срећне или болне породичне догађаје. Новина коју Миланка Тодић уводи у разматрање јесте феномен детета као фотографа-аматера који својим радовима отвора потпуно нову визуру на проблем детињства. Наиме, појава јефтинијих бакелитних фотоапарата у XX веку омогућила је да се дечији свет представи из перспективе детета, што је створило алтернативни поглед одузимајући од одраслих право на ексклузивно виђење (стр. 106). Управо то техничко преимућство, а још више јефтини мобилни телефони са камерама с почетка XXI века, пружили су нови ниво непосредности и искрености у представљању детињства из угла детета. Извор Наслов: Модерно дете и детињство: модели фотографске репрезентације детета Издавач: Službeni glasnik Страна: 260 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 16 x 20 cm Година издања: 2015 ИСБН: 978-86-519-1938-4

Читалац ће у овој књизи наћи одговоре на питања: Шта је заљубљеност, а шта љубав? Како изабрати брачног друга? Да ли је могуће избећи замке породичних свађа? Како се понашати у доба брачних криза? Шта значи мир у срцу и колико је неопходан за мир у дому? Колико је битна породична молитва? Како се научити слушању другог? Чиме испуњавати дан у дому? Како водити кућни буџет? Шта је брачно трпљење? Како избећи замке блуда и очувати целомудреност брачне постеље? Како супружници једно другом помажу у духовној изградњи? Шта каже православно богословље о половима и брачној заједници? Књига оријентисана на најшири круг читалаца, показује сву ширину православног предања о браку и породици. Од свега је, међутим, најважније то да је реч о низу практичних савета за свакодневну примену у хришћанском животу. Женик и невеста одломак из књиге Заљубљеност је када човек воли пре ради себе, због нечег. На пример, због памети, лепоте, племенитости, али је то спољашње осећање, јер је њима очаран, то је умишљено стање. Да бисмо научили да волимо ни за шта, треба да, како се каже у Посланици, поједемо с човеком пуно соли. Чак и када заљубљени одузима себи живот због љубави, он хоће да покаже свима: Гледајте како сам несрећан, хоће да изазове сажаљење околине. Заљубљеност је дивно доба, човек лети као на крилима, стално мисли о вољеном, хоће стално да буде поред њега. Све што смо рекли не одриче чињеницу да женик и невеста могу да воле једно друго. Без узајамне наклоности, без симпатије и узајамног привлачења не може се ступити у брак. Наравно, животни сапутник [брачни друг, супружник] се не може бирати као нека ствар на пијаци: плусеви, минуси, цена, квалитет. Срце такође треба да учествује у избору, али и глава се не сме губити. Навешћу једну кратку причу о младићу који је веома рационално и прагматично пришао избору невесте и о томе шта је из тога испало. Овај пример као да илуструје пословицу: "Човек снује, Бог одлучује". "Један младић, назовимо га Пеђом, од ране младости је испољавао разборитост која није била својствена његовим годинама. Нагледавши се примера својих пријатеља који су се малтене из школске клупе женили, затим су се исто тако брзо разводили, он је почео скептично да се односи према речима 'брак из љубави'. И одлучио је да ако ичега, а оно љубавне страсти неће бити. И заиста, све је у Пеђином животу било мирно и одмерено. Захваљујући памети, снази воље и чврстом познавању онога што хоће од живота, Пеђи је успело да добије добар посао у фирми у успону. Успешно започевши каријеру, помислио је да му је ето и време да се ожени - хтео је угодност домаћег о живота, а и уопште без жене се осећао некако непотпуним. Бирао је дуго. Прва кандидаткиња за улогу невесте била је Вера. Вера је била другарица његове сестре и изгледа да није била равнодушна према Пеђи. Пеђа је бележио плусеве: весела, никада не гњави, паметна, добро се понаша у друштву, с таквом га није стид да се покаже пред светом. Почео је опрезно да се удвара Вери, али је ту открио и минусе. Вера је сувише страствена, сувише склона заносима, с Пеђом иде руку под руку, а сама хвата погледе пролазника мушкараца. Пеђа је мало ближе осмотрио потенцијалну невесту и ускоро је Вера била одбачена. Следећа Пеђина пријатељица постала је Жана, колегиница с посла. Она је, за s разлику од Вере била озбиљна и темељна. Али с њом је Пеђи ускоро постало "s досадно. Ипак нешто мало романтике жени није на одмет. Тако је отишла и | ова службена романса. И на крају се Пеђа упознао са Љубом.Испоставило се да Љуба одговара свим његовим захтевима - паметна али не и мудријашица, начитана, лепа, женствена, сталоженог и пријатног карактера. А када је Пеђа дошао код ње у о госте и најео се колача које је испекла Љуба, избор у корист нове пријатељице био је коначан. Ствар се ближила свадби. Али време припреме за свадбу код Пеђе се подударило са врло тешким периодом на послу. Пеђа је до краја био исцрпљен и готово да је добио нервни слом. И тада је одлучио да промени атмосферу, да се одмори од свега и од свих, али не поред мора, нити поред реке - кренуо је у викендицу, и то не у Подмосковску, већ далеко, у некој забити. Управо се тамо све и догодило. Пролазећи колима поред железничке станице угледао је како са перона силази девојка - мршава, крхка, и, јадница, носи огромну торбу и велики кофер, Иако је себе сматрао човеком који је у највећој мери прорачунатим, Пеђа је ипак осетио да он још има и срце. Зауставио се поред девојке и понудио се да је поведе. - А ја вас се сећам - изненада рече она. - Ваша викендица је готово поред куће моје баке. Идемо у истом правцу. Сада се и он ње сетио - када је последњи пут долазио вамо код старице сусетке је у гостима била неспретна, стидљива шипарица смеђе косе. Како се звала, наравно, није га интересовало. А шипарица се звала Наташа, а сада је то била симпатична и витка девојка, још увек помало стидљива. Док су се возили Наташа је причала да се бака разболела, али да категорички одбија да оде у град на лечење. Наташа је сматрала да је бака у праву: не може се човек одвајати од свог тла, од родног краја, а тим пре да одлази из родног села где је проживела цео живот у велики и за њу непријатни град. - Како то? - узвратио је Пеђа - А како ће она тамо сама? То није разумно! Треба да је наговорите. - Ја сам и сада дошла код баке да она не би била сама, мало ћу живети код ње колико треба и надам се да ће јој се здравље побољшати. А ради властите удобности наговарати човека да ради нешто што он неће, то нећу чинити. Пеђа је довезао Наташу до куће, помогао јој је да унесе торбу и кофер и Наташа му је чврсто и срдачно стисла руку. - Хвала! Не могу да замислим како бих ишла са овим по сунцу. Сутрадан је Пеђа схвативши да сусеткама може затребати помоћ у домаћинству, у којем нема мушке руке, навратио у госте. Али, заправо, како је сам затим причао, просто је хтео поново да се мало дружи с Наташом. Пеђа нипошто није себи хтео да призна да је девојка оставила на њега јак утисак. Она се уопште није уклапала у његове стандарде: још увек је јако млада, никакве темељности, никаквог домаћинског смисла, само романтика у очима. Али те очи су биле тако ведре и добре да је Пеђа почињао одједном да говори комплименте осећајући да они не потичу из ума већ из срца. Њему се догодило нешто чудно, чему се Пеђа и сам, затим када се сећао тога, чудио - он је потпуно заборавио да има невесту. Љубоморно је пратио није ли се Наташа зближила с неким од првих момака у селу, али она се ни са ким није дружила и ако је са свима била љубазна. 'Вероватно има неког у Москви' - мучио се Пеђа. Једном није издржао и отворено је питао Наташу има ли вереника. - Ма не - безбрижно је одмахнула руком она. - Ко ће мене овакву да узме! И ту Пеђа изненада извали: - А шта ако те ја узмем? - и малтене је пао са сто лице, чудећи се самом себи шта је рекао. Наташа је била врло природна, она још није научила да скрива своја права осећања од људи и Пеђа је то схватио по њеном лицу да је девојка срећна. Мада му је она узвратила да се Пеђа, наравно, шали. - Не, не шалим се. Удај се за мене. И она је пристала. И управо тада се Пеђа сетио Љубе коју је оставио у Москви. Целе ноћи није заспао, најзад признавши себи да му се догодило нешто чему се он тако подсмевао и што је сматрао нижим од свог практичног ума. Заљубио се до ушију као усхићени дечак и не може да живи без Наташе. А Љуба? Она му се сада чинила тако туђом. Зар ће моћи да живи са женом која му није блиска? Али испало је тако да је понудио брак одједном двема женама. И сада је раскинути с једном од њих значило нанети јој велики бол, показати се као подлац. Он, наравно, никада не би увредио Наташу али и Љуба ништа није била крива. Ситуација је била безизлазна, а Пеђа је навикао да код њега безизлазних ситуација нема, он је све превладавао, увек је налазио решење, али сада се осећао потпуно беспомоћним. Признао је себи да се сувише дуго уздао само у себе, у своје расуђивање што, истина, и није било утемељено. Сада ће морати да тражи савет. И одједном се у њему појавила жеља да пође у Цркву која се налазила преко пута његове викендице. Пећа је стално пролазио поред Цркве, пар пута је свраћао унутра из радозналости на дватри мунута, а сад је одлучио да одстоји целу службу. Тако је и учинио. За време службе је осетио смирење и осећај да ће се све решити. Затим је пришао свештенику, и савладавајући осећање стида, испричао му свој случај. - У основи брака мора бити љубав - рекао је свештеник. - Ми се женимо и удајемо да бисмо заједно с вољеном особом ишли кроз живот, делили и радости и туге, спремни да преузмемо на себе невоље вољеног, а не ради престижа или удобности. Вама се чинило да поступате разумно, бирајући невесту као неку ствар која је потребна у домаћинству, а заправо поступили сте брзоплето и обманули сте човека. Шта би се десило ако бисте заволели другу као већ ожењен човек? Сада још увек није тако страшно. Али морате да почнете да се појачано молите и тражите од Бога помоћ. Ја ћу се такође молити за вас и за обе ове девојке. Пеђа је за цео живот запамтио речи свештеника и затим је говорио свим својим познаницима: Треба се женити само из љубави. А решило се све крајње и неочекивано за Пеђу. Вративши се у Москву, дуго је скупљао храброст да отворено поразговара са Љубом, али је она прва дошла код њега. - Знаш - рече она - јако ме је стид, али за ово време које сам провела без тебе о много тога сам схватила. Опрости ми, али мени се чини да те ја не волим толико да би постала твоја жена. Сасвим недавно и неочекивано, потпуно случајно сам срела свог старог пријатеља с факултета. Разумем, сада ми се чини да сам га увек волела, једноставно нисам до краја схватила своја осећања. Сада се поново срећемо... Треба ли да кажемо да је Пеђи пао камен са срца? Веровао је да се Љубин пријатељ није нимало случајно појавио, већ по његовој молитви. Тако је Пеђа постао верник. Ускоро се оженио Наташом. Не може се рећи да код њих све иде увек глатко, али они воле једно друго и то спасава њихов брак у свим животним незгодама. Они су срећни". А сада о рачуну. Је ли могућ брак из рачуна и може ли он бити срећан? Моје мишљење је да је женити се непромишљено, без укључивања мождане масе (то јест, без разумног сагледавања), исто тако несмотрено, као и ступити у брак без икаквих осећања према другоме. Наслов: Да двоје једно буду: Православни брак и породица у савременом свету Издавач: Образ светачки Страна: 653 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2007 ИСБН: 978-86-83815-99-9

Случајеви важни за разумеавње историје Описивати оно што се види, то још иде; али видети оно што треба да се опише, то је оно што је тешко… – Лисјен Февр Текстови сабрани у овој књизи писани су за новине у периоду 2019–2020, а названи су Случајна историја. Инспирацију за наслов аутор је пронашао у суду гласовитог филозофа Карла Ловита, угледног немачког мислиоца двадесетог века. Он је у својој књизи Свјетска повјест и догађање спаса написао: „Чини се да повјешћу умјесто ума и провидности управља случај“. Иза наслова књиге Луке Мичете крију се кратке биографије случајева из историје, које су, неретко, претходиле судбоносним догађајима. Од случајне историје до историје као судбине, често се могло видети, па и кроз ове текстове – није велика раздаљина ако је уопште и има. Као од старе латинске мудрости – Историја је учитељица живота – па до својеврсног парадокса Хане Арент – Ми можемо да учимо од историје само зато што смо у стању да од ње не учимо. Књига је намењена свим заљубљеницима у историју, а радознали читалац откриће занимљиве приче из повести Пољске, Русије, Кине, Америке, Србије… Писани пријемчивим новинарским језиком, ови текстови читају се попут најузбудљивијих историјских романа, а мноштво информација упија се са лакоћом. Осветљавање тренутака из прошлости У књизи Случајна историја налази се петнаест есеја, условно названих, случајеви, важних за разумевање историје, тог крвавог каталога борби за моћ, у којима Мичета износи мноштво података који су мање или готово непознати широј читалачкој публици. Сагледавајући унутрашње мотивације али и спољашње манифестације Мичета нам у првом тексту показује како је, рецимо, каприц мадам Дибари, љубавнице француског краља, утицао на поделу пољске државе. Судбина василевса Андроника I Комнина који од омиљеног човека царства – дошавши на власт – постаје злочинац и кога је, на концу, немилосрдна светина уз сваковрсна понижења растргла на улицама Цариграда може бити користан пример једног историјског случаја потоњим временима и властодршцима. Случај хапшења Стаљиновог сина је једна лична, породична судбина која прераста у историјску драму, када је судбина једног војника обележила животе двојице маршала. Мање познате историјске чињенице Посматрање историје кроз оптику терора савремених дешавања Мичета показује у есеју о епидемијама и то у времену када се суочавамо са једном од најстрашнијих пандемија у историји човечанства. Судбину људске врсте угрожене епидемијама кроз историју Мичета описује у тексту Епидемије – божији гнев. То није само прича о страшном помору које су изазвале већ и о оним њиховим последицама које нису одмах видљиве. Како је епидемија куге утицала на ширење ислама, или како је та иста смртоносна болест утицала на прогоне Јевреја у Европи… На том трагу је садржина есеја Понаша ли се Запад данас као некада СССР. У књизи се могу пронаћи и озбиљне студије о америчкој доминацији и спољној политици САД. Ови текстови у Случајној историји сведоче да политика САД у многим тренуцима јесте плод случаја али да је у средишту ове империје систематски планирано доминирање планетом. У сваком случају читањем ових текстова читалац ће се сусрести са мноштвом драматичних чињеница које су мало познате, али које ће му омогућити да лакше схвати данашња политичка дешавања у свету. На крају књиге се налази један „покушај самоисторизације“, како га је назвао аутор – полемика коју је Мичета водио (1991) са потпредседником СПС-а, академиком Михајлом Марковићем као својеврсно сведочанство о настанку зла које нас је снашло почетком деведесетих и распадом Титове Југославије. Из садржаја: Последњи краљ Пољске • Страх од Русије и подела Пољске • Моћ ништавних људи • Долазак на царски трон • Немилосрдна цариградска светина • Судбина Стаљиновог сина Јакова • Стаљин и мировни преговори са Хитлером • Епидемије – Божији гнев • Атинска куга • Куга и ширење ислама • Цар Душан на Светој Гори • Конквистадори и истребљење домородаца • Смрт долази у Самару • Прве вакцине • Понаша ли се Запад данас као некада СССР • Стаљин и наука • Величина Јохана Мендела • Навика није ситница • Деспот Стефан други пут међу Београђанима • Андреј Кончаловски или грех уметника • Између уметности и вере • Ханс Холбајн и мртви Христ • Однос Достојевског према Христу • Једна жена, једна песма и три хероја • Наполеон и Карађорђе • Пад Делиграда и Руси • Ислам и Европа • Циљеви исламских екстремиста • Наполеон и муслимани • Ендрју Маршал – загонетни гуру Пентагона • Почетак Хладног рата • Русија–Кина, савез XXI века • Исорија и политика империја • Панама – ниске истине о америчкој спољној политици • Авганистан – гробље империјалних илузија • Опијумска економија • Врли дигитални свет • Телефон – централна ствар • Живот у фрагментима • Један прилог самоисторизацији • Полемика са Михајлом Марковићем, потпредседником СПС-а вођена 1991. Наслов: Случајна историја Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 455 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 14 × 20 cm Година издања: 2022 ИСБН: 978-86-515-1900-3

У оквиру едиције Свети оци на српском језику, објављени су преводи свих списа Светог Никите Ремезијанског, сабрани у два тома, и то са критичким апаратом и научним уводом који потписује протојереј-ставрофор Радомир Поповић, ред. проф. Историје Цркве на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Сабрана дела Светог Никите Ремезијанског су вид поука, односно беседа подељених у шест књига у којима се говори о одређеним истинама из хришћанске вере и живота. Свети Никита је био хришћански светитељ, епископ ремезијански. Проповедао је Хришћанство у – данашњој – нишко-пиротској области, са седиштем у Белој Паланци. Од његових дела добар део је сачуван и захваљујући томе имамо увид у његов литерарни рад који може да се двојако посматра: 1. пастирски; и 2. богословски. Његов допринос у ширењу речи Божије у југоисточном делу Европе је огроман. Свети Никита је успео да обрати у Хришћанство многобожачка племена која су живела у унутрашњости Балканског полуострва. Његове поуке су обухватале и оне који су се спремали да постану хришћани, односно оне који су то скоро постали, а из разлога учвршћивања у вери. У првој књизи писац говори о одређеним припремама које претходе крштењу и истиче значај заклињања, односно одрицања ђавола у току саме свете Тајне, као и давања у увид стеченог знања из хришћанске вере, стеченог кроз саму поуку. У овој беседи се одбацују нека погрешна (гностичко-манихејска) учења која су у том периоду искушавала Цркву. У самом процесу ступања у Хришћанство, оглашени су стицали знања о Богу као Творцу свега видљивог и невидљивог. На ову тему писац даје две поуке О познавању Бога. Из садржаја ових беседа, види се да се писац обраћа директно слушаоцима. Даље, писац износи Символ Вере као образац вере у хришћанског Бога као Свету Тројицу, па затим даје савете о хришћанском животу. Беседа о обликовању душе обилује цитатима из Светог Писма у којима се наводи да је Бог створитељ бића човековог – и тела и душе. Он – на овом месту – побија Платонове изјаве о претпостојању душе, као и Ермогена, који је тврдио да се смрћу све завршава; а критикује и Епикура. Беседа о предодређењу разбија класична веровања о коначној човековој судбини, о пореклу зла, Божијој правди и љубави, вечној казни и награди. Никита, овде, истиче Божије свезнање и предзање. Говори да је Бог творац само доброга и није човека предодредио да умре, већ да је то било праведно за учињени грех. Друга књига није у потпуности сачувана, већ је остала само једна беседа: О називима Христа у Светом Писму. Из назива се види да се беседа бави различитим именима за Господа Исуса Христа. Свако име има дубоки смисао. Трећа књига садржи четири беседе – у низу: о Тројичном Богу и три о Богу Духу Светоме. Ове беседе су догматског садржаја и имају апологетски карактер. Кроз ове беседе Свети Никита се не задржава само на дефинисању јеретичког учења, већ објашњава веру Цркве о искупљењу и спасењу човека. У три беседе о Богу Духу Светоме опширније је изложена вера Цркве, а посебан акценат је стављен на Духа Светога из разлога што су у том периоду постојала погрешна учења о Духу Светоме. Даље, Свети Никита наводи велики број цитата из Светога Писма која јасно потврђују да Дух Свети исходи од Оца. Такође запажамо да писац овде назива Духа Светога 'прстом Божијим.' Четврту књигу сачињавају три беседе: прва је изгубљена, друга је О молитви и милостињи, трећа О Бдењу, а четврта О песмама хвале. Свети Никита наводи да нашу милостињу треба да чинимо по Јеванђељу, а за молитву каже да је она непрестано куцање на врата Божија. За бдење Никита тврди да је ноћ најпогоднија за овај вид благодарења и хришћанима препоручује сталну телесну и духовну будност. У беседи о песмама хвале и похвалним беседама Свети Никита наводи бројне примере певања Псалама у којима свако налази за себе утеху и наду. С разлогом тврдимо да је управо Свети Никита аутор химне 'Тебе Бога хвалимо'. Пету књигу сачињавају три поуке о Светом Символу, где се Символ посматра у функцији Свете Тајне Крштења. Даље се поука односи на сам чин запрећења, односно одрицања од ђавола. У трећој беседи писац конкретније тумачи Символ вере. Такође се указује и на нека јеретичка учења. Свети Никита наводи да Црква обухвата све праведнике од Авраама до краја света, а глава Цркве јесте Господ Христос. Такође, Свети Никита апелује на хришћане да држе Символ вере који има мало речи, али у њима се све садржи. Шеста књига има шест поука: прва је О Светим Тајнама, где Никита опет подсећа на Свете Тајне Крштења, помазања и завета; друга поука је Праслике крштења, па се кроз ову поуку наводе старозаветне праслике ове Свете Тајне почевши од Ноја, преласка преко Црвеног Мора, бање Витезде, па све до силаска Светог Духа на Апостоле у Јерусалиму. Никита истиче да је крштење буквално и стварност. Четврта и пета беседа говоре о Светом Причешћу које је за новокрштене уследило одмах после крштавања. У овом контексту наводи се праслика ове Свете Тајне у Старом Завету: Мелхиседек, цар мира који је дочекао победнике са хлебом и вином. Беседа је упућена тек крштенима које треба утврдити у вери. Такође се тумачи и молитва Оче наш. Последња беседа, шеста по реду – Како треба да се молимо. Оно што нас држи у духовном животу поред Крштења и Миропомазања и Причешћа јесте молитва. Наводи се да је потребно молитву упражњавати свуда, из срца тајно. Помињу се различити примери молитве и како треба да изгледа сам чин узношења молитава. На крају овог двотомног издања дати су и извори о Никити Ремезијанском: Герминија, епископа Сирмијумског; Павлина Нолског, Генадија Марсељског, Касидора и сведочанства из Минхенског кодекса. Уместо закључка налази се студија Животе Јоцића о Светом Никити Ремезијанском и географском простору подручне му епархије, стављеном у историјски контекст. Овакав начин обајвљивања дела Светих Отаца добар је за савремено друштву и науку, јер упоредно доноси латински – оригинални – текст и текст превода тако да отвара методолошки пут за нова, будућа издања. Препоручујемо ово двотомно издање сабраних списа Светог Никите Ремезијанског богословима свих нивоа, историчарима, филолозима, византолозима, верницима, и свима који своје знање и веру желе да продубе. Милан Гаћеша Наслов: Сабрана дела Светог Никите Ремезијанског, Књига I Издавач: Друштво пријатеља манастира Св. Јелисавета Минск Страна: 448 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 16,5 x 24 cm Година издања: 2007 ИСБН: 978-86-909869-0-3

Drugo dopunjeno izdanje Zašto obavezno treba biti kršten, zar se ne može jednostavno biti dobar čovek i činiti dobra dela? Oni koji se ističu dobrim delima, ali ne znaju za boga liče na ostatke mrtvaca koji su, iako lepo odeveni, neosetljivi za lepo (sveti Ignjatije Brjančaninov) Ako je neko dobar po delima ali nije zapečaćen vodom, neće ući u Carstvo nebesko (sveti Kiril Jerusalimski)… Knjiga duhovnih saveta je pomoćni priručnik za sve koji žele da žive pobožnim životom. Na mnogobrojna pitanja ljudi koji žive u svetu u njoj su odgovarali kako Sveti Oci tako i savremeni duhovnici koji su nastojali da u duhu svetog Predanja objasne današnjem čoveku put ka Hristu. Šta je to pokajanje, kako se odnositi prema okolnostima u kojima živimo, kako poštovati postove i upražnjavati molitvu, kakvo je mesto televizije, kompjutera i savremenih medija u življenju savremenih hrišćana, da li je bračna vernost postala 'zastarela', kako živeti kad je brak razveden, kako se odnositi prema džinsu, možemo li zaštititi decu od štetnihuticaja, postoji li Strašni sud i kako ga shvatiti? Knjiga odgovara i na niz praktičnih pitanja o odnosu prema pal»enju sveća, ikonama, kandilu, ponašanju u hramu itd. Ovaj zbornik duhovnih saveta nudi svakome ko želi da upozna pravoslavnu duhovnost zdrave i trezvenoumne odgovore. SADRŽAJ ODGOVORI SVETIH OTACA CRKVE NA PITANJA MIRJANA, 5 Arhimandrit Amvrosije Jurasov O VERI I SPASENJU PITANJA I ODGOVORI O abortusima, 29 O paklu, 29 O anatemi, 31 O vojsci i ratovima, 32 O demonima, 33 O obuzetima đavolom, 34 O Bibliji, 37 O blagodati, 38 O blagoslovu, 39 O bludu, 40 O Bogu, 40 O bogosluženju, 42 O bolestima, 44 O venčanju, 47 O veri, 48 O video-filmovima, 50 O pijenju vina, 50 O uznemirenosti, 51 O vaspitavanju dece, 52 O izborima, 54 O izboru supružnika, 54 O gordosti, 55 O grehu, 58 O novcu, 59 O desetku, 60 O kućnim duhovima, 60 O duhovniku, 61 O duhovnoj milostinji, 64 O duhovnom srodstvu, 64 O duhovnosti, 65 O duši, 66 O duševno bolesnima, 66 O duševnom miru, 67 O Jevanđelju, 70 O pomazivanju mirom, 72 O pohlepnosti, 72 O Žitijima Svetih, 72 O zaboravnosti, 73 O zlu, 73 O vračevima (vračarama), 75 O ikonopisanju, 76 O iskušenjima , 77 O ispovesti, 78 O kraju sveta, 83 O konfesijama i jereticima, 85 O krstu, 91 O Krštenju, 95 O bogojavljenskoj vodici, 97 O naručju Avraamovom, 98 O ljubavi, 99 O ljubavi prema životinjama i cveću, 100 O radoznalosti, 102 O milostinji, 103 O mnogobrižju, 103 O molitvi, 103 O molitvi za bližnje, 112 O manastiru, 116 O kažnjavanju, 120 O nervozi, 120 O pogrdnim rečima - psovkama, 121 O NLO, 121 O izobličavanju bližnjeg, 122 O obnovljenju ikona, 122 O reformistima, 123 O osveštavanju stana, 124 O osveštavanju kola, 125 O osuđivanju, 126 O opelu, 127 O pamćenju, 128 O podvižnicima, 129 O pokajanju, 129 O pominjanju umrlih, 131 O pomislima, 133 O poslušnosti, 134 O postu, 137 O onostranom svetu, 140 O pohvalama, 142 O prelesti, 143 O Pričešću, 145 O poreklu čoveka, 148 O nafori, 152 O radu za vreme praznika, 152 O ravnodušnosti, 153 O razvodu braka, 154 O samoubistvu, 154 O slobodnoj volji, 155 O svetima, 156 O svetim moštima, 156 O sveštenoslužiteljima, 157 O urocima, 160 O suzama, 161 O rečima, 162 O smrti, 162 O smirenju, 163 O snovima, 167 O pomazivanju jelejem (jeleosvećenju), 169 O savesti, 169 O spasenju, 170 O spiritizmu, 174 O sujeverju, 175 O odnosima između supružnika, 175 O starom i novom kalendaru, 177 O patnjama, 177 O strastima, 178 O strahu, 180 O strahu Božijem, 181 O upotrebi duvana, 181 O televiziji, 182 O teskobi, 182 O uniniju, 183 O Crkvi, 186 O crkvenoslovenskom jeziku i pismu, 190 O Hamovom grehu, 191 O parapsiholozima, 191 O jurodivima, 192 Odgovori na razne teme, 194 ODGOVORI NA NEDOUMICE SAVREMENIH HRIŠĆANA Odgovara jeromonah Amvrosije (Jermakov) Vantelesna oplodnja, 215 Veza sa muhamedancem, 215 Lična molitva za inoverne, 216 Srodstvo i brak, 216 Bivši monah u braku, 218 Ko štiti putnike?, 219 Paljenje kandila, 219 „Bezgrešno začeće” kao jeres, 219 Ikone i bračne dužnosti, 220 Smrtni gresi, 220 Raskoš i sveštenstvo, 220 O krsgu oko vrata, 221 Kako čiste savesti raditi svoj posao?, 221 Ćutanje je zlato, 221 LJudska prava i istina vere, 221 O venčanju, 222 Kada nisu dopuštena venčanja?, 222 O Hariju Poteru, 223 Učenje Aleksandra Menja, 224 O internetu, 225 O raskolu u Suzdalju, 226 Loš san u novom stanu, 227 Kako provesti nedelju, 228 O svetovnoj Novoj godini, 228 „Lekovi” iz Mrtvog mora, 229 O ukrajinskom raskolu, 229 O jednovercima, 229 O odlasku u manastir, 230 Političke izjave episkopata , 230 Zaštita od vradžbina, 231 Molitva za stradale od terorista, 231 Hram i mesečni ciklus kod žena, 232 O Losevu, 232 Plesan na nafori, 232 Pravoslavlje i rat, 233 Šta je duhovnost?, 233 Sveta Viktorija, 234 Sveštenik i otac, 234 Stavropigija, 235 Skupljanje priloga i odežde , 235 Ispola eti, despota, 235 O „Danu žena”, 235 Sveti kanoni, 236 Teosofija Reriha, 236 O tetovaži, 237 O drugom krštenju, 238 Ćaci bogoslovije, brak i monaštvo, 238 Kumovi na krštenju, 239 O poštovanju svetih, 239 Ko se može zamonašiti, 240 Pripreme sveštenika za služenje Svete Liturgije, 240 Nestanak agapa, 241 O svecima i njihovom proslavljanju, 243 Crkva i biznis, 244 Bog ili žena, 245 Opet o kumstvu, 246 Građanski brak, 246 Molitva za pokojnog oca, 247 O koristi od molitve za upokojene, 248 O urocima, 249 Dete i anđeo, 249 O ruci svetog Jovana Krstitelja, 249 O Svetoj Trojici, 250 O spasenju svih, 251 Prvorodni greh i brak, 252 O osiguranju, 252 Šminka, 253 O snovima, 253 O Filioque, 253 Ujedinjenje religija, 254 O plastičnoj operaciji, 254 O učešđu na izborima, 255 O šahu i deci, 255 Rasuđivanje ili osuđivanje, 255 Kartanje, 256 O pušenju, 256 Rijaliti programi, 256 O ispovesti, 257 O reklamiranju, 257 Zvezda petokraka, 258 O sportu, 259 Rad na televiziji, 259 O služenju u vojsci, 259 Vanbračni život, 260 Psiholozi i vera, 260 Uzdanje u prozorljivca, 260 Verenici i polni odnosi, 261 Lepota i zadovoljstvo, 261 Krađa duhovnih knjiga, 261 O suprotstavljanju zlu silom, 262 O praštanju, 264 Sumnje u dogmate, 265 Car Nikolaj i Lenjin, 265 Da li je greh rađanje dece?, 268 Kajanje i spasenje, 268 O abortusu i pokajanju, 269 Raskid crkvenog braka, 269 O svešteniku i glasinama, 269 Molitva i hazardne igre, 269 Upad u tuđi brak, 270 Na radnom mestu šefa, 270 O pentekostalcima i farisejstvu, 270 Da li raditi posle pričešđa? , 271 Ko ne može biti sveštenik?, 271 O postu na poslu, 272 O „skidanju” greha, 272 Bog nas čuva, 272 Fen-Šui, 273 Gatanje, 273 O postupku iz rata, 273 Neradni dani i posao, 273 Muzičar pita, 274 O Heruvimskoj pesmi, 274 Dete i ispovest, 274 Gresi pre krštenja, 274 Pas u stanu, 274 Vapaj jednog đaka, 275 Pravoslavnost porodice, 275 O krštenju kad nismo sigurni da li ga je bilo, 276 Vera u Hrista bez odlaska u crkvu, 276 Veliki post i jedenje ribe, 277 Krštenje u odsustvu?, 278 Nedoumice o molitvi, 278 Šta će nama sveci?, 278 Kum - ateista?, 279 O venčanju i rađanju, 280 Krštenje i novi početak, 280 Poštovanje subote, 280 „Dan zal>ubl>enih”, 281 O kremaciji, 281 Kome se moliti za izlečenje tumora?, 282 O ličnom pomjaniku, 282 Kako celivati svete na ikonama? , 283 Samoubistvo rođaka, 283 Stari na molitvi, 283 Sveti Vladislav, 284 Ostaci mrsa pred početak posta, 284 Molitva za ženske bolesti, 285 Pomirenje sa bivšim bračnim drugom, 285 Venčanje krštene i nekrštenog, 285 Delovanje Svetih Tajni, 285 Granice posta, 286 Za pokoj duše, 286 Sila krsta, 286 Stara i nova Pasha, 286 Pravila odevanja u Crkvi, 286 U poseti rimokatoličkom hramu, 287 Dečje molitve, 287 Obrezanje i krštenje, 287 Ime za dete, 288 Mala deca na službi u hramu, 288 Kum za blizance, 289 Rodoslov Hristov, 289 O nepravednom domoupravitelju, 289 Zašto je raskol loš?, 290 Život za Hrista, 292 Pontije Pilat ili, 292 Blizina kraja sveta, 292 Ko su ništi duhom?, 293 Zar je samo Pravoslavlje istinito?, 293 O proroštvu o zimi i suboti , 295 Stvaranje anđela, 296 Telo Vaskrslog Hrista, 296 O papstvu, 296 Kako se spasiti?, 298 O teškom mestu iz Novog Zaveta, 298 Sudbina nekrštene dece, 299 O znamenju krsta, 299 Duša posle smrti i zemne želje, 300 Može li čovek sam da raspolaže svojim životom?, 300 Posmrtna sudbina životinja, 300 Budite kao deca, 300 O Sudu Gospodnjem, 301 O znacima vremena, 301 O primitivnoj religiji, 302 O horoskopu, 303 Romani o Anastasiji, 303 O ukrajinskom raskolu, 304 Rimokatolkinja hoće u Crkvu , 305 Hristos i Jevreji, 305 Budizam i staroverci, 305 Validnost rimokatoličkih Svetih Tajni, 305 O sektašima, 306 O muslimanima, 306 Hoće li se spasti inoverni? , 306 Opet o muhamedancima, 307 Sektaški misionari, 307 Papa u Rusiji - da ili ne?, 307 Pravoslavna i papska Pashalija, 308 Dva Hristova rodoslova, 309 Žene i Sveta Gora, 309 Kumranski rukopisi, 310 O nikolaitskoj jeresi, 310 O istrebljenju jeretika, 311 Odgovara sveštenik Atanasije Gumerov O različitim rasama, 311 Kako na nebu, tako i na zemlji, 311 Nejasno mesto iz Jevanđelja, 312 Teška mesta Staroga Zaveta, 312 O Melhisedeku, 314 O evolucionizmu, 315 O Svetoj Trojici, 316 Ima li vanzemaljaca?, 317 O imenu Božjem, 317 O pentagramu, 318 Žena u hramu i mesečnica, 318 Pad Adamov, 319 O starosti zemlje, 320 O apokatastazi, 321 Gde piše da je Bog Trojica?.322 Bog se bori sa Jakovom, 322 O prvim ljudima i njihovim brakovima, 323 Nema spasenja za demone, 323 O prorocima Starog Zaveta.324 Teško mesto iz Knjige o Jovu , 324 Košer, 324 Stari Zavet i ikonopoštovanje, 325 Zašto se klanjamo ikonama, 325 Da li je Jehova ime Boga?.326 Pad Lucifera, 327 Nojev kovčeg, 328 Čisto i nečisto životinjsko meso, 328 Kajin, 329 Sveti Ignjatije i sveti Teofan: o telesnosti anđela i duše, 329 Na pitanja odgovara jeromonah Pimen (Caplinov) Kada krstiti dete?, 330 Zagranična Crkva, 330 Odgovara Oleg Koritko Životinjska duša, 331 Razdvajanje jezika, 331 Reiki: okultna tehnika, 332 Božje sveznanje nije predodređenje, 333 O večnom pečatu krštenja, 334 ODGOVARA PROTA ALEKSANDAR ŠARGUNOV 0 kraju sveta, 335 Protiv nepristojnosti, 338 Politika i ekonomija, 340 Kako privesti bližnje Hristu?, 341 Ko će nas zaštiti od propasti?, 344 O značenju simvola, 345 Preuveličavanje vlasti đavola, 346 Sveši Vladika Nikolaj Žički Kako treba koristiti svetu bogojavljensku vodicu?, 347 Čin uzimanja svete bogojavljenske vodice u vreme pripreme za Sveto Pričešće, 348 ZAŠTO JE POTREBNA ISPOVEST, 351 Na pismo čitateljke odgovara o. Artemije Vladimirov, 353 Odgovara sveštenik Andrej Filips, 357 Vladimir Legojda razgovara sa đakonom Andrejem Kurajevom O polnosti i mladima, 361 Mitropolit Suroški Antonije (Blum) „Ja nisam dobar čovek ali sve što govorim o Bogu je istina, 368 Đakon Andrej Kurajev Strašni sud, 374 Sveššenik Ser1ej Nikolajev Razvod i usamljenost, 384 Samoća, 390 Duhovno značenje crkvene sveće - naše žrtve Bogu, 395 Antonina Vladimirovna Osipova, lekar alergolog Šta medicina kaže o postu? Da li je post medicinski opravdan?, 398 Sveštenik Antonije Iljin O bioetici, 407 Vladimir Legojda DŽins i spasenje, 412 Jeromonah Jov (Gumerov) Odgovori hrišćanima na nedoumice iz svakodnevnog i crkvenogživota BOGOSLOVJBE, 427 Bog je Tvorac i Spasitelj, 428 Isus Hristos je Bog, 439 O Majci Božijoj, 446 Nevidljivi svet, 454 Čovek. Smisao života, 457 Prirodni svet, 461 Poštovanje Svetih, 464 Zlo u svetu i borba s njim, 477 Kraj sveta. Sud. Budući život, 488 Carstvo Nebesko, 495 Svete Tajne, 498 Tipik, 503 HRIŠĆANSTVO I SVET, 506 Vreme: istorija i savremenost, 556 Pravoslavac u savremenom svetu, 558 SVETO PISMO Stari Zavet, 563 Novi Zavet, 577 CRKVA Sveštenstvo. Tajne. Obredi.591 Praznici. Bogosluženje, 597 Hram. Svetinje, 612 Jeresi. Sekte, 615 DUHOVNI ŽIVOT Put ka spasenju, 619 Hrišćanske vrline. Vera, 623 Porodica je mala crkva. Deca, 627 Greh. Duhovna bsšest, 631 Наслов: Књига духовних савета: Одговори духовника на недоумице савремених хришћана Издавач: Образ светачки Страна: 652 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15.5x21.5 cm Година издања: 2007 ИСБН: 978-86-86555-23-6