Svet Bajki 1-5 / Komplet / Kartonski listovi SveT Bajki 5 knjiga Slikovnice edicija Svet Bajki Veliki format ,A4 Kartonske korice i listovi svaka ima 12 strana sa koricama -dobro ocuvane knjige ,na par knjiga ima malo salotejpa imedju nekih stranica ,malo je ojačano , ima malo saranja po nekim stranicama ,malo su izlizani coskovi korica -na knjizi IVICA I MARICA ima salotejpa na donjem ćosku hrbata 1 Pepeljuga 2 Uspavana lepotica 3 Ivica i Marica 4 Snezana i sedam patuljaka 5 Palčica Mladost Zagreb, cirilica, 1976 godina. tags stare bajke stare price ,YUGOSLAVIA (veliki beli ormar)

Ovа knjigа predstаvljа dnevnik potrаge zа izgubljenim Beogrаdom, veliku аvаnturu kojа će nаm otkriti odgovore nа svа onа pitаnjа kojа su oduvek kopkаlа istinske ljubitelje nаšeg grаdа: Otkud Kelti nа ušću Sаve u Dunаv? Kаko je mаli Rаde pomogаo Josifu Pаnčiću dа otvori botаničku bаštu kojа dаnаs predstаvljа jedаn od nаjlepših beogrаdskih ukrаsа? Ko je, pobogu, kаpetаn Mišа po kome se zove ono čuveno zdаnje nа Studentskom trgu? Kаko je knez Mihаilo rešio svoj problem s konjimа i postаo njihov nerаzdvojni prijаtelj sve do dаnаšnjih dаnа? I, dа li ste znаli dа je jednu od nаjlepših crkаvа, Crkvu Aleksаndrа Nevskog nа Dorćolu, projektovаlа prvа ženа аrhitektа u Srbiji – Jeisаvetа Nаčić? Nemаte pojmа?! Hm, ondа sigurno znаte kаko je Mikа Alаs, nаš čuveni mаtemаtičаr, dobio nаdimаk? Kаko je Kornelije Stаnković postаo kompozitor? A zаšto je Meštrovićev spomenik Pobednik morаo dа bude premešten sа Terаzijа nа Kаlemegdаn? E, аko ni to niste znаli, ondа je krаjnje vreme dа sve te odgovore potrаžite u ovoj nаšoj knjizi – riznici skrivenog beogrаdskog blаgа. Udаhnite duboko i zаronite u čаrobni svet stаrog Beogrаdа! Povez knjige : tvrd Strana : 72 Format knjige : 21x17 cm Pismo : ćirilica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Salaš u malom ritu - Arsen Diklić Izdavač: Mladost, Zagreb Godina: 1985. Broj strana: 140 Tvrdi povez Format: 17 x 21 cm, ilustrovano,ćirilica Biblioteka: Biblioteka Vjeverica Ilustracije: Eugen Kokot Arsen Diklić (Staro Selo, 14. novembar 1922 — Beograd, 4. jul 1995[2]) bio je srpski pisac, filmski i televizijski scenarista. Svojim književnim stvaralaštvom svrstao se u red najznačajnijih srpskih pisaca za decu i omladinu. Arsen Diklić je rođen 14. novembra 1922. godine u Starom Selu, pokraj Otočca, u Lici.[4] Otac Rade i majka Marija bavili su se zemljoradnjom. Godine 1933. Arsen je završio osnovno obrazovanje u Otočcu, srednje je stekao u Bihaću, a fakultetsko u Osijeku. Maturirao je u Sarajevu 1941. godine. Nakon maturiranja preselio se u Beograd gde je studirao istoriju umetnosti. U NOB-u je učestvovao od 1943. godine, boreći se uglavnom po Vojvodini. Godine 1945. služio je bio član Sremskog komiteta SKJ u Jaši Tomiću. Od tada se sve više uključivao u kulturnu delatnost i stasao u poznatog pisca i scenaristu. Od 1946. uređivao je časopis za decu Pionir, bio novinar u listovima za decu, urednik dečije strane u Borbi. Od 1954. godine postaje jedan od agilnijih pokretača i urednika dečijeg lista Zmaj. Književnim radom profesionalno se bavio od 1953. godine.[5] Umro je u Beogradu 4. jula 1995. godine.[2][6] Autorska dela i nagrade Književna dela Kao dete, Arsen Diklić je zavoleo reku Gacku na kojoj je imao i svoj skriveni čamac, a kad je odrastao, najlepše dane proveo je na Dunavu i Savi. Iz te ljubavi i snova na rekama ponikle su mnoge njegove priče i pesme, a jedna od najlepših je poema „Plavi kit“, uzbudljiva pripovest o mornaru svađalici i velikom, plavom kitu.[7][8] Diklić je pisao pesme, pripovetke i romane za decu. Najpoznatija dela su „Salaš u Malom Ritu“ (roman u tri dela), „Ne okreći se, sine“ (roman), „Plava ajkula“ (roman), i pesme „Plavi kit“, „Čika s bradom“, „Selo kraj Tamiša“, „Dunavske balade“ i druge.[9] U romanima Diklić opisuje zbivanja za vreme Drugog svetskog rata. U saradnji sa Brankom Bauerom, napisao je filmski scenario istoimenog filma „Ne okreći se, sine“. Film je dobio ”Zlatnu arenu za režiju“ na festivalu u Puli 1956. godine.[9] Dela mu se odlikuju vešto građenim zapletima, uspelim karakterizacijama likova, emotivnošću i neposrednim odnosom prema prirodi.[1] Scenariji za filmove Diklić je napisao više scenarija za filmove i televizijske serije, kao i jednu TV dramu[3]: 1955. — „Milioni na otoku“ 1956. — „Ne okreći se, sine“ 1957. — „Samo ljudi“ 1960. — „Diližansa snova“ 1963. — „Radopolje“ 1964. — „Muški izlet“ 1964. — „Marš na Drinu“ 1968. — „Sunce tuđeg neba“ 1974. — „Užička republika“ 1975. — „Zimovanje u Jakobsfeldu“ 1976. — „Salaš u Malom Ritu“ 1977. — „Hajdučka vremena“ 1983. — „Veliki transport“[10] Nagrade Dobitnik je značajnih priznanja i nagrada: Nagrada Vlade NR Srbije za dečiju književnost (1948); Dečije knjige za roman Salaš u Malom Ritu (1953); Zlatne Pulske arene za scenario Radopolje (1963); Oktobarske nagrade za scenario filma Marš na Drinu (1964) i druge.... Biblioteka Vjeverica