Meša Selimović je na stranicama ove knjige zabeležio sve pojedinosti koje su obeležile njegov život, a koje su ostale urezane duboko u njemu kao neizbrisivi tragovi jednog detinjstva, zavičaja, ratnih godina, književnog stvaralaštva i velikih prijateljstava. Iako o minulim godinama pripoveda sa određene vremenske distance, on uspeva da ih dočara tako živopisno– kao da sada iskrsavaju pred njegovim i našim očima. Kada čitalac dođe do poslednje stranice ove knjige shvatiće da je uborbi čoveka saprolaznošćupobednik čovek – sve dok žive njegova sećanja. „Prva moja sjećanja vezana su za rodnu kuću, mada je to čudno, jer sam bio suviše mali da bih mogao nešto zapamtiti. Pa ipak mi u sjećanju nejasno stoji širok trijem i drveno stepenište što vodi na sprat, pamtim bunar u dvorištu i voćnjak iza kuće. Ali nisam siguran u svoje sjećanje, možda sam sve izmislio ili u sebi naknadno dogradio prebacujući buduće viđene slike u ranije vrijeme. Ali se potpuno sjećam velikog paunovog pera što ga nosi moj brat iz stare kuće u novu, dok ja, trogodišnjak, nosim majčinu posudicu za podvlačenje surme (crnilo za obrve). Ako mi je i ovo sjećanje brat sugerirao svojim pričanjem, onda je čudno što je tako živo, plastično, bogato detaljima, ubjedljivo po mome prisustvu. Ili su ta rana sjećanja složena, vanvremenska, sastavljena od mnogih sjećanja, svojih i tuđih, strukturirana u višeslojnu tvorevinu koja djeluje uvjerljivo bogatstvom stvarno doživljenih detalja, mada ne svih u jednom trenutku.“ Format : 145x205 br. str. : 256 povez : broš Pismo : latinica

Nakon povratka iz Green River Walley, Zagora i Chica dočekuje Drunky Duck sa pismom kojeg im je poslao njihov stari prijatelj, Digging Bill, šeprtljavi tragač za zlatom. Ovoga puta Billa ne muče prokletstva ili duhovi, nego čovjek od krvi i mesa. Jason Pierce, uvaženi gradonačelnik Harrisburga ga zajedno sa svojim ljudima ganja nekoliko mjeseci jer Pierce vjeruje kako Bill zna tajnu vezanu za stari rimski novac, koji se odjednom pojavio u šumi. Osim opasnosti koja vreba iz grada, u šumi su se pojavili ratnici sa Istoka koji ubijaju malu skupinu lovaca plemena Ottawa, koje predvodi Medvjeđa Pandža. Dotle, Pierce dolazi u trag profesora Elcana, čovjeka koji još više zna o blagu od Billa, ali osim novca on krije i opasnu tajnu vezanu za crna zrcala. Izdavač: Veseli četvrtak Datum izdavanja: 18.07.2013. Naslovna strana: Gallieno Ferri Scenario: Moreno Burattini Crtež: Marco Verni Naslov originala: Il ritorno di Digging Bill Broj originala: 540 Format: A5 Povez: meki Boja: crno-belo Broj strana: 96 Stanje kao na slikama, za sva pitanja tu sam. Veliki izbor goblena,motora za biciklu,punilica za kobasice,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika,biciklistickih pantalona,biciklistickih majica,etno predmeta,albuma,slicica,albuma za fotografije,razglednica,duboreza,brosura,knjiga,romana,filmova,serija, flasa,limenih kutija,intex,kombinezona za surf i ronjenje,steznika,lovackih sesira,ortoza,ploca,semena,znacki i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Autor: GA Broj strana: 228 Format: A-5 Povez: Mek Biblioteka: Mala istorijska biblioteka Oblast: Istorija Kratka istorija Rusije Sadržaj: ISTORIJSKI PREGLED. PRVOBITNO DRUŠTVO STARI NARODI I DRŽAVE U RANO GVOZDENO DOBA ISTOČNI SLOVENI STARORUSKA DRŽAVA. STARORUSKE KNEŽEVINE. NOVGORODSKA REPUBLIKA SREDNjOVEKOVNA RUSKA DRŽAVA OD 13. DO 15. VEKA U GEOPOLITIČKOM PROSTORU ISTOČNE EVROPE RUSKE KNEŽEVINE OD DRUGE POLOVINE 13. DO SREDINE 15. VEKA RUSKA DRŽAVA OD DRUGE POLOVINE 15. DO KRAJA 16. VEKA RUSIJA OD KRAJA 16. DO KRAJA 17. VEKA RUSIJAU 18. VEKU RUSIJA U PRVOJ POLOVINI 19. VEKA RUSIJA U DRUGOJ POLOVINI 19. VEKA RUSIJA KRAJEM 19. I POČETKOM 20. VEKA REVOLUCIJA 1905-1907. GODINE RUSIJA U OČI PRVOG SVETSKOG RATA RUSIJA U PRVOM SVETSKOM RATU FEBRUARSKA REVOLUCIJA 1917. OD FEBRUARA PREMA OKTOBRU OKTOBARSKA REVOLUCIJA 1917. IZLAZAK RUSIJE IZ PRVOG SVETSKOG RATA. GRAĐANSKI RAT OSNIVANjE SSSR INDUSTRIJALIZACIJA. KOLEKTIVIZACIJA SSSR TRIDESETIH GODINA. IZGRADNjA SOCIJALISTIČKOG SISTEMA. MASOVNE REPRESIJE SSSR U DRUGOM SVETSKOM RATU. VELIKI OTADžBINSKI RAT SSSR OD 1945. DO 1953. GODINE SSSR OD 1953. DO 1964. GODINE SSSR OD 1964. DO 1985. GODINE SSSR OD 1985. DO 1991. OD “PERESTROJKE” KA RASPADU SSSR RUSKA FEDERACIJA (decembar 1991-1998)

Naslov: Georgije Mitrofanović Autor: Zdravko Kajmaković Izdavač: Sarajevo : Veselin Masleša Pismo: ćirilica Br. strana: 406 + 20 str. reprodukcija u boji ; ilustr. Format: 27,5 cm - veliki format Povez: tvrdi platneni, zaštitni providni PVC omot Knjiga je u celosti (korice, listovi, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, dopisivanja, obeležavanja, `magarećih` ušiju` i sl., kao novi su, i odlično su povezani međusobno i sa koricama; zaštitni PVC omot neznatno pohaban u vrhu i u dnu rikne. https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B Georgije Mitrofanović (1550 — 1630) bio je srpski pravoslavni monah u manastiru Hilendaru na Svetoj Gori i srpski poznati – najugledniji slikar toga vremena. Njegovi najbolji radovi su freske u manastiru Morači, i u Krupskoj manastirskoj crkvi. Mitrofanović je bio monah koji je radio unutar radionice Hilandarskog manastira, na Svetoj Gori, pre dolaska u Crnu Goru, gde je radio na freskama u manastiru Morači. Patrijarh srpski Pajsije I inicirao je obnavljanje starih (13. i 14. vek) crkava Pećke patrijaršije 1620.godine. Sve kupole crkava su pokrivene olovom. Crkva Svetog Dimitrija je praktično obnovljena, a skoro polovinu freski je obnovio i oslikao Mitrofanović, dajući im novi sjaj. Freske u crkvi se nalaze u oltaru i na prostoru između kupole. Zadržane su stare teme uz poštovanje prethodnih kompozicionih rešenja. O životu Georgija Mitrofanovića ima vrlo malo podataka. Njegovo ime se navodi u literaturi kao Georgije ili Đorđe Mitrofanović. Kompletan sadržaj možete da pročitate ukoliko poslednju sliku uvećate do pune veličine. Mitrofanović Georgije, zograf, 17v | Hilandar | Crkva sv. Nikole | Ušće

Izuzetan roman o važnosti postojanja nade i o tome može li ona nadvladati beznađe i nesigurnost. I dalje sam zapanjena koliko malo zaista znamo… Možda ono što se dešavalo meni i mojoj porodici nije ni na kakav način povezano s usporavanjem. Pretpostavljam da je to moguće. Ali sumnjam. Duboko sumnjam. Jednog subotnjeg jutra u Kaliforniji Džulija, njena porodica i ostatak sveta otkriće da je Zemlja počela da usporava rotaciju. Dani i noći su sve duži, gravitacija se menja, nastaje zbrka u prirodi i među ljudima. Dok pokušava da se snađe u pritajenom haosu koji polako počinje da vlada, Džulija mora da se bori i sa svakodnevnim problemima jer život ne može da stane. Brak njenih roditelja se raspada, izgubiće neke stare prijatelje, otkriti prvu ljubav… Dok Džulija pokušava da se navikne na „novu normalnost“, Zemlja i dalje usporava. Ima li smisla boriti se za svoje snove ako smak sveta može nastupiti bilo kada? „Čarobna knjiga koja kao da nam šapuće da čak i kad zla kob zahvati ceo svet, naši životi ne gube smisao.“ Minnesota Herald Tribune „Evokativna i poetična, knjiga koju ćete zavoleti od prve stranice.“ Huntington News „Ispričana jednostavno ali sa velikim umećem, ispunjena izvanrednim metaforama, ova priča odzvanja velikim i malim istinama.“ Kansas City Star „Priča o kraju jedne ere i ljubavi o kojoj ćete još dugo razmišljati.“ Marie Claire Autor (i): Karen Tompsin Voker Format: 20x12 cm Broj strana: 325 Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2012 Pismo: Latinica Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Sveti Sava Princ monah Bane Kerac Sibin Slavković Dvanaesti vek na Balkanu bio je sve drugo samo ne period mira. Nije mogla da se sastavi ni godina a da Vizantinci sa juga ili Ugri sa severa nisu pokusali da osvoje drzavu srpskih zupana ili da je koriste kao bojno polje za svoje razmirice. Izmedju ceica i nakovnja, Srbi su uporno odrzavali svoju, kakvu-takvu, samostalnost. Sto oruzjem, sto pregovorima, uspevali su da otklone opasnosti koje su ih vrebale sa svakom promenom vladara u susednim drzavama. Ali, ni Srbija nije bila imuna na dinasticke borbe. Potomci velikog zupana Vukana iscrpljivali su zemlju svojim isterivanjem prava na vlast. To je dovelo do toga da su srpske zemlje (Raska, Zahumlje, Travunija i Zeta) ostajale vazali Vizantije, bez izgleda da se oslobode ropskih obaveza. Posto zupan Tihomir, naslednik velikog zupana Dese, nije pokazivao ambicije da izbavi zemlju iz okova Vizantijskog carstva, mladi Stefan Nemanja je po povratku iz Duklje, u kojoj je proveo mladost, silom preuzeo titulu i vodjstvo nad Srbima. Neustrasiv i obrazovan, vodio je uspesne bitke i prosirio svoju drzavu. Ognjem i macem, ali i uz diplomatsku poniznost kada je situacija to zahtevala, Stefan Nemanja vratio je Srbiji polozaj najjace drzave u sredistu Balkana… Nemanja i Ana su u svojim poznim godinama izrodili jos troje dece. Prvi se rodio Rastko, 1174. godine (prema nekim izvorima, 1169) u mestu Dezeva, kraj stare prestonice Rasa, u blizini danasnjeg Novog Pazara. Mali Rastko naprecac je postao dvorski mezimac. Po prirodi veseo, bistar i radoznao, mali princ provodio je bezbrizno detinjstvo u drzstvu dvorjana koji su se utrkivali ko ce mu pre ugoditi. Ni dolazak dve sestrice, cija imena isotrija, nazalost, nije upamtila, nije umanjio beskrajnu ljubav koju su Rastku davali svi, a pre svega, njegovi otac i majka… Format:29x20 cm. Broj strana: 69 Izdavač i godina izdanja: Zmaj 2005.g. Tvrd povez Stanje odlično L.1.O.1.P.1

Elementarne igre moga kraja - Branislav P. Milinkov fototipsko izdanje Priredila vrlo dobro ocuvana ,ima malo zutila na pocetku knjige ,na sredini stranica ,oko 1cm ,jedva vidljivo Prof. dr Nada P. Todorov veliki format ,tvrdi povez 144 stranica decije igre Knjiga u izdanju GB Karlo Bijelicki, koja će biti domaćin promocije, objavljena je prošle godine. Delo je objavljeno u originalnom rukopisu autora, za koji je profesor Živorad Marković iz Jagodine rekao da u potpunosti zadovoljava metodološke i sadržane kriterijume ovakve vrste rada, te da ima sve karakteristike samostalnog stručnog dela i predstavlja značajan doprinos aktuelnoj problematici u oblasti fizičkog vaspitanja. - Knjiga „Elementarne igre moga kraja“ Branislava Milinkova otkriva čitaocima nove stranice značajnog segmenta dečijih igara u prošlosti. Sa različitim porukama koje nam daje ova knjiga, treba istaći njen značaj jer je knjiga doprinos istoriji sporta u Šajkaškoj kao i divna ilustracija elementarnih igara u Vojvodini. Ovo je bio dugotrajan proces sakupljanja, vrlo sistematičan i precizan jer je sam autor bio i učitelj i profesor fizičkog vapitanja, organizator rekreacije i jedan od pokretača radničkog sporta u Vojvodini - navela je profesorka Vesna Habić. Autor je u knjizi pisao o 44 dečije igre za koje je uspeo da sazna kako počinju i kako se završavaju. Pisao je između ostalog o igranju „koše u jendeku”, „pil(n)cike”, „neka bije lopta di je”, „klipka”, „kobasičara”, „janjine”, „na kraj sela”... Najmanje trećinu igara prate fotografije stare više od pola veka. - Elementarne igre se menjaju, prilagođavaju, nestaju, a nove nastaju. Na takav njihov tok utiče vreme, razvoj i tekovine civilizacije, koje utiču na promenu pogleda na svet, razvoj novih interesovanja kod dece - zapisao je autor. (veliki beli ormar)

DETALJNIJE RIZNICA SKRIVENOG BEOGRADSKOG BLAGA Ova knjiga predstavlja dnevnik potrage za izgubljenim Beogradom, veliku avanturu koja će nam otkriti odgovore na sva ona pitanja koja su oduvek kopkala istinske ljubitelje našeg grada: Otkud Kelti na ušću Save u Dunav? Kako je mali Rade pomogao Josifu Pančiću da otvori botaničku baštu koja danas predstavlja jedan od najlepših beogradskih ukrasa? Ko je, pobogu, kapetan Miša po kome se zove ono čuveno zdanje na Studentskom trgu? Kako je knez Mihailo rešio svoj problem s konjima i postao njihov nerazdvojni prijatelj sve do današnjih dana? I, da li ste znali da je jednu od najlepših crkava, Crkvu Aleksandra Nevskog na Dorćolu, projektovala prva žena arhitekta u Srbiji – Jeisaveta Načić? Nemate pojma?! Hm, onda sigurno znate kako je Mika Alas, naš čuveni matematičar, dobio nadimak? Kako je Kornelije Stanković postao kompozitor? A zašto je Meštrovićev spomenik Pobednik morao da bude premešten sa Terazija na Kalemegdan? E, ako ni to niste znali, onda je krajnje vreme da sve te odgovore potražite u ovoj našoj knjizi – riznici skrivenog beogradskog blaga. Udahnite duboko i zaronite u čarobni svet starog Beograda! Izdavač: Dereta Godina izdanja: 2012 Br. str.: 72 Povez: tvrd Format: 21x17 cm Pismo: ćirilica ISBN: 978-86-7346-871-6

Naslov: Zvonko Bogdan : pesme i konji Priredio: Aco Dogandžić Notografija: Radomir Bogdanović Izdavač: Beograd : Narodno delo Pismo: latinica Br. strana: 351, ilustr. Format: 28cm - veliki format Povez: tvrdi, zaštitni omot, zaštitna kutija Knjiga je u celosti (korice, listovi, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, obeležavanja, dopisivanja, `magarećih ušiju` i sl.; luksuzno izdanje u originalnoj zaštitnoj kutiji, zaštitni omot je od debljeg providnog mat papira, minimalno je zacepljen na uglovima uz riknu. Na belini predlista (prazan list, u vrhu je samo odštampan naziv biblioteke sitnim slovima) posveta, potpis i pečat izdavača koje mogu da na vaš zahtev uredno prelepim ili da pažljivo isečem taj list a da se ništa ne izgubi. obuhvaćeni i notni zapisi za šezdesetak pesama https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD Zvonimir „Zvonko“ Bogdan (rođen 5. januara 1942. u Somboru) je pevač narodne muzike. Pored toga što je poznat kao pevač, on je takođe i kompozitor, slikar, pesnik i džokej. Prepoznatljiv je i po svojim učtivim i džentlmenskim manirima. Njegove pesme nose mirise ravnice, prošlih dana, boemskog života, Dunava. One pevaju o ljubavi, konjima koji slobodno jure, ženama. Zvonko Bogdan peva originalne i tradicionalne pesme (naročito one vezane za Bunjevce) uz pratnju tamburaškog orkestra. Prvu autorsku pesmu „Svake noći tebi pevam“ snimio je 3. decembra 1968. godine. 45 godina rada obeležio je koncertom 24. novembra 2013. u Sava centru. Neke od njegovih najpoznatijih autorskih pesama su: Ej, salaši na severu Bačke Već odavno spremam svog mrkova Prošle su mnoge ljubavi Govori se da me varaš Kraj jezera jedna kuća mala Neko sasvim treći O tebi pevam najdraži grade Beše jedan čovek Jedan stari kontrabas Ljubav Ne mogu se setit` leta Ne vredi plakati Bunjevačko prelo Šta li radi moja ljubav Doći ću ti ko u staroj pismi Spušta se noć na ravni Srem

DETALJNIJE Meša Selimović je na stranicama ove knjige zabeležio sve pojedinosti koje su obeležile njegov život, a koje su ostale urezane duboko u njemu kao neizbrisivi tragovi jednog detinjstva, zavičaja, ratnih godina, književnog stvaralaštva i velikih prijateljstava. Iako o minulim godinama pripoveda sa određene vremenske distance, on uspeva da ih dočara tako živopisno – kao da sada iskrsavaju pred njegovim i našim očima. Kada čitalac dođe do poslednje stranice ove knjige shvatiće da je u borbi čoveka sa prolaznošću pobednik čovek – sve dok žive njegova sećanja. „Prva moja sjećanja vezana su za rodnu kuću, mada je to čudno, jer sam bio suviše mali da bih mogao nešto zapamtiti. Pa ipak mi u sjećanju nejasno stoji širok trijem i drveno stepenište što vodi na sprat, pamtim bunar u dvorištu i voćnjak iza kuće. Ali nisam siguran u svoje sjećanje, možda sam sve izmislio ili u sebi naknadno dogradio prebacujući buduće viđene slike u ranije vrijeme. Ali se potpuno sjećam velikog paunovog pera što ga nosi moj brat iz stare kuće u novu, dok ja, trogodišnjak, nosim majčinu posudicu za podvlačenje surme (crnilo za obrve). Ako mi je i ovo sjećanje brat sugerirao svojim pričanjem, onda je čudno što je tako živo, plastično, bogato detaljima, ubjedljivo po mome prisustvu. Ili su ta rana sjećanja složena, vanvremenska, sastavljena od mnogih sjećanja, svojih i tuđih, strukturirana u višeslojnu tvorevinu koja djeluje uvjerljivo bogatstvom stvarno doživljenih detalja, mada ne svih u jednom trenutku.“ Kategorija DOMAĆI KLASICI Autor Meša Selimović Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Pismo Latinica Povez Broš Godina 2018 Format 14,5x20,5 Strana 256

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Sećanja - Anđelko Krstić Izdavač: Dosije Godina izdanja: 2021 Broj strana: 174 Format: 20 cm Povez: Broširani Anđelko Krstić, ikao danas malo znan, za života je proglašavan za najvećeg živog romansijera naše zemlje. Mali je broj pisaca, posebno poznatijih, koji su ostavljajući ovakva svedočanstva o svom životu tako sveobuhvatno opisali društveni milje kao Anđelko Krstić prostor Stare Srbije svog vremena u ovoj književnoj autobiografiji. Sećanja Anđelka Krstića predstavljaju danas veliko i dragoceno autentično svedočanstvo o ne tako davnoj i teškoj prošlosti našeg naroda u Staroj Srbiji, kada je opasnost od Turaka i Arnauta vrebala sa svih strana, kada su od rane mladosti kretali u pečalbu i teškim radom, od cika zore do mrklog mraka, porodicama i zavičaju omogućavali golu egzistenciju. Sećanja Anđelka Krstića pisana su neposredno, sa željom da ih potomci dožive kao istinitu životnu priču učitelja, prosvetnog radnika, koji je sve učinio da svoj zavičaj prosveti i unapredi. On u Sećanjima teži da ličnim primerom jasno pokaže koliko je njegova vera u dolazak slobode u Staroj Srbiji bila nepokolebljiva i stamena. Ove zapise treba čitati kao potresnu i istinitu priču o teškom i hrabrom vremenu u najjužnijem delu Stare Srbije, ali i kao iskrenu ispovest učitelja, koji je dokazao da se humanost učiteljskog poziva može ostvariti i u najokrutnijim vremenima, samo ako se stalno imaju na umu nacija i narodno dobro. Anđelko Krstić (1871–1952) bio je pripovedač i dramski pisac. Bavio se značajnim prosvetnim, kulturnim i nacionalnim radom, zbog čega je tokom turske okupacije bio proganjan i zatvaran. U svojim delima opisivao je težak položaj pečalbara i kulučara i obespravljene raje. Krstićevo glavno delo je roman Trajan, a napisao je i nekoliko zbirki pripovedaka, dramu Zatočnici i zanimljivo memoarsko delo Sećanja.

POVRATAK GRIFONA: crtačka heuristička igra po modelu Luisa Karola Treći Simpozijum o sintezi umetnosti: Crtežom prema sintezi Izdavač: Kulturno-propagandni centar, Vrnjačka Banja Povez: mek Broj strana: 32 Ilustrovano. Format: 19 x 25,5 cm Pečatirana, vrlo dobro očuvana. Retko u ponudi. „Odavno već imam običaj da na dugim, zamornim sednicama, ne znajući ni sam zašto, na hartijicama, na pozivnicama, pa čak i na tramvajskim kartama, uporno crtam teratomorfne prikaze. Zahvaljujući navici da sa mnogo više pažnje čuvam male no velike crteže, najednom sam otkrio, kad sam pretresao stare kofere, čitave serije malih monstruma koji su mi poslužili kao početni materijal. Kada sam iz kofera počeo da vadim hartijice, da stare crteže uvećavam i da na osnovu njih pravim nova, ili bar relativno nova obličja, onda sam tek shvatio da svaka od tih spodoba, makar i kao umetnička tvorevina, mora imati neko svoje pretpostavljeno trajanje, mora imati svoju romansiranu biografiju. Zar bi nas životinje na srednjovekovnim građevinama Evrope, Indije, kod Kmera, ili bilo gde drugde, mogle toliko uzbuđivati kad ne bismo bili sigurni da iza svake od njih stoji bogat, svestran mitski životopis. I tako, sad dolazimo do samog središta pitanja: ako današnji čovek želi sa u svoje arhitektonske prostore vrati životinjske prilike, on mora, pre svega, uz njihove pojave da objasni i njihove prave „ličnosti“, ili da se odluči kako da ih u mašti izgradi.“ (Bogdan Bogdanović) (K-116)

Knjige su nove. Hilari Mantel rođena je 6. jula 1952. godine u Glosopu, u Velikoj Britaniji. Jedna je od najistaknutijih živih pisaca Velike Britanije. Autor je dvanaest romana, u kojima se, osim ličnim sećanjima, bavi i istorijskom fantastikom. Gotovo svaki roman ove spisateljice je nagrađen, a dva su ovenčana Men Buker nagradom: Vučje leglo i Leševe na videlo. Godine 2010. dobila je Nagradu Volter Skot, a 2012. književnu nagradu Kosta. Udata je za Džeralda Mekevana i nema dece. Format 14,5 x 20,5 cm Povez Mek Broj strana 576 Štampa Crno bela Opis: Ogledalo i svetlost, 1. deo, Hilari Mantel Maj 1536, Ana Bolen je mrtva. Henri VIII započinje brak sa svojom trećom kraljicom, Džejn Simor, a Tomas Kromvel, beznačajni sin kovača iz Patnija, postaje desna ruka svojeglavog kralja. Kromvel, čovek bez plemićkog porekla, ima viziju zemlje izmenjene društvenim i religioznim reformama. Da bi postigao taj cilj, može se osloniti samo na svoj bistar um i lukavstvo. Henrijevoj vladavini prete pobune i zavere, kao i ratovi, a Kromvelovi neprijatelji okupljaju se u senkama. Ipak, najveća opasnost dolazi sa samog vrha, jer malo ko može dugo da izdrži Henrijev okrutni, kapriciozni pogled. Mantelova trijumfalno priča priču o Tomasu Kromvelu, čoveku koji se iz siromaštva i nemaštine izborio za najmoćnije mesto u državi. Kroz njegov život ispreda priču o lovcima i lovini, borbi između prošlosti i budućnosti, kraljevskoj volji i viziji običnog čoveka, i nastanku moderne države iz konflikta, strasti i hrabrosti. „Mantelova je uzdigla istorijski roman na nivo umetnosti.“ – The Times „Jedan od naših najvećih književnih stilista i inovatora.“ – Star Tribune „Najveće ostvarenje u oblasti istorijske fikcije u poslednjih deset godina.“ – The New York Times Review of Books „Maestralno i toliko virtuozno da vam zastane dah.“ – The Financial Times Format 14,5 x 20,5 cm Povez Mek Broj strana 400 Štampa Crno bela Opis: Ogledalo i svetlost, 2. deo, Hilari Mantel Maj 1536, Ana Bolen je mrtva. Henri VIII započinje brak sa svojom trećom kraljicom, Džejn Simor, a Tomas Kromvel, beznačajni sin kovača iz Patnija, postaje desna ruka svojeglavog kralja. Kromvel, čovek bez plemićkog porekla, ima viziju zemlje izmenjene društvenim i religioznim reformama. Da bi postigao taj cilj, može se osloniti samo na svoj bistar um i lukavstvo. Henrijevoj vladavini prete pobune i zavere, kao i ratovi, a Kromvelovi neprijatelji okupljaju se u senkama. Ipak, najveća opasnost dolazi sa samog vrha, jer malo ko može dugo da izdrži Henrijev okrutni, kapriciozni pogled. Mantelova trijumfalno priča priču o Tomasu Kromvelu, čoveku koji se iz siromaštva i nemaštine izborio za najmoćnije mesto u državi. Kroz njegov život ispreda priču o lovcima i lovini, borbi između prošlosti i budućnosti, kraljevskoj volji i viziji običnog čoveka, i nastanku moderne države iz konflikta, strasti i hrabrosti. „Mantelova je uzdigla istorijski roman na nivo umetnosti.“ – The Times „Jedan od naših najvećih književnih stilista i inovatora.“ – Star Tribune „Najveće ostvarenje u oblasti istorijske fikcije u poslednjih deset godina.“ – The New York Times Review of Books „Maestralno i toliko virtuozno da vam zastane dah.“ – The Financial Times

Od autora bestselera Čovek po imenu Uve . Mala knjiga sa velikom porukom koja će dugo ostati u srcima čitalaca. Zar ovo nije najbolje od svih životnih doba, razmišlja jedan starac posmatrajući svog unuka, taj dečak je taman dovoljno veliki da razume kako svet funkcioniše, ali je i dalje dovoljno mlad da odbije da to prihvati. Deda i Noa sede na klupi i razgovaraju. Ispod klupe raste zumbul, a to je cveće koje je baka gajila u svojoj bašti. Deda i Noa mogu da razgovaraju o svemu. O životnim pitanjima, kako onim najbitnijim, tako i onim usputnim. Deda pokušava da se seti kako se zaljubio u baku i kako ju je izgubio. Još uvek može da je zamisli pored sebe i plaši se onog dana kada je se više neće sećati. Deda uviđa da se svet koji poznaje sada menja. Zato želi da ostane tu na klupi sa Noom, gde je miris zumbula i dalje jak. Ali uspomene je sve teže prizvati, pa su deda i Noa sada primorani da nauče kako da urade ono najteže: da se rastanu. Onako kako to samo on ume, Fredrik Bakman ovde daje nežan prikaz borbe starog čoveka da zadrži svoje najdraže uspomene, kao i načina na koji njegova sudbina utiče na njegove najbliže. „Pisana sa razumevanjem i saosećanjem, ova divna priča podseća nas na to da su svakodnevne sitnice često naše najveće blago.“ f ictionofile.wordpress.com Format:13x18 cm Broj strana: 90 Pismo: Latinica Povez: Mek

BOGIĆ RISIMOVIĆ RISIM Dvojezicno izdanje: Srpski/Engleski Izdavač: Umetnička galerija Nadežda Petrović, Čačak Godina izdanja: 2002. Broj strana: 180 Povez: tvrd Format: 30cm Ilustrovano Stanje kao na slici. Dobro očuvana. Korice malo zagrebane, listovi blago talasasti, izuzev toga u dobrom stanju Bogić Risimović Risim (Čačak, Kraljevina SHS, 14. mart 1926 — Beograd, SFRJ, 7. oktobar 1986) bio je srpski slikar. Rođen u Čačku, 14. marta 1926. godine, gde je završio osnovno i srednje obrazovanje. Visoko školstvo je nastavio na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, gde je 1949. godine diplomirao u klasi profesora Mihaila Petrova i Đorđa Andrejevića-Kuna. Pored slikarstva bavio se filmskom scenografijom, ilustracijama u dnevnim novinama, listovima, časopisima i knjigama, pisao poeziju[1] i tekstove o umetnosti. Bio je profesor crtanja na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Izlagao je na velikom broju samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nekoliko najvažnijih nagrada za umetnost i kulturu, kao i društvenih priznanja. Risimova dela inspirisana su u velikoj meri umetnošću krajputaša. Umro je 7. oktobra 1986. u Beogradu. Spomen zbirka Pošto je njegova porodica Skupštini opštine Čačak poklonila 40 slika, nekoliko stotina crteža, skica, ilustracija, literarnu zaostavštinu i arhivsku građu sa namerom da to kao celina bude osnova za legat, zbirka je formirana 1992. godine. Stručni poslovi su povereni Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović“ koja je u svom fondu već posedovala 16 Risimovih slika, koje sa novodobijenim omogućavaju dosta dobar pregled stvaralaštva ovog značajnog srpskog slikara. Za potrebe čuvanja i izlaganja zbirke rekonstruisana je stara kuća u Gospodar Jovanovoj 11, koja se kao izložbeni prostor pod nazivom Galerija Risim koristi i za druge programe. Slike i crteži iz zbirke povremeno se izlažu ne samo u tom prostoru nego i u drugim sredinama.

Sombor na dlanu : stručna monografija RETKA monografija ,bio je mali tiraz -A4 FORMAT -162 STRANICE -KVALITETAN MASNI PAPIR 2006 godina vrlo dobro ocuvana ,imaju samo pecati neke firme Sombor na dlanu : stručna monografija je knjiga o Somboru grupe autora Lazara Lazića, Milana Stepanovića, Jovana Romelića, Saše Kocošev, Jasne Jovanov, Vladimira Stojanovića, Dragoslava Pavića i Kristine Košić, objavljena 2006. godine u izdanju Prirodno-matematičkog fakulteta, Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo iz Novog Sada.[1] [2][3] O knjizi Sombor na dlanu : stručna monografija je izdanje u ediciji `Vojvodina - kultura, turizam i održivi razvoj` Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo PMF-a iz Novog Sada, koje je pored ove objavio u istoj ediciji još i Vojvodina - naučno-popularna monografija, Kulturna dobra u turističkoj ponudi Vojvodine, Zaštićena prirodna dobra i ekoturizma Vojvodine i Novi Sad na dlanu.[2] Knjiga ima karakter stručne monografije koja o Somboru daje, pored opštih, i informacije koje ističu specifičnosti i atraktivnosti grada. Knjiga je namenjena široj čitalačkoj publici, kako onima koji prvi put upoznaju ovaj grad, tako i onima koji ga dobro poznaju. Na jednom mestu se nalazi sveobuhvatni podsetnik sa aspekta geografske sredine, istorije, poznatih ličnosti, značajnih objekata i pojava koje su se vekovima stvarale u Somboru.[2] Knjigu čini devet poglavlja koje potpisuju različiti autori: Geografski položaj - Lazar Lazić Prirodne odlike - Lazar Lazić, Dragoslav Pavić i Vladimir Stojanović Istorija i razvoj - Milan Stepanović Stanovništvo - Saša Kicošev Staro gradsko jezgro - Milan Stepanović Ovo poglavlje donosi tekstove: Pašina kula, Crkva Svetog velikomučenika Georgija, Gradska kuća, Crkva Svetog trojstva, Franjevački samostan, Kapela Svetog Ivana Nepomuka, Krušperova kuća, Grašalkovićeva palata, Crkva Svetog Jovana Preteče, Županija, Turnerobva kuća, Hotel, Gradski muzej, Kuća Palanačkih,Somborska štedionica, Pozorište, Srpska čitaonica, Mađarska čitaonica, Gimnazija, Arterski bunar, Preparandija, Crkva Svetog Stjepana kralja i Karmelićanski manastir, Kronić-palata Škostvo - Milan Stepanović Sombor i njegovi umetnici -Jasna Jovanov Turizam - Kristina Košić (veliki beli ormar)

Autor: Dragan Stojković Povez: broširani Format: 21 cm Br. strana: 432 Posle izbora neki do sada prezauzeti političari i funkcioneri imaće vremena na pretek da listajući stare brojeve `Hronike` potraže odgovor na mnoga pitanja koja će ih posle izbora ostaviti u čudu. Izbor tekstova u ovoj knjizi upravo želi da pomogne u rasvetljavanju uzroka za ovakav obrt. Kako su počinioci raznih nedela, počinjenih do 2000. godine, pre svega zloupotrebe vlasti uzurpacijom zakona i para poreskih obveznika prošli nekažnjeno, ko im je to i kako omogućio... (`Honika` broj 91/ 20. decembar 2003.) DOSIJE ZEMUN predstavlja pokušaj da se izborom tekstova objavljenih u lokalnim novinama `Hronika za Zemun` pomogne u traženju odgovora na pitanje: Kako se dogodilo da Demokratska opozicija Srbije (DOS) koja je na izborima u septembru 2000. godine u Skupštini opštine Zemun osvojila 61. od 70 odborničkih mesta, na sledećim izborima 2004. godine dobije manje od polovine mandata i omogući povratak Srpske radikalne stranke na vlast? Tokom punih pet godina, izlazeći dvonedeljno, a poslednja četiri meseca i nedeljno, u 92 broja, u `Hronici` je objavljen veliki broj tekstova kojima je zabeležen život u Zemunu iz svih mogućih uglova. Izbor tekstova u ovoj knjizi je samo mali deo raznovrsne gra|e za rekonstrukciju istorijskog perioda koji nije samo formalno raskršće izme|u dva milenijuma. Za Srbiju je period 1999 - 2003. izuzetno značajan i tek predstoje istraživanja o tome šta nam se to dogodilo. To je bio period smene jednog političkog režima i početak transformacije društva u skladu sa zahtevima vremena. Period dramatičan, od ratnih trauma, masovnih narodnih protesta, velikih nadanja, radosti i optimizma pobednika, do atentata na premijera Zorana in|ića i povratka na političku scenu snaga za koje se smatralo da su smeštene u prošlost.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. U Edenu, na Istoku – Izabrane drame II - Borislav Pekić Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2014 Broj strana: 327 Format: 20 cm Povez: Broširani „Pozorišni čin je, zapravo, tajna vaskrsenja. Kad su moji komadi u pitanju on se, imajući i funkciju hitne pomoći, podudara sa veštačkim disanjem koje beznadežnom utopljeniku vraća vitalitet. Pišem i dalje drame, imajući to u vidu.“ Borislav Pekić Iako po obimu značajno manji od romanesknog, Pekićev dramski opus zauzima po važnosti i književnom kvalitetu značajno mesto u celokupnom delu ovog pisca. Ne samo u pogledu dominantnih i opsesivnih tema koje se neminovno „produžavaju“ iz romana ka dramama već i u pogledu kreativne žanrovske polivalentnosti jer mnogi likovi iz Pekićeve proze dobijaju nove/stare živote u dramama. U kontekstu dela ovog pisca roman i drama stoje naporedo, postoje simultano, dopunjujući i obogaćujući večne Pekićeve teme: sudbinu pojedinca i naroda, cincarsku vekovnu odiseju, totalitarizam i egzistencijalni istorijski sarkazam, velike sudbine malih ljudi i male živote u velikim nacionalnim sunovratima… Sve ono što je Pekića učinilo jednim od najvećih pisaca dvadesetog veka oživelo je u imaginativnoj i dramaturškoj sferi pozorišta. Ali ne da bi strasnu piščevu metaforu učinilo konačnom ili mogućom u još jednom kreativnom mediju, nego da bi se upravo dokazalo i pokazalo koliko su strast i kvalitet književnog teksta svuda i uvek prepoznatljivi. Prvi put ekskluzivna kolekcija celokupnog književnog opusa Borislava Pekića.

DETALJNIJE Drama U Edenu, na Istoku doživela je pet postavki i na desetine izvođenja u poslednjih 40 godina. „Pozorišni čin je, zapravo, tajna vaskrsenja. Kad su moji komadi u pitanju on se, imajući i funkciju hitne pomoći, podudara sa veštačkim disanjem koje beznadežnom utopljeniku vraća vitalitet. Pišem i dalje drame, imajući to u vidu.“ Borislav Pekić Iako po obimu značajno manji od romanesknog, Pekićev dramski opus zauzima po važnosti i književnom kvalitetu značajno mesto u celokupnom delu ovog pisca. Ne samo u pogledu dominantnih i opsesivnih tema koje se neminovno „produžavaju“ iz romana ka dramama već i u pogledu kreativne žanrovske polivalentnosti jer mnogi likovi iz Pekićeve proze dobijaju nove/stare živote u dramama. U kontekstu dela ovog pisca roman i drama stoje naporedo, postoje simultano, dopunjujući i obogaćujući večne Pekićeve teme: sudbinu pojedinca i naroda, cincarsku vekovnu odiseju, totalitarizam i egzistencijalni istorijski sarkazam, velike sudbine malih ljudi i male živote u velikim nacionalnim sunovratima... Sve ono što je Pekića učinilo jednim od najvećih pisaca dvadesetog veka oživelo je u imaginativnoj i dramaturškoj sferi pozorišta. Ali ne da bi strasnu piščevu metaforu učinilo konačnom ili mogućom u još jednom kreativnom mediju, nego da bi se upravo dokazalo i pokazalo koliko su strast i kvalitet književnog teksta svuda i uvek prepoznatljivi. Prvi put ekskluzivna kolekcija celokupnog književnog opusa Borislava Pekića. Format: 13x20 cm Broj strana: 328 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 24. jul 2014. ISBN: 978-86-521-1337-8

Izuzetna priča o putovanju do najdaljih dometa ljudskog srca. Ajra Levinson je u nevolji. Star devedeset jednu godinu, slabog zdravlja i sam na svetu, zatekao se na pustom nasipu posle saobraćajne nesreće. Teško povređen, bori se da ostane pri svesti dok mu se prikazuje magloviti lik – najednom pored sebe vidi svoju voljenu suprugu Rut, od čije je smrti proteklo devet godina. Ajra zna da Rut nikako ne može biti pored njega u kolima, ali se grčevito hvata za njene reči i svoje uspomene, i ponovo proživljava tuge i radosti koje su obeležile njihov brak. Nekoliko kilometara dalje, dok prisustvuje rodeu, studentkinja Sofija Danko doživeće veliku promenu u životu. Oporavljajući se od nedavnog raskida s momkom, upoznaje mladog kauboja Luka, koji ima malo zajedničkog s povlašćenim mladićima kakve Sofija sreće u školi. Luk je uvodi u svet gde se na kocku stavlja mnogo: opstanak i uspeh, propast i priznanje – čak i život i smrt. Dok se između nje i Luka rađa ljubav, Sofija zamišlja budućnost veoma različitu od njenih dotadašnjih planova, budućnost koju Luk može da ostvari… ukoliko je najpre ne uništi njegova tajna. Ajra i Rut. Sofija i Luk. Dva para koja imaju malo toga zajedničkog i koje razdvajaju godine i iskustvo. Njihovi životi će se ipak ispreplesti s neočekivanom žestinom podsećajući sve nas da nas čak i najteže odluke mogu povesti na neverovatna putovanja – dalje od beznađa, dalje od smrti, do najdaljih dometa ljudskog srca. Format: 13x20 cm Broj strana: 440 Pismo: Latinica Povez: Mek

MLADOST NJEGOŠEVA Autor: Jovan Angelus Izdavač: Jugoreklam, Ljubljana ; Beograd Godina izdanja: 1982. Broj strana: 42 Pismo: latinica Povez: Tvrd Veliki format. Stanje kao na slici. Dobro očuvana za ovu starost, korice iskrzane i lepljene, unutrašnjost u dobrom stanju, ima posvetu i pečat na prvoj strani. Bogato ilustrovana knjiga o mladosti Njegoša i njegovom životu. Petar II Petrović Njegoš (1/13. novembar 1813 — 19/31. oktobar 1851) bio je srpski pravoslavni vladika crnogorski i brdski i poglavar (stare) Crne Gore i Brda od 1830. do 1851. godine. Jedan je od najvećih srpskih pjesnika i filozofa. Rođen je u selu Njeguši, blizu Cetinja, obrazovao se u nekoliko manastira u Crnoj Gori i postao je duhovni i svjetovni vođa Crne Gore nakon smrti svog strica Petra I. Pošto je uklonio sve početne unutrašnje protivnike svojoj vladavini, skoncentrisao se na ujedinjavanje crnogorskih plemena i uspostavljanje centralizovane države. Uveo je redovne poreze i niz novih zakona da zamijene one koje su njegovi prethodnici uveli mnogo prije njega. Uvođenje poreza se pokazalo vrlo nepopularnim među crnogorskim plemenima i zbog toga je tokom njegove vladavine izbilo nekoliko buna. Njegoševa vladavina je takođe obilježena stalnim političkim i vojnim sukobom sa Osmanskim carstvom i njegovim pokušajima da proširi teritoriju Crne Gore uz dobijanje bezuslovnog priznanja od Visoke porte. Zalagao se za oslobođenje i ujedinjenje svih Srba i bio je spreman da se odrekne svojih svjetovnih vlasti zarad ujedinjenja sa Srbijom. Njegoš je poštovan kao pjesnik i filozof, a najpoznatiji je po svojoj epskoj poemi „Gorski vijenac“, koja se smatra za remek-djelo srpske i južnoslovenske književnosti. Druga njegova važna djela su „Luča mikrokozma“, „Ogledalo srpsko“ i „Lažni car Šćepan Mali“. Sahranjen je u maloj kapeli na Lovćenu, koju su srušili Austrougari u Prvom svjetskom ratu. Njegovi ostaci su premješteni u Cetinjski manastir, a potom u obnovljenu kapelu 1925. godine. Kapela je uz podršku jugoslovenske vlade 1974. zamenjena Meštrovićevim mauzolejom. Petar II Petrović Njegoš je na nivou Mitropolije Crnogorsko-primorske kanonizovan, i uvedn u red svetitelja kao Sveti Mitropolit Petar Drugi Lovćenski Tajnovidac. Na nivou Mitropolije crnogorsko-primorske, 19. maj je ustanovljen kao datum praznovanja Svetog Mitropolita Petra Drugi Lovćenskog Tajnovidca kao svetitelja.

Beograd 2005. Tvrd povez, bogato ilustrovano, tekst uporedo na srpskom, engleskom i nemačkom jeziku, veliki format (24×34 cm), 206 strana. Knjiga je odlično očuvana. U Zemun dolaze oni koji vole malo staro, malo sporo, malo široko, malo malo, malo uzbrdo — nizbrdo, pa niz reku (pa uz nju), oni koji vole ušuškano i malo tesno, intimno, ali — pardon! — kulturno i, posebno, oni koji vole od svega toga (i još koje čega) pomalo, i malo više. Zemunci, pak, sve to (i još mnogo toga, što baš ne može da stane u reči) vole mnogo. I zato, verovatno, nikad ne odlaze iz Zemuna. Čak ni kada odu. A šta je zapravo Zemun, teško da iko može da opiše. Ipak, svako ko ga voli, složiće se da je više od grada — Zemun je atmosfera! To je mutni, vlažni, duboki miris Dunava i njegovih obala u rano proleće, za prvih iole toplijih dana i večeri (posebno večeri, kada se nebom pretapa prolećna i zimska svetlost); miris koji je toliko širok da se čini da ga pluća šetača po Keju, uz svu radost prvih nežnih lisnih izdanaka na drveću kraj reke, prosto neće moći da prime; miris koji u sećanje dovlači slike brodova i šajki koji su vekovima ranije pristajali u luku i donosili brodare, mornare i trgovce sa raznih strana i blago mnogo, u „srebrobogati” Zemun; prolećni miris plodne i obećavajuće vlage koja ne taži, već podstiče žeđ za životom. Zemun je pogled, mahom sa Gardoša i ka Gardošu u jesen odmaklu, ali ne i poznu, u neki zlatni dan, koji je prethodno oprala kiša. Dodirujući opeke Kule ili oštrinu ostatka bedema oko nje, damar potresa trk keltskih i rimskih vojnika, galop turske i austrijske konjice, otekuju zveket kopalja i sablji, puščani i topovski plotuni, struje vekovi, a pogled osvaja pitominu krovova kuća pod bregom i oštrinu crkvenih tornjeva, širinu Dunava i uzanost uličica, rumenilo gradskog parka i Ratnog ostrva i urbano sivilo XX veka. I pucaju vidici. I mnogo smo jaki. Ali možda u isto vreme, samo sa druge strane, neki zamišljeni alas ponovo gleda svoj Zemun. Dunav ga njija... I cela slika pred njim je tako mala. Ceo grad izgleda kao jedno ostrvce, čupavo od krovova i krošnji, čvrsto zauzdano najvišim bregom i Kulom na vrhu. I riba koju izvadi iz vode veća je od nje, kad je podigne naspram. I pita se opet — kud stade sve to tu, i vreme, i vekovi, i narodi, i vere, ijezici, i običaji, i stihovi, i tuge, i radosti...I čisto mu dođe da nekako zagrli to malo pred sobom. A lepo, najlepše... I poželi — i sam mali — da se što pre vrati tamo, zauzimajući svoje mesto.

ZVEZDOBROJCI : PUPIN TESLA MILANKOVIĆ Mek povez - format: 16x17cm,333strane, ilustrovano, izdavač: AGAPE KNJIGA - Beograd Za decu skupljeno blago - odlomci o odrastanju iz biografija Milankovića, Tesle i Pupina koje je priređivač Aleksandra Ninković-Tašić začinila njihovim citatima, a slikar Milan Tucović slikama i crtežima. Zvezdobroj je stara srpska reč koja se mogla čuti u Vranju i njegovoj okolini. Znači nadareno dete – ono koje gleda u zvezde. Mesto s pogledom ka zvezdama je ono mesto sa kog su svi briljantni umovi srpske nauke krenuli da se penju lestvicama znanja. Posmatrajući tokom vedrih noći zvezdani svod, nisu razvijali samo svoj um, već i ličnost. Postajali su dobri ljudi. U njoj žive priče o tri dečaka: Mihajlu Pupinu, Nikoli Tesli i Milutinu Milankoviću. Ovo su komadići priča koje su sami zapisali kada su postali veliki. Kada su učinili ovaj svet boljim mestom, ostavljajući zapis o svojim superherojima i o svom detinjstvu, kao o najvećoj snazi koja ih je vodila kroz život. Predlažem da upašete omiljenu misao Mihajla Pupina: Gde je volja, tu je i umeće, da zagrizete jednu od dve namirnice koje je Nikola Tesla svaki dan jeo, ili jabuku ili celer, i da pronađete pesmu koju je Milutin Milanković najviše voleo: `Marko Kraljević i Musa Kesedžija`, i da vam budu blizu. Tako naoružani možete krenuti u otkrivanje i saznanje. Na uzbudljiv put koji su nam zvezdama osvetlili Mihajlo, Nikola i Milutin. Aleksandra Ninković-Tašić Mihajlo Pupin kaže da ni Nikola Tesla ni on ne bi postigli ništa u životu da kao dečaci nisu bili zagledani u večno, zvezdano nebo nad sobom. Ali, dodaje: „U gradovima su zvezde male i daleko su, ne mogu se dohvatiti.“ I zato ističe da moramo zamoliti prirodu za pomoć. Ovo je čarobna knjiga, od koje se postaje bolji i veći. Svaka reč u njoj je istinita i svaka je napisana da pomogne mladom čoveku da pronađe pravi put. Zbog toga ću vam reći da je ona zlatni putokaz. Važi za svako doba, mami osmeh i radost svakog srca, ali postaje čarobna samo u rukama deteta.

57929) PRIJATELJ JERMENIN , Andrej Makin , Laguna Beograd 2022 , drama Dobitnik Gonkurove nagrade. Autor savremenog klasika Francusko zaveštanje. U ovom književnom dragulju Andrej Makin otkriva nezaboravnu epizodu iz svoje rane mladosti. Trinaestogodišnji pripovedač živi u sirotištu u Sibiru u doba slabljenja sovjetskog režima. U školskom dvorištu brani Vardana, koji je zbog svoje prostodušnosti, zrelosti i krhkosti savršena meta siledžija. Ispratiće Vardana kući, u kvart poznat kao „Đavolov kraj“, u kojem žive nekadašnji zatvorenici, ostareli pustolovi, zalutali beskućnici koji su „u čitavoj svojoj biografiji imali samo geografiju svojih lutanja“. Tamo ga dočekuje mala i neupadljiva kolonija Jermena, koje spaja zajednička sudbina: nastanili su se u tom kraju u nadi da će dočekati oslobođenje iz zatvora svojih bližnjih, optuženih za antisovjetsku zaveru i separatizam. Iz tog miljea se izdvajaju upečatljivi likovi: Vardanova majka Šamiram, njegova sestra Đulizar za kojom mnogi čeznu, lepa poput kavkaske princeze, i stari mudrac Sarven. Narator postaje zaštitnik mladom Jermeninu Vardanu, koji pati od smrtonosne bolesti. I sam narator će se naći u velikoj neprilici, tokom epizode kopanja tunela zarad dečje igre, za koju su režimski ljudi posumnjali da predstavlja pomoć pokušaju bekstva iz zatvora. U svetlosti dvostruke čežnje – Jermena za njihovom rodnom zemljom i pripovedača za prijateljem iz mladosti – ovaj roman odzvanja snagom velikog klasika. „Roman pun ljudskosti koja se danas sve više gubi. Izuzetno dirljivo.“ – France-Inter „Neobično topao roman.“ – Le Monde „Klasično napisan, roman Prijatelj Jermenin pogađa samu suštinu stvari.“ – Le Figaro NOVO , mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 165 strana

Evropi, koja ga još nije svesna, donosim plod nove jeseni, novu poruku duha, simfoniju Indije, koja nosi ime Ramakrišne. Moguće je pokazati (i svakako ćemo pokaziti) da je ova simfonija, poput simfonija klasičnih majstora, sazdana od stotina različitih muzičkih elemenata, koji izviru iz prošlosti. Ali suverena ličnost, koja u sebi sažima različitost ovih elemenata, oblikujući ih u veličanstven sklad, uvek je ta koja svojim imenom obeležava delo, premda ono u sebi nosi rad generacija. A svojim pobedničkim znakom on obeležava novu eru. Čovek, čiji lik ovde oživljavam, sažimao je u sebi dve hiljade godina duhovnog života trista miliona ljudi. Iako je od njegove smrti prošlo trideset godina,* njegov duh pokreće savremenu Indiju. On nije bio delatni junak kao Gandi, ni umetnički ili misaoni genije kao Gete ili Tagore. On je bio neupadljiv seoski bramin iz Bengala, čiji je spoljni život bio određen uskim, nepomućenim okvirom, neuznemiren političkim i društvenim zbivanjima njegovog vremena.** Ali njegov unutrašnji život je obuhvatao celokupno mnoštvo ljudi i bogova. Bio je to deo samog izvora energije, božanske Šakti, o kojoj su pevali Viđjapati,*** stari pesnik Mitile, i Ramprasad iz Bengala. Malo je ljudi koji se vraćaju izvoru. Neupadljivi seljak iz Bengala je, slušajući poruku svog srca, otkrio put do unutrašnjeg mora. I tu se našao, sjedinjen s njime, noseći tako reči upanišada:**** “Ja sam iskonskiji od bogova sjajnih. Ja sam u Biću prvorođeni. Ja sam žila kucavica besmrtnosti.” Moja je želja da otkucaje te arterije prinesem uhu groznicom zahvaćene, nemirnim snom nošene Evrope. Želim da njene usne ovlažim krvlju besmrtnosti. Romen Rolan 1928. * U pedesetoj godini, 1886. Njegov veliki učenik Vivekananda umro je 1902. u tridesetdevetoj godini. Nikada ne treba zaboraviti koliko nas malo vremena deli od njihovih života. Gledali smo isto sunce, i isto nas je vreme rodilo.) Prevodilac: Branka Zdravković Broj strana: 296 Pismo: Latinica Godina izdanja: 2021 Povez: Tvrd Format: 14 X 21 cm