SRPSKA ISTORIJA 1-14 LUX BIBLIOFILSKI PRIMERCI Kapitalna izdanja srpske istorije, diplomatije, pomenik znamenitih Srba, lux oprema, štampano krajem XIX veka, fototipsko izdanje, veliki enciklopedijski format, tvrd povez, obeleživač za stranice, zlatotisak, ćirilica. Knjige su izvaneredno očuvane, čiste, uredne, neke nisu čak ni prelistane, očuvanost perfektna. KAPITALNO IZDANJE U RELATIVNO MALOM TIRAŽU! DRAGOCENE KNJIGE ZA IZUČAVANJE SRPSKE ISTORIJE I KULTURE! Komplet sadrži 14 knjiga, sa sledećim naslovima i autorima: 01. Lazar Arsenijević Bata Laka ISTORIJA SRPSKOG USTANKA I 02. Lazar Arsenijević Bata Laka ISTORIJA SRPSKOG USTANKA II 03. Jovan Ristić DIPLOMATSKA ISTORIJA SRBIJE Knjiga I 04. Jovan Ristić DIPLOMATSKA ISTORIJA SRBIJE Knjiga II 05. Milan Đ. Milićević POMENIK ZNAMENITIH LJUDI 06. Milan Đ. Milićević DODATAK POMENIKU Od 1888. 07. Dr Mih. Gavrilović MILOŠ OBRENOVIĆ Knjiga I 08. Dr Mih. Gavrilović MILOŠ OBRENOVIĆ Knjiga II 09. Dr Mih. Gavrilović MILOŠ OBRENOVIĆ Knjiga III 10. Dr Jovan Erdeljanović STARA CRNA GORA 11. Dr Jovan Erdeljanović KUČI BRATONOŽIĆI PIPERI 12. Konstantin Jireček ISTORIJA SRBA Politička istorija do 1537. godine, Knjiga I 13. K. Jireček i J. Radonić ISTORIJA SRBA Kulturna istorija, Knjiga II 14. Dragiša Lapčević ISTORIJA SOCIJALIZMA U SRBIJI

novo nekorišćeno pogledati slike 2001 nova knjiga retko u ponudi kvalitetna štampa Ilustrovano Veliki format Petojezicno izdanje Radoslavljevo jevanđelje je rukopis Jevanđelja iz 1429. godine, koji je urađen po zahtevu srpskoga kneza Radoslava. Čuva se u Ruskoj narodnoj biblioteci u Sankt Peterburgu. U starom srpskom rukopisnom nasleđu malo je spomenika koji svojim ostacima mogu da svedoče o jednoj eri, vrednosti i lepoti kodeksa i rukopisa, kao što je to slučaj sa 12 sačuvanih listova Radoslavljevog jevanđelja, čiji se original čuva u rukopisnoj zbirci Ruske nacionalne biblioteke u Sankt Peterburgu. Ovih 12 listova predstavlja deo monumentalnog rukopisnog četvorojevanđelja nastalog u Srbiji krajem treće decenije 15. veka, kao i svedočanstvo o vrednosti i lepoti celog kodeksa. Na njima se nalaze autorski portreti jevanđelista, početak Jovanovog jevanđelja i obiman zapis prepisivača koji, osim književne i dokumentarne vrednosti, pruža i izvesne podatke o nastanku same knjige. Rukopis je u stručnoj literaturi bio poznat pod raznim nazivima: Radoslavljevo jevanđelje - po slikaru, Lenjingradsko srpsko jevanđelje - po mestu gde se čuva, Jevanđelje duhovnika Visariona - po naručiocu, Četvorojevanđelje Inoka iz Dalše - po pisaru. Na osnovu ovog srednjevekovnog rukopisa Radosavljevog jevanđelja (čuvanog u Rusiji do Oktobarske revolucije), Dragorad Dragičević, književnik i novinar je 2014. godine napisao roman `Inok i despot“ koji obrađuje temu prepisivanja i prevođenja knjiga, koju je bio preduzeo srpski despot Stefan Lazarević u prvoj četvrtini XV veka. stoglav beogradsko cetvorojevandjelje rujansko stare srpske knjige krmcija nomokanon oktoih

Feliks Kanic SRBIJA ZEMLJA I STANOVNIŠTVO I i II - Od Rimskog doba do kraja XIX veka - Srpska književna zadruga Beograd, 1985. godine, tvrd povez, zlatotisak, lux oprema, veći format, ilustrovano, ćirilica. Knjige su nove, u ORIGINAL KUTIJI. SRPSKA ISTORIJA Feliks Filip Emanuel Kanic (1829 — 1904), austrougarski putopisac, arheolog i etnolog i jedan od najvećih poznavalaca jugoistočne Evrope. Bio je kraljevski ugarski savetnik i vitez austrijskog ordena Franje Josifa, nosilac medalje za nauku i umetnost, nosilac srpskog Takovskog ordena i ordena Svetog Save i počasni član Kraljevske saksonske akademije nauka. Rođen u Budimpešti, u bogatoj jevrejskoj porodici, studirao je umetnost u Beču, a od 1858. godine putovao je po južnoslovenskim krajevima - Dalmaciji, Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji, Bugarskoj, Bosni i Makedoniji. Posebno je pažljivo beležio arheološke i geografske podatke i pravio dobre ilustracije arhitektonskih ostataka, crkava, ljudi itd. Putujući, postao je etnolog južnih Slovena. Evropi su njegovi radovi bili zanimljivi, jer su prikazivali malo poznate krajeve. U svojim delima opisivao je objekte troslojno: prvo je opisivao lokaciju, zatim davao istorijski aspekt, dok je treći deo sadržao podatke o trenutnom stanju. Ostali su zabeleženi njegovi putopisi po Levču: `Nesumnjivo je da političko-administrativna podela Srbije pati od velikih nedostataka, i dugo je postojala namera da se ona zameni celishodnijom. Međutim, stare okružne i sreske celine su se učvrstile u svesti naroda, pa bi promene mogla da sprovede samo jedna popularna vlada umirno vreme. U ovom slučaju, uostalom, čini se mnogo na tome da Levčani lakše gutaju svoju gorku pilulu. Dobili su bolji put do sreskog centra Jagodine. Taj put prolazi južno od Lukara, kod čije se mehane naišlo na neke stare (rimske?) zidine, i kod Dragocveta izlazi na kragujevački put. Radikalska vlada je izišla u susret želji Rekovčana; danas je kao srez uspostavljen stari Levač, izuzev onog dela oko Trstenika, a sedište sreza je Rekovac, sa 1280 stanovnika u 217 domova.`

Veliki format, tvrd povez sa omotom druga i treca knjiga su nekoriscene a prvi tom sam samo ja procitao SRPSKA HRONIKA NA SVETSKIM VERIGAMA Broj strana: 1826 Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. ; ; Šta je Catena mundi? ; ; Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. ; ; Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji. ; ; Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića, vladike Nikolaja Velimirovića i mnogih drugih…. Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. ; ; U „Kateni“ piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. ; ; Ko je tvorac Catene mundi? ; ; KijukPredrag Dragić Kijuk, tvorac Catene mundi, bio je i ostao remetnik: borio se protiv zaborava, a za trajne vrednosti, neodvojive od uspravnog stajanja pred Bogom i ljudima. U Kembridžovom enciklopedijskom izdanju (Cambridge, England) „2.000 intelektualaca u 21. veku”dobio je odrednicu na urednički poziv. Internacionalni biografski centar (St. Thomas Place, England) proglasio ga je 2010. godine za jednog od 100 slobodnih mislilaca u svetu. ; ; Bio je jedan od osnivača „Fonda istine“ (Beograd), Svetskog sabora Srba (Hajdelberg), Crkveno-narodnog sabora (Prizren), „Centra za hrišćanske studije“ (Beograd), udruženja intelektualaca „Srpska nacionalna svest“ (Niš) i izdavačke kuće „Euro Epistel“ (Ašafenbrug). Sva ova udruženja borila su se za istinu o Srbima u doba kada je ta istina, po nalozima Imperije, bila zabranjena, i kada je Vol strit zaratio protiv Kosovskog zaveta. Inicirao je i bio jedan od autora deklaracije na pet jezika („Slovo o srpskom jeziku“, 1998), koja je tražila hitnu obnovu srbistike umesto štetočinske serbokroatistike. Pokrenuo je i uređivao biblioteke – „Srpska dijaspora“ i „Srpska porodična biblioteka“. ; ; ; Enciklopedija Catena mundi nastajala je godinama u Kijukovoj radnoj sobi. Konačno, 1992. godine, ukazala se prilika da se ovako maestralno delo objavi. ; ; Iako je enciklopedija trebalo da predstavlja temelj nove srpske društvene, intelektualne i naučne svesti, ona nije u dovoljnoj meri pronikla u javno mnjenje, niti je doživela ozbiljniju promociju i put do čitalaca. Naime, čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio preostali tiraž, koji nije unapred prodat u pretplati, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. ; ; ; Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih mapa, daje odgovore na sledeća pitanja: ; ; -Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju? ; -Šta je istina o Slovenima na Mediteranu? ; -Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate? ; -Ko je tvorac jugoslovenske ideje? ; -Da li su Hrvati konvertiti? ; -Da li Amerika ima kompleks stare Evrope? ; -Zašto Albanci kriju istinu o svojoj pravoj postojbini? ; -Zašto istorija prećutkuje srpsku državu u Tesaliji i Srbe na Peloponezu? ; -Gde su živeli Srbi, prema starim kartama? ; -Gde su sve u 17. veku naseljeni Srbi u Sloveniji? ; -Šta je vatikanska ideologija? ; -Kako se Vatikan odnosio prema srpskom pitanju? ; -Ko prećutkuje da je vinčansko pismo najstarije pismo na svetu? ; -Da li će se stvoriti nova Alpe-Adria-Nemačka? ; -Zašto karte nazivaju Bosnu i Hercegovinu vojvodstvom Svetog Save? ; -Gde je sakrivena arhiva o masakru nad Srbima? ; -Šta je istina o povijesnom pravu Hrvata? ; -Ko su i šta su u stvari bili oficiri NDH? ; -Da li je ostvariva ideja podunavske federacije? ; -Zašto je baron Sarkotić početak uspona NDH? ; -Gde su dečija stratišta u „Svetoj Hrvatskoj“? ; -Šta je istina o Srbima u Habzburškoj monarhiji? ; -Ko je odgovoran za podelu Srpske Crkve? ; -Da li su ustaše porušile 500 ili više srpskih crkava? ; -Zašto Rimokatolička crkva krije istinu o konkordatu sa Hitlerom? ; -Gde je arheološko blago Starčeva, Vinče, Banjice? ; -Je li Balkan kolevka svetske civilizacije? ; -Šta su Srbi dali mediteranskoj kulturi? ; -Otkud srpski knezovi na ostrvu Samos? ; -Kada je srpski istoričar napisao prvu hrvatsku istoriju? ; -Zašto NDH i HDZ imaju slične planove? ; -Čemu nas uče Kvaternik, Starčević i Pavelić? ; -Kako su nestali Srbi katolici? ; -Ko je federalizovao Drugu Jugoslaviju? ; -Da li se sudbina Srbije kroji za stolom velikih sila? ; ; Po Kijuku, ovo je „prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“, „prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“; ona „prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“… ; ; To je, istovremeno, i „prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim stradanjima i nametnutim politikama“, bez koje se, po Kijuku, ostaje u „paklenom rezervatu antislovenske ideologije“, a sa kojom se saznaje da naša „skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“. Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „satanizovanju naroda koji je „jugoslovensku ideju“ platio krvlju“. Po Kijuku, knjiga Catena mundi je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „dostojanstvom istine“. Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca. ; ; O tekstovima zbornika ; ; Knjiga je riznica izuzetnih, i u vreme ono, a i danas, često prikrivenih tekstova o istorijskoj sudbini Srba. Ona se bavila skrivenom istorijom drevnog srpstva i Slovenstva, u tekstovima poput onog M. Gimbutasa o vinčanskom, kao najstarijem, pismu, ili onom, V. Rudeljeva, o istoriji etničkog imena Srba i Hrvata. Radivoje Pešić bavio se autohtonošću Slovena na Balkanu, a Srboljub Živanović antropološkim dokazima slovenskih drevnosti na ovom prostoru. Tu su bili i prilozi Crnjanskog i Petrovića o našim toponimima u Engleskoj, koji potiču iz drevnosti srpsko-keltske. ; ; srpska-oaza-u-italijiKijuk je, kao i Vladika Nikolaj, znao da smo drevnog porekla; nedavno je ruski genetičar Kljosov, modelom praćenja jednog genetskog markera, pokazao da svi Indoevropljani potiču sa Balkana, sa teritorije današnje Srbije, uključujući i Staru Srbiju –Kosmet i Makedoniju (a teza o Srbima na Peloponezu, istaknuta u „Kateni“, dokazana je, ponovo, knjigom, izašlom i kod nas, Grka Dimitrija Petalasa, koji daje reči slovenskog porekla u svom peloponeskom zavičaju, i tvrdi da je tamošnje stanovništvo slovenskog porekla, što grčka država od 19. veka sistematski poriče, menjajući toponime, hidronime i grcizirajući imena.) ; ; „Katena“ se, takođe, bavila, i to više nego ozbiljno, stavovima naših neprijatelja prema srpskom nacionalnom pitanju: Kijuk je objavio i Kvaternikov tekst o Hrvatima, tekst Ante Pavelića o konvertitskom narodu, stvorenom od Vatikana i Beča, kome je pripadao, kao i najvažnije stavove Ante Starčevića. U knjizi je i nezaobilazan tekst Artura Evansa o Srbima, Hrvatima i evropskoj politici, kao i tekstovi episkopa Nikodima Milaša, Jovana Olbine, Sime Simića i drugih o prekrštavanju srpskog naroda… ; ; Nezaobilazne su analize porekla Albanaca iz pera Hrvata Šuflaja i članak Vladana Đorđevića o albanskom pitanju i odnosu evropskih sila prema njemu. Veliki deo knjige bavio se središtem „hrišćanstva bez Hrista“, Vatikanom, i njegovom srboubilačkom politikom, kao i najbolje čuvanom tajnom Vatikana, Nezavisnom Državom Hrvatskom i Jasenovcem i drugim logorima i jamama kojima se, po ko zna koji put, dokazivalo da je u pravu bio Dostojevski kada je pisao da je rimokatolicizam gori od ateizma jer nameće izopačeni Hristov lik. Srbi u Sloveniji, Srbi u Hrvatskoj, Srbi u Bosni i Hercegovini, Srbi u Vojvodini i na Kosovu i u Metohiji, Srbi u Makedoniji – sve je to bila tema „Katene“. ; ; Naravno, Kijuk je želeo da osvetli i zločinačku politiku Komunističke partije prema srpstvu – objavio je niz ogleda na tu temu, među kojima se isticao tekst Koste Čavoškog o KPJ i srpskom pitanju. U1