Bora Radovanović Grčki SENKE PROŠLOSTI zapisi o starom Velikom Gradištu Veliko Gradište, 1998. Udžbenički format, 295 strana. Na kraju knjige je žuti trag od ranijeg kontakta sa vodom, listovi spolja malo uprljani, na predlistu je posveta i zalepljena vizit karta, sem toga je knjiga očuvana. Veliko Gradište

ČETRDESET PRVA ustanak naroda Jugoslavije , grupa autora , Mlado pokoljenje Beograd 1961, istorijski pregled ustaničih aktivnosti pod vođstvom KPJ u svim delovima Jugoslavije, hronologija ustanka, veliki enciklopedijski format, tvrd povez, n , unutrašnjost kompletna, čista i očuvana, latinica,ilustrovano,935 strana POSVETA NA PREDLISTU MALO SELOTEPA NA PRVE DVE STRANE POGLEDAJTE I OSTALE STARE I RETKE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 PFC

Anri de Tuluz-Lotrek (24. novembar 1864 – 9. septembar 1901) bio je francuski slikar. Anri Mari Rejmon de Tuluz-Lotrek Monfa je rođen u Albiju, Tarn u francuskom regionu Središnji Pirineji. Poticao je iz stare aristokratske familije, sa mnogo uvaženih predaka koji su se u prošlosti družili i sa samim kraljevima. Bio je sin grofa Alfonsa i grofice Adele de Tuluz-Lotrek. Lotrek nije bio impresionista. Impresionisti su uticali na njega ali njegov stil su više naglašene boje (više je naginjao ekspresionizmu) a važnost je više pridavao crtežu i liniji. I na njega, kao i na slikare tog vremena je uticao japanizam. Uticaj japanskih estampi (plošan prostor i uticaj linije) najbolje možemo videti na njegovim litografskim radovima tj plakatima koji su najavljivali razne prestave, kabaree, koje su prikazivale razne reklame, najavljivale razne događaje ... Izdavački zavod JUGOSLAVIJA 1968. Uvodni tekst Daglas Kuper, tekst uz reprodukcije Živko Brković. Korice-karton,Veliki format 32 x 26,5 cm. 43 stranice, 15 reprodukcija u punom koloru, uradjene tako da se mogu uramiti. odlično očuvana

57350) BIJELI OVRATNIK Američke srednje klase , C. Wright Mills , Naprijed Zagreb 1979 , sociologija ; sadržaj : I.DIO 1. Svijet malog poduzetnika 2. Transformacija vlasništva 3. Retorika konkurencije, II. DIO 4. Nova srednja klasa 5. Rukovodeći demijurg 6. Stare profesije i nove struke 7. Inkorporirana inteligencija 8. Velika trgovina 9. Divovski ured III. DIO 10. Rad 11. Panika zbog statusa 12. Uspjeh, IV. DIO 13. Nova srednja klasa 14. Sindikalizam bijelih ovratnika 15. Politika pozadine, tvrd povez, format 14,5 x 22,5 cm , latinica, 324 strane

Beograd 2007. Tvrd povez, ilustrovano, veliki format (21×26 cm), 169 strana. Knjiga je odlično očuvana Ova knjiga je nastala bez pretenzija da bude naučnoistorijsko delo. Osnovna namera je da se spase śto se još može spasiti od zaborava, jer je ostalo veoma malo onih koji mogu svedočiti o životu Jevreja u Zemunu u periodu izmedu dva svetska rata i do teranja u logore Jasenovac i Stara Gradiška 27. jula 1942. Knjiga je zamišljena kao hronika koja polazi od do sada sakupljene i objavljene istorijske grade. Prvi, istorijski deo o naseljavanju Jevreja jeste kompilacija istorijske grade koja je bila dostupna autoru. I taj deo knjige bi mogao biti dopunjen i proširen, ukoliko se u arhivama nadu još neki spisi o zemunskim Jevrejima, iako se autoru čini da je ta istraživanja vrlo temeljito i sveobuhvatno izvršio dr Slavko Gavrilović... Najveća pažnja i prostor posvećeni su periodu izmedu dva svetska rata, zatim vremenu okupacije i progona, a znatno manje posleratnom periodu. Ove delove hronike bilo je moguće napisati zahvaljujući ličnim uspomenama autora i isrcpnim izjavama malog broja preživelih zemunskih Jevreja. Njihova imena se nalaze na kraju knjige. Poglavlje o cionističkom pokretu u Zemunu oslanja se u manjem obimu na oskudne pisane materijale. Veći deo je pisan na osnovu sećanja i videnja autora i prema nekim izjavama preživelih. Nažalost, nije bilo moguće ustrojiti potpuni spisak članova `Hašomer hacaira`, a potpuno nedostaje spisak podmlatka ove organizacije. Iz te generacije nema preživelih, dakle, nema onih koji bi mogli da o tome pruže podatke.

FILOZOFIJA RENESANSE - Vladimir Filipović I odabrani tekstovo filozofa Autor: Vladimir Filipović Izdavač: MH, Zagreb Godina izdanja: 1956. Broj strana: 197 Povez: tvrd Format: 20x14 Stanje kao na slici. Dobro očuvana za ovu starost. Korice malo iskrzane, listovi požuteli i imaju fleke sa stane od starosti (pogledajte slike), izuzev toga u dobrom stanju. Naziv renesansna filozofija naučnici u oblasti intelektualne istorije koriste za označavanje misaonih ostvarenja o periodu Evropske istorije između 1355. i 1650. godine (datumi se pomeraju idući prema centralnoj i severnoj Evropi i oblastima kao što su Španska Amerika, Indija, Japan, i Kina pod evropskim uticajem). Ona se stoga preklapa s kasnosrednjovekovnom filozofijom, na koju su u četrnaestom i petnaestom veku uticale značajne ličnosti, kao što su Albert Veliki, Toma Akvinski, Vilijam Okamski i Marsilije Padovanski, i ranom modernom filozofijom, koja konvencionalno počinje sa Reneom Dekartom i njegovom publikacijom „Rasprava o metodi” iz 1637. godine Filozofi obično razdvajaju period s manjom granularnošću, prelazeći iz srednjovekovne u rano modernu filozofiju, pod pretpostavkom da se vekovima nije desio radikalni pomak u perspektivi pre Dekarta. Intelekturalni istoričari, pored ideja, uzimaju u obzir i faktore kao što su izvori, pristupi, publika, jezik i književni žanrovi. Ovaj članak analizira i promene u kontekstu i sadržaju renesansne filozofije i njen izvanredan kontinuitet sa prošlošću.

Autor: GA Broj strana: 228 Format: A-5 Povez: Mek Biblioteka: Mala istorijska biblioteka Oblast: Istorija Kratka istorija Rusije Sadržaj: ISTORIJSKI PREGLED. PRVOBITNO DRUŠTVO STARI NARODI I DRŽAVE U RANO GVOZDENO DOBA ISTOČNI SLOVENI STARORUSKA DRŽAVA. STARORUSKE KNEŽEVINE. NOVGORODSKA REPUBLIKA SREDNjOVEKOVNA RUSKA DRŽAVA OD 13. DO 15. VEKA U GEOPOLITIČKOM PROSTORU ISTOČNE EVROPE RUSKE KNEŽEVINE OD DRUGE POLOVINE 13. DO SREDINE 15. VEKA RUSKA DRŽAVA OD DRUGE POLOVINE 15. DO KRAJA 16. VEKA RUSIJA OD KRAJA 16. DO KRAJA 17. VEKA RUSIJAU 18. VEKU RUSIJA U PRVOJ POLOVINI 19. VEKA RUSIJA U DRUGOJ POLOVINI 19. VEKA RUSIJA KRAJEM 19. I POČETKOM 20. VEKA REVOLUCIJA 1905-1907. GODINE RUSIJA U OČI PRVOG SVETSKOG RATA RUSIJA U PRVOM SVETSKOM RATU FEBRUARSKA REVOLUCIJA 1917. OD FEBRUARA PREMA OKTOBRU OKTOBARSKA REVOLUCIJA 1917. IZLAZAK RUSIJE IZ PRVOG SVETSKOG RATA. GRAĐANSKI RAT OSNIVANjE SSSR INDUSTRIJALIZACIJA. KOLEKTIVIZACIJA SSSR TRIDESETIH GODINA. IZGRADNjA SOCIJALISTIČKOG SISTEMA. MASOVNE REPRESIJE SSSR U DRUGOM SVETSKOM RATU. VELIKI OTADžBINSKI RAT SSSR OD 1945. DO 1953. GODINE SSSR OD 1953. DO 1964. GODINE SSSR OD 1964. DO 1985. GODINE SSSR OD 1985. DO 1991. OD “PERESTROJKE” KA RASPADU SSSR RUSKA FEDERACIJA (decembar 1991-1998)

Sveti Sava Princ monah Bane Kerac Sibin Slavković Dvanaesti vek na Balkanu bio je sve drugo samo ne period mira. Nije mogla da se sastavi ni godina a da Vizantinci sa juga ili Ugri sa severa nisu pokusali da osvoje drzavu srpskih zupana ili da je koriste kao bojno polje za svoje razmirice. Izmedju ceica i nakovnja, Srbi su uporno odrzavali svoju, kakvu-takvu, samostalnost. Sto oruzjem, sto pregovorima, uspevali su da otklone opasnosti koje su ih vrebale sa svakom promenom vladara u susednim drzavama. Ali, ni Srbija nije bila imuna na dinasticke borbe. Potomci velikog zupana Vukana iscrpljivali su zemlju svojim isterivanjem prava na vlast. To je dovelo do toga da su srpske zemlje (Raska, Zahumlje, Travunija i Zeta) ostajale vazali Vizantije, bez izgleda da se oslobode ropskih obaveza. Posto zupan Tihomir, naslednik velikog zupana Dese, nije pokazivao ambicije da izbavi zemlju iz okova Vizantijskog carstva, mladi Stefan Nemanja je po povratku iz Duklje, u kojoj je proveo mladost, silom preuzeo titulu i vodjstvo nad Srbima. Neustrasiv i obrazovan, vodio je uspesne bitke i prosirio svoju drzavu. Ognjem i macem, ali i uz diplomatsku poniznost kada je situacija to zahtevala, Stefan Nemanja vratio je Srbiji polozaj najjace drzave u sredistu Balkana… Nemanja i Ana su u svojim poznim godinama izrodili jos troje dece. Prvi se rodio Rastko, 1174. godine (prema nekim izvorima, 1169) u mestu Dezeva, kraj stare prestonice Rasa, u blizini danasnjeg Novog Pazara. Mali Rastko naprecac je postao dvorski mezimac. Po prirodi veseo, bistar i radoznao, mali princ provodio je bezbrizno detinjstvo u drzstvu dvorjana koji su se utrkivali ko ce mu pre ugoditi. Ni dolazak dve sestrice, cija imena isotrija, nazalost, nije upamtila, nije umanjio beskrajnu ljubav koju su Rastku davali svi, a pre svega, njegovi otac i majka… Format:29x20 cm. Broj strana: 69 Izdavač i godina izdanja: Zmaj 2005.g. Tvrd povez Stanje odlično L.1.O.1.P.1

Silver Bowls from the Late Middle Ages in Serbia Средњовековни накит и предмети и драгоцености рађени за потребе цркве и духовног живота чине основу сачуваног старог српског златарства. У оквиру свих великих прегледа, публикација и изложби посвећених овој теми, сребрне чаше су увек налазиле своје место као примери сусрета различитих уметничких утицаја и мотива. Студија посвећена искључиво сребрним чашама позног средњег века у Србији настала је из потребе да се јасније издвоји и нагласи ова драгоцена целина, као сачувани сегмент профаног златарства на нашем тлу. Њихова специфична форма плиће зделице кружног пресека проистекла је из античких киликса и фијала. У античким временима, пре свега у периоду римске доминације на подручју данашње Србије, развијена је систематична експлоатација рудника сребра, које је обрађивано и коришћено како за ковање новца тако и за израду луксузних употребних предмета. Са даљњим усавршавањем рударства у средњем веку српска држава је створила основу за снажан економски напредак, развој производње и трговине сребром, у којој су живу улогу играли трговци са јадранског Приморја, понајвише Дубровчани. Од племенитих метала најцењеније и највише тражено било је тзв. гламско сребро, које је у себи садржало одређен проценат злата. Оно се у великој мери експлоатисало у највећем руднику средњовековне Србије, једном од највећих на Балкану оног времена, великом трговачком центру читаве регије, чувеном Новом Брду на Косову. Исти рударски центри били су и жива средишта занатске производње где су пристизали и радили како домаћи тако и страни мајстори. Средњовековни владари, богата српска властела, имућни трговци наручивали су и куповали чаше од сребра, којима се наздрављало и из којих се испијало вино у нарочитим приликама и свечаностима. Али ова њихова основна функција није била и најважнија: скупоцене чаше представљале су слику статуса, меру личног богатства, предмет даровања у јавном и приватном животу. Натписи који су сачувани на неким чашама, како оним из XIV тако и оним потоњим из XVI, XVII века, обично су помињали име власника и јасну намену чаше да се из ње пије у славу и уз помоћ Божију. Нажалост, број сачуваних чаша од племенитих метала из времена највећег успона српске државе сасвим је мали. Подаци и документи о депозитима драгоцености средњовековних великаша, које су склањане у Дубровник, сведоче о постојању великог броја округлих сребрних чаша. Депоноване су и склањане на сигурна места као залог за преживљавање несигурне будућности. Подаци из архива, као и сачувани примерци чаша и у Србији и ван ње, дозвољавају нам да претпоставимо величину њихове продукције у XIV и XV веку. Чаше од сребра представљале су мали универзум уметничких стилова, мотива и симбола – од складних античких форми, мотива винове лозе, Дионисових пантера, хришћанских јелена и птица, преко готичких розета, застрашујућих звери и митских бића средњовековља – до виртуозних орнамената, бескрајних лозица и геометријских арабески. У вековима и историјским околностима које никако нису постајале лакше, променљиви уметнички квалитети нису сваку чашу учинили непроцењивом, али је сваку чашу сребро учинило драгоценом. Отоманска освајања и потпуно другачије животне околности учинили су их скромнијим, мање личним а више посветним и декоративним. Користиле су се за различите потребе, њима се подизала слава светитељу, заштитнику храма и породице, поклањале су се црквама и манастирима у спомен и за душу драгих особа, коришћене су за разне потребе у свакодневици људи. Њихов пун живот, по нашем мишљењу, престао је онога тренутка када су изгубиле функцију чаше и постале само декоративно сећање на њих. Велики број чаша на овој изложби први пут ће бити представљен нашој јавности. Надамо се да ће понуђено истраживање бити од користи свима који ће се упустити у даљње изучавање чаша од сребра, како ових публикованих тако и оних чије ћемо постојање засигурно тек открити. ✰Izdavač: Muzej primenjene umetnosti, 2010. ✰Povez: kartonski sa klapnama, 269 strana, tiraž 600 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, bogato ilustrovana, na kvalitetnom sjajnom papiru, veliki format (29cm.), malo uvijena, bez pratećeg CD-a, težina 1250 grama **

Autor: Zenon Kosidovski Izdavač: Srpska književna zadruga Broj strana: 530 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 21 cm Zenon Kosidovski: `Moje knjige obično se svrstavaju u kategoriju naučno-popularne literature. Ne podcenjujući nikako tu korisnu oblast, moram priznati da moje ambicije sežu dalje. Možda san u zabludi, ali sebe smatram piscem koji je za umetničku građu jednostavno izabrao naučna dostignuća. Oduševljavaju me otkrića, ali još više sam pronalazač kao čovek, njegov trud, njegov napor i dramatičan događaj na putu do istine, njegovi uspesi koje često postiže po cenu zdravlja i života. Šta, naime, može biti zanosnije od tog dugog niza tihih istraživača, genijalnih i plemenitih čudaka ili nesebičnih avanturista žednih znanja, koji su uprkos svemu rušili predrasudu za predrasudom i puštali sve više svetlosti u naše zamračene glave. Njihovo stradalništvo i njihovi trijumfi - to su valjda najčudesnije literarne teme. U strahotama, kojih nas istorija nije poštedela i ne Štedi nas, oni su u suštini jedina afirmacija i opravdanje našeg ovozemaljskog života. Parafrazirajući Stendala, moglo bi se reći da bi čovečanstvo bez znanja bilo kao brod bez balasta prepušten neobuzdanoj vodenoj stihiji. Ako sam pisao o sudbinama drevnih kultura, onda sam to uvek činio tražeći upravo tu afirmaciju života, tu dragocenu osnovu ljudskog napretka koja se probija kroz burne periode ratova, strahota i mraka. Tražio sam čoveka koji je obimajući se okovima iskonskih nagona i sujeverja ipak, išao napred ka svetlim horizontima bitisanja, Praćenje njegovog lutanja punog rizika, kroz ere, epohe i stoleća - to je upravo tema mojih knjiga. Naime, nema uzbudljivije epopeje od hoda ljudskog roda od pećinskog čoveka do pronalazača atoma i tajni kosmosa. U toj perspektivi deo od velikog značaja čini upravo Stari zavet. On je hiljadama vlakana protkao našu kulturu, pod njegovim uticajima obrazovala se naša pokoljenja, naš jezik i naši običaji. A ipak kako smo malo upoznati sa njegovim sadržajem. Starije pokoljenje pamti izvođene fragmente, dok današnji naraštaj odgajan u laičkom duhu, valjda ništa ne zna o Bibliji. Stari prevodi, pa čak i neki savremeni, svojim arhaičnim jezikom ne podstiču prosečnog čoveka na čitanje, a ljude racionalnih uverenja odbija mišljenje da je to sakralna knjiga, puna mitova i ritualnih propisa. Međutim, zahvaljujući nauci izvršen je proces reevaluacije Bibiije kao svetovnog dokumenta koji sadrži veliku količinu istorijskih podataka. Počeci sistematskih istraživanja u toj oblasti, izuzimajući ranije sporadične pokušaje, događaju se polovinom XIX veka. Ali u relativno kratkom periodu, za nepunih sto godina, kako su se samo desile temeljne, revolucionarne promene u našim pogledima na Bibliju.` `Tražeći zalutalo jare u jednoj od mnogobrojnih pećina, jedan mali dečak pronašao je velike glinene ćupove pune nekih tajanstvenih svitaka. Kako je kasnije utvrđeno, bile su to druge trake od ovčije kože, ispisane arhaičnim znacima hebrejskog pisma. Prava vrednost tih otkrića u početku nije bila poznata...` Pažljivo koncipirana knjiga koja nam donosi osam poglavlja uvek interesantnih i poučnih priča i legendi. U svakom poglavlju dati su prvo kratki opisi likova i događaja, a zatim sledi tumačenje autora koje podstiče i osvetljava stvari koje se čine jasne ali nikad nisu do kraja. Knjiga je u odličnom stanju. Sadrži crno-bele fotografije. Na drugoj slici prikazan deo sadržaja.

RLG 1 28137) DNEVNIK APOKALIPSE Pravoslavna čitanka o poslednjim vremenima , grupa autora, Romanov Beograd 2010 , priredio Vladimir Dimitrijević , Što se više približavamo kraju sveta, to se mnogima sve više čini da kraja sveta neće, niti može biti. Došli su, kako reče Apostol, rugači koji žive po svojim željama, i koji se izruguju činjenici da ovakav svet, sve više ogrezao u zlu, ne može da postoji u sadašnjem stanju (2.Petr.3,1-10). Zato je ova knjiga tu da nas razbudi i da nam pomogne, da se ne izgubimo, da se ne igramo pravoslavlja, da ne utonemo u zaborav sebe i svoje duše. Sadržaj UVODNO SLOVO, 9 MALA KNJIGA O VELIKOJ MRŽNJI Mržnja prema Hristu i obnova paganizma, 15 O antihristu i duhu njegovom, 21 Stradanja Hristova, 27 `Da Vinčijev kod` i antihrišćanstvo za mase, 50 ZAPISI STAROG APOKALIPTIČARA Susret sa potonjim vremenima, 85 Kratka povest o antihristu, 87 Vladika Danilo i protestantski apokalipticizam, 113 `Kroz oganj apokalipse`, 118 O dolasku antihrista i drugom doalsku Hrista, 121 Monah Vasilije:Razmišljanja smirenog srca, 130 Crkva Hristova u vreme antihrista, 134 Pad pravoslavnih monarhija - početak kraja, 147 Predskazanje Sv. Serafima Sarovskog o budućnosti Rusije, 152 Krvava godišnjica i Sveti Jovan Kronštatski, 154 Komunizam i nacizam - dva oblika političke magije, 160 Sistem 666 je stigao, 165 Tajne bezakonja, 171 Znaci srpskom narodu, 173 NEBO I ZEMLJA ĆE PROĆI Uništavanje hrišćanske crkve u Etiopiji, 178 O okultnom genocidu, 182 Strategija zla, 196 Rusija i obova carstva, 202 Sekte i apokalipsa, 225 KROZ OGANJ APOKALIPSE Šengenska zona, 232 Zver apokalipse, 239 Žig novog poretka, 247 Jerusalimski hram kao znamenje vremena, 253 Carska vlast i smisao otpadije, 256 O stanju poslednjih hrišćana, 268 Požari u hramovima, 276 GLOBALIZAM I TOTALITARNA KONTROLA Hristos i globalizacija, 283 Šengenski sporazum i elktronske legitimacije - prihvatiti ili se odreći, 287 Apokalipsi treba budžetsko finansiranje, 293 Saopštenje Svetog sinoda Ruske Pravoslavne Crkve povodom elektronske indetifikacije ljudi, 304 Poslanica Sv. Sinoda Ukrajinske Pravoslavne Crkve, 307 Za život bez žiga, 311 BIH pod okom `Velikog brata`, 318 O klimi i ljudima, 328 Episkop Danilo Krstić:Ne strahujemo od smaka sveta, 332 mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , ćirilica, 335 strana , datum i potpis na unutrašnjoj strani leđne korice

ĐORĐE KRSTIĆ - Miodrag Kolarić Izdavač: SANU Beograd Godina izdanja: 1977. Povez: tvrd sa zaštitnim omotom Broj strana: 108 Pismo: ćirilica Format: 28cm Ilustrovano. Stanje kao na slici. Očuvana dobro. Zaštitni omot iskrzan i ima fleke, jedan list odvojen od bloka, izizev toga u dobrom stanju. Đorđe Krstić (Stara Kanjiža, 19. april 1851—Beograd, 30. oktobar 1907), bio je srpski slikar. Uz Paju Jovanovića i Uroša Predića smatra se za najznačajnijeg srpskog slikara realizma. Đorđe Krstić je rođen u Staroj Kanjiži 1851. godine gde završava osnovnu školu. Gimnaziju je započeo u Sremskim Karlovcima a četiri razreda nastavio u Beogradu. Prešao je zatim na beogradsku Bogosloviju, kao blagodejanac mitropolita Mihaila. Tu se Krstić vezao za crkveno slikarstvo. Posle dve godine, bogoslova Krstića šalje kralj Milan Obrenović u Nemačku da studira slikarstvo. Proveo je u Minhenu osam godina školujući se kao kraljev pitomac. Završio je Likovnu akademiju u Minhenu, gde je i ostao do 1883. godine. Tu su nastala njegova prva dela pod uticajem nemačkog realizma: Utopljenica, Anatom, Pisac jevanđelja. Učio se u Minhenu kod Ota Sajca, Levca i drugih profesora. Boravio je izvesno vreme i u Rimu. Od 1888. godine pa do smrti radio je u Beogradu kao nastavnik crtanja u gimnaziji. Od 1883. godine živeo je u Srbiji i tu su nastale idilične slike: Pejzaž sa Kosova polja, Iz okoline Čačka, Iz Leskovca, Studenica, Žiča, itd. Naslikao je i više ikonostasa, od kojih posebnu pažnju zaslužuju onaj u Čurugu i u niškoj Sabornoj crkvi. U ikonopis je uneo novi, minhenski način rada, upotrebivši mrke boje i primenivši problem svetlosti i senke, sa težnjom da postigne što plastičniji izraz, pokaže što jače efekte. Čuruški rad je `kruna` njegovog rada, izveden po njegovoj zamisli da su sve ikone povezane u jedinstvenu vizuelnu celinu. Slikar Marko Murat je bio pozvan 1897. godine (od strane Čuružana) da kao stručnjak iznese svoje mišljenje o Čuruškom ikonostasu. Kolega je bio zadivljen i primećuje da je reč o veštaku i velikom slikaru koji sa malo detalja dubokim umjetničkim osjećajem, obraća našu pažnju na ono što treba. Niški ikonostas nije završio (1884—1891) jer su njegove slike smatrane isuviše profanim, posebno slika „Smrt kneza Lazara”, koja nikada nije postavljena na ikonostas. U požaru 12. oktobra 2001. godine izgoreo je Saborni hram u Nišu, a sa njime i ovaj vredni ikonostas sa jedanaest ikona Đorđa Krstića. Njegove ikone krase samo četiri pravoslavne bogomolje. Prvi ikonostas je uradio za hram u Adžibegovcu (Starom Selu; 1883-1885), pa osim Niša, još 1894. godine u Lozoviku, te na kraju u rodnom kraju Čurugu (1895—1897). Među njegovim najboljim delima su: Anatom, pejzaž Babakaj, Alaska vrata, Sveti Sava blagosilja decu, Smrt kneza Lazara. Dana 30. januara 1884. godine postao je član Srpskog učenog društva, a 1892. počasni član Srpske kraljevske akademije. Krstić je nailazio na nerazumevanje i osuđivanje zbog svog osobenog manira u crkvenom slikarstvu. Steva Todorović je od velikog prijatelja postao veliki protivnik i oponent; njihov sukob je podigao veliku `prašinu` u javnosti, ustalasao javno mnjenje, doveo do vrednosnog i estetskog preispitivanja tadašnjeg umetničkog trenutka. Umro je u Beogradu 17/30. oktobar 1907. godine. Sahranjen je na Novom groblju, umetničko društvo Lada je 1940. pokrenulo inicijativu da bude prenesen u Aleju velikana. Po njemu je nazvana jedna osnovna škola u Beogradu.