ERNEST HEMINGVEJ STARAC I MORE NOLIT BEOGRAD 2 O O 8 POPULARNI KLASICI Broš Latinica 97 stranica NEKORIŠĆENO NEOTVORENO EKSTRA !!!!!!!!!!!!!!!! DB64

ERNEST HEMINGVEJ STARAC I MORE SVJETLOST SARAJEVO 1988 BIBLIOTEKA IZABRANIH DELA Prevod MAKS ERENRAJH-OSTOJIĆ LJILJANA CIKOTA ............................................................ BILJEŠKA O PISCU Latinica Tvrde korice 1O6 strana NEKORIŠĆENO ODLIČNO GARANCIJA Ekstra !!!!!!!!!!!!!1

Prečnik tanjira je 27,5 cm. Ima kukicu za kačenje. Delf (Holandija) je poznat po proizvodnji delfware-a, posuđa od glazirane keramike, slične porcelanu, plavo-bele boje. Proizvodnja vaza, tanjira i ukrasnih pločica započela je u 17. veku.

Ernest Hemingvej - Starac i more, Duga, Beograd 1952 godine Mek povez. U dobrom stanju. 96 strana H/PD/3V

СУНЦЕ СЕ ПОНОВО РАЂА + СТАРАЦ И МОРЕ ОМЛАДИНА БЕОГРАД 1954 ПЛЕЈАДА Књига 2 Пажња !!! ... На другом предлисту дивна и љубавно-рођенданска посвета `за вечиту успомену само својој драгој вољеној и слаткој...`` једној 19-годишњој девојци из Зрењанина од `њеног заувек само њеног до гроба`, Ваце! Ретко и прелепо ********* (Михајло Грушић) Амблем, насловни лист и опрему урадио знаменити српски графичар, руског порекла, МИХ. С. ПЕТРОВ Цртеж лика Е. Хемингвеја !!!!! Ћирилица Тврде корице 423 странице КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК, 1954

ERNEST HEMINGVEJ - Imati i nemati, starac i more- 272 strane (ima podvlacenja obicnom olovkom) - Zbogom oruzje- 344 strane - Sunce se ponovo radja- 254 strane Tvrd povez, 1967 godina, Izdavac: Matica Srpska Knjige ocuvane SS

Novo, nečitano, nema posvete. 90 klasičnih romana za ljude u žurbi - Henrik Lange Godina izdanja: 2021 Broj strana: 187 Povez: Mek Ovo je knjiga o najboljim knjigama na svetu. U četiri ilustracije i uz pomoć kratkog, domišljatog teksta, pruža vam presek svake klasične knjige koju bi trebalo da ste pročitali. Nešto kao koncentrat romana.Knjiga koja predstavlja preseke 90 klasičnih romana kao što su: Da Vinčijev kod, Starac i more, Zločin i kazna, Ime ruže, Majstor i Margarita, Alhemičar, Stranac, Sto godina samoće...

"Ovo je knjiga o najboljim knjigama na svetu. U četiri ilustracije i uz pomoć kratkog, domišljatog teksta, pruža vam presek svake klasične knjige koju bi trebalo da ste pročitali. Nešto kao koncentrat romana. Knjiga koja predstavlja preseke 90 klasičnih romana kao što su: Da Vinčijev kod, Starac i more, Zločin i kazna, Ime ruže, Majstor i Margarita, Alhemičar, Stranac, Sto godina samoće..." Naslov: 90 KLASIČNIH ROMANA za ljude u žurbi Izdavač: Miba books Strana: 190 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21x14 cm Godina izdanja: 2021 ISBN: 9788660260736

Autor: Ernest HemingvejErnest Hemingvej (1899 – 1961) jedan je od najcenjenijih američkih književnika XX veka. Pored pisanja, bavio se novinarstvom i bio izveštač u nekoliko ratova, što mu je pružilo izobilje građe za romane. Svrstava se u takozvanu „izgubljenu generaciju“ pisaca koji su stvarali između dva svetska rata. Postao je prepoznatljiv po svom književnom izrazu, tzv. žurnalističkom stilu, u kom je negovao sažetost i konciznost. Bio je strastveni lovac, pasionirani svetski putnik i veoma predan pisac, a prva dela objavio je u Parizu, sredinom dvadesetih godina XX veka. Za svoj rad dobio je najznačajnije nagrade i priznanja, od kojih se svakako ističu Pulicerova nagrada za roman Starac i more 1952. i Nobelova nagrada za književnost 1954. Ostala značajnija dela su mu: Sunce se ponovo rađa, Zbogom oružje, Snegovi Kilimandžara. Život je okončao samoubistvom iz lovačke puške u malom američkom gradu Kečumu.

Ernest Hemingvej i njegova poslednja muza. „Saga o željama, uspesima i preprekama tokom poslednjih produktivnih godina velikog pisca.“ The Times U jesen 1948. Hemingvej i njegova četvrta supruga putovali su prvi put u Veneciju. Poznatom piscu je ostalo godinu dana do pedesetog rođendana a nije objavio nijedan roman skoro čitavu deceniju. U lovu na patke upoznao je Adrijanu Ivančić, upečatljivu Venecijanku tek izašlu iz školske klupe. Hemingvej će iskoristiti Adrijanu kao model za Renatu u romanu Preko reke pa u šumu i nastaviće da je posećuje u Veneciji. Kada su Ivančići, na njegov poziv, otišli na Kubu, Adrijana je prisustvovala rađanju romana Starac i more, posle koje je Hemingvej dobio Nobelovu nagradu. Bila je njegova poslednja muza, i za to će platiti svoju cenu. „Jedna od najiščašenijih i najskandaloznijih ljubavnih priča u svim književnim biografijama koju Di Robilant rekonstruiše s upečatljivom preciznošću. Fino detaljna freska poslednje etape Hemingvejevog života.“ Il Piccolo „Sugestivna i zavodljiva priča o ljubavi i smrti... U vatrenim pismima Adrijani Hemingvej je pokazao svoju izuzetno strastvenu, velikodušnu i kontradiktornu prirodu.“ La Stampa Naslov: Jesen u Veneciji Izdavač: Laguna Strana: 320 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2019 ISBN: 978-86-521-3400-7

Predrag Mihajlović Cile, Slobodan Lazarević STARAC IZ MANDIĆA Jefimija, Kragujevac, 1999. 79 ilustrovanih strana, 24x24- četvrtasti format, tvrd povez. Pejzaži, portreti, aktovi, prizori svakodnevnog života na fotografijama Predraga – Cileta Mihajlovića tragaju za odgovorom na pitanje: Može li i koliko fotografija biti buntovni izraz stvaralačke slobode, iznenađenja, suočavanja s dramom ljudskog života? U jednom, sada već davnom razgovoru, Mihajlović će fotografiju odrediti ne kao medij koji ponavlja stvarnost, već kreativni koncept koji prevashodno zauzima stav, suprotstavljajući se duhu konformizma, gotovog obrasca, kič egzistencije. Tako shvaćena fotografija ne može biti plod slučaja­ nego koncept, napor da se udahne jedna nova dimenzij­a našem pogledu koji još ne poseduje saznanje o tome koliko fotografija može biti teška umetnost. Jednom prilikom, dok smo radili na projektu ”Starac iz Mandića” – knjizi o stoletnom hrastu, zapisu u Malim Krčmarima, selu nadomak Kragujevca, spontano sam ga upitao o njegovom detinjstvu i stvarnom značaju tog doba u čovekovom životu, značaju za formiranje njegove stvaralačke ličnosti. Odgovorio mi je da je imao srećno detinjstvo ispunjeno ljubavlju roditelja, igrom i čitanjem, a da je prve fotografije napravio kada je imao 12 godina na časovima tehničkog obrazovanja i nastavio da se fotografijom bavi kroz detinjstvo i mladost. Kasnije, sedamdesetih godina prošlog veka, intenzivno se družio s kino-kamerom, verujući kako će postati filmski snimatelj. Ne pripovedam slučajno ove Mihajlovićeve mladala­čke zanose jer se upravo u njima kriju klice njegove foto­grafske poetike. Iz nje posebno izdvajam njegovo tada formirano mišljenje da su scenarista, odnosno pisac i snimatelj najvažnije tvorbene ličnosti filma: prvi kao stvaralac literarnog predloška, drugi kao direktni tvorac­ slike, vizuelne informacije koja je osnov filmskog izraza­. (Interesantno je, može se zapaziti, mladi Predrag Mihajlović režiseru ne dodeljuje kreativnu ulogu.) Ovaj detalj iz autorovog ranog života ne navodim kao deo zabluda koje se javljaju gotovo kod svih stvaralaca, već kao rano formiran princip filmskog razmišljanja, koji će Mihajlović u radovima kasnijeg opusa uspešno razvijati. Projekti: Život nije stvarnost (1991), Starac iz Mandića (1999), U ime naroda (2003) i Sećanje na Floridu (2009) realizovani su na principima pokretne­ slike, koja otkriva biće čoveka, ali i samog stvaraoca­ koji večito traga za sobom i živi da bi u slikama oko­lnih­ i povezanih prizora otkrio i delić sebe samoga. U fotografu (čiji postupak stvaranja ipak nije samo tehnologija­) živi neprekidna težnja da iskaže lični doživljaj; želja da svom opažaju istovremeno dâ univerzalni značaj i lični pečat. To je Mihajlovićevo traganje za kamenom mudrosti koji je, istovremeno, i ne manje Sizifov kamen. Umetnik mora da se služi izrazom koji mu omogućava uspostavljanje komunikacije. Književnik se izražava artikulisanom, preciznom rečenicom, slikar sigurnim i raznovrsnim potezom, fotograf opaža i snima stvari svima vidljive, poznate, očigledne. Naše doba obeleženo je vladavinom medija u kojima fotografska slika ima posebnu ulogu i značaj. Tim pre što stvaraoci medijskih programa dobijaju neslućene mogućnosti u pogledu manipulacije masom koja sve to posmatra. Jedan deo te sposobnosti medija, onaj koji se u fotografiji naziva dokumentarnim, Predrag – Cile Mihajlović je demonstrirao oblikujući izložbe i knjige fotografskog nasleđa Kragujevačkih amatera i profesionalnih ateljea od pre jednog veka, ali mnogo više stvarajući svoje originalne cikluse čije smo naslove već naveli. U njima, on je na dokumentarno dosledan, a umetnički impresivan način, prikazao tehnologiju stvaranja modernih kultova. Analizirajući ih svojim objektivom, autor otkriva svu njihovu ironičnost, ponekad i grotesknost, prepokriva, ali i razotkriva njihove težnje da budu instrumenti moći i vlasti. Nema sumnje da je tom prepokrivanju-razotkrivanju, to jest demokratizaciji društva, fotografija, pa dakle i Mihajlovićeva, dala poseban i veliki pečat. Posmatrajući i analizirajući ovaj dokumentaristički, do sada stvoren deo opusa Predraga – Cileta Mihajlovića, možemo ga smestiti, s manjom ili većom preciznošću, u određene funkcionalne i tipološke ”ladice”, ali će u svim okolnostima poruka tog dela biti ista – pravi progres može nastati tek ako se dogodi da masa do te mere ovlada medijima, da ih upotrebljava za sopstvene, korisne, kulturne svrhe. Dakle, kad se ostvari kvalitet komunikacije na ”polzu” demosa. posveta autora na predlistu na par mesta flekica kao na slici mom2

Милосрђе љубави Предговор Баженопочивши схимонах, Пајсије Светогорац, један је од најблагодатнијих стараца новог доба и један од најблиставијих и најоригиналнијих духовних писаца друге половине XX века, познат и поштован у целом православном свету. Његове поуке писане су једноставним, сликовитим језиком, повремено с хумором, али су прожете уистину светоотачким духом и садрже најважније духовне истине, јер је он учење Светих Отаца у свој пуноти оваплотио у свом сопственом животу. Прост монах, који је добио само основно школско образовање, али изобилно обдарен мудрошћу од Бога он је уистину и без остатка исцрпео себе ради ближњега. Његове поуке нису биле књишка проповед. Он сам је живео према Јеванђељу, и његови савети исходили су из његовог сопственог живота, чији је главни садржај била љубав према Творцу и према Његовој васцелој творевини. Старац Пајсије (у свету Арсеније Езнепидис) родио се 25. јула 1924. године у Фараси Кападокијској,у Малој Азији, као десето дете у породици. Свети Арсеније Кападокијски, који је крстио новорођенче, дао му је своје име и пророчки рекао: „Желим да после себе оставим монаха“. Спасавајући се од турских прогона, породица је ускоро прешла у Грчку. Арсенијево детињство протекло је у граду Коници. Овде је успешно завршио школу и почео да ради као дрводеља јер је желео да и у томе подражава Христа. У војску су га позвали 1945. године, где је показао изузетну храброст. Много пута је, током битака, у првим борбеним редовима замењивао ожењене војнике, своје саборце, говорећи: „Вас очекују жена и деца, а ја сам слободан". Када је 1949. године отпуштен и војске, одмах је отишао на Свету Гору Атонску. Старац Пајсије провео је четрдесет пет година у строги подвизима на Светој Атонској Гори, и у манастиру Стомион у Коници као и на Светој Гори Синајској. У потпуности се предавши Христу, желео је да остане потпуно непознат, али га је промисао Божији открио људима. Хиљаде поклоника долазило је код благодатног старца и добијало руковођење и утеху, исцељење и спокојство за своје измучене душе. Упркос тешким болестима које су га непрестано мучиле, старац Пајсије је свакодневно, од свитања до сутона, поучавао, тешио, решавао људске проблеме, испуњавао срца вером, надом и љубављу према Богу. Током ноћи, када би поток поклоника пресахнуо, старац се молио и читао писма која су пристизала у огромном броју; тек би се пред свитање одморио два или три сата, како би пре новог дана обновио снагу. За васцелу православну Грчку и не само Грчку старац је постао духовни ослонац, исцелитељ многобројних људских душа. У октобру 1993. године старац је дошао у женски манастир Светог Јована Богослова у месташцету Суроти недалеко од Солуна, који је управо он и основао. Овде се на дан 12. јула 1994. упокојио у Богу, после уистину мученичких страдања која су му, према његовим сопственим речима, донела већу корист него подвижничко Црква манастира и делање читавог претходног живота. Место његовог починка постало је светиња за целокупан православни свет. Његово духовно наслсђе наставља да доноси непроцењиву корист страдајућим душама савремених људи, којима је блажени старац са таквим болом и љубављу дао васцели свој живот. Садржај Милосрђе љубави Предговор, 7 А Абортус (чедоморство), 9 Апостазија (отпадија), 10 Аскетизам (подвижништво), 11 Б Безбедност (Сигурност), 12 Бездетност, 12 Бестидност, 13 Благодарност Богу, 14 Благодат, 15 Богатство, 16 Божија утеха, 16 Болест, 17 Борба са греховима, 18 Борба са злом, 22 Брачни парови, 25 Бременитост, 25 В Васпитавање деце, 26 Великодушност (дарежљивост), 31 Вера, 31 Власт ђавола, 32 Г Гнев, 34 Гнев Божији, 34 Гордост, 34 Грамзивост Стицање [сабирање материјалних добара], 36 Грех, 37 Д Демонски утицај, 39 Добар начин, 41 Добар пример, 41 Добра дела, 43 Добра помисао, 44 Доброта, 45 Доброчинство, 46 Дојење детета, 46 Држава, 47 Дружељубивост, 47 Духовна борба, 48 Духовна лењост, 49 Духовне радости, 50 Духовни живот, 50 Духовни живот деце, 53 Духовнн закон, 54 Духовни напредак, 55 Духовни учитељ [духовник], 55 Духовно јединство, 59 Духовно кварење омладине, 60 Духовно понашање, 61 Духовно сродство, 61 Духовно узрастање, 62 Е Егоизам, 63 Екуменизам, 63 Ж Женидба, 65 Животне радости, 66 З Завист, 67 Зло, 67 Злоба, 67 И Избор животног пута, 69 Искушења, 70 Исповест, 72 Испразне помисли, 76 Испразност, 77 Источњачка учења, 78 Ј Јаз међу генерацијама, 80 Јасноћа ума, 80 Јеванђеље, 81 К Казна, 83 Клевета, 83 Козметика, 84 Комфор, 84 Крсно знамење, 85 Крст, 85 Л Лаж, 87 Лењост, 87 Лечење, 87 Лицемерје, 88 Лоше помисли, 88 Лукавство, 89 Љ Љубав, 90 Љубав Божија, 91 Љубав према ближњима, 92 Љубав према Богу, 93 М Мајчинска љубав, 96 Материјално благостање, 97 Милосрђе, 98 Милост Божија, 98 Милостиња, 99 Младалачке године, 99 Младалачки узраст (пубертет), 100 Многобрижност, 102 Многодетне породице, 104 Молитва, 105 Молитва за усопше, 108 Молитва Пресветој Богородици, 110 Монашки и породични живот, 110 Монаштво, 111 Морално распадање, 115 Н Награда [плата], 116 Нада, 116 Наследност, 117 Наука, 117 Неверје, 117 Негодовање, 119 Недаће, 119 Незахвалност, 122 Незнање, 122 Неизлечива болест, 123 Неопходност пожртвоване љубави, 123 Неправда, 124 Нестјажатељство [некористољубље], 127 Награда [плата], 116 Нада, 116 Наследност, 117 Наука, 117 Нсверје, 117 Негодовање, 117 Недаће, 119 О Образовање, 128 Одважност, 128 Однос према ближњима, 129 Однос према родитељима, 130 Оптуживање друтих, 131 Острашћеност, 131 Осуђивање, 132 Очајање, 133 Очишћење душе, 134 Образовање, 12S Одважност, 128 Однос према ближњима, 129 Однос према родитељима, 130 Оптуживање других, 131 П Пажња [будност], 136 Плотски [телесни] греси, 136 Плотско [телесно] мудровање, 136 Поверење у Бога, 136 Пожртвованост, 139 Покајање, 141 Помоћ ближњем, 146 Помоћ Божија, 146 Породичне обавезе, 150 Породични живот, 150 Породични проблеми, 151 Пост, 152 Похвапа, 153 Поштовање, 154 Права, 155 Праведиост, 156 Православље, 157 Правосуђе Божије, 158 Предбрачни живот, 158 Прелест, 159 Преузношење [гордост,ниадменост], 160 Преци, 160 Пример родитеља, 160 Пажнња [будностј, 136 Плотски (телесни) греси, 136 Плотско (телесно) мудровањс, 136 Поверен>е у Бога, 136 Пожртвованост, 139 Покајање, 141 Помоћ ближњем, 146 Помоћ Божија, 146 Породичне обавезе, 150 Породични живот, 150 Породични проблеми, 152 Пост, 152 Присиљавање деце, 161 Причешћивање, 162 Проклетство, 162 Промисао Божији, 163 Проповед, 164 Просветљење од Бога, 165 Простодушност, 166 Р Равнодушност, 167 Рад, 168 Рад на празнике, 171 Рад на себи, 171 Радост, 172 Рађање деце, 173 Разборитост [Расуђивање], 177 Развод, 178 Размаженост, 178 Разобличавање, 179 Рај, 180 Расејаност, 181 Родитељске обавезе, 181 Родитељски благослов, 181 Роптање [Негодовање], 182 С Савест, 183 Самовоља, 185 Самооправдање, 185 Самопознање, 188 Самопрекоревање, 188 Самоувереност, 189 Састрадање, 189 Сатанска учења, 190 Свађе, 191 Световни дух, 191 Свето Писмо, 194 Свештенство, 194 Славољубље, 194 Слобода, 195 Служење ближњем, 198 Смиреноумље, 199 Смирење, 200 Смисао живота, 203 Смрт, 204 Снага воље, 207 Снови, 208 Спасење душе, 208 Среброљубље, 209 Старешинство мужа, 209 Старост, 210 Стомакоугађање, 212 Страх, 212 Страхопоштовање, 213 Страхопоштовање према светињи, 214 Супруга свештеника, 214 Супружнички односи, 214 Т Талант, 217 Тврдичлук, 217 Телевизија, 218 Телесна лепота, 218 Телесне казне, 218 Тешкоће, 219 Трезвеноумље, 220 Трпљење, 220 Трпљење незахвалности [неблагодарности], 222 Трудољубље, 222 У Удаљавање од Бога, 224 Уздржање, 224 Униније [Чамотиња], 225 Усрдност, 225 Ф Фанатизам, 226 Х Хендикепираност деце, 227 Хулне помисли, 227 Ц Циљ брака, 229 Циљ живота, 229 Црква, 230 Ч Чаробњаштво, 232 Чистота душе, 233 Човечија правда, 233 Чуда, 234 Ш Шале, 234 Нека Христос путоводи наше биће (бивство), 237 О промислу Божијем, 237 Љубав је усамљеност, 238 Треба да имамо добре мисли, 238 Божанске тајне, 239 Депресија и егоизам, 240 Послушност у Цркви, 249 Борба против страсти, 249 Немој да доносиш пребрзе закључке, 250 Што даље од зависти, 250 Изливај своју љубав на све људе, 250 Свима најтоплије прапггај, 251 Разговор са педијатром, 252 Разговарајте о својим проблемима, 253 Отворимо срце Христу, 253 Како да будеш бољи, 254 Шта је свети Порфирије рекао о светом Пајсију, 254 Манастир манастиром не чини место где се налази, него начин (живота), 254 Отвори врата да уђе светлост, 254 Права улога гнева, 255 Треба високо да узрастемо у љубави према Христу, 255 Избацимо из себе моралисту, 256 „А човек може да буде невин, 237 Љубав изнад свега, 257 „Заштити се љубављу Христовом*, 258 Ништа није случајно, 259 Шта је свети Порфирије говорио о неправди, 259 Шта је свети Порфирије говорио о уздржању, 259 Савети за добронамерности трпељивост, 260 Општење са Христом, 260 О томе шта је то духовно борење, 261 He плаши се опасности, 262 Добро друштво, 262 Зашто треба да стичемо духовну корист?, 262 О томе шта је рекао о смрти, 262 Како да се поставимо према злоби других, 262 Огвори срце Христу, 263 Треба да осећаш да је Господ увек ту уз тебе, 263 Телесни напор доноси душевно узрастање, 264 Каква треба да буде наша љубав према Богу, 265 Зло се побеђује добрим, 265 Мржња није добра, 266 О томе шта је свети Порфирије рекао о заклињању, 266 Једино добротом можеш да придобијеш човека, 267 Подвизавајте се са смирењем, 267 Трудите се до самог краја, 267 Боље да стојиш у месту него да се враћаш уназад, 268 Имај трпељивости у искушењима, 268 Подражавање Христа, 268 Прибегавајмо Богу, 268 Све што чиниш чини спокојно, 268 Буди пример за угледање, 268 Како да ти прођу душевне ране, 269 Безбожни наносе штету Цркви, 269 He грди калуђерице, 269 He плаши се смрти, 269 Како се задобија слобода, 271 О томе ко има користи од искушења, 272 „Како да личим на тебе, старче?", 272 О смрти једног младића, 272 О томе шта су страсти, 273 Љубав се налази у простодушности, 273 Да не зна левица твоја шта чини десница твоја, 273 He говори „Казниће га Бог“, 274 Заједничка молитва, 275 Припрема за молитву, 276 Молимо се свуда и без престанка, 276 Нека све буде молитва, 276 „Господе Исусе Христе, помилуј ме“, 276 Лукави покушава да се увуче и у молитву, 277 Правилна молитва нас доводи у блиску везу са Богом, 278 Правилна молитва происходи из богожудње, 278 Молитва отворених очију, 279 Молитва нам у свему доноси корист, 279 У молитви се налази истинска корист, 279 Моли се умно да задобијеш мир, 280 Молитва да, али не радозналост, 280 Своје страсти превазиђи молитвом, 280 Молитва слатка као мед, 281 „Обоји" своје речи, 281 Свети Порфирије се моли за све, 282 He изостављајте молитве, 283 Молитва и умор, 283 Савети за исповест и за духовнике, 283 Исповеди све, 285 О Светој Тајни исповести, 285 Исповедање нас удаљава од греха, 286 Духовник је решење за оно што нас мучи, 286 Исповест претходи светом Причешћу, 286 Шта треба да кажемо на исповести, 286 He губи наду, 287 Водите рачуна којим духовницима одлазите, 287 Исповедник мора да има духа Божијег, 287 Послушност духовнику, 288 Однос са исповедником, 289 Чедо послушности, 291 Музика за здраве, 292 О светоотачким текстовима, 293 Читајте о светима, 293 Шта треба да радиш када читаш, 294 Како треба да читамо, 295 Немој да читаш књиге других вера, 296 О византијској музици, 296 Како треба да појемо, 296 Читање Светог Писма нас штити од греха, 297 Шта је свети Порфирије рекао о старогрчком језику, 297 Питајући учиш, 297 Савети за породицу и гајење деце Очево интересовање за дете треба да остане несмањено, 298 Колико вредни зналаштво?, 298 Породица ти помаже да се духовно високо уздигнеш, 298 Поновно сједињење брачног пара, 299 He свађајте се пред децом, 300 О телесној љубави у браку, 300 Правилна исхрана деце, 301 Син под сталном принудом, 301 Зашто не могу да се оженим?, 302 He нервирај се због своје породице, 302 О брачним друговима, 302 О деци, 303 Савет за сина, 305 О телевизору у кући, 305 О побачајима, 305 Савети за труднице, 306 Савети у вези са демонима, сновима и прелаштенима О томе шта је рекао једном свештенику о изгнању демона, 308 О томе шта је свети Порфирије рекао о антихристу и броју 666, 309 Демонизовано дете, 312 Чувај се лукавога, 312 Треба се чувати прелаштених, 312 Да ли да верујемо у снове?, 312 Нека нас не муче последња времена, 313 Шта је свети Порфирије рекао о ‘медијумима’, 313 Како да се припремиш за свето Причешће, 314 He причешћуј се из навике, 314 Моћ светог Причешћа, 314 О паклу и рају, 315 О новом и старом календару, 315 О томе од када постоји Црква, 315 Савети за монахе За манастирски живот, 316 Молитва, 317 Буди благодаран, 317 He говори много, 317 Телесни напор, 317 Метаније, 318 Разни други савети He пиј вино, 318 О животу код куће, 319 О тржишту некретнина, 319 Поткваса, 320 О савременој педагогији, 320 Свети Старац Порфирије и савремена технологија, 321 Светитељев разговор са научником о новим изворима енергије, 321 Пројекат Hellas Sat, 323 ДОБРЕ СИТНИЦЕ НАШЕ ДУШЕ (КРАТКЕ ПОУКЕ), 325 ПРЕПОДОБНИ СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ КРАТКО ЖИТИЈЕ Детињство и младост Пајсија Светогорца, 334 Војна служба, 336 Живот на Атосу, 336 Почетак монашког пута, 337 На послушању код старца, 338 Ступање у манастир Филотеј, 338 Манастир Стомион, 341 Живот пустињака на Синајској гори, 343 Погоршање здравственог стања, 343 Келија „Панагуда". Последње године живота светог Пајсија, 345 ПРЕПОДОБНИ СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ КАВСОКАЛИВИТ КРАТКО ЖИТИЈЕ На путу ка подвижништву, 347 Свештеничко служење, 350 Атос, 348 Последње године земаљског живота, 349 Монашки живот, 351 Наслов: Свети старац Пајсије Светогорац: Азбука побожног живота Издавач: Образ светачки Страна: 364 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 17 cm Година издања: 2018 ИСБН: 978-86-84595-82-1

Бог је Отац који свагда чека своју залуталу децу да му се јаве да би их примио у загрљај и привио уз Себе, да више никад не оду у земљу далеку, у којој се живи без Хлеба живота и Воде љубави. И који су Божји пастири, постају оци залуталој деци Његовој, и уче их и лече да би им отворили путеве са којих се не може скренути у беспуће. Књига очинских поука старца Јефрема Филотејског није обична књига, која понавља, без жежене и нежне жудње за Распетим и Васкрслим, већ научено, што су многи рекли, а многи пречули. То је књига човека који је родио на стотине и хиљаде послушне духовне деце широм света, и који је у безбожној безљудици Америке подигао двадесетак манастира, у којима се спасавају монаси и монахиње свих народа и раса, уједињени у правоверју и правоживљу. Старац Јефрем је показао да бити отац значи у мукама духовна чеда рађати, али и радовати се радошћу неисказаном кад се духовна чеда врате Оцу који је на небесима. Садржај УВОД ПРОЛОГ - ЈЕРОТЕЈ ВЛАХОС, митрополит Нафпактоса и Светог Власија * * * * * * О СПАСЕЊУ ДУШ Е И РАЈУ О ПАТЊИ, БОЛУ И ТРУДУ О БОЛЕСТИ О ГРЕХУ, ПОКАЈАЊУ, ПЛАЧ У ПО БОГУ И СУЗАМА О ИСПОВЕСТИ И ДУХОВНОМ ОБРАЧУНУ О МОНАШТВУ, ДЕВСТВЕНОСТИ И Ч ИСТОТ И О СВЕТУ И ПОРОДИЦИ О ПОСЛУШАЊУ, НЕПОСЛУШНОСТИ И ОДСЕЦАЊУ САМОВОЉЕ ПРВО СЛОВО О ПОСЛУШАЊУ ДРУГО СЛОВО О ПОСЛУШАЊУ ТРЕЋЕ СЛОВО О ПОСЛУШАЊУ О ВЕРИ, ПОШТОВАЊУ И ЉУБАВИ ПРЕМА СТАРЦУ СЛОВО О САВЕСТИ И ПОСЛУШАЊУ О СМРТИ, ПАКЛУ И СУДУ О СТРАСТИМА О ТЕЛЕСНОМ И НЕВИДЉИВОМ РАТУ СА ДЕМОНИМА О ГНЕВУ О РАТУ СА ДЕМОНИМА О ДУХОВНОЈ БОРБИ О НЕМАРУ И БОЈАЖЉИВОСТИ О ПРИСИЉАВАЊУ, ОД ВАЖНОСТИ И САМООДРИЦАЊУ О ОСУЂИВАЊУ О БЕЗМОЛВИЈУ, ПРАЗНОСЛОВЉУ И ОДВАЖНОСТИ О ГОРДОСТИ, САМОПРЕКОРУ И СМИРЕЊУ О ЉУБАВИ ПРЕМА БРАЋИ И ПРАШТАЊУ О ИСКУШЕЊИМА О ВЕРИ, НАДИ И ТРПЉЕЊУ О ПОМИСЛИМА, МАШТАЊИМА И РАСЕЈАНОСТИ О ТРЕЗВЕНОУМЉУ О УМНОЈ И СРДАЧНОЈ МОЛИТВИ О ТРЕЗВЕНОУМЉУ И УМНОС РДАЧНОЈ МОЛИТВИ О МОЛИТВИ О П Р А К Т ИЧ Н ОМ МЕТОДУ УМНЕ МОЛИТВЕ О МОЛИТВИ (О ПУТУ НЕПРЕСТАНЕ МОЛИТВЕ) СВЕТООТАЧКИ САВЕТИ О МОЛИТВИ АНТОЛОГИЈСКЕ МИСЛИ О МОЛИТВИ О СОЗЕРЦАЊУ О ЉУБАВИ И СМИРЕЊУ БОЖИЈЕМ , О БЛАГОДАТИ И СТРАХУ БОЖИЈЕМ О БОЖАНСТВЕНОЈ ЛИТУРГИЈИ И БОЖАНСТВЕНОМ ПРИЧЕШЋУ О УПОКОЈЕНИМА УВОД Пре неколико година почели смо да сакупљамо писма нашег многопоштованог старца Јефрема, упућена његовим духовним чедима - монасима, монахињама и мирјанима, који су нам их на наш захтев ревносно уступили. Из тих писама издвојили смо одломке који се односе на духовна питања. Распоредили смо те одломке по одреĎеним темама и на тај начин добили десет приручника, од којих је сваки садрţао ставове, мишљења, савете и, уопштено говорећи, све оно што богопросветљени духовни отац моţе да понуди својим чедима. Ти списи су плод његовог вишегодишњег труда да практично оствари све оно што су нам свети Оци предали као духовно наслеĎе (в. 1. Тим. 1;14). Ови приручници били су подељени врло ограниченом броју његових духовних чеда као помоћ у њиховој духовној борби. Следећи њихове савете и охрабрења, прихватили смо да објавимо ову књигу, комбинујући ове приручнике и додајући им извесне одломке из Старчевих омилија. Како се у грчком издању налази неколико одломака који само понављају идеје израţене више пута у самом тексту, они су, уз Старчев благослов, изостављени у овом преводу. Молимо се да сви, који читају ову књигу у доброј намери и са побоţном ревношћу, наĎу у њој душевну корист и да се са уţивањем напоје духовном водом нашег многопоштованог Старца. Дуţност нам је да се захвалимо свима који су на различите начине допринели комплетирању овог издања, и молимо се да их Бог обилато награди. Ова књига је посвећена свима онима што корачају уским и тешким путем који води у вечни ţивот. Оци Светог манастира Филотеја ПРОЛОГ - ЈЕРОТЕЈ ВЛАХОС, митрополит Нафпактоса и Светог Власија Веома сам почаствован што ме многопоштовани архимандрит Пајсије, игуман Грчког православног манастира светог Антонија, замолио да напишем пролог за ову књигу Старца и Оца овог манастира, архимандрита Јефрема, некадашњег игумана манастира Филотеја на Светој Гори. Благодарим Богу што је ова књига преведена и на енглески језик, јер верујем да ће дати другачију перспективу онима који чезну за препородом у Христу и желе да превазиђу велике проблеме који муче савременог човека: смрт и дуализам измећу насладе и бола. У прошлости сам се сусрео са старцем Јефремом и у ситуацији сам да схватим вредност његових речи. Током шездесетих година, док сам био студент Богословске школе у Солуну, чуо сам за изузетног монаха који је као исихаста ţивео у Новом скиту на Светој Гори и бавио се умном молитвом. У то време силно сам чезнуо да се упознам са овим Старцем. Отишао сам да га видим у његовој испосници у Новом скиту. Стрпљиво сам чекао да га сретнем, јер се одмарао након свеноћног бдења проведеног у умној молитви и окончаног боţанственом Литургијом. После неколико сати, сусрео сам старца Јефрема и добро сам запамтио слатке речи које су изговорила његова уста. Тад сам по први пут чуо реч коју ће често понављати: "αδολεζτφ", односно "вежбати" или "упражњавати." Схватио сам да је испред мене јеромонах који је непрестано био заокупљен Богом и који је незасито жудео за обиљем божанске благодати. Касније сам га поново сусрео на Светој Гори, где је био игуман светог манастира Филотеја. Посетио сам га заједно с једном групом млађих људи, и поново сам стекао исти утисак. Његове речи биле су умилне, слатке, продорне, откровењске, прозорљиве, обнављајуће и исцељујуће, изведене из светоотачке мудрости. Била је то иста она особа коју ћете сусрести у књизи Савети са Свете Горе (односно у књизи Оĉинске поуке, како се зове у грчком издању), јер она садржи речи преиспуњене благодаћу, речи духовног оца упућене његовим духовним чедима. Поуздано знамо да је духовни отац неко ко препорађа духовна чеда, ко их изводи из вртлога страсти и води ка слободи славе деце Божије (в. Рим.8;21), односно неко ко њиховом животу даје другачији смисао и перспективу. Као неко кога се добро сећам из времена своје младости и кога сам сусрео на страницама ове књиге, отац Јефрем је истински учитељ духовног живота и поуздан водич за хришћанско путовање према препорођењу, будући да је и сам био поучен божанском и да га је опитно доживео. Због тога су његове речи и биле пуне благодати и истине (Јн. 1;14). У његовом случају може се применити изрека светог Јована Синајског, писца чувене Лествице: "Истински учитељ је онај који је примио духовну таблицу знања коју је Бог исписао Својим прстом, односно дејствовањем просветљења, и неко коме више нису потребне остале књиге." Садржај ове књиге у складу је са исихастичким начином живота, који је опет у супротности с рационализмом и сензуализмом. Врло добро знамо да је исихија (безмолвије, молитвено тиховање) апостолски и светоотачки начин живота. Другим речима, то је уистину живот каквом је учио Христос и каквим су живели апостоли и свети Оци Цркве. Такав живот је предуслов за пророчку, апостолску, мученичку и подвижничку благодат. Умно (ноетичко) безмолвије (тиховање, исихија), у својој истински антрополошкој димензији, представља основу богословља и темељ свих догми хришћанске вере. Свети Оци су одогматили да је Христос савршени Бог и савршени човек, да је у Његовој личности божанска природа сједињена са људском природом "несмешиво, непроменљиво, недељиво и нераздвојно", да је Христос један од Тројице. Они су развили сва христолошка и тринитарна учења управо због тога што су поседовали лични опит ове истине, односно видели су славу Божанства у људској природи Логоса. Ово егзистенцијално знање било је плод и резултат умног тиховања (ноетичког исихазма). Најпре долази пракса (делање) која подразумева очишћење срца, а за њом следи теорија (созерцање), које подразумева просветљење и обожење. Сабор који је одржан у време светог Григорија Паламе (и има све карактеристике Васељенског сабора) с тачке гледишта постављања догме о истинском путу и истинском методу који се моţе и мора користити да би се достигло боговиђење представља, у суштини, камен темељац свих Васељенских сабора. Другим речима, оци-боговидиоци су они који Сабор чине васељенским и православним. Оно што је забележено у Синодалном (Саборском) томосу из 1347. године веома је карактеристично: "Овим овде објављујемо да су горепоменути најпоштованији јеромонах Григорије Палама и монаси сагласни с њим... најверодостојнији бранитељи, прваци и помоћници Цркве и Православне вере" и свакога ко говори против Григорија Паламе и монаха који су уз њега "предајемо истом суду одлучења (изопштења), било да је свештеник или мирјанин." Другим речима, овај Сабор изопштава (одлучује) свакога ко пориче православни исихазам, и ко год не разуме исихастички живот, показује да не разуме ни духовно устројство Цркве. Према томе, богословље које није повезано са исихазмом у православном значењу те речи, богословље које није плод православног умног безмолвија (ноетичког исихазма) и које не води ка њему, које не може исцелити и које не види божанско, представља световно, интелектуалистичко богословље створено разумом, што значи да човеку апсолутно ништа не може да понуди. Боље речено, такво богословље ствара само још више невоља и пометње. Према надахнутим речима боговидиоца, светог Григорија Паламе, православно умно безмолвије (ноетички исихазам) је "истинско делање (пракса), предворје созерцања (теорије) или боговићења, једноставније речено, оно је једини доказ да је душа уистину исцељена." У ситуацији сам да знам да су следећа поглавља изданак и плод послушања и умног безмолвија, исход божанског успона, и да су то, сасвим поуздано, речи које долазе из очинског срца, речи које човеку помажу да буде исцељен у атмосфери духовне љубави. То су текстови који ће читаоца надахнути вером и надом. Они духовном животу дају другу димензију и отварају нове хоризонте, помажући му да превазиђе страшни дуализам измећу задовољства и бола. Они представљају другачији језик, различит од језика интелектуалног и академског богословља, богословља које делује или унутар граница рационалног мишљења или унутар оквира духовне празнине и бескичменог социјалног ангажмана. Његове речи подстичу срце на молитву, управо зато што и происходе из молитве. Добро је позната чињеница да човек, када је искрен, када уистину воли и када је окусио дар доброте Божије, делотворније помаже ближњима чак и ако је његово изражавање оскудно, чинећи то много боље него онај ко употребљава биране речи и одмерене богословске изразе. Ово се дешава стога што је једна ствар доћи до шумског извора хладне и свеже воде која ће угасити човекову жеђ, а друга нацртати прекрасан извор у којем, међутим, нема воде, и који не може угасити жеђ, или пак наћи извор који је веома леп али неприкладан за гашење жеђи, будући да је његова вода загађена и прљава. Значајно је да се духовне речи ове књиге, проистекле из светогорских тиховања и бдења, сада представљају у Америци где, с једне стране, преовлађује атмосфера великог разочарења у рационализам и сензуализам, док се с друге запажа трагање за веродостојним животом које превазилази ватиканизовану еклисиологију, академско и интелектуалистичко богословље, протестанствујућу социологију и етику, духовно празну и варљиву медитацију, атеистички социјални ангажман и сл. Верујем да ће ова књига бити од велике помоћи онима који теже да у свом личном животу, сразмерно уложеном напору, окусе истински библијску и светоотачку храну, која даје смисао људском животу и представља истински хлеб живота. Према речима светог Симеона Новог Богослова, папа-Јефрем је "примио пламен" и разделио га многим светогорским монасима а затим и Цркви у Америци, где постоји велика потреба за њим. Захваљујући енглеском издању ове књиге, проширићемо тај пламен на све оне који трагају за истински православним животом. 30. октобар 1998, на дан Светих апостола Клеопе и Артемија Наслов: Старац Јефрем Филотејски и Аризонски: Очинске поуке Издавач: Образ светачки Страна: 435 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 16 x 21 cm Година издања: 2017 ИСБН: 978-86-86555-87-8

Нет ничего дороже правды. Любимые рассказы русских классиков для детей Издательство: Даръ, Москва, 2011. Серия:Читаем сами картон колорне илустрације руски језик СОДЕРЖАНИЕ/садржај Сергей Тимофеевич Аксаков Грачи прилетели Гнездо Сурка Николай Георгиевич Гарин-Михайловский Книжка счастья Всеволод Михайлович Гаршин Лягушка-путешественница Максим Горький (Алексей Максимович Пешков) Воробьишко Из рассказов о детстве Владимир Иванович Даль Война грибов с ягодами Девочка Снегурочка Журавль и Цапля Борис Степанович Житков Как утонул пароход Пожар в море Приключения «Партизана» Почта Вечер... U ovoj knjizi naći ćete divne priče koje su uvrštene u ruske klasike. Glavni junak tih priča je starac Mazaj, žaba putnica, Mačak u čizmama i mnoge druge... Knjiga je bogato ilustrovana, a ilustracije su radili čuveni umetnici.

Rečnik Svetog Starca Porfirije Starac Porfirije je gledao i daleko i duboko, ali je njegova osnovna pouka: smiri se i voli Boga i bližnjeg. Zašto ovoliko zla u svetu? Do kada više? Dakle, opet „prokleto pitanje“, pitanje ljudske slobode, tog vrtoglavog ponora u koji padamo kad god zaboravimo ko smo, odakle smo i kuda idemo. Bog može da zakoči ljude kao mašine, ali ljudi nisu mašine; Bog može da kroti ljude kao životinje, ali ljudi nisu životinje; Bog može…Ali, ljudi bi onda prestali da budu Njegovi sinovi i kćeri, i postali bi roboti. Postoji način da se sloboda koristi, a da se ne zloupotrebi. I to je ljubav. Ljubav i Sloboda u Istini – to je sveto trojstvo našeg čoveštva. Starac Porfirije je bio istinoljubac, slobodoljubac i sluga Ljubavi. Zato za njega nije bilo beznadežnih slučajeva među ljudima – nada je sama osnova ljudskog postojanja. Njegove pouke nas podsećaju da ne gubimo nadu jer bez nje se ne može disati. A disati se mora. Sveži dah starčevih pouka nas krepi i osnažuje. Sadrži i: Živeti kraj Svetog Porfirija (Paraskevas Labropulos). Uspomene na duhovnog oca, starca Porfirija (Arhimandrit Georgije). tvrd povez, 370 str.

Старац Порфирије је гледао и далеко и дубоко, али је његова основна поука: смири се и воли Бога и ближњег. Зашто оволико зла у свету? До када више? Дакле, опет „проклето питање“, питање људске слободе, тог вртоглавог понора у који падамо кад год заборавимо ко смо, одакле смо и куда идемо. Бог може да закочи људе као машине, али људи нису машине; Бог може да кроти људе као животиње, али људи нису животиње; Бог може…Али, људи би онда престали да буду Његови синови и кћери, и постали би роботи. Постоји начин да се слобода користи, а да се не злоупотреби. И то је љубав. Љубав и Слобода у Истини – то је свето тројство нашег човештва. Старац Порфирије је био истинољубац, слободољубац и слуга Љубави. Зато за њега није било безнадежних случајева међу људима – нада је сама основа људског постојања. Његове поуке нас подсећају да не губимо наду јер без ње се не може дисати. А дисати се мора. Свежи дах старчевих поука нас крепи и оснажује. Садржи и: Живети крај Светог Порфирија (Параскевас Лабропулос). Успомене на духовног оца, старца Порфирија (Архимандрит Георгије). Наслов: Христова лепота спасиће свет: речник Светог старца Порфирија Издавач: Образ светачки Страна: 380 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 12,5 x 18,5 cm Година издања: 2021 ИСБН: 978-86-81798-03-4

Старац Порфирије је гледао и далеко и дубоко, али је његова основна поука: смири се и воли Бога и ближњег. Зашто оволико зла у свету? До када више? Дакле, опет „проклето питање“, питање људске слободе, тог вртоглавог понора у који падамо кад год заборавимо ко смо, одакле смо и куда идемо. Бог може да закочи људе као машине, али људи нису машине; Бог може да кроти људе као животиње, али људи нису животиње; Бог може…Али, људи би онда престали да буду Његови синови и кћери, и постали би роботи. Постоји начин да се слобода користи, а да се не злоупотреби. И то је љубав. Љубав и Слобода у Истини – то је свето тројство нашег човештва. Старац Порфирије је био истинољубац, слободољубац и слуга Љубави. Зато за њега није било безнадежних случајева међу људима – нада је сама основа људског постојања. Његове поуке нас подсећају да не губимо наду јер без ње се не може дисати. А дисати се мора. Свежи дах старчевих поука нас крепи и оснажује. Садржи и: Живети крај Светог Порфирија (Параскевас Лабропулос). Успомене на духовног оца, старца Порфирија (Архимандрит Георгије). Наслов: Христова лепота спасиће свет: речник Светог старца Порфирија Издавач: Образ светачки Страна: 380 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 12,5 x 18,5 cm Година издања: 2021 ИСБН: 978-86-81798-03-4

Autori tekstova: Andrea Car, Ivica Malatestinić, Ranko Starac, Sanja Škrgatić Crikvenica 2008. Tvrd povez, zaštitni omot, bogato ilustrovano, veliki format (29 cm), 151 strana. Knjiga je odlično očuvana. Monografija Grada Crikvenice u povodu 20. obljetnice organiziranoga turizma u Crikvenica (1888 — 2008) od značenja je, ne gamo za spoznaje o počecima organiziranog turizma Crikvenice, već i za njezin nastanak i povijesni razvitak kroz stoljeća... Vrijedna je to publikacija u kojoj se na znanstveno-popularan način prezentira prošlo vrijeme, ljude i zbivanja. Pisana je i sadržajno postavljena tako da može zadovoljiti ukus i interes znanstvenika i šire čitalačke publike. To ništa ne umanjuje njezinu vrijednost, već naprotiv, daje joj prednost pred onim štivom koje ide za tim da bude pristupačno razumljivo samo uskom krugu stručnjaka... Autori su postavljeni zadatak uspješno obavili i zavređuju svaku pohvalu. Ivan BARBARIĆ ...Autori su napisali vrijedno djelo koje na nov način prikazuje povijest turizma grada Crikvenice. Dokazi i materijalni ostaci rimske kulture, tragovi života i rada Krčkih knezova Frankopana, visokovrijedni sakralni objekti, cijeli niz prirodnih i povijesnih objekata, činili su sjajnu osnovu za kasniji nastavak snažnog razvitka društvenog i gospodarskog oblika turizma koji će u nastupajućim vremenima bid i nadalje osnova života ljudi na prostoru grada Crikvenice. Domišljat je to tekst s prikazom nastanka i razvitka prvih vila, hotela i pansiona, te osobito ljudi koji su stvarali Crikveničku rivijeru. Sve je to dano smišljeno, s puno podataka, ilustrirano iznimno lijepim razglednicama i fotografijama, posebno s početka prošlog stoljeća. Ova knjiga — monografija, preporuča se stručnjacima u marketingu i turističkoj prodaji, poslovnim partnerima, studentima sveučilišnih i stručnih studija, menadžerima u turističko ugostiteljskom gospodarstvu... dr. sc. Zdenko CEROVIĆ ...Monografija Grad Crikvenica, strukturirana u četiri poglavlja, na vrlo zanimljiv i popularan način, ali istodobno temeljena na točnim podacima i činjenicama, donosi povijest Crikvenice, Dramlja, Jadranova i Selca od prvih prapovijesnih utvrđenih naseobina do danas. Svakako, najveća je pozornost poklonjena razdoblju posljednjih 120 godina kada započinje u Cdkvenici, a potom postupno idućih desetljeća i u ostalim naseljima, organizirani razvitak turizma. Tekst koji se lako čita obogaćen je brojnim fotografijama i ostalim različitim prilozima iz svih razdoblja osobito iz posljednjih stotinu godina. Tu će čitatelji osobito oni podrijetlom iz ovih mjesta, naći dio sebe prošlosti koja ih veže za kamik, more i čovika — kako s autori u podnaslovu s pravom i ljubavlju nazvali ovaj naš kraj... sc. Vinko ČANDRLI

Ова књига говори о животу и поукама схигумана Саве (Ћировића), духовника манастира Вазнесења под Овчаром. Овај "подвижник наших горких дана" (израз Светог Јустина Ћелијског) диван је плод богомолничког покрета србског народа, предођеног Светим владиком Николајем, изданак србске Свете Горе, овчарско-кабларских манастира у којима се и данас поје Литургија овог света као и онога. Отац Сава је надасве био хришћанин. А ко је, по Светом Николају Свесрбском, хришћанин? То је онај за кога је Николај рекао да је "сличан испрошеној девојци. Као што испрошена девојка непрестано мисли о обручнику своме, тако и хришћанин о Христу. Иако је обручник далеко преко десет брда, свеједно, девојка се понаша као да је он непрестано ту, код ње и са њом. Она мисли на њега, пева њему, говори о њему, сања о њему, спрема дарове за њега. Исто се тако понаша и хришћанин према Христу. И као што обручница зна, да прво мора да изађе и удаљи се из куће где се родила, да би се састала и потпуно сјединила са обручником својим, тако и хришћанин зна да се и он не може потпуно сјединити с Христом док га смрт не разлучи од тела, тј. од материјалног дома, у коме је његова душа од рођења обитавала и расла". У овој књизи види се једна таква, несестринска хришћанска душа, која је непрестано живела за Христа и Христом, спремајући се за сусрет са Њим у вечности. Читава породица Ћировића, родитељи, два брата и две сестре, отишли су, благословом Владике Николаја за Христом, у монаштво, и подигли манастир на свом имању у Гружи. Ово је књига о једном из те породице, који је стигао до овчарског манастира Вазнесења. „Свети Оци су мало јели, мало пили, мало друговали, па се онда спасли“, говорио је отац Сава Вазнесењски, бивајући у исти мах љубвеобилни родитељ свих који су му дошли и строги чувар аскетског предања и подвижничке ревности. Упознајте духовност богомолничког покрета ову књигу која говори о јеросхимонаху Сави, истинском чеду Жичког и Охридског Златоуста. Наслов: Старац Сава Вазнесењски: Побожност је човекова највећа срећа: Животопис, поуке, беседе и сећања Издавач: Образ светачки Страна: 336 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 13,5 x 17,5 cm Година издања: 2014 ИСБН: 978-86-84595-62-3

Опис УМЕСТО ПРЕДГОВОРА Једно (уводно) пневматолошко и духовно сведочанство Био је четвртак. Дан је био тмуран. Снег беше нападао и бели покривач је био дебео неких петнаестак центиметара. Густи бели прах је сипио без престанка, када је отац Серафим почео да разговара са мном, тамо на оближњем пропланку поред његове испоснице, према реци Саровки, на стрмини брда које се спуштало до саме речне обале. Посадио ме на пањ дрвета које тек што је посекао, а сам је сео према мени скрстивши ноге. – Господ ми је открио – рече велики старац – да те одмалена мори жарка жеља да сазнаш шта је смисао и сврха нашег хришћанског живота и да си, не једном, него више пута то питање поставио духовним људима који заузимају високе положаје. – …

Emin Viktor Car - Zimsko sunce 1903 Car Emin, Viktor, hrvatski književnik i publicist (Kraj kraj Lovrana, 1. XI. 1870 – Opatija, 17. IV. 1963). Završio trojezičnu (hrvatsko-slovensko-talijansku) učiteljsku školu u Kopru. Bio je tajnik i organizator Družbe sv. Ćirila i Metoda za Istru. Učiteljevao u Sovinjaku, Lipi i Voloskom. Nakon 1900. posvetio se isključivo književnom radu. U pripovijestima (Na uzburkanom moru, 1894; Novele I, II, III, 1906; Starci, 1917) te romanesknoj trilogiji: Pusto ognjište (1900), Usahlo vrelo (1904), Iza plime (1913) slika život malih ljudi Istre, more i život pomoraca s jakim rodoljubnim, etičkim i socijalnim nabojem, analizirajući sukobe unutar dvaju svjetova: staroga, tradicionalnoga, koji neizbježivo nestaje u promijenjenim društvenim odnosima s novim svijetom, punim poleta i planova za daljnji život. Dosljedan u domoljubnom osjećaju porobljene Istre, napisao je i svoje najbolje djelo, veliku romansiranu kroniku: Danuncijada (1946), opisujući događaje 1920-ih u Rijeci. Objavio je i dva povijesna romana: Pod sumnjom (1918), s tematikom iz dopreporodnih dana, i Presječeni puti (1938), u kojem opisuje Klis XVI. st. u borbi s Turcima. Napisao i nekoliko dramskih tekstova, od kojih mu je drama Zimsko sunce (1903), s domoljubnom motivikom (i opet iz Istre), ponajbolja. U svim svojim djelima ostao je vjeran tradicionalnoj realističkoj poetici i tematici, ali nerijetko i s romantičarskim stilskim postupcima.

УМЕСТО ПРЕДГОВОРА Једно (уводно) пневматолошко и духовно сведочанство Био је четвртак. Дан је био тмуран. Снег беше нападао и бели покривач је био дебео неких петнаестак центиметара. Густи бели прах је сипио без престанка, када је отац Серафим почео да разговара са мном, тамо на оближњем пропланку поред његове испоснице, према реци Саровки, на стрмини брда које се спуштало до саме речне обале. Посадио ме на пањ дрвета које тек што је посекао, а сам је сео према мени скрстивши ноге. – Господ ми је открио – рече велики старац – да те одмалена мори жарка жеља да сазнаш шта је смисао и сврха нашег хришћанског живота и да си, не једном, него више пута то питање поставио духовним људима који заузимају високе положаје. – … Наслов: Позив Божији, духовни пут, причасност слави Божјој: духовна онтологија хришћанске светости Издавач: Мартириа - Епархијa горњокарловачкa Страна: 345 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 22 cm Година издања: 2015 ИСБН: 978-86-87909-13-7

Laguna, 2015. 256 strana. Odlično očuvana. Nadahnuta priča o snazi ljudskog duha, savršena za ljubitelje romana Kradljivica knjiga. Priča o traženju izlaza iz zagrljaja leda i smrti u mračnim danima Drugog svetskog rata u Ukrajini, zemlji čija se burna istorija nastavlja i danas. U Ukrajini je na pragu još jedna ledena zima. Godina je 1941, i ovog puta sve je drugačije. Maksim Borisovič, starac koji se brine o životinjama u prirodnom rezervatu Askanija Nova, mora da nauči da živi s nacistima koji su okupirali njegovu voljenu zemlju. Mora takođe da nauči da čuva tajne jer se devojčica po imenu Kaljinka skriva nedaleko od njegove kuće. Kaljinka je ostala bez doma i porodice, bez ičega osim golog života. Stekla je ipak jedan mali ali dragocen dar: prijateljstvo retke vrste divljih stepskih konja, koji slobodni žive u rezervatu. Pored Maksima Borisoviča, konji kojima je takođe ugrožen opstanak jedini su Kaljinkini prijatelji. Kada u jednom istrebljivačkom pohodu nacisti gotovo uspeveju da ih sasvim zatru, Kaljinka mora da se otisne na opasno putovanje preko ledene stepe da bi spasla jedina dva preživela konja i sebe. „Brza radnja, neizvesnost događaja i izuzetno zanimljiva a malo poznata istorijska priča zaintrigiraće svakog čitaoca.“ Kirkus Reviews

STEPSKI KONJI Filip Ker lepo očuvana, listovi sa donje spoljašnje strane malo požuteli Nadahnuta priča o snazi ljudskog duha, savršena za ljubitelje romana Kradljivica knjiga. Priča o traženju izlaza iz zagrljaja leda i smrti u mračnim danima Drugog svetskog rata u Ukrajini, zemlji čija se burna istorija nastavlja i danas. U Ukrajini je na pragu još jedna ledena zima. Godina je 1941, i ovog puta sve je drugačije. Maksim Borisovič, starac koji se brine o životinjama u prirodnom rezervatu Askanija Nova, mora da nauči da živi s nacistima koji su okupirali njegovu voljenu zemlju. Mora takođe da nauči da čuva tajne jer se devojčica po imenu Kaljinka skriva nedaleko od njegove kuće. Kaljinka je ostala bez doma i porodice, bez ičega osim golog života. Stekla je ipak jedan mali ali dragocen dar: prijateljstvo retke vrste divljih stepskih konja, koji slobodni žive u rezervatu. Pored Maksima Borisoviča, konji kojima je takođe ugrožen opstanak jedini su Kaljinkini prijatelji. Kada u jednom istrebljivačkom pohodu nacisti gotovo uspeveju da ih sasvim zatru, Kaljinka mora da se otisne na opasno putovanje preko ledene stepe da bi spasla jedina dva preživela konja i sebe. „Brza radnja, neizvesnost događaja i izuzetno zanimljiva a malo poznata istorijska priča zaintrigiraće svakog čitaoca.“ Kirkus Reviews

57872) MK2 ODJECI SA PUČINE , Andrija Dabović , Narodna armija Beograd 1961 , U knjizi Odjeci sa pučine, autor je na zanimljiv, istorijsko-popularan, rekao bih, više feljtonistički način dao hronološkim redom pojedine epizode iz borbi naših malih drvenih brodića u narodnooslobodilačkom ratu, čiji su se goloruki mornari-borci hrabro i junački tukli protiv mnogo jačih i moderno opremljenih neprijateljskih flotnih jedinica i tako ispisali najslavnije stranice u borbi za slobodu našeg mora, divnog Jadrana. Samo od kraja 1943. godine do pobjedonosnog završetka rata, ti naši drveni brodići su, uz najveća moguća naprezanja i opasnosti u uslovima, teška mora, nevremena i neprijateljskih napada, uspješno prevezli morem oko 51.000 ranjenika, žena, djece, iznemoglih staraca, zatim, oko 90.000 boraca s naoružanjem i opremom. Sem toga, oni su učestvovali u mnogim krupnijim operacijama desantima mornarice NOVJ protiv utvrdđenog neprijatelja na obali i otocima (Šolta, Korčula, Mljet, Brač, Hvar, Rab, Pag, Cres, Lošinj, Istra) i vodili borbe do konačnog oslobođenja naše obale i mora. To su bili ogromni zadaci koje su uspješno i nadasve hrabro izvršavali i izvršili naši naoružani drveni brodići ponosno vijući zastavu slobode. Iako autor knjižice Odjeci sa pučine nije dao cjelovit prikaz svih tih događaja, ipak njegov rad, uzevši u cjelini, zaslužuje priznanje, jer je tu uložen vanredan napor da na osnovu arhivske građe, raspoloživih autentičnih dokumenata, izjava preživjelih učesnika pojedinih događaja, prikažu na lak i dostupan način pojedine epizode iz borbi drvenih brodića mornarice NOVJ, i one ogromne teškoće i nedaće sa kojima su se rvali naši mornari-borci na moru, a koje su oni visokom sviješću, moralnom snagom, odanošću narodnoj borbi i s vjerom u pobjedu pravedne stvari, junački izdržali do potpune pobjede nad neprijateljem. Kontra-admiral Andrija Božanić mek povez, format 14 x 20 cm , par sitnih zacepljenja na vrhu naslovne korice, ilustrovano, pečat na unutrašnoj strani naslovne korice , latinica, 136 strana