ŽITIJE SVETOG SIMEONA - Sveti Sava Stefan Prvovenčani ŽITIJE SVETOG SIMEONA -Kantakuzin, 1997. godina -Tvrd povez, 90 strana. Lepo očuvana ,IMA samo lepa posveta na najavnoj stranici ,nagradjenom uceniku Život Nemanje - Simeona / Sava Nemanjić Žitije i žizan svetog Simeona / Stefan Prvovenčani STEFAN NEMANJA SRPSKI KRALJ (mali ,beli ormaric ,u sobi)

Zitije svetog Simeona mirotocivog 1 deo Uzdizanje,Cuvari 2015,44 strane,30 cm,nova 14

tvrd povez nova im3

Опис 2013. годину обележавају два значајна јубилеја када је реч о хришћанству и Српској православној цркви. То је година у којој празнујемо седамнаест векова од доношења МИланског едикта, а такође, то је и година у којој обележавамо девет векова од рођења једне међу најзначајнијим личностима не само средњовековне Србије и њене Цркве, него и свеколиког српства уопште. Како би и овај други значајан датум за наш народ и Цркву обележили на, по нашем скромном мишљењу, прикладан начин, одлучили смо се да објавимо књигу за коју сматрамо да ће пре свегаљ бити од користи млађим читаоцима које се тек упознају са историјом средњовековне Србије, а такође и оним нешто старијим који из најразличитијих разлога недовољно познају прошлост народа из кога потичу. 1113. године, у Рибници, родио се Стефан Немања, родоначелник династије Немањића…

Domentijan: IZBOR IZ DELA, Nolit - Biblioteka Živi pesnici Beograd 1963, str. 142. Priredio Đorđe Trifunović. Strara srpska književnost. Očuvanost: korica 3 (požutela sa flekicima); unutrašnjost 4. Овај писац је себе сматрао продужетком светосавског просветитељства и последњим учеником Светог Саве. Због улоге светлосних симбола у стварању књижевне симболике Доментијана су називали песником светлости. Рођен је око 1210. године, а преминуо је после 1264. године. Већи део живота је провео као монах у светогорском манастиру Хиландару, у коме је написао своја најзначајнија дела. Прво је око 1250. године, на захтев краља Уроша I (1242—1276) написао обимно житије светог Саве, а 1263/1264. године и житије светог Симеона (Стефана Немање). Његово житије светог Саве је између 1290. и 1292. године прерадио монах Теодосије, који је навео да то ради према Доментијановим усменим упутствима. Као изворе за своја дела, Доментијан је користио Житије светог Симеона, које је написао Стефан Првовенчани (1242—1276), нарочито у свом Житију светог Симеона, у коме је поједине делове преносио од речи до речи[1]. Још један од списа који су имали утицај на његова дела је и панегерик светом Владимиру (980—1015), који је, средином XI века, написао кијевски митрополит Иларион (1051—око 1054)[1]. Оба његова дела представљају импресиван приказ библијског и теолошког образовања[1] које је имао, а значајна су и као историјски извори, иако им се, као изведеним делима, прилази са резервом. Житије Светог Саве одликује тежња ка јасном и прегледном изношењу чињеница, а и изостаје тежња за наративном разрадом појединости. Догађај је за Доментијана тек повод за откривање битније божанске сврхе делања главног јунака. Овај поступак има као последицу претварање наративне структуре у симболичку. Томе су заслужне и библијске паралеле, цитати и светлосни симболи. Још једна карактеристика овог дела је у томе што писац настоји да у сваком тренутку дела види јунаков прошли и будући живот — односно поседује перспективу целине. Доментијаново „Житије светог Саве“ је специцифична мешавина библиско хришћанске перспективе и надисторијских и натприродних погледа. Тако је Савин животни пут симболички приказан као кружење Сунца са истока на запад — од Свете горе, до отаџбине.

Svoj književni rad Sveti Sava je započeo u Hilandaru. Njegova prva dela neposredno su vezana za novoosnovani manastir i keliju; ona, u prvom redu, imaju crkveno-pravni karakter. Poseduju, međutim, i književna svojstva. U Hilandaru je, po svoj prilici, počeo da piše žitije i službu svetom Simeonu. Sjajna glanc nova knjiga tvrd povez

Klasicna Kantakuzinova biblioteka.Zitije i zizan svetog Simeona. Zivot Nemanje Simeona. Tvrdokoriceno izdanje.

Sveto ime Srpsko Sveti Sava Šta kaže istorija Stefan Nemanja Velika srpska kneginja Ana Rastko Sava Nemanjić Šta kaže Sveti Sava Iz Hilandarskog tipika Iz Žitija svetoga Simeona Nemanje Služba Svetom Simeonu Šta kažu predanja i legende Kako je Sveti Sava ukrao vatru Sveti Sava piše svome rodu Sveti Sava i pustinjak Sveti Sava i hromi vuk Sveti Sava i braća koja se dele Sveti Sava i stogodišnji starac Savina mesta Savine vode Sta kazu srpski pesnici Himna Svetom Savi Kanon

Sabrani spisi Najvažniji i najveći spisi prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja Svetog Save: Karejski tipik, Hilandarski tipik, Studenički tipik, Žitija Svetoga Simeona Nemanje...

Опис УВОДНА РЕЧ Познато је: где је Србин, ту се слави слава. И обратно: где се крсно име слави, ту живе православни Срби. Срби су увек славили славу, а данас је славе, готово без изузетка, и они међу њима који су се својевремено били отуђили и од породичне славе, и од традиција и обичаја свог народа, и од Православља, и од вере уопште. Данас, штавише, у донедавно нецрквеним срединама није више тако редак случај да родитељи упорно остају при својим предрасудама о Цркви и вери, а да њихова деца и унуци верују и живе православно, а то подразумева и слављење крсног имена. Они пак који никада нису ни напуштали своју Цркву и веру, па ни своју славу, данас су јој, по правилу, одани бар онолико колико су увек били. Ипак, већина у нашем народу, без имало своје кривице лишена могућности да темељније упозна живот и учење своје Цркве, нема ни издалека довољно сазнања о светости и светитељима, о животу и подвизима светитеља којега слави као своју славу, о постанку, значају и садржају славе, о самом Богослужбено-молитвеном чину или обреду славе, о народној славарици и о другим пропратиним изразима славског духовног доживљаја…

Опис ЛЕПОТЕ ЧУДЕСА СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА И данас је потребно подсетити се и надахнути се предивним причама о чудима које су чинили српски светитељи у древна времена, од Светога Саве и Светога Симеона Мироточивог до Светога цара Уроша. Све је то записано у старим српским свештеним књигама и сачувано до данашњих дана. Стара српска житија, данас недовољно читана и позната, ризница су тих чудеса. представљена у антологијском избору Драгише Бојовића, професора универзитета у Нишу и Косовској Митровици и управника Центра за црквене студије, она нас чине, као и њихове сведоке некада, удивљеним и радосним. Она нас, истовремено, подсећају да су таква чуда могућа и данас и да се догађају захваљујући благодати која долази од Господа, Који се прославља у Светима својим …