Opis proizvoda Davne 1206/7. godine, studenički Iguman Sveti Sava pisao je biografiju ktitora Prepodobnog Simeona. U ovom delu, pred završne zapovesti studeničkim monasima, Sava je napisao važne reči: „...da mi i oni posle nas do svršetka ovoga vremena [blagodareći] dragocenim molitvama našega oca i ktitora ... radimo sve što je milo Bogu...“ (Žitije Svetog Simeona, IX H 8 [Š 10]). U vreme kada su ovi redovi nastali, veliki deo ondašnjeg bratstva lično je poznavao Prepodobnog Simeona Nemanju, te se Sava, pišući Nemanjino žitije, njima tako i obraćao: „Otac naš i ktitor ... gospodin Simeon, prebivaše među nama... (govoraše) nama koji smo oko njega...“.

Споменица “Свети Сава” је објављена на Савиндан 2021. године у част нашег првог архиепископа и дан када се прославља школска слава у Србији, од 1840. године. Приређивачи монографије су епископ бачки и новосадски др Иринеј, чији ауторски текст се налази у Споменици и песник Селимир Радуловић. Споменица садржи непроцењиве записе просветитеља рода српског као што су: Карејски и Хиландарски типик, Житије Светог Симеона, Оснивачка повеља манастира Хиландар итд. О Светом Сави су писале и најлепше песме спевале најумније главе нашег народа: владика Николај, Јустин Ћелијски, Војислав Ј. Илић, Владимир Ћоровић, Дучић, Црњански, Јован Кашанин, Димитрије Богдановић, Змај, Ђура Јакшић, Алекса Шантић, Десанка Максимовић, Васко Попа, Ного, Бећковић, Слободан Ракитић итд. Монографија је обогаћена великим бројем фотографија везаних за живот, лик и дело нашег првог архиепископа и просветитеља. Naslov: Свети Сава Споменица Izdavač: Православна реч Strana: 491 (cb) Povez: tvrdi Pismo: Format: 26x28 cm Godina izdanja: 2020 ISBN: 978-86-81648-08-7

Priređivač:Episkop bački i novosadski dr Irinej i pesnik Selimir Radulović Ekskluzivna izdanja ISBN: 978-86-81648-08-7 Format: 26x28 Povez: Tvrd Štampa: Kolor Strane: 491 Pismo: ćirilica Spomenica “Sveti Sava” je objavljena na Savindan 2021. godine u čast našeg prvog arhiepiskopa i dan kada se proslavlja školska slava u Srbiji, od 1840. godine. Priređivači monografije su Episkop bački i novosadski dr Irinej, čiji autorski tekst se nalazi u Spomenici i pesnik Selimir Radulović. Spomenica sadrži neprocenjive zapise prosvetitelja roda srpskog kao što su: Karejski i Hilandarski tipik, Žitije Svetog Simeona, Osnivačka povelja manastira Hilandar itd. O Svetom Savi su pisale i najlepše pesme spevale najumnije glave našeg naroda: vladika Nikolaj, Justin Ćelijski, Vojislav J. Ilić, Vladimir Ćorović, Dučić, Crnjanski, Jovan Kašanin, Dimitrije Bogdanović, Zmaj, Đura Jakšić, Aleksa Šantić, Desanka Maksimović, Vasko Popa, Nogo, Bećković, Slobodan Rakitić itd. Monografija je obogaćena velikim brojem fotografija vezanih za život, lik i delo našeg prvog arhiepiskopa i prosvetitelja.

Sveti Srbi “Sveti Srbi“ je sažeti životopis srpskih svetitelja, svetih sveštenomučenika, velikomučenika, mučenika i prepodobnih koje Srpska pravoslavna crkva poštuje i slavi. Opis je sačinjen na osnovu najranijih žitija, službi i pohvala, počev od Žitija svetog Simeona Nemanje (1208.) do najnovijeg vremena. Raspored svetih je sačinjen hronološki, a dani njihovog pravoslavlja označeni su po tzv. novom i starom kalendaru. Cilj ovog Sabornika je da oni koji malo znaju o duhovnoj veličini i istorijskom značaju svetih Srba prošire svoja saznanja, a da oni koji znaju više, svoja znanja obnove. Monografija je obogaćena fotografijama i ikonama svetaca.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta Stanojla Dimitrijevica Redje u ponudi! 1927 god. Sveti Sava (oko 1175—14. januar 1236)[a][b] bio je srpski princ, monah, iguman manastira Studenice, književnik, diplomata i prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Rođen je kao Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, i brat Vukana i Stefana Prvovenčanog. Kao mladić dobio je od oca na upravu Zahumlje (1190. ili 1191). Ubrzo 1192. godine Rastko je pobegao na Svetu goru i zamonašio se u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona, gde je dobio ime Sava. Kasnije je sa svojim ocem, koji se zamonašio i dobio ime Simeon (verovatno 25. mart 1196), podigao manastir Hilandar (1198—99), prvi i jedini srpski manastir na Svetoj gori. U Srbiji je 1202. godine došlo do rata za vlast između sinova župana Stefana Nemanje. Posle izmirenja 1204. godine veliki župan Stefan Prvovenčani i knez Vukan pozvali su Savu da ih potpuno izmiri i on se vratio u Srbiju početkom 1208. godine. Istovremeno se bavio prosvetiteljskim radom, nastojeći približiti svojim sunarodnicima osnove verske i svetovne pouke, da bi se 1217. vratio na Svetu goru. Godine 1219. Sava I Srpski je ubedio Vaseljenskog patrijarha i nikejskog cara da odobre autokefalnost (samostalnost) srpske crkve sa statusom arhiepiskopije. Vaseljenski patrijarh Manojlo I Carigradski u Nikeji je imenovao Savu I za prvog arhiepiskopa Srbije. Sava ostao je arhiepiskop sve do 1233. godine, da bi ga tada zamenio njegov učenik Arsenije I Sremac. Dva puta je putovao u Palestinu. Na povratku sa drugog od tih hodočašća u Svetu zemlju, smrt ga je zatekla u tadašnjoj bugarskoj prestonici Velikom Trnovu 14. januara 1236. Njegove mošti je u manastir Mileševu preneo njegov nećak, kralj Stefan Vladislav I. Sava je ostavio više pisanih dela. Zato je bio jednan od značajnijih pisaca i pravnika iz srednjeg veka kod Srba. Njegova najznačajnija pisana dela su Žitije Svetog Simeona, Karejski tipik, Hilandarski tipik i Studenički tipik, kao i Zakonopravilo. Obrazujući buduće službenike pravoslavne crkve stekao je velike zasluge za razvoj školstva i prosvete kod Srba u srednjem veku. U Srbiji i Republici Srpskoj se dan njegove smrti (27. januar po novom kalendaru) obeležava kao Dan prosvete. Savin kult u narodu bio je jak. Posle jednog ustanka Srba protiv Osmanskog carstva, turski zapovednik Sinan-paša je naredio da se spale mošti Svetog Save na Vračaru verovatno 1594. Na mestu gde se misli da je bila dignuta lomača da uništi poslednje ostatke Svetog Save sazidan je Hram Svetog Save, najveća pravoslavna bogomolja kod Srba.

OVAJ ARTIKAL NE ŠALJEM U INOSTRANSTVO ! I DO NOT SEND THIS ITEM ABROAD! 56955) ŽITIJA SVETIH ZA MAJ na crkvenoslovenskom iz 1889 godine ; Knjiga žitija svetih za mesec maj, sa blagoslovom Svetog praviteljstvujućeg sinoda , priređena verno prema spisima Kijevopečevske lavre ; Štampano u Moskvi 1889 godine Iz sadržaja : Žitije , proroštva i stradanja proroka Jeremije Žitije prepodobnog oca Pafnutija Borovskog Stradanje svetih mučenica Esper i Zoe Spomen o ubistvu svetih ruskih knezova Borisa i Gljeba i prenosu njihovih moštiju Stradanje svetih mučenika Timoteja čteca i Mavra Žitije prepodobnog oca Teodosija igumena Pečersko – kijevskog Stradanje svete mučenice Pelagije , device Tarsijske u Kilikiji Žitije i stradanja svete, slavne velikomučenice Irine Žitije svetog pravednog Jova Mnogostradalnog. Stradanje svetog mučenika Varvara ratnika i ostalih sa njim Spomen svetog Varvara , bivšeg razbojnika , koji je velikim pokajanjem ugodio Bogu Uspomena znamenja Časnog i Životovornog Krsta Gospodnjeg u Jerusalimu Stradanje svetog mučenika Akakija Spomen apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova Žitije prepodobnog oca Arsenija Velikog Spomen svetog proroka Isaije Prenos moštiju svetog Nikole arhiepiskopa mirlikijskog čudotovrca Spomen svetog apostola Simona Zilota Spomen matere Isidore Jurodive Spomen blaženog Tajsija Žitije prepodobnog Simona episkopa vladimirskog i suždaljskog Stradanje Svetog sveštenomučenika Mokija. Život i trud prepodobnih otaca naših Metodija i Konstantina, u monaštvu Kirila, učitelja slovenskih. Žitije Epifanija arhiepiskopa kiparskog Žitije svetog oca našeg Germana, arhiepiskopa Konstantinovog grada Stradanje svete mučenice Glikerije i sa njom Laodikije, tamničarke Stradanje svetog mučenika Aleksandra Rimskog Stradanje svetog mučenika Isidora Žitije prepodobnog starca Serapiona Sindonita Žitije svetog Isidora, jurodivog, Rostovskog čudotvorca Žitije prepodobnog Pahomija Velikog Žitije prepodobnog oca Teodora, učenika Pahomijevog Uspomena na blaženopočivšu devu Muzu Spomen svetog apostola Andronika , jednog od sedamdesetorice i Junije pomoćnice njegove Stradanje svetog mučenika Teodota agkirskog i sa njim sedam devica: Tekuse, Aleksandre , Klaudije Faine, Eufrasije ,Matrone i Julije Sveti mučenici Petar, Dionisije, Andrej, Savle, Hristina, Iraklije, Paun i Venedim. Stradanje Svetog velikomučenika Patrikija pruskog i sa njim tri prezvitera: Akakija, Menandra i Polijena Stradanje svetog mučenika Talaleja Stradanje svetog mučenika Askalona. Žitije sv. ravnoapostolnog cara Konstantina i Njegove Svete Majke Jelene Stradanje svetog mučenika Vasiliska Pomen prepodobnog oca našeg Mihaila Ispovednika episkopa sinadskog Žitije svete Efrosinije, igumanije Polocke Žitije prepodobnog Simeona Stolpnika Divnogorca Treće obretenje glave svetog Jovana Krstitelja Pomen i čudesa sveštenomučenika Teraponta episkopa kiparskog Stradanje svetog mučenika Georgija Novog postradalog u carstvu nečastivog Selima cara turskog u Serdici gradu bugarskom Pomen sveštenomučenika Teraponta episkopa sardijskog Dan stradanja svetih mučenika Teodore device i Didima vojnika Stradanje svete mučenice Jelikonijade Spomen svetog Ignjatija episkopa rostovskog Spomen svete mučenice Teodosije device turske Žitije prepodobnog oca Isakija Ispovednika Dalmatinskog Spomen svetog apostola Jerme , od sedamdesetorice O drevnom kalendaru Jelinorimskom tvrd ogiginalni povez iz epohe, format 17,5 x 26 cm , korice imaju manjih oštećenja, napuknuća duž ivice rikne , oguljena dva ćoška korica, nedostaje naslovna strana, sadržaj podeljen u dva dela , 192 + 161 strana , stranice odlično očuvane, nema pisanja , ispred većih žitija ukrađeno zzastavicama , završeci ukrađeni vinjetama,

OVAJ ARTIKAL NE ŠALJEM U INOSTRANSTVO ! I DO NOT SEND THIS ITEM ABROAD! ŽITIJA SVETIH ZA MAJ na crkvenoslovenskom iz 1889 godine ; Knjiga žitija svetih za mesec maj, sa blagoslovom Svetog praviteljstvujućeg sinoda , priređena verno prema spisima Kijevopečevske lavre ; Štampano u Moskvi 1889 godine Iz sadržaja : Žitije , proroštva i stradanja proroka Jeremije Žitije prepodobnog oca Pafnutija Borovskog Stradanje svetih mučenica Esper i Zoe Spomen o ubistvu svetih ruskih knezova Borisa i Gljeba i prenosu njihovih moštiju Stradanje svetih mučenika Timoteja čteca i Mavra Žitije prepodobnog oca Teodosija igumena Pečersko – kijevskog Stradanje svete mučenice Pelagije , device Tarsijske u Kilikiji Žitije i stradanja svete, slavne velikomučenice Irine Žitije svetog pravednog Jova Mnogostradalnog. Stradanje svetog mučenika Varvara ratnika i ostalih sa njim Spomen svetog Varvara , bivšeg razbojnika , koji je velikim pokajanjem ugodio Bogu Uspomena znamenja Časnog i Životovornog Krsta Gospodnjeg u Jerusalimu Stradanje svetog mučenika Akakija Spomen apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova Žitije prepodobnog oca Arsenija Velikog Spomen svetog proroka Isaije Prenos moštiju svetog Nikole arhiepiskopa mirlikijskog čudotovrca Spomen svetog apostola Simona Zilota Spomen matere Isidore Jurodive Spomen blaženog Tajsija Žitije prepodobnog Simona episkopa vladimirskog i suždaljskog Stradanje Svetog sveštenomučenika Mokija. Život i trud prepodobnih otaca naših Metodija i Konstantina, u monaštvu Kirila, učitelja slovenskih. Žitije Epifanija arhiepiskopa kiparskog Žitije svetog oca našeg Germana, arhiepiskopa Konstantinovog grada Stradanje svete mučenice Glikerije i sa njom Laodikije, tamničarke Stradanje svetog mučenika Aleksandra Rimskog Stradanje svetog mučenika Isidora Žitije prepodobnog starca Serapiona Sindonita Žitije svetog Isidora, jurodivog, Rostovskog čudotvorca Žitije prepodobnog Pahomija Velikog Žitije prepodobnog oca Teodora, učenika Pahomijevog Uspomena na blaženopočivšu devu Muzu Spomen svetog apostola Andronika , jednog od sedamdesetorice i Junije pomoćnice njegove Stradanje svetog mučenika Teodota agkirskog i sa njim sedam devica: Tekuse, Aleksandre , Klaudije Faine, Eufrasije ,Matrone i Julije Sveti mučenici Petar, Dionisije, Andrej, Savle, Hristina, Iraklije, Paun i Venedim. Stradanje Svetog velikomučenika Patrikija pruskog i sa njim tri prezvitera: Akakija, Menandra i Polijena Stradanje svetog mučenika Talaleja Stradanje svetog mučenika Askalona. Žitije sv. ravnoapostolnog cara Konstantina i Njegove Svete Majke Jelene Stradanje svetog mučenika Vasiliska Pomen prepodobnog oca našeg Mihaila Ispovednika episkopa sinadskog Žitije svete Efrosinije, igumanije Polocke Žitije prepodobnog Simeona Stolpnika Divnogorca Treće obretenje glave svetog Jovana Krstitelja Pomen i čudesa sveštenomučenika Teraponta episkopa kiparskog Stradanje svetog mučenika Georgija Novog postradalog u carstvu nečastivog Selima cara turskog u Serdici gradu bugarskom Pomen sveštenomučenika Teraponta episkopa sardijskog Dan stradanja svetih mučenika Teodore device i Didima vojnika Stradanje svete mučenice Jelikonijade Spomen svetog Ignjatija episkopa rostovskog Spomen svete mučenice Teodosije device turske Žitije prepodobnog oca Isakija Ispovednika Dalmatinskog Spomen svetog apostola Jerme , od sedamdesetorice O drevnom kalendaru Jelinorimskom tvrd ogiginalni povez iz epohe, format 17,5 x 26 cm , korice imaju manjih oštećenja, napuknuća duž ivice rikne , oguljena dva ćoška korica, nedostaje naslovna strana, sadržaj podeljen u dva dela , 192 + 161 strana , stranice odlično očuvane, nema pisanja , ispred većih žitija ukrašeno zzastavicama , završeci ukrađeni vinjetama,

Manastir Studenica koji je posvećen Bogorodici, je majka svih srpskih hramova. Građen je dugi niz godina. Konačno je završen u proleće 1196. godine kada je Stefan Nemanja abdicirao i posvetio se manastirskom životu. Kada je on kasnije otišao u Hilandar o manastiru se brinuo njegov sin Stefan. Nemanja je umro u Hilandaru 1199. godine. NJegov najmlađi sin Sava je nakon pomirenja preostale dbojice braće Stefan i Vukana prenio mošti svoga oca u Studenicu. Od tada je Studenica postala političko, kulturno i duhovno sedište srednjovekovne Srbije. Tu je Sava napisao žitije svoga oca svetog Simeona opisujući njegov monaški život. Kralj Milutin je sagradio u okviru manastira malu crkvu posvećenu Joakimu i Ani. Turci su često napadali manastir nakon pada Srbije 1459. Prva značajnija restauracija dogodila se 1569. godine, kada su obnovljene freske. U ranom 17 veku zemljotres je pogodio manastir i mnogi istorijski dokumenti su uništeni zauvek. Studenica se sastoji od 3 crkve. Jedna od njih je Bogorodičina crkva na čijoj se istočnoj strani nalazi trostrana apsida. Na crkvi se mogu uočiti dva stila - Romanski i Vizantijski. Spajanje ova dva stila je dalo poseban stil poznat u arhitekturi kao raška škola. Osim ove crkve deo kompleksa Studenice čine i crkva Svetog Nikole i Kraljeva crkva. Crkva je oslikana u prvoj dekadi 13 veka. Orginalne freske su delimično očuvane oko oltara i na istočnom zidu. Jedna od najlepših fresaka, koja je oslikana 1209. godine, je ona na kojoj je prikazano raspeće Hrista. Dimenzije slike su 70 x 70cm. Na nekim mestima javile su se pukotine,vide se na jednoj od slika.

STARA SRPSKA KNJIŽEVNOST U 24 KNJIGE Tvrd povez, izdavači: PROSVETA i SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA -Beograd VRLODOBRA OČUVANOST!!!! 1.Ljetopis popa Dukljanina 2.Sabrani spisi – Sveti Sava 3.Sabrani spisi - Stefan Prvovenčani 4.Život Svetoga Save i Svetoga Simeona – Domentijan 5/1. Žitija – Teodosije 5/2. Službe, kanoni i Pohvala- Teodosije 6. Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih; Službe – Danilo Drugi 7. Danilovi nastavljači 8. Dušanov zakonik 9. NIJE IZAŠLO 10. Šest pisaca XIV veka 11. Povest o slovima ; Žitije despota Stefana Lazarevića – Konstantin Filozof 12. Književni rad u Srbiji - Grigorije Camblak 13. Spisi o Kosovu - NEDOSTAJE 14. Spisi Dimitrija Kantakuzina - NEDOSTAJE 15. Janičarove uspomene ili turska hronika – Konstantin Mihailović iz Ostrovice 16. Sabrani spisi – Patrijarh Pajsije - NEDOSTAJE 17. NIJE IZAŠLO 18. NIJE IZAŠLO 19. Stari sprski zapisi i natpisi 20. Povest o Trištanu i Ižoti 21. Roman o Troji & Roman o Aleksandru Makedonskom 22. Varlaam I Joasaf - NEDOSTAJE 23/1. Apokrifi starozavetni - NEDOSTAJE 23/2. Apokrifi novozavetni NEDOSTAJE 24. Srednjovekovni medicinski spisi – Fisiolog

Korijeni s riječima od njih postalijem u hrvatskom ili srpskom jeziku Author: Đura Daničić Publisher: U Zagrebu : Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1877 Knjiga izdata za života Đure Daničića detaljnom pretragom , utvrđeno da je knjiga I izdanje i jedini primerak, odnosno da nema reprint ili fototipskih izdanja iste. Na žalost kniga je do 240-te strane sa originalnom prednjom koricom. Listovi kompakti odlične očuvanosti ( odvojila se korica i prva dva lista ) Iako ga svi znamo pod imenom Đuro Daničić, mnogima je gotovo nepoznat podatak da je ime ovog čuvenog izučavaoca srpskog i hrvatskog jezika zapravo bilo Đorđe J. Popović. Jedan od najvatrenijih zagovornika ideja Vuka Stefanovića Karadžića, Daničić je rođen u Novom Sadu, 04. aprila 1825. godine, a ostao je upamćen i po tome što je tokom čitavog života izučavao i srpski i hrvatski jezik i to sa naučnog stanovišta. Takođe, istorijski izvori često pominju i podatak da su srpski knez Mihailo Obrenović, ali i Jovan Gavrilović posebno bili naklonjeni njegovom radu, te da su mu u doba kada je studirao pružali i materijalnu pomoć. Bio je sin sveštenika Jovana, a u to doba je njegov rodni grad bio pod vlašću Austrougarske monarhije. Školovao se u svom rodnom mestu i u Požunu, a kasnije i u Beču i Pešti. Kada se susreo sa Vukovim delom počeo je da izučava naš, ali i hrvatski jezik i 1847. godine je objavio svoje kapitalno delo “Rat za srpski jezik i pravopis”, te na taj način u velikoj meri doprineo pobedi Vukovih ideja. Nedugo zatim je objavio i “Malu srpsku gramatiku”, koja je posebna po tome što predstavlja prvo delo u kome se neko bavio srpskim jezik sa stanovišta nauke. Svakako treba imati na umu da je upravo Đuro Daničić zaslužan što slovo đ pišemo danas upravo tako, umesto prethodno dvoglasa đ. Ovo pravilo koje je on uveo je počelo da se primenjuje od 1902. godine, kada je prvi put pomenuto u časopisu “Srđ”, koji je izlazio u Dubrovniku. Kako je bio inspirisan delom i radom Vuka Stefanovića Karadžića, nije loše da pogledate ovde značenje nekih od reči koje su ušle u “Veliki rječnik” čiji tvorac je upravo Vuk i koji je uspeo da na jednom mestu sakupi i sačuva od zaborava mnoge termine Biografija Đure Daničića Bookmark and Share 12.01.2016. Vladimir Ciplic Iako ga svi znamo pod imenom Đuro Daničić, mnogima je gotovo nepoznat podatak da je ime ovog čuvenog izučavaoca srpskog i hrvatskog jezika zapravo bilo Đorđe J. Popović. Jedan od najvatrenijih zagovornika ideja Vuka Stefanovića Karadžića, Daničić je rođen u Novom Sadu, 04. aprila 1825. godine, a ostao je upamćen i po tome što je tokom čitavog života izučavao i srpski i hrvatski jezik i to sa naučnog stanovišta. Biografija Đure Daničića Takođe, istorijski izvori često pominju i podatak da su srpski knez Mihailo Obrenović, ali i Jovan Gavrilović posebno bili naklonjeni njegovom radu, te da su mu u doba kada je studirao pružali i materijalnu pomoć. Bio je sin sveštenika Jovana, a u to doba je njegov rodni grad bio pod vlašću Austrougarske monarhije. Školovao se u svom rodnom mestu i u Požunu, a kasnije i u Beču i Pešti. Kada se susreo sa Vukovim delom počeo je da izučava naš, ali i hrvatski jezik i 1847. godine je objavio svoje kapitalno delo “Rat za srpski jezik i pravopis”, te na taj način u velikoj meri doprineo pobedi Vukovih ideja. Nedugo zatim je objavio i “Malu srpsku gramatiku”, koja je posebna po tome što predstavlja prvo delo u kome se neko bavio srpskim jezik sa stanovišta nauke. Svakako treba imati na umu da je upravo Đuro Daničić zaslužan što slovo đ pišemo danas upravo tako, umesto prethodno dvoglasa đ. Ovo pravilo koje je on uveo je počelo da se primenjuje od 1902. godine, kada je prvi put pomenuto u časopisu “Srđ”, koji je izlazio u Dubrovniku. Kako je bio inspirisan delom i radom Vuka Stefanovića Karadžića, nije loše da pogledate ovde značenje nekih od reči koje su ušle u “Veliki rječnik” čiji tvorac je upravo Vuk i koji je uspeo da na jednom mestu sakupi i sačuva od zaborava mnoge termine. Smatra se da je jedan od nosilaca ideje za postojanje jedinstvenog, srpskohrvatskog jezika upravo Daničić, koji važi za utemeljivača ovog jezika. Pokušao je i da na osnovu ideja koje je Vuk sproveo u reformi srpske ćirilice izvrši reformu latinice Ljudevita Gaja, ali je u tome samo delimično uspeo. Takođe, čuveni Bečki književni dogovor koji je trebalo da reši mnoge sporove između srpskih i hrvatskih lingvista i pisaca je, pored ostalih potpisao i Đuro Daničić, te se iz tog razloga često navodi da je upravo on utemeljivač srpskohrvatskog jezika. U drugoj polovini 19. veka, Daničić je radio i u beogradskoj Narodnoj biblioteci Srbije, a bio je i sekretar pri Društvu srpske slovesnosti, te profesor Velike škole u Beogradu. Kasnije je bio sekretar zagrebačke Jugoslovenske akademije. Iako je umro u Zagrebu, dok je dovršavao rad na “Rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika”, Đuro Daničić je sahranjen u Beogradu 1882. godine. Mnoga dela je uspeo da otrgne od zaborava, tako da su do današnjih dana ostala očuvana i dela kao što su recimo “Nikoljsko jevanđenje”, bosanske redakcije koje je objavljeno 1864. godine, ali i “Žitija Svetog Simeona i Svetog Save od Domentijana”, objavljeno 1865. godine, te “Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih”, objavljeno 1866. godine, kao i Teodosijevo “Žitije Svetog Save” iz 1860. godine i mnoga druga. Даничић је један од највећих радника на подручју испитивања српског језика. Ђуро Даничић Његов први рад објављен је 1845. (у Подунавци) у заштиту Вука. Научно обарање теорије Вукових противника, Даничић је изнео у расправи Рат за српски језик и правопис (1847), којом је допринео брзој победи Вукових идеја. Затим је дао Малу српску граматику (1850), у којој је српски књижевни језик први пут научно окарактерисан. Касније (од 1863) то је мало дело излазило у више издања (1—7), под називом Облици српског језика. Дела Даничића, у којима је обрађивао различите стране српског језика, јесу: Српска синтакса (1858), само са одељком о падежима са и без предлога, заснована на тадашњој локалистичкој теорији о падежима, Основе (1876), класификација, сасвим механичка, наставака за образовање речи, Коријени (1877), без велике теоријске вриједности, Историја облика (1874), најзад славне акценатске студије (Slav. Bibi., Miklošić, I, Glasnik, 8—9. Rad, 6, 14, 20), које су образовале основу проучавања словенског акцента. Даничићева већа издања српских старих споменика, већином још незамењена, јесу: Житије Св. Саве (Теодосијево, 1860, у издању приписано Доментијану), Житија Св. Симеона и Св. Саве од Доментијана (1865), Никољско јеванђеље (босанске редакције, 1864), Животи краљева и архиепископа српских (Данила и других, 1866), и многа друга мања дела, развијена по научним издањима. Превео је Стари завет (Вук је превео Нови).

Tvrdi povez Sifra sivackuca 1.Ljetopis popa Dukljanina 2.Sabrani spisi – Sveti Sava 3.Sabrani spisi - Stefan Prvovenčani 4.Život Svetoga Save i Svetoga Simeona – Domentijan (PRODAT) 5/1. Žitija – Teodosije 5/2. Službe, kanoni i Pohvala- Teodosije 6. Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih; Službe – Danilo Drugi 8. Dušanov zakonik (PRODAT) 10. Šest pisaca XIV veka 15. Janičarove uspomene ili turska hronika – Konstantin Mihailović iz Ostrovice 19. Stari sprski zapisi i natpisi 20. Povest o Trištanu i Ižoti 21. Roman o Troji & Roman o Aleksandru Makedonskom Knjiga 1 grb ssk ofarban u ruzicasto na prvoj strani, knjiga 2 prve dve strane švrljane i pri kraju teksta a 10 podvlačeno bojicom, knjiga 3 sve ok sem na koricama na poledjini 1 milimetar se odvojila koža i moze se to zalepiti da se ne vidi, knjiga 4 lepo ocuvana, knjiga 5 lepo očuvana, knjiga 5 II lepo očuvana, knjiga 6 lepo očuvana, knjiga 8 lepo očuvana, knjiga 10 dve strane na početku švrljane dve na sredini, knjiga 15 lepo očuvana, knjiga 19 ima neke tačkice po do milimetar i dve po 4 5 milimetara na koricama ostalo ok, knjiga 20 lepo očuvana, knjiga 21 lepo očuvana

AKATISTI I OTALO - KOMPLET OD 57 KNJIGA MEKOG POVEZA 1. AKATISTI SVETIM EVANDJELISTIMA 2. ŽIVOT I AKATIST SV. CARA KONSTANTINA I CARICE JELENE 3. ZAUPOKOJNI AKATIST 4. AKATISTI SUSUSU SLADČAJŠEM I PRESVETOJ BOGORODICI 5. AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI VASPITANJE 6. AKATIST SVETOM DIMITRIJU 7. AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI ČAJNIČKOJ 8. AKATIS SVETOM NIKOLAJU 9. AKATIST BGORODICI POMOĆNICI PRI PORODJAJU 10. AKATIST PRESVETOJ BOGOROCI VAVEDENJE 11. AKATIST SVETIM KOZMI DAMJANU 12. AKATIST SVETOM PLATONU BANJALUČKOM 13. AKATIST SVIMA SVETIMA 14. AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI MLEKOPITATELJICI 15. AKATIST.- SVETOJ MARINI 16. AKATIST SVETOJ MATRONI 17. AKATIST SVETOM SAVI 18. AKATIST SVETOM PROKOPIJU 19. AKATIST SVETOM RAFLILU BANATSKOM 20, AKATIST SVETOM KLJAJU MILUTINU 21. AKATIST SVETOM SIMEONU MIROTOČIVOM 22. AKATIST PARESVETOJ BOGORODICI POSAREDNICA GREŠNIMA 23. AKATIST SVETOM DIMITRIJU 24. AKATIST SVETOJ MARIJI EGIPĆANKI 25. AKATIST SVETOM JOVANU GOGOSLOVU 26. AKATIS IKONI ČENSTOHOVSKAJA NEPOBEDIVA POBEDA 27. AKATIST ZAHVALNI 28. AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI NERAZRUŠVA STENA 29. AKATIST SVETOJ BLAŽENOJ MATRONI MOSKOVSKOJ 30. AKATIST SVETROM SILULNU ATONSKOM 31. AKATIS SVETOM SISOJU 32. MOJA SLAVA SVETI GEORGIJE ŽITIJE ČIN SLAVE SLAVARICA 33. TEBI SAMO TEBI 34 ARHIMANDRIT EMILIJAN - NAŠI ODNOSI SA BLIŽNJIMA 35. POGRUŽENJE ISTINSKO KRŠTENJE 36. ZLOPAMĆENJE 37. POKAJNI KANON JEROMONAHA VASILIJA NOVOMUJČENIKA OPTINSKOG 38. O ANTIHRISTU VIZIJE PREDAPOKALIPTIČNIH DOGADJAJA 39. SVETI ILIJA MINJATI - VERA PRAVOSLAVNA 40. SVETI VLADIKA NIKOLAJ SRBSKI - BOGORODIČINO JEVANDJELJE 41. POKAJANJEM DO SPASENJA 42. SVETI OCI O MOLITVI 43. O GREHU OSUDJJIVANJA BLIŽNJIH 44. KROTOST 45. O GREHU ABORTUSA 46. PRED LICEM BOŽIJIM 47. POKAJNIČKI PLAĆ 48. ARHIMANDRIT LAZAR VITANIJSKI - O TAJNIM BOLESTIMA DUŠE 49. SVETI VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ - ZEMLJA NEDODJIA 50. SVETI NIKOLAJ VELIMIROVIĆ - PESME 51. PRAOVSLAVNI MOLITVENIK I PRAVILA POSTA TVRDOG POVEZA 52. DEČIJI MOLITVENIK 53. PRAVOSLAVNA VERONAUKA PVODOM 2000 GODJNA HRIŠĆANSTVA 54. PESME O SVETOM SAVI 55. MANASTIR VELIKA REMETA 56. SVETI VALDIKA NIKOLAJ - KASIJANA 57. AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI IZBAVLJENJE OD POHOTA STANJE. VEOMA OČUVANE, MANJEG FORMATA OCENA. 4+ DOSTAVU PLAĆA KUPAC, MS RF 1/5 IZA

SRBLJAK - O SRBLJAKU komplet 1-4 Priredio Đorđe Trifunović Izdavač: Srpska književna zadruga Biblioteka: Stara srpska književnost Prevod: Dimitrije Bogdanović Godina: Beograd , 1970. Broj strana: 1983, 38 listova s tablama, 16 listova s faksimilama originalnog teksta, 4 lista s nalepljenom tablom, ilustrovano Format: 19.5x16 Povez: Tvrdi sa omotom Jezik: Tekst uporedo na srpskoslovenskom u fonetskoj transkripciji na savremeno pismo Stanje kao na slici , izmedju veoma dobrog i odlicnog Jedna knjiga nema omot , ostali malo iskrzani , opste stanje knjiga veoma dobro za ovo izdanje KNJIGA PRVA SLUŽBE - KANONI - AKATISTI KNJIGA DRUGA SLUŽBE - KANONI - AKATISTI KNJIGA TREĆA SLUŽBE - KANONI - AKATISTI KNJIGA ČETVRTA O SRBLJAKU STUDIJE Србљак је посебна врста минејских зборника који се формирао највероватније у XV веку. Садржи оригинална дела старог српског црквеног песништва — службе и житија канонизованих Срба. Нема строго утврђени састав. Избор текстова који чине поједини Србљак зависи од жеље наручиоца па их је због тога немогуће типолошки разврстати Најстарији србљак потиче из последње четвртине XV века (рукопис Пећке патријаршије број 78) и он садржи само службе архиепископима Арсенију, Јевстатију и Никодиму као и чинове требника. Хиландарски рукопис број 479 састављен је од више делоа који су писани од краја XV до треће четвртине XVI века. Садржи службе краљу Милутину од Данила Бањског (са синаксаром), Ђорђу Кратовцу од попа Пеје, Петру Коришком (која је старија од Теодосијеве). После служби следе житија Стефана Дечанског од Григорија Цамблака, Мученије Ђорђа (Георгија) Кратовца од попа Пеје, Житије Петра Коришког од Теодосија. Србљак (1525.) из збирке народне библиотеке (рс. 18) садржи искључиво службе и житија српских светитеља. Рукопис број 91 Грујићеве збирке (Музеј СПЦ, Београд из средине XVI века) садржи житија Светог Саве, краља Милутина, Стефана Дечанског и синаксар кнеза Лазара као и службе краљу Милутину, Стефану Дечанском, кнезу Лазару, Слово кнезу Лазару итд. У Римнику је 1741. године штампан Србљак а ово издање је приређено према рукопису Србљака манастира Раковца (1714). Раковачки србљак приредио је игуман Теофан а исписао га је монах Максим. Све српске службе настале од XIII до XVII века укључене су у двојезично издање Србљака (српскословенско и српско) које је приредила 1970. група научника предвођена Димитријем Богдановићем. Историјски значај србљака[уреди] Обједињавање литургијских служби, у част српских светаца, у јединствену књигу названу србљак у времену отоманске владавине је био један од најзначајнијих књижевних догађаја у Србији из тог времена. Ове службе су у почетку уношене у постојеће зборнике служби зване минеји или месецослови. Но, с временом почиње се устаљивати у празничним минејима „српска литургијска песма“. Први сачувани рукописи с претежно српским службама потичу из XVI века (1525). Први штампани празнични минеј или саборник у који су унесене три српске службе, две Теодосијеве (Светоме Симеону и Сави) и једна Цамблакова (Стефану Дечанском), саставио је јеромонах Мојсије из Дечана, а изишао је у Млетачкој штампарији Божидара Вуковића (1536—1538). Не зна се кад је дошло до издвајања служби српским свецима у засебан зборник нити кад је и како је тај зборник добио име Србљак. Први познати рукопис Србљака који је садржавао значајан део тог националног корпуса настао је у манастиру Раковцу у Срему, 1714. Према том или неком другом сличном рукопису изишло је прво издање књиге које је приредио епископ арадски Синесије Живановић на рускословенском језику под насловом Правила молебнаја свјатих сербских просвјатеитељеј (у Римнику, у Румунији, 1761., друго издање у Венецији, 1765). У каснијим црквеним издањима (1861, 1986) број служби у зборнику повећавао се и то на два начина: уношењем старих служби којих није било у ранијим издањима и придодавањем новонасталих служби. Постоји такође књижевно издање Србљака (1970, књ. I-Ш, IV књига с научним прилозима), у којем је обухваћена целокупна српска литургијска химнографија настала у оквирима старе књижевности, а изостављене су службе настале касније, у XVIII, XIX и XX веку, које се уносе у црквена издања књиге. Каснији развој Схваћен у најширем смислу Србљак је јединствена књига, без премца у српској књижевности. Она је писана у току читавих осам векова постојања српске књижевности, од Савине Службе св. Симеону, првог домаћег литургијског дела написаног почетком XIII века, до служби насталих у XX веку, при чему ниједано столеће није прошло а да није дало неки прилог том зборнику: од писаца XIII века, најплоднијег и у службама као и у житијима, потиче 10 служби, службе старим и новим светитељима стварају се даље у XIV, XV, XVI и XVII веку, до Стихире светом кнезу Лазару коју је написао Кипријан Рачанин крајем XVII века. То је последња служба националном светитељу настала у оквирима традиције старе књижевности. Изван те традиције, у XVIII, XIX и XX веку, написано је још 14 служби. Као црквена обредна књига Србљак је српски месечник, национални минеј, у којем литургијску годину обележавају спомени на домаће светитеље. Поредак служби у књизи је календарски. Службе се уводе под датумом када се слави спомен на светитеља, што се увек назначава у заглављу за поједине службе као нпр. у Теодосијевој Служби Светом Сави: „Месеца тога (јануара) 14. спомен Светога оца нашег Саве, првога архиепископа и учитеља српскога“ или у Служби архиепископу Арсенију од Данила II: „Месеца октобра 28. спомен преподобног оца нашег Арсенија архиепископа српског“ или у Пајсијевој Служби цару Урошу: „Месеца децембра другог, спомен међу светима блаженог Уроша, младога мученика“, итд. За поетику Србљака карактеристична је, с једне стране, њена потпуна зависност од византијског литургијског и књижевног канона, а с друге, национална идеја која је надахнула како поједине службе тако и њихово колекционирање у посебан зборник. Као и у другим књижевним врстама наши писци су и у службама верно следили византијске узоре. Тај „однос зависности“, као што је показао Димитрије Богдановић, нигде није тако изразит, тако потпун као овде: „исти облици, исти називи песама, исти распоред и композиција појединих целина, па чак, кад се подробно размотри, и сличне, често потпуно истоветне стилске фигуре, сам њихов књижевни израз“, укратко, наши химнографски текстови „не показују никакву разлику према својим грчким обрасцима“. Но, није у питању само придржавање поетике и стилистике византијског литургијског канона. „Однос зависности“ треба схватити у најдословнијем смислу, као преузимање читавих блокова већ постојећих текстова, што је условљено природом службе као сложене композиције и њеном улогом у свакодневном црквеном богослужењу. Народне теме у србљаку Но, с друге стране, управо зато што су најнепосредније повезане са функционисањем цркве, што чине саставни део њене унутрашње, литургијске суштине, службе светитељима потеклим из властитог народа јесу чињеница која сама по себи говори веома много. У домаћим службама често се јављају националне теме, у њима се говори о судбини отачаства и народа; у временима напретка светитељи се моле да још више утврде своје отачаство, да га чувају у миру и Божјој милости, а у временима пораза и народних страдања њима се упућују молитве за помоћ и спасење. То родољубиво осећање свакако чини врло значајан елеменат наших служби и њиховог деловања на вернике. Међутим, оно није никако најважнија њихова компонента. У службама националним подједнако као и у службама заједничким, општехришћанским светитељима најважнију улогу има верско, хришћанско осећање у свим различитим видовима свог испољавања. Национално инспирисане службе издвајају се у односу на интернационалне тиме што се у њима највиша и најдубља осећања побожности исказују поводом светитељски узорног живљења и чудотворног деловања за живота и после смрти људи својег рода и имена, што су они, како је написао поп Пејо поводом св. Ђорђа Кратовца, „српскога корена изданак“. Тим посредним путем, много више него непосредним исказивањем родољубивих тема, наше службе деловале су највише на вернике, јачајући у њима подједнако и верска осећања и националну самосвест. То деловање испољавало се у истом духу и у истом правцу као и деловање других врста наше старе књижевности, житија владара и црквених поглавара, летописа, родослова итд. Међутим, оно је било много ефектније и ефикасније посредством црквених служби него преко осталих књижевних форми. Из два основна разлога: прво, што је у службама домаће, национално одређење било у потпуности уклопљено у општеприхваћени хришћански духовни контекст, друго, зато што су црквене песме много лакше, брже и једноставније допирале до верника него сви остали жанрови. Понављање житија Житија и други текстови налазили су се у књигама које су биле ретке, до којих се тешко долазило, а кад би се до њих дошло, могли су их читати само малобројни. А службе су се стално слушале у цркви, слушали су их сви, писмени и неписмени, свештена лица и световњаци. Српски верници у тачно одређене дане у години, поред свега осталог, могли су слушати и свете речи о најодабранијим људима из властитог народа. А то слушање понављало се сваке године у исто време и на исти начин, и тим понављањем поруке те поезије стално су се утврђивале у души слушалаца, постајући тако битан део њиховог културног, верско-националног идентитета. istorija srpske knjizevnosti u srednjem veku , istorija srbije u srednjem veku , kapitalna dela iz srpske istorije , srbija i srpska umetnost u srednjem veku , istorija srpske umetnosti , ŠIF466