STARA SRPSKA KNJIŽEVNOST KOMPLET Besprekorno stanje, odlično očuvano Tvrdi povez 1.Ljetopis popa Dukljanina 2.Sabrani spisi – Sveti Sava 3.Sabrani spisi - Stefan Prvovenčani 4.Život Svetoga Save i Svetoga Simeona – Domentijan 5/1. Žitija – Teodosije 5/2. Službe, kanoni i Pohvala- Teodosije 6. Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih; Službe – Danilo Drugi 7. Danilovi nastavljači 8. Dušanov zakonik 9. NIJE IZAŠLO 10. Šest pisaca XIV veka 11. Povest o slovima ; Žitije despota Stefana Lazarevića – Konstantin Filozof 12. Književni rad u Srbiji - Grigorije Camblak 13. Spisi o Kosovu 14. Spisi Dimitrija Kantakuzina i Vladislava Gramatika 15. Janičarove uspomene ili turska hronika – Konstantin Mihailović iz Ostrovice 16. Sabrani spisi – Patrijarh Pajsije 17. NIJE IZAŠLO 18. NIJE IZAŠLO 19. Stari sprski zapisi i natpisi 20. Povest o Trištanu i Ižoti 21. Roman o Troji & Roman o Aleksandru Makedonskom 22. Varlaam I Joasaf - NEDOSTAJE 23/1. Apokrifi starozavetni NEDOSTAJE 23/2. Apokrifi novozavetni NEDOSTAJE 24. Srednjovekovni medicinski spisi – Fisiolog

STARA SRPSKA KNJIŽEVNOST U 24 KNJIGE Tvrd povez, izdavači: PROSVETA i SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA -Beograd VRLODOBRA OČUVANOST!!!! 1.Ljetopis popa Dukljanina 2.Sabrani spisi – Sveti Sava 3.Sabrani spisi - Stefan Prvovenčani 4.Život Svetoga Save i Svetoga Simeona – Domentijan 5/1. Žitija – Teodosije 5/2. Službe, kanoni i Pohvala- Teodosije 6. Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih; Službe – Danilo Drugi 7. Danilovi nastavljači 8. Dušanov zakonik 9. NIJE IZAŠLO 10. Šest pisaca XIV veka 11. Povest o slovima ; Žitije despota Stefana Lazarevića – Konstantin Filozof 12. Književni rad u Srbiji - Grigorije Camblak 13. Spisi o Kosovu - NEDOSTAJE 14. Spisi Dimitrija Kantakuzina - NEDOSTAJE 15. Janičarove uspomene ili turska hronika – Konstantin Mihailović iz Ostrovice 16. Sabrani spisi – Patrijarh Pajsije - NEDOSTAJE 17. NIJE IZAŠLO 18. NIJE IZAŠLO 19. Stari sprski zapisi i natpisi 20. Povest o Trištanu i Ižoti 21. Roman o Troji & Roman o Aleksandru Makedonskom 22. Varlaam I Joasaf - NEDOSTAJE 23/1. Apokrifi starozavetni - NEDOSTAJE 23/2. Apokrifi novozavetni NEDOSTAJE 24. Srednjovekovni medicinski spisi – Fisiolog

STARA SRPSKA KNJIŽEVNOST U 24 KNJIGE Tvrd povez, izdavači: PROSVETA i SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA -Beograd VRLODOBRA OČUVANOST!!!! 1.Ljetopis popa Dukljanina 2.Sabrani spisi – Sveti Sava 3.Sabrani spisi - Stefan Prvovenčani 4.Život Svetoga Save i Svetoga Simeona – Domentijan 5/1. Žitija – Teodosije 5/2. Službe, kanoni i Pohvala- Teodosije 6. Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih; Službe – Danilo Drugi 7. Danilovi nastavljači 8. Dušanov zakonik 9. NIJE IZAŠLO 10. Šest pisaca XIV veka 11. Povest o slovima ; Žitije despota Stefana Lazarevića – Konstantin Filozof 12. Književni rad u Srbiji - Grigorije Camblak 13. Spisi o Kosovu 14. Spisi Dimitrija Kantakuzina 15. Janičarove uspomene ili turska hronika – Konstantin Mihailović iz Ostrovice 16. Sabrani spisi – Patrijarh Pajsije 17. NIJE IZAŠLO 18. NIJE IZAŠLO 19. Stari sprski zapisi i natpisi 20. Povest o Trištanu i Ižoti 21. Roman o Troji & Roman o Aleksandru Makedonskom 22. Varlaam I Joasaf - NEDOSTAJE 23/1. Apokrifi starozavetni - NEDOSTAJE 23/2. Apokrifi novozavetni NEDOSTAJE 24. Srednjovekovni medicinski spisi – Fisiolog

САДРЖАЈ СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ, 5 ЈАНУАР, 9 2./20. СВЕТИ ИГНАТИЈЕ БОГОНОСАЦ, 9 9./27. СВЕТИ АРХИЂАКОН СТЕФАН, 13 14./1. СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ, 15 20./7. СВЕТИ ЈОВАН КРСТИТЕЉ, 19 27./14. СВЕТИ САВА, 21 29./16. СВЕТИ АПОСТОЛ ПЕТАР, 25 ФЕБРУАР, 27 12./30. СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА, 27 14./1. СВЕТИ МУЧЕНИК ТРИФУН, 30 16./3. СВЕТИ СИМЕОН БОГОПРИМАЦ, 33 26./13. СИМЕОН МИРОТОЧИВИ, 35 АПРИЛ, 38 ЛАЗАРЕВА СУБОТА - ВРБИЦА, 38 МАЈ, 42 6./23. СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ, 42 8./25. СВЕТИ АПОСТОЛ МАРКО, 45 12./29. СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ, 49 22./9. ПРЕНОС МОШТИЈУ СВ. НИКОЛАЈА, 51 24./11. СВЕТИ КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ, 53 ЈУН, 56 3./21. СВЕТИЦAP КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕПЕНА, 56 28./15. СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ЛАЗАР, 59 ЈУЛ, 62 7./24. РОЂЕЊЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА, 62 12./29. СВЕТИ АПОСТОЛ ПЕТАР И ПАВЛЕ, 65 14./1. CBEТИ МУЧЕНИЦИ КОЗМА И ДАМЈАН, 69 21./8. СВЕТИ ВEЛИКОМУЧЕНИК ПPОКОПИЈЕ, 72 30./17. СВЕТА МУЧЕНИЦА МAPИНА, 76 АВГУСТ, 80 2./20. СВЕТИ ПРОРОК ИЛИЈА, 80 9./27.СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧEНИК ПАНТЕЛЕЈМОН, 83 ОКТОБАР, 86 12./29. ПРПОДОБНИ КИРИЈАК ОТШЕЛНИК, 86 19./6. СВЕТИ АПОСТОЛ ТОМА, 89 20./7. СВЕТИ МУЧЕНИЦИ СЕРГИЈE И ВАКХ, 92 27./14. ПРЕПОДОБНА ПЕТКА, 95 31./18. СВЕТИ АПОСТОЛ ЛУКА, 98 НОВЕМБАР, 101 8./26. СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ДИМИТРИЈЕ, 101 14./1. СВЕТИ ЧУДОТВОРЦИ КОЗМА И ДАМЈАН, 1 04 16./3. ЂУРЋИЦ , 107 21./8. СВЕТИ АРХИСТРАТИГ МИХАИЛО, 109 24./11. СВЕТИ СТЕФАН ДЕЧАНСКИ, 112 ДЕЦЕМБАР, 114 9./26. ПРЕПОДОБНИ АЛИМПИЈЕ СТОЛПНИК, 114 13./30. СВЕТИ АПОСТОЛ АНДРЕЈ, 117 19./06. СВЕТИ НИКОЛАЈ, 120 25./12. СВEТИ СПИРИДОН ЧУДОТВОРАЦ, 123 ПОРЕКЛО СЛАВЕ, 126 КАКО СЕ СЛАВИ, 128 Славски колач, 130 Жито (кољиво), 131 Наслов: Мали пролог: Житија најчешћих слава код Срба Издавач: Истина - Епархија далматинска Страна: 134 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 14 x 20 cm Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-82555-47-6

Растко Немањић - Свети Сава (1175-1235) један је од најзнаменитијих и најзначајнијих личности српске историје, духовности, културе и књижевности. 0 њему се може говорити као о оснивачу самосталне Српске цркве и њеном првом архиепископу, ктитору некоколико манастира и организатору њиховог духовног живота и поретка, законодавцу у области црквеног и грађанског права, дипломати, првом српском ходочаснику у Свете земље, првом правом књижевнику. Као добар познавалац поетике жанрова, користи свој карактеристичан књижевно-уметнички поступак: ослањање на постојеће моделе, интезивно ослањане на библијски контекст, уз емоционалност и непосредност у излагању. Осим Номоканона (Крмчије) као законоправила или основног правног кодекса Српске цркве а тиме истовремено и државе, овај зборник обухвата све остале Савине познате радове: Карејски, Хиландарски и Студенички типик, Житије светог Симеуна Немање, Службу светом Симеону, Писмо студеничком игуману Спиридону и Упутство за држање Псалтира. Најмлађи син великог жупана Стефана Немање, рођен као Растко Немањић, као младић је 1192. отишао у Свету Гору и замонашио се у руском манастиру Свети Пантелејмон, а после очеве смрти 1200, водио је државну политику с братом, краљем Стефаном Првовенчаним. У Никеји је 1219. од ромејског (византијског) цара Теодора И Ласкариса и васељенског патријарха Манојла И Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију, за чије је седиште одредио манастир Жичу. Српске земље поделио је на десет епископија. У Рашкој је било осам епископија - Жича, Рас, Топлица, Моравица, Дабар, Будимље, Хвосно и Призрен, једна у Зети (на Михољској Превлаци у Бококоторском заливу) и једна у Захумљу (Стон на Пељешцу). Архиепископија и посебно најзападније епископије на Превлаци и у Стону биле су главна брана агресивном папству које се учврстило на Балканском полуострву после Четвртог крсташког рата од 1202. до 1204. С путовања по Блиском истоку донео је велике светиње - делове Часног крста, део Христовог трновог венца, игуманско жезло које му је пророчанством оставио Свети Сава Освећени из Палестине, икону Богородице Тројеручице, ношену у бојевима испред војске до пропасти српске средњовековне државе. Веома образован, написао је манастирске типике (монашки устави) - Карејски, Хиландарски и Студенички. Капитални значај имао је његов превод с грчког "Шесте новеле" светог цара Јустинијана Великог - коју је очистио од каснијих неправославних додатака - основни православни политички и државно-правни документ у којем је објашњена идеја симфоније (сагласје) цркве и државе. "Шеста новела" (Законоправило или Крмчија, од речи крма - управљање) са српског је преведена на језике осталих православних народа. Симбол симфоније је двоглави орао и први српски двоглави орао представљао је Светог Саву и његовог брата светог краља Стефана Првовенчаног (свети Симон). У православној цркви Светог Саву називају и Равноапостолни (раван апостолима) и Миротворац, јер је 1208. у манастиру Студеница над мртвим очевим телом које је пренео са Свете Горе измирио браћу Вукана и Стефана и тако зауставио грађански рат који је под притиском римокатоличке цркве започео Вукан, а дипломатским мисијама уносио је мир и међу балканске народе. Његов култ је веома снажан код свих православних народа Балкана и у Русији. У делу "Живот Господина Немање" (Свети Симеон) описао је очев живот. Заједно с њим, у јуну 1198. од ромејског цара Алексија ИИИ Анђела издејствовао је хрисовуљу на основу које је подигао манастир Хиландар, учинивши га центром српског црквеног и књижевног живота. Наслов: Сабрана дела: Свети Сава Издавач: Завод за уџбенике Страна: 158 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 20 cm Година издања: 2001 ИСБН: 86-17-09200-9

Антологија чуда – од Светог Саве до Патријарха Пајсија Издаје: „Издавачки фонд“ Архиепископије београдско-карловачке Београд ЛЕПОТЕ ЧУДЕСА СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА И данас је потребно подсетити се и надахнути се предивним причама о чудима које су чинили српски светитељи у древна времена, од Светога Саве и Светога Симеона Мироточивог до Светога цара Уроша. Све је то записано у старим српским свештеним књигама и сачувано до данашњих дана. Стара српска житија, данас недовољно читана и позната, ризница су тих чудеса. представљена у антологијском избору Драгише Бојовића, професора универзитета у Нишу и Косовској Митровици и управника Центра за црквене студије, она нас чине, као и њихове сведоке некада, удивљеним и радосним. Она нас, истовремено, подсећају да су таква чуда могућа и данас и да се догађају захваљујући благодати која долази од Господа, Који се прославља у Светима својим … Наслов: Дивити се треба ваистину дивноме Богу: антологија чуда, од светог Саве до патријарха Пајсија Издавач: Издавачка фондација СПЦ Страна: 117 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 14x21 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-86-84799-63-2

Izdavač: Dečje novine, Gornji Milanovac Autor: Miodrag M. Petrović Povez: tvrd Broj strana: 182 Ilustrovano. Pečatirana, vrlo dobro očuvana. Studenički tipik je srpski srednjovekovni dokument iz XIII veka. Napisao ga je Sveti Sava u Studeničkoj isposnici 1208. godine, i u sebi sadrži i žitije Savinog oca — Stefana Nemanje, kasnije monaha Simeona. Predstavlja prvi ustav Srpske pravoslavne crkve. Pisan je za manastir Studenicu. Uređuje organizaciju života u monaškoj zajednici Studenice, uređenje i organizaciju manastirske uprave, molitve, ishrane, posta. Studenički tipik je pisan po ugledu na Karejski tipik, a kasnije bio uzor za Žički tipik i sve druge manastire širom srpskih zemalja. Pišući Studenički tipik, nazvan i Obraznik Svetog Save, Sveti Sava nema za cilj da propiše samo spoljašnju zakonik o ustrojstvu života u manastiru, već prenosi živo monaško predanje i iskustvo Svete gore i drugih duhovnih centara Istoka, naročito onih u Carigradu, Palestini (Lavra Sv. Save Osvećenog) i na Sinaju. S A D R Ž A J: - Crkvenodržavna ideologija svetoga Save u Studeničkom tipiku - Istorijsko-pravna strana Homatijanovog pisma „najprečasnijem među monasima i sinu velikog župana Srbije kir Savi“ - Povelja-pismo despota Jovana Uglješe iz 1368. godine o raskolu i izmirenju Srpske i Carigradske crkve - Zaključak LIKOVNI PRILOZI IZVORI - Iz Studeničkog tipika - Pismo Dimitrija Homatijana svetom Savi - Povelja-pismo despota Jovana Uglješe o raskolu i izmirenju Srpske i Carigradske crkve - Odluka Jeremije I, patrijarha carigradskog, o pravima Ohridske crkve nad Srpskom IMENIK LICA IMENIK MESTA, USTANOVA, SPISA I NARODA (K-125)

Korijeni s riječima od njih postalijem u hrvatskom ili srpskom jeziku Author: Đura Daničić Publisher: U Zagrebu : Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1877 Knjiga izdata za života Đure Daničića detaljnom pretragom , utvrđeno da je knjiga I izdanje i jedini primerak, odnosno da nema reprint ili fototipskih izdanja iste. Na žalost kniga je do 240-te strane sa originalnom prednjom koricom. Listovi kompakti odlične očuvanosti ( odvojila se korica i prva dva lista ) Iako ga svi znamo pod imenom Đuro Daničić, mnogima je gotovo nepoznat podatak da je ime ovog čuvenog izučavaoca srpskog i hrvatskog jezika zapravo bilo Đorđe J. Popović. Jedan od najvatrenijih zagovornika ideja Vuka Stefanovića Karadžića, Daničić je rođen u Novom Sadu, 04. aprila 1825. godine, a ostao je upamćen i po tome što je tokom čitavog života izučavao i srpski i hrvatski jezik i to sa naučnog stanovišta. Takođe, istorijski izvori često pominju i podatak da su srpski knez Mihailo Obrenović, ali i Jovan Gavrilović posebno bili naklonjeni njegovom radu, te da su mu u doba kada je studirao pružali i materijalnu pomoć. Bio je sin sveštenika Jovana, a u to doba je njegov rodni grad bio pod vlašću Austrougarske monarhije. Školovao se u svom rodnom mestu i u Požunu, a kasnije i u Beču i Pešti. Kada se susreo sa Vukovim delom počeo je da izučava naš, ali i hrvatski jezik i 1847. godine je objavio svoje kapitalno delo “Rat za srpski jezik i pravopis”, te na taj način u velikoj meri doprineo pobedi Vukovih ideja. Nedugo zatim je objavio i “Malu srpsku gramatiku”, koja je posebna po tome što predstavlja prvo delo u kome se neko bavio srpskim jezik sa stanovišta nauke. Svakako treba imati na umu da je upravo Đuro Daničić zaslužan što slovo đ pišemo danas upravo tako, umesto prethodno dvoglasa đ. Ovo pravilo koje je on uveo je počelo da se primenjuje od 1902. godine, kada je prvi put pomenuto u časopisu “Srđ”, koji je izlazio u Dubrovniku. Kako je bio inspirisan delom i radom Vuka Stefanovića Karadžića, nije loše da pogledate ovde značenje nekih od reči koje su ušle u “Veliki rječnik” čiji tvorac je upravo Vuk i koji je uspeo da na jednom mestu sakupi i sačuva od zaborava mnoge termine Biografija Đure Daničića Bookmark and Share 12.01.2016. Vladimir Ciplic Iako ga svi znamo pod imenom Đuro Daničić, mnogima je gotovo nepoznat podatak da je ime ovog čuvenog izučavaoca srpskog i hrvatskog jezika zapravo bilo Đorđe J. Popović. Jedan od najvatrenijih zagovornika ideja Vuka Stefanovića Karadžića, Daničić je rođen u Novom Sadu, 04. aprila 1825. godine, a ostao je upamćen i po tome što je tokom čitavog života izučavao i srpski i hrvatski jezik i to sa naučnog stanovišta. Biografija Đure Daničića Takođe, istorijski izvori često pominju i podatak da su srpski knez Mihailo Obrenović, ali i Jovan Gavrilović posebno bili naklonjeni njegovom radu, te da su mu u doba kada je studirao pružali i materijalnu pomoć. Bio je sin sveštenika Jovana, a u to doba je njegov rodni grad bio pod vlašću Austrougarske monarhije. Školovao se u svom rodnom mestu i u Požunu, a kasnije i u Beču i Pešti. Kada se susreo sa Vukovim delom počeo je da izučava naš, ali i hrvatski jezik i 1847. godine je objavio svoje kapitalno delo “Rat za srpski jezik i pravopis”, te na taj način u velikoj meri doprineo pobedi Vukovih ideja. Nedugo zatim je objavio i “Malu srpsku gramatiku”, koja je posebna po tome što predstavlja prvo delo u kome se neko bavio srpskim jezik sa stanovišta nauke. Svakako treba imati na umu da je upravo Đuro Daničić zaslužan što slovo đ pišemo danas upravo tako, umesto prethodno dvoglasa đ. Ovo pravilo koje je on uveo je počelo da se primenjuje od 1902. godine, kada je prvi put pomenuto u časopisu “Srđ”, koji je izlazio u Dubrovniku. Kako je bio inspirisan delom i radom Vuka Stefanovića Karadžića, nije loše da pogledate ovde značenje nekih od reči koje su ušle u “Veliki rječnik” čiji tvorac je upravo Vuk i koji je uspeo da na jednom mestu sakupi i sačuva od zaborava mnoge termine. Smatra se da je jedan od nosilaca ideje za postojanje jedinstvenog, srpskohrvatskog jezika upravo Daničić, koji važi za utemeljivača ovog jezika. Pokušao je i da na osnovu ideja koje je Vuk sproveo u reformi srpske ćirilice izvrši reformu latinice Ljudevita Gaja, ali je u tome samo delimično uspeo. Takođe, čuveni Bečki književni dogovor koji je trebalo da reši mnoge sporove između srpskih i hrvatskih lingvista i pisaca je, pored ostalih potpisao i Đuro Daničić, te se iz tog razloga često navodi da je upravo on utemeljivač srpskohrvatskog jezika. U drugoj polovini 19. veka, Daničić je radio i u beogradskoj Narodnoj biblioteci Srbije, a bio je i sekretar pri Društvu srpske slovesnosti, te profesor Velike škole u Beogradu. Kasnije je bio sekretar zagrebačke Jugoslovenske akademije. Iako je umro u Zagrebu, dok je dovršavao rad na “Rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika”, Đuro Daničić je sahranjen u Beogradu 1882. godine. Mnoga dela je uspeo da otrgne od zaborava, tako da su do današnjih dana ostala očuvana i dela kao što su recimo “Nikoljsko jevanđenje”, bosanske redakcije koje je objavljeno 1864. godine, ali i “Žitija Svetog Simeona i Svetog Save od Domentijana”, objavljeno 1865. godine, te “Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih”, objavljeno 1866. godine, kao i Teodosijevo “Žitije Svetog Save” iz 1860. godine i mnoga druga. Даничић је један од највећих радника на подручју испитивања српског језика. Ђуро Даничић Његов први рад објављен је 1845. (у Подунавци) у заштиту Вука. Научно обарање теорије Вукових противника, Даничић је изнео у расправи Рат за српски језик и правопис (1847), којом је допринео брзој победи Вукових идеја. Затим је дао Малу српску граматику (1850), у којој је српски књижевни језик први пут научно окарактерисан. Касније (од 1863) то је мало дело излазило у више издања (1—7), под називом Облици српског језика. Дела Даничића, у којима је обрађивао различите стране српског језика, јесу: Српска синтакса (1858), само са одељком о падежима са и без предлога, заснована на тадашњој локалистичкој теорији о падежима, Основе (1876), класификација, сасвим механичка, наставака за образовање речи, Коријени (1877), без велике теоријске вриједности, Историја облика (1874), најзад славне акценатске студије (Slav. Bibi., Miklošić, I, Glasnik, 8—9. Rad, 6, 14, 20), које су образовале основу проучавања словенског акцента. Даничићева већа издања српских старих споменика, већином још незамењена, јесу: Житије Св. Саве (Теодосијево, 1860, у издању приписано Доментијану), Житија Св. Симеона и Св. Саве од Доментијана (1865), Никољско јеванђеље (босанске редакције, 1864), Животи краљева и архиепископа српских (Данила и других, 1866), и многа друга мања дела, развијена по научним издањима. Превео је Стари завет (Вук је превео Нови).

Превод са старогрчког и коментари: др Александар Стојановић кожни повез, 16.5 х 24.5 цм Језик: српски, грчки Страна: 177, колор штампа Евергетидски типик је био основа Хиландарског и Студеничког типика које је написао Свети Сава. По први пут ово критичко издање, које је приредио др Александар Стојановић, садржи превод на српски језик, уз упоредни текст на старогрчком, као и уз пратеће регистре. У овом издању налази се и велика уводна студија Свети Сава и Евергетиски манастир, коју је написао Архимандрит Тихон Ракићевић, значајна за разумевање успостављених веза Св. Симеона и Св. Саве са Евергетидским манастиром и за разумевање обнове источноромејских традиција. Такође, у монографији читаоци могу да виде и изабране фототипије из манастирских типика, житија и других дела, штампане у пуном колору.

Izdavač: Dečje novine, Gornji Milanovac 1986 Autor: Miodrag M. Petrović Povez: tvrd Broj strana: 182 Ilustrovano. Osim manjih tragova na koricama od stajanja i precrtane posvete na drugoj strani, kao nova. Vidi slike. Studenički tipik je srpski srednjovekovni dokument iz XIII veka. Napisao ga je Sveti Sava u Studeničkoj isposnici 1208. godine, i u sebi sadrži i žitije Savinog oca — Stefana Nemanje, kasnije monaha Simeona. Predstavlja prvi ustav Srpske pravoslavne crkve. Pisan je za manastir Studenicu. Uređuje organizaciju života u monaškoj zajednici Studenice, uređenje i organizaciju manastirske uprave, molitve, ishrane, posta. Studenički tipik je pisan po ugledu na Karejski tipik, a kasnije bio uzor za Žički tipik i sve druge manastire širom srpskih zemalja. Pišući Studenički tipik, nazvan i Obraznik Svetog Save, Sveti Sava nema za cilj da propiše samo spoljašnju zakonik o ustrojstvu života u manastiru, već prenosi živo monaško predanje i iskustvo Svete gore i drugih duhovnih centara Istoka, naročito onih u Carigradu, Palestini (Lavra Sv. Save Osvećenog) i na Sinaju. S A D R Ž A J: - Crkvenodržavna ideologija svetoga Save u Studeničkom tipiku - Istorijsko-pravna strana Homatijanovog pisma „najprečasnijem među monasima i sinu velikog župana Srbije kir Savi“ - Povelja-pismo despota Jovana Uglješe iz 1368. godine o raskolu i izmirenju Srpske i Carigradske crkve - Zaključak Izvori - Iz Studeničkog tipika. - Pismo Dimitrija Homatijana svetom Savi. - Povelja-pismo despota Jovana Uglješe o raskolu i izmirenju Srpske i Carigradske crkve. - Odluka Jeremije I, patrijarha carigradskog, o pravima Ohridske crkve nad Srpskom. - Likovni Pilozi - Imenik lica - Imenik mesta, ustanova, spisa i naroda

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zastitni omotac ostecen sa zadnje strane, sve ostalo uredno! Manastir Studenica je muški manastir Srpske pravoslavne crkve. Osnovao ga je 1186. godine srpski župan Stefan Nemanja.[1] Godine 1206. na mesto igumana dolazi princ Rastko — u monaštvu prvi arhiepiskop srpski, Sveti Sava — i pod njegovim starateljstvom Studenica postaje kulturni, umetnički, medicinski i duhovni centar srpske države. Starešina manastira je arhimandrit Tihon (Rakićević), na čelu od 2004. godine.[2] Nalazi se na 57 kilometara južno od Kraljeva, i na 44 kilometra severno od Raške. Pripada Eparhiji žičkoj Srpske pravoslavne crkve. Manastirski kompleks sastoji se od konaka i četiri crkve — Bogorodične, Kraljeve (crkve Svetih Joakima i Ane), Crkve Svetog Nikole, i još jedne, očuvane u temeljima. Bogorodičina crkva u Studenici poznata je kao začetnica i najreprezentativniji nosilac raškog stila u arhitekturi, koji je nastao kao mešavina romaničkih i vizantijskih, tj. zapadnih i istočnih srednjovekovnih arhitektonskih uticaja. Crkvu i dan−danas krasi najbogatija romanička fasadna plastika u srpskoj kulturi.[3] Pored toga, manastir je poznat i po svojoj kolekciji fresaka iz 13. i 14. veka,[4][5] od kojih je daleko najpoznatija freska Raspeće Hristovo iz 1207. godine, jedno od najvećih dostignuća umetnosti srednjeg veka. Zamišljena kao svojevrsni mauzolej rodonačelnika dinastije Nemanjić, Bogorodičina crkva danas čuva mošti velikog župana Stefana Nemanje, velike županice Ane (Anastasije) Nemanjić, prvog srpskog kralja, Stefana Prvovenčanog i kralja Stefana Radoslava. Kao jedan od najstarijih i najvećih srpskih srednjovekovnih manastira, Studenica predstavlja nepokretno kulturno dobro Republike Srbije i spomenik kulture od izuzetnog značaja. UNESKO je 1986. godine uvrstio Studenicu u listu Svetske baštine čovečanstva. Često se navodi kao prvi u rangu, i najugledniji srpski manastir.[6] Istorija Vreme Nemanjića Manastirska crkva Uspenja Presvete Bogorodice nalazi se 12 kilometra od ušća Studenice u reku Ibar, Svetska baština (Unesko) od 1986. godine. Zadužbina velikog župana Stefana Nemanje, koja je izgrađena oko 1186. godine. Gradili su je najbolji majstori kamenoresci iz srpskih primorskih zemalja, odnosno sa jugoistočne jadranske obale dok su freske oslikali najbolji grčki majstori oko 1208. godine. Manastir Studenicu je gradio veliki župan Stefan Nemanja, rodonačelnik dinastije Nemanjića. Radovi su trajali od 1183. do 1196. godine.[7] Smatra se da je glavna manastirska crkva, posvećena Uspenju Presvete Bogorodice, izgrađena 1186. godine.[7] Gradili su je najbolji majstori romanike sa jadranske obale. Kompleks je nastao na severnim padinama Golije, u predelu „koji beše lovište zverova”.[8] Freska sa likovima Svetog Save i Svetog Simeona Kada su radovi zaokruženi u proleće 1196. godine, Stefan Nemanja je sazvao državni sabor, na kome je prepustio presto svom sinu Stefanu Prvovenčanom i povukao se u svoju zadužbinu.[9] Veliki župan je 1198. godine otišao u svoju drugu zadužbinu, manastir Hilandar, gde je primio monaški postrig i uzeo ime Simeon. Tu je i umro 1199. godine.[7] Za to vreme o Studenici se brinuo kralj Stefan. Studenički tipik (1208), detalj Nemanjin treći sin, Sava Nemanjić, preneo je 1207. godine mošti svoga oca iz Hilandara u Studenicu, gde su položene u već pripremljenu grobnicu. Sveti Sava je nad očevim moštima izmirio svoju zavađenu braću, Stefana i Vukana Nemanjića. Pod njegovim starateljstvom, Studenica je postala politički, kulturni, medicinski i duhovni centar srednjovekovne Srbije. On je upravo tu napisao Studenički tipik, u kom je zadao ustrojenje monaškog života u manastiru Studenica. U njemu piše da je iguman Studenice po starešinstvu iznad igumana svih drugih manastira i da vladar nema vlast nad manastirom, već je tu samo kako bi bratstvo zaštitio od napada neprijatelja.[10] Ovim su udareni temelji autokefalnosti buduće Srpske pravoslavne crkve.[10] U drugom delu, Žitije Svetog Simeona, ostavio je izvore o duhovnom i monaškom životu u njegovom vremenu. Zajedničkim ulaganjima Stefan i Vukan doveli su početkom 13. veka najbolje grčke slikare, koji su završili živopis Bogorodičine crkve oko 1207. godine. Kruna tih radova bila je već tada monumentalna freska Raspeće Hristovo, koja se nametnula kao jedno od najvećih dostignuća u srednjovekovnoj umetnosti Evrope.[7] Dve godine kasnije Bogorodičina crkva bila je u potpunosti završena, u celosti oslikana freskama koje su je činile jednim od najlepših hramova na svetu.[7] Sveti Sava je sredinom druge decenije 13. veka otišao iz Studenice. Iste godine, kako beleže letopisi, iz Simeonovog sarkofaga počelo je da teče lekovito miro, uz koje se beleže još i isceljenja i druga čuda, pa Stefan Nemanja postaje Simeon Mirotočivi. Priprata Bogorodičine crkve je zadužbina kralja Radoslava, koja je sagrađena oko 1230. godine. Studenica je uživala pažnju i drugih članova dinastije Nemanjića. Kralj Radoslav je 1245. dodao crkvi pripratu, a kralj Milutin je sagradio malu crkvu posvećenu svetim Joakimu i Ani. Vreme Turaka Od pada poslednje srpske srednjovekovne države 1459, Turci su često napadali manastir. Prva značajna restauracija je izvršena 1569, kada su freske Bogorodičine crkve ponovo naslikane. Početkom 17. veka, požar i zemljotres su oštetili manastir, a istorijski dokumenti i značajni delovi umetničke baštine su uništeni i izgubljeni zauvek. U okolini se nalaze Gornja Savina isposnica i Donja Savina isposnica. U manastiru se nalazi plaštanica Antonija Iraklijskog iz 14. veka.[11] Uz južni portal Bogorodične crkve u Studenici nalazi se najstariji srpski časovnik, u pitanju je sunčanik kod koga senka umesto na brojke pada na slova.[12] Moderno doba Početkom 19. veka Studenica je bila razorena i opustošena, ali tada postepeno počinje i njena rekonstrukcija. Najpre je, za vreme vladavine kneza Miloša, bila ograđena, da bi knez zatim 1839. godine podigao jedan konak,[6] a kralj Petar i drugi, 1912 godine.[8] Međutim, do prave obnove manastira dolazi i sa obnovljenim interesovanjem naučne javnosti prvom polovinom 19. veka, čemu su prvenstveno doprineli istraživački radovi Feliksa Kanica, i kasnije Mihaila Valtrovića i Dragutina Milutinovića, članovima Srpskog učenog društva.[6] Obavljena su prva snimanja Bogorodičine crkve i reprodukcije hramovne mermerne plastike. Manastir je tokom četvrte decenije 20. veka, neposredno pred rat, ponovo bio osiromašen i zapušten. U blizini je 1938. podignuta česma i zasađen orašar od 500 stabala i mešoviti voćnjak od 1.000, radilo se na opravci pristupnog puta.[16] Drugo razdoblje u obnovi manastira počelo je posle Drugog svetskog rata, kada država preuzima na sebe aktivnije staranje o kulturnom nasleđu.[17] Godine 1949. osnovana je Služba za zaštitu spomenika, na čiju inicijativu su započeta ponovna istraživanja oko manastira. Prema Popoviću, ona zapravo ni nisu bila prava arheološka istraživanja, koliko konzervatorski radovi.[17] Između 1952. i 1956. godine rekonstrusina je srednjovekovna studenička Trpezarija, obnovljeni su konaci i zalečena je kamena plastika glavne crkve. Povodom 800 godina manastira, 1986. godine su o Studenici objavljene dve monografije, dva zbornika radova, a 1988. i katalog izložbe Blago manastira Studenica. Julijan Knežević je bio iguman manastira od (1961—2001). Umetnost Arhitektura Crkva posvećena Bogorodičinim roditeljima Svetom Joakimu i Ani, zadužbina je kralja Milutina podignuta oko 1314. godine. Bogorodičina crkva je jednobrodna crkva s kupolom. Na njenom istočnom kraju je trostrana apsida, a na zapadnom je kralj Radoslav dozidao veliku pripratu. Na severnoj i južnoj strani su predvorja. Fasade su izgrađene od blokova belog mermera. Iznutra je crkva obložena tufom. Spolja gledano, u crkvi se skladno mešaju romanički i vizantijski stil. Mešavina ta dva stila će na kraju proizvesti poseban stil arhitekture poznat kao raška škola. Severozapadno od Bogorodičine crkve je crkva Svetog Joakima i Ane, poznata i kao Kraljeva crkva po svom ktitoru kralju Milutinu. Crkva je sagrađena 1314, u obliku sažetog krsta s oktogonalnom kupolom. Izgrađena je od kamena i tufa, a fasade su obložene gipsom. Kompleks manastira obuhvata i crkvu Nikoljaču, jednobrodnu crkvicu bez kupole, iznutra oslikana u 12. ili početkom 13. veka. Između crkve Nikoljače i Kraljeve crkve nalaze se temelji crkve posvećene Svetom Jovanu Krstitelju. Zapadno od Bogoridičine crkve je trpezarija, sagrađena od kamena za vreme arhiepiskopa Save. Na zapadnoj strani kompleksa je zvonik podignut u 13. veku. Nekada je u njemu bila kapela, a sada se mogu videti samo fragmenti fresaka. Ostaci fresaka, koji prikazuju rodoslovno stablo Nemanjića, mogu se takođe naći na spoljašnjem delu priprate. Severno od trpezarije su konaci iz 18. veka. Danas se u njima nalazi muzej, u kome su izložene brojne dragocenosti iz riznice Studenice, iako je ona znatno osiromašena čestim ratovima i pljačkama. Arheološkim istraživanjima 2012. godine otkrivene su ostaci još dve crkve iz 13. veka, a deo objavljenih nalaza otkriven je ranije. Višegodišnji proces obnavljanja starih fresaka u Studenici uspešno se sprovodi tokom 21. veka...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zastitni omotac malo ostecen (nista strasno) sve ostalo uredno! Manastir Studenica je muški manastir Srpske pravoslavne crkve. Osnovao ga je 1186. godine srpski župan Stefan Nemanja.[1] Godine 1206. na mesto igumana dolazi princ Rastko — u monaštvu prvi arhiepiskop srpski, Sveti Sava — i pod njegovim starateljstvom Studenica postaje kulturni, umetnički, medicinski i duhovni centar srpske države. Starešina manastira je arhimandrit Tihon (Rakićević), na čelu od 2004. godine.[2] Nalazi se na 57 kilometara južno od Kraljeva, i na 44 kilometra severno od Raške. Pripada Eparhiji žičkoj Srpske pravoslavne crkve. Manastirski kompleks sastoji se od konaka i četiri crkve — Bogorodične, Kraljeve (crkve Svetih Joakima i Ane), Crkve Svetog Nikole, i još jedne, očuvane u temeljima. Bogorodičina crkva u Studenici poznata je kao začetnica i najreprezentativniji nosilac raškog stila u arhitekturi, koji je nastao kao mešavina romaničkih i vizantijskih, tj. zapadnih i istočnih srednjovekovnih arhitektonskih uticaja. Crkvu i dan−danas krasi najbogatija romanička fasadna plastika u srpskoj kulturi.[3] Pored toga, manastir je poznat i po svojoj kolekciji fresaka iz 13. i 14. veka,[4][5] od kojih je daleko najpoznatija freska Raspeće Hristovo iz 1207. godine, jedno od najvećih dostignuća umetnosti srednjeg veka. Zamišljena kao svojevrsni mauzolej rodonačelnika dinastije Nemanjić, Bogorodičina crkva danas čuva mošti velikog župana Stefana Nemanje, velike županice Ane (Anastasije) Nemanjić, prvog srpskog kralja, Stefana Prvovenčanog i kralja Stefana Radoslava. Kao jedan od najstarijih i najvećih srpskih srednjovekovnih manastira, Studenica predstavlja nepokretno kulturno dobro Republike Srbije i spomenik kulture od izuzetnog značaja. UNESKO je 1986. godine uvrstio Studenicu u listu Svetske baštine čovečanstva. Često se navodi kao prvi u rangu, i najugledniji srpski manastir.[6] Istorija Vreme Nemanjića Manastirska crkva Uspenja Presvete Bogorodice nalazi se 12 kilometra od ušća Studenice u reku Ibar, Svetska baština (Unesko) od 1986. godine. Zadužbina velikog župana Stefana Nemanje, koja je izgrađena oko 1186. godine. Gradili su je najbolji majstori kamenoresci iz srpskih primorskih zemalja, odnosno sa jugoistočne jadranske obale dok su freske oslikali najbolji grčki majstori oko 1208. godine. Manastir Studenicu je gradio veliki župan Stefan Nemanja, rodonačelnik dinastije Nemanjića. Radovi su trajali od 1183. do 1196. godine.[7] Smatra se da je glavna manastirska crkva, posvećena Uspenju Presvete Bogorodice, izgrađena 1186. godine.[7] Gradili su je najbolji majstori romanike sa jadranske obale. Kompleks je nastao na severnim padinama Golije, u predelu „koji beše lovište zverova”.[8] Freska sa likovima Svetog Save i Svetog Simeona Kada su radovi zaokruženi u proleće 1196. godine, Stefan Nemanja je sazvao državni sabor, na kome je prepustio presto svom sinu Stefanu Prvovenčanom i povukao se u svoju zadužbinu.[9] Veliki župan je 1198. godine otišao u svoju drugu zadužbinu, manastir Hilandar, gde je primio monaški postrig i uzeo ime Simeon. Tu je i umro 1199. godine.[7] Za to vreme o Studenici se brinuo kralj Stefan. Studenički tipik (1208), detalj Nemanjin treći sin, Sava Nemanjić, preneo je 1207. godine mošti svoga oca iz Hilandara u Studenicu, gde su položene u već pripremljenu grobnicu. Sveti Sava je nad očevim moštima izmirio svoju zavađenu braću, Stefana i Vukana Nemanjića. Pod njegovim starateljstvom, Studenica je postala politički, kulturni, medicinski i duhovni centar srednjovekovne Srbije. On je upravo tu napisao Studenički tipik, u kom je zadao ustrojenje monaškog života u manastiru Studenica. U njemu piše da je iguman Studenice po starešinstvu iznad igumana svih drugih manastira i da vladar nema vlast nad manastirom, već je tu samo kako bi bratstvo zaštitio od napada neprijatelja.[10] Ovim su udareni temelji autokefalnosti buduće Srpske pravoslavne crkve.[10] U drugom delu, Žitije Svetog Simeona, ostavio je izvore o duhovnom i monaškom životu u njegovom vremenu. Zajedničkim ulaganjima Stefan i Vukan doveli su početkom 13. veka najbolje grčke slikare, koji su završili živopis Bogorodičine crkve oko 1207. godine. Kruna tih radova bila je već tada monumentalna freska Raspeće Hristovo, koja se nametnula kao jedno od najvećih dostignuća u srednjovekovnoj umetnosti Evrope.[7] Dve godine kasnije Bogorodičina crkva bila je u potpunosti završena, u celosti oslikana freskama koje su je činile jednim od najlepših hramova na svetu.[7] Sveti Sava je sredinom druge decenije 13. veka otišao iz Studenice. Iste godine, kako beleže letopisi, iz Simeonovog sarkofaga počelo je da teče lekovito miro, uz koje se beleže još i isceljenja i druga čuda, pa Stefan Nemanja postaje Simeon Mirotočivi. Priprata Bogorodičine crkve je zadužbina kralja Radoslava, koja je sagrađena oko 1230. godine. Studenica je uživala pažnju i drugih članova dinastije Nemanjića. Kralj Radoslav je 1245. dodao crkvi pripratu, a kralj Milutin je sagradio malu crkvu posvećenu svetim Joakimu i Ani. Vreme Turaka Od pada poslednje srpske srednjovekovne države 1459, Turci su često napadali manastir. Prva značajna restauracija je izvršena 1569, kada su freske Bogorodičine crkve ponovo naslikane. Početkom 17. veka, požar i zemljotres su oštetili manastir, a istorijski dokumenti i značajni delovi umetničke baštine su uništeni i izgubljeni zauvek. U okolini se nalaze Gornja Savina isposnica i Donja Savina isposnica. U manastiru se nalazi plaštanica Antonija Iraklijskog iz 14. veka.[11] Uz južni portal Bogorodične crkve u Studenici nalazi se najstariji srpski časovnik, u pitanju je sunčanik kod koga senka umesto na brojke pada na slova.[12] Moderno doba Početkom 19. veka Studenica je bila razorena i opustošena, ali tada postepeno počinje i njena rekonstrukcija. Najpre je, za vreme vladavine kneza Miloša, bila ograđena, da bi knez zatim 1839. godine podigao jedan konak,[6] a kralj Petar i drugi, 1912 godine.[8] Međutim, do prave obnove manastira dolazi i sa obnovljenim interesovanjem naučne javnosti prvom polovinom 19. veka, čemu su prvenstveno doprineli istraživački radovi Feliksa Kanica, i kasnije Mihaila Valtrovića i Dragutina Milutinovića, članovima Srpskog učenog društva.[6] Obavljena su prva snimanja Bogorodičine crkve i reprodukcije hramovne mermerne plastike. Manastir je tokom četvrte decenije 20. veka, neposredno pred rat, ponovo bio osiromašen i zapušten. U blizini je 1938. podignuta česma i zasađen orašar od 500 stabala i mešoviti voćnjak od 1.000, radilo se na opravci pristupnog puta.[16] Drugo razdoblje u obnovi manastira počelo je posle Drugog svetskog rata, kada država preuzima na sebe aktivnije staranje o kulturnom nasleđu.[17] Godine 1949. osnovana je Služba za zaštitu spomenika, na čiju inicijativu su započeta ponovna istraživanja oko manastira. Prema Popoviću, ona zapravo ni nisu bila prava arheološka istraživanja, koliko konzervatorski radovi.[17] Između 1952. i 1956. godine rekonstrusina je srednjovekovna studenička Trpezarija, obnovljeni su konaci i zalečena je kamena plastika glavne crkve. Povodom 800 godina manastira, 1986. godine su o Studenici objavljene dve monografije, dva zbornika radova, a 1988. i katalog izložbe Blago manastira Studenica. Julijan Knežević je bio iguman manastira od (1961—2001). Umetnost Arhitektura Crkva posvećena Bogorodičinim roditeljima Svetom Joakimu i Ani, zadužbina je kralja Milutina podignuta oko 1314. godine. Bogorodičina crkva je jednobrodna crkva s kupolom. Na njenom istočnom kraju je trostrana apsida, a na zapadnom je kralj Radoslav dozidao veliku pripratu. Na severnoj i južnoj strani su predvorja. Fasade su izgrađene od blokova belog mermera. Iznutra je crkva obložena tufom. Spolja gledano, u crkvi se skladno mešaju romanički i vizantijski stil. Mešavina ta dva stila će na kraju proizvesti poseban stil arhitekture poznat kao raška škola. Severozapadno od Bogorodičine crkve je crkva Svetog Joakima i Ane, poznata i kao Kraljeva crkva po svom ktitoru kralju Milutinu. Crkva je sagrađena 1314, u obliku sažetog krsta s oktogonalnom kupolom. Izgrađena je od kamena i tufa, a fasade su obložene gipsom. Kompleks manastira obuhvata i crkvu Nikoljaču, jednobrodnu crkvicu bez kupole, iznutra oslikana u 12. ili početkom 13. veka. Između crkve Nikoljače i Kraljeve crkve nalaze se temelji crkve posvećene Svetom Jovanu Krstitelju. Zapadno od Bogoridičine crkve je trpezarija, sagrađena od kamena za vreme arhiepiskopa Save. Na zapadnoj strani kompleksa je zvonik podignut u 13. veku. Nekada je u njemu bila kapela, a sada se mogu videti samo fragmenti fresaka. Ostaci fresaka, koji prikazuju rodoslovno stablo Nemanjića, mogu se takođe naći na spoljašnjem delu priprate. Severno od trpezarije su konaci iz 18. veka. Danas se u njima nalazi muzej, u kome su izložene brojne dragocenosti iz riznice Studenice, iako je ona znatno osiromašena čestim ratovima i pljačkama. Arheološkim istraživanjima 2012. godine otkrivene su ostaci još dve crkve iz 13. veka, a deo objavljenih nalaza otkriven je ranije. Višegodišnji proces obnavljanja starih fresaka u Studenici uspešno se sprovodi tokom 21. veka...

SADRŽAJ Knjiga 1 - Januar Knjiga 2 - Februar Knjiga 3 - Mart Knjiga 4 - April Knjiga 5 - Maj Knjiga 6 - Jun Knjiga 7 - Jul Knjiga 8 - Avgust Knjiga 9 - Septembar Knjiga 10 - Oktobar Knjiga 11 - Novembar Knjiga 12 - Decembar Kapitalno izdanje manastira Kaona iz šabačke eparhije organizovano je u 12 knjiga sa akatistima za svaki mesec u godini. Svaka knjiga sadrži po dva akatista za svaki dan sa kratkim životopisom svetitelja kome je upućena molitva kroz akatist. U 730 akatista nalaze se i akatisti pred Bogorodičinim ikonama: Presveta Bogorodica Kazanska - 1. Januar U Nevolji Svetoj Bogorodici - 3. Januar Sveta Mariupoljska Bogorodica - 8. Januar Sveta Elicka Bogorodica - 11. Januar Bogorodica Mlekopitateljnica - 12. Januar Jedina Nada Očajnih Bogorodica - 15. Januar Sveta Leušenska Bogorodica - 16. Januar Presveta Bogorodica Utešiteljka - 22. Januar Bogorodica Ublaži Moje Žalosti - 26. Januar Sveta Kozeljščanska Bogorodica - 27. Januar Sveta Tinoska Bogorodica - 29. Januar Sveta Bogorodica Lepavinska - 6. Februar Presveta Bogorodica Iverska - 9. Februar Sveta Besedna Bogorodica - 21. Februar Sveta Beočinska Bogorodica - 22. Februar Sveta Pokroviteljka Bogorodica - 24. Februar Bogorodica Umekšanje zlih srca - 25. Februar Kijevsko Pečerska Bogorodica - 26. Februar Bogorodica Ja sam sa vama - 27. Februar Sveta Lilecka Bogorodica - 29. Februar Presveta Bogorodica Čenstohovska - 6. Mart Sveto Blagodatno Nebo Bogorodice - 8. Mart Presveta Bogorodica Vaspitanje - 9. Mart Sveta Igumanija Svečasna Bogorodica - 10. Mart Presvetoj Bogorodici ia Izgnanike - 16. Mart Presveta Bogorodica Milosrđa - 18. Mart Presveta Bogorodica Zastupnica Crkve - 20. Mart Presveta Bogorodica Gora Izobilja - 24. Mart Bogorodica Posrednica Grešnika - 27. Mart Bogorodica Tri Radosti - 30. Mart Presveta Bogorodica Deržavnaja - 31. Mart Sveta Zinovinska Bogorodica - 2. April Bogorodica Cvet Neuvenljivi - 3 . April Sveta Muromska Bogorodica - 12. April Sveta Beljinička Bogorodica - 13. April Sveta Ostrobramska Bogorodica - 14. April Bogorodica Ekonimisa - 15. April Sveta Tambovska Bogorodica - 17. April Živonosni Izvor Bogorodice - 22. April Sveta Molčenska Bogorodica - 24. April Presveta Bogorodica Smolinska - 27 . April Sveta Pečerska Bogorodica - 3. Maj Presveta Bogorodica Neispivena Čaša - 6. Maj Sveta Žirovicka Bogorodica - 7. Maj Sveta Vidropuska Bogorodica - 14. Maj Sv. Vladimirska Mirotočiva Bogorodica, - 20. Maj Sve Ikone Majke Božije - 29. Maj Presveta Bogorodica Pećka - 3. Jun Presveta Bogorodica Bezdinska - 4. Jun Sveta Tabinska Bogorodica - 6. Jun Sveta Čokešinska Bogorodica - 7. Jun Presveta Bogorodica Pesčanska - 8. Jun Bogorodica Iverska Montrealska - 8. Jun Presveta Bogorodica Dostojno Jest - 11. Jun Bogorodica Umilenje Divjejevsko - 14. Jun Presveta Bogorodica Bogoljubovska - 18. Jun Presveta Bogorodica Kosinsko-Modenska - 21. Jun Sveto Umilenje Bogorodice - 22. Jun Sveta Putivljanska Bogorodica - 24. Jun Presveta Bogorodica Tihvanska - 28. Jun Sveta Baljikinska Bogorodica - 29 . Jun Sveta Turkovska Bogorodica - 1. Jul Presveta Bogorodica Ahgirska - 2. Jul Riza Presvete Bogorodice - 2. Jul Bogorodica Trojeručica - 12. Jul Sveta Jelisavetogradska Bogorodica - 15. Jul Presveta Bogorodica Abalicka - 21. Jul Presveta Bogorodica Počajevska - 23. Jul Sveta Trebljanska Bogorodica - 25. Jul Presveta Bogorodica Tolgska - 6. Avgust Presveta Bogorodica Stradalna, - . Avgust Uspenje Presvete Bogorodice - 15. Avgust Sveta Mozdovska Bogorodica - 15. Avgust Presveta Bogorodica Donska - 19. Avgust Sveta Surdetska Bogorodica - 20. Avgust Sveta Portarturska Bogorodica - 21. Avgust Presveta Bogorodica Vladimirska - 23. Avgust Presveta Bogorodica Svecarica - 31. Avgust Bogorodica Igumanija Atonska - 1. Septembar Avgustovska Pobeda Bogorodice - 3. Septembar Bogorodica kupina neopaliva - 4. Septembar Sveta Glinska Bogorodica, - 5. Septembar Sveta Holmska Bogorodica - 6. Septembar Presveta Bogorodica Znamenje - 7. Septembar Rođenje Presvete Bogorodice - 8. Septembar Sveta Zimnenska Bogorodica - 11. Septembar Sveta Bojanska Bogorodica - 12. Septembar Sveta Lesninska Bogorodica - 13. Septembar Presveta Bogorodica „Pogledaj Na Smirenje“ - 15. Septembar Presveta Bogorodica Isceliteljka - 18. Septembar Presveta Bogorodica Pskovsko-Pečerska - 3. Oktobar Pokrov Presvete Bogorodice - 4. Oktobar Bogorodica za izbavljenje od pohota telesnih - 5. Oktobar Sveta Brailovska Bogorodica - 6. Oktobar Sveta Korsunska Bogorodica - 9. Oktobar Presveta Bogorodica Kaluška - 13. Oktobar Bogorodica Umnožiteljka žita - 15. Oktobar Presveta Bogorodica LJubečka - 16. Oktobar Presveta Bogorodica Izbaviteljnica - 17. Oktobar Bogorodica Svih žalosnih radost - 24. Oktobar Bogorodica Ozarenje uma - 26. Oktobar Bogorodica Nerazrušiva tvrđava - 2. Novembar Bogorodica Nerazrušiva tvrđava - 13. Novembar Presveta Bogorodica Gruzinska - 17. Novembar Vavedenje Presvete Bogorodice - 21. Novembar Presveta Bogorodica Brzopomoćnica - 25. Novembar Sveta Pjuticka Bogorodica - 26. Novembar Bogorodica Izbavljenje Od Nedaća - 29. Novembar Sveto Znamenje Novogorodsko Bogorodica - 29. Novembar Sveta Ozerjanska Bogorodica - 30. Novembar Bogorodica Neočekivana Radost - 9. Decembar Sveta Lenkovska Bogorodica - 12. Decembar Sveta Barska Bogorodica - 14. Decembar Bogorodica Spasiteljka onih koji propadaju - 22. Decembar Za porodilje Pomoćnica Bogorodica - . Decembar Knjiga 1 - Januar 1. Januar, 3 Sveti Vasilije Veliki, 3 Presveta Bogorodica Kazanska, 15 2. Januar, 25 Prepodobni Serafim Sarovski, 25 Sveta Julijana Lazarevska Milostiva, 34 3. Januar, 48 Prepodobni Gavrilo Atonski Ruski, 48 U Nevolji Svetoj Bogorodici, 57 4. Januar, 63 Prepodobni Stefan Mihriščki , 63 Starac Danilo Jelisavetogradski, 74 5. Januar, 82 Prepodobni Simeon Pskovski, 82 Prepodobna Apolinarija, 93 6. Januar, 106 Sveto Bogojavljenje Gospodnje, 106 Sveti Tadej Sveštenomučenik, 121 7. Januar, 130 Sveti Teodor Moskovski, 130 Prep. Aleksandar i Andrej Radonješki, 139 8. Januar, 146 Sveta Arsenija Sergijevska, 146 Sveta Mariupoljska Bogorodica, 156 9. Januar, 166 Prepodobni Jona Kijevski, 166 Plač Duše Spasitelju Bogu, 175 10. Januar, 185 Prepodobni Pavle Obnorski, 185 Sveti Teofan Zatvornik, 196 11. Januar, 205 Prepodobni Makarije Pisemski, 205 Sveta Elicka Bogorodica, 213 12. Januar, 222 Sveta Mučenica Tatijana, 222 Bogorodica Mlekopitateljnica, 230 13. Januar, 239 Prepodobni Irinarh Rostovski, 239 Prepodobni Eleazar Anzerski, 248 14. Januar, 256 Sveti Sava Srpski, 256 Sveta Nina Gruzijska, 270 15. Januar, 283 Prepodobni Atanasije Brestovski, 283 Jedina Nada Očajnih Bogorodica, 291 16. Januar, 303 Sveti Kiril i Marija Sergijevi, 303 Sveta Leušenska Bogorodica, 313 17. Januar, 324 Prepodobni Antonije Veliki, 324 Prepodobni Antonije Dimski, 333 18. Januar, 342 Sveti Atanasije i Kiril, 342 Sveti Maksim Branković, 354 19. Januar, 364 Sveti Makarije Rimljanin, 364 Sveti Teodor Tomski, 375 20. Januar, 384 Prepodobnoi Jevtimije Veliki, 384 Sveti Teodor Temski, 394 21. Januar, 403 Sveti Maksim Grk u Rusiji, 403 Sveti Evgenije Trapezunski, 414 22. Januar, 425 Raitski Novomučenici, 425 Presveta Bogorodica Utešiteljka, 435 23. Januar, 446 Prepodobni Genadije Kostromski, 446 Sveti Serafim Dmirovski, 456 24. Januar, 465 Sveti Jovan Kazanski Mučenik, 465 Svetoj Kseniji Petrogradskoj, 473 25. Januar, 482 Sveti Mojsije Novogorodski, 482 Prepodobni Anatolije Optinski, 491 2b. Januar, 499 Sveta Marija Gatčinska Mučenica, 499 Bogorodica Ublaži Moje Žalosti, 511 27. Januar, 522 Prepodobna Jelisaveta Čudotvorka, 522 Sveta Kozeljščanska Bogorodica, 531 28. Januar, 542 Sveti Jefrem Povotoržeski, 542 Sv. Gerasim, Pitirim i Jona Permski, 552 29. Januar, 562 Sveti Ipolit Rimski, 562 Sveta Tinoska Bogorodica, 571 30. Januar, 580 Sveta Tri Jerarha, 580 Blažena Pelagija Rjazinska, 592 31. Januar, 605 Sveti Nikita Novogorodski, 605 Saboru Svetih Heruvima, 613 Knjiga 2 - Februar 1. Februar, 3 Sveti Mučenik Trifun, 3 Sveti Ignjatije Mariopoljski, 15 2. Februar, 22 Sveto Sretenje Gospodnje, 22 Sveti Ignjatije Gotejski, 38 3. Februar, 49 Sveti Simeon Bogoprimac, 49 Sveti Nikolaj Japanski, 62 4. Februar, 72 Sveti Georgije Vladimirski, 72 Prepodobni Kiril Novojezerski, 82 5. Februar, 95 Sveti Sabor Pskovski, 95 Prepodobna Ana Rjazinska, 104 6. Februar, 113 Sveti Fotije Carigradski, 113 Sveta Bogorodica Lepavinska, 121 7. Februar, 130 Sveti Teodor Vršački Mučennk, 130 Sveti Atanasije Poltavski, 140 8. Februar, 148 Sveti Teodor Strapšag, 148 Sveta LJubov Razinska, 156 9. Februar, 166 Svete Marta i Marija Lazareve, 166 Presveta Bogorodica Iverska, 176 10. Februar, 186 Sveti Sveštenomučenik Haralanpije, 186 Sveta Valentina Mučenica, 194 11. Februar, 204 Svegi Vsevolod Pskovski, 204 Prepodobni Dimitrije Prilucki, 216 12. Februar, 227 Sveti Aleksej Moskovski, 227 Sveti Melentije Harkovski, 236 13. Februar, 249 Prepodobni Simeon Mirotočivi, 249 Sveti Georgije Beloruski, 262 14. Februar, 274 Prepodobni Maron Siriski, 274 Prepodobni Simeon Mirotočivi, 286 15. Februar, 297 Sveti Silvestar Omski, 297 Predobni Nikon Radonjeppsi, 307 16. Februar, 313 Prepodobni Teodor Sanaksarski, 313 Sveti Vasilije Ivanov, 319 17. Februar, 330 Sveti Teodor Tiron Mučenik, 330 Sveti Ermogen Moskovski, 342 18. Februar, 351 Sveti Flavijan Carigradski, 351 Prepodobni Dositej Palestinski, 357 19. Februar, 370 Prepodobni Aleksije Karpatoruski, 370 Sveti Teodor Admiral, 378 20. Februar, 391 Svim Svetim od Adama, 391 Prepodobni Kornilije Pskovski, 404 21. Februar, 414 Saboru svih Svetih Grčkih, 414 Sveta Besedna Bogorodica, 421 22. Februar, 433 Sveti Oci Svete Gore Atonske, 433 Sveta Beočinska Bogorodica, 443 23. Februar, 454 Sveti Atanasije Carigradski, 454 Sveti Anđeo Čuvar, 462 24. Februar, 476 Pred Sveto Pričešće, 476 Sveta Pokroviteljka Bogorodica, 485 25. Februar, 496 Novoprestavljeni na sahrani, 496 Bogorodica Umekšanje zlih srca, 505 26. Februar, 514 Parastos za Umrle, 514 Kijevsko Pečerska Bogorodica, 523 27. Februar, 533 Za žene čedomornice, 533 Bogorodica Ja sam sa vama, 542 28. Februar, 550 Sveti Vasilije Dekapolit, 550 Sveti Arsenije Rostovski, 559 29. Februar, 569 Svetim Praocima Adamu i Evi, 569 Sveta Lilecka Bogorodica, 579 Knjiga 3 - Mart 1. Mart, 3 Sveta Evdokija Mučenica, 3 Prepodobni Martirije Zelenicki, 14 2. Mart, 25 Sveti Arsenije Tverski, 25 Sveti Kozma Jahromski, 38 3. Mart, 48 Sv. Teodor, David i Konstantin Smolenski, 48 Sveti Prepodobnomučenik Adrijan Pošehovski, 59 4. Mart, 71 Prepodobni Gerasim Jordanski, 71 Sveti Danilo Moskovski, 79 5. Mart, 88 Sveti Vladika Nikolaj, 88 Prepodobni Gerasim Vologodski, 100 6. Mart, 110 Sveti Luka Krimski, 110 Presveta Bogorodica Čenstohovska, 122 7. Mart, 131 Svetih Hersonskih Sedam Mučenika, 131 Sveti Tadej Tverski, 143 8. Mart, 151 Prepodobni Lazar Muromski, 151 Sveto Blagodatno Nebo Bogorodice, 162 9. Mart, 171 Svetih 40 Mučenika Sevastijskih, 171 Presveta Bogorodica Vaspitanje, 181 10. Mart, 189 Pokajani Gospodu Bogu, 189 Sveta Igumanija Svečasna Bogorodica, 199 11. Mart, 210 Sveti Jevtimije Novogorodski, 210 Za mir i uzajamnu ljubav u narodu, 219 12. Mart, 226 Prepodobni Simeon Novi Bogoslov, 226 Isusu Gospodu Koji Dolazi, 235 13. Mart, 244 Milosrdnom Gospodu Isusu, 244 Gospodu i Duševnoj žalosti, 253 14. Mart, 263 Sveti Benedikt Nursiski, 263 Sveta Sofija Solucka, 273 15. Mart, 1282 Pravedni Jona Odeski, 282 Svemilostivom Gospodu Lekaru duša i tela, 292 16. Mart, 299 Sveti Gurije Tavričeski, 299 Presvetoj Bogorodici ia Izgnanike, 309 17. Marg, 319 Sveti Aleksije Božiji, 319 Prepodobni Makarije Kaljazinski, 330 18. Mart, 342 Prepodobna Vasa Pskovska, 342 Presveta Bogorodica Milosrđa, 350 19. Marg, 361 Prepodobni Simeon Dajbabski, 361 Sveti Hrisait i Darija Mučenici, 369 20. Mart, 379 Ime Gospoda Isusa Hrista, 379 Presveta Bogorodica Zastupnica Crkve, 388 21. Mart, 403 Prepodobni Serafim Viricki, 403 Blagodarni Gospodu Bogu, 415 22. Mart, 423 Ulazak Gospodnji U Jerusalim; Cveti, 423 Stradanja Hristova, 437 23. Mart, 448 Prepodobna Varvara Ufimska, 448 Prepodobna Zosima Ufimska, 457 24. Mart, 467 Prepodobni Sergije Serbrjanski, 467 Presveta Bogorodica Gora Izobilja, 477 25. Mart, 488 Blagovesti Presvete Bogorodice, 488 Sveti Tihon Moskovski, 497 26. Mart, 509 Prepodobni Justin Ćelijski, 509 Sveti Arhanđel Gavrilo, 520 27. Mart, 529 Prepodobni Ignjatije Prilucki, 529 Bogorodica Posrednica Grešnika, 539 28. Mart, 550 Prepodobni Iparion Graovski, 550 Presveta Bogorodica Teodorovska, 558 29. Mart, 571 Prepodobna Evtropija Hersonska, 571 Sveta Tamara Gruzinska, 579 30. Mart, 587 Sveti Sofronije Irkuski, 587 Bogorodica Tri Radosti, 596 31. Mart, 605 Pravedni Josif Prekrasni, 605 Presveta Bogorodica Deržavnaja, 614 Knjiga 4 - April 1. April, 3 Sveta Marija Egipćanka, 3 Sveti Avramije Mučenik, 12 2. April, 23 Sveti Gavrilo Zabludovski, 23 Sveta Zinovinska Bogorodica, 31 3. April, 39 Predodobna Jelena Florovska, 39 Bogorodica Cvet Neuvenljivi, 46 4. April, 58 Sveti Inokentije Aljaski, 58 Vaskrsenje Hristovo, 65 5. April, 75 Prepodobni Gavrilo Atonski, 75 Sveti Vasilije, Trofim i Terapont Optinski, 85 6. April, 94 Prepodobni Sevastijan Optinski, 94 Vaskrsenje Hristovo, 107 7. April, 114 Prepodobni Danilo Perejaslavski, 114 Živonosni Grob i Vaskrsenje, 124 8. April, 135 Prepodobni Varnava Getsimanski, 135 Isusu Pobeditelju Smrti, 147 9. April, 165 Sveta Julijana Oljšanska, 165 Opšte Vaskrsenje i Strašni Sud, 173 10. April, 191 Sveti Misail Rjazinski, 191 Gospod Bog Savaot, 200 11. April, 207 Sveti Antipa Pergamski, 207 Sveti Varsanufije Kazanski, 215 12. April, 225 Prepodobni Jakov Železoborovski, 225 Sveta Muromska Bogorodica, :, 235 13. April, :, 245 Prepodobnim ženama Divjejevskim, 245 Sveta Beljinička Bogorodica, 253 14. April, 265 Sveti Antonije, Jovan i Evstatije, 265 Sveta Ostrobramska Bogorodica, 274 15. April, 287 Prepodobna Evfrosinija Moskovska, 287 Bogorodica Ekonimisa, 299 16. April, 310 Sveti Jovan Kormjanski, 310 Sveta Matrona Moskovska, 317 17. April, 327 Sveti Viktor Mučenik, 327 Sveta Tambovska Bogorodica, 334 18. April, 346 Svetih šest Nikomidijskih Mučenika, 346 Sveta Matrona Moskovska, 354 19. April, 363 Prepodobni Apeksandar Oševenski, 363 Sveti Viktor Glazovski, 372 20. April, 382 Sveti Nikolaj Žički, 382 Sveti Nikolaj Novi, 388 21. April, 396 Prepodobni Aleksije Elnatski, 396 Prepodobni Teofan Rihlovski, 403 22. April, 412 Sveštenomučenik Platon (Jovanović) Banjalučki, 412 Živonosni Izvor Bogorodice, 424 23. April, 431 Sveti Georgije Mučenik, 431 Prepodobna Anastasija Kijevska, 440 24. April, 450 Prepodobna Marta Kirsonovska, 450 Sveta Molčenska Bogorodica, 458 25. April, 469 Sveti Jevanđelist Marko, 469 Gospod Hristos Iskupitelj i Spasitelj grešnih.480 26. April, 487 Sveti Stefan Permski, 487 Prepodobni Joanikije Devički, 497 27. April, 507 Sveti Jovan Oljenovski, 507 Presveta Bogorodica Smolinska, 516 28. April, 527 Sveti Nikolaj Srpski, 527 Prepodobni Amfilohije Počajevski, 536 29. April, 348 Sveti Vasilije Ostroški, 348 Prepodobni Nektarije Optinski, 557 30. April, 565 Sveti Ignjatije Brjančaninov, 565 Svi Sveti Amerike, 575 Knjiga 5 - Maj 1. Maj, 3 Prepodobni Pafnutije Borovski, 3 Sveti Makarije Kijevski, 12 2. Maj, 23 Sveti Boris i Gleb, 23 Prepodobni Gerasim Boldinski, 36 3. Maj, 48 Prepodobni Teodosije Pečerski, 48 Sveta Pečerska Bogorodica, 60 4. Maj, 69 Prepodobni Antonije Kijevo-Pečerski, 69 Prepodobna Stefanida Bitoljska, 81 5. Maj, 90 Sveta Irina Velikomučenica, 90 Prepodobni Varlam Serpuhovski, 99 6. Maj, 110 Sveti Jov Mnogostradalni, 110 Presveta Bogorodica Neispivena Čaša, 124 7. Maj, 134 Prepodobni Nil Sorski, 134 Sveta Žirovicka Bogorodica, 144 8. Maj, 153 Prepodobni Arsenije Veliki, 153 Sveti Nikifor Kantakuzen, 151 9. Maj, 171 Prepodobni Josif Optinski, 171 Sveti Dimitrije Apenski, 179 10. Maj, 188 Sveti Simon Kananit, 188 Sveti Simeon Vladimirski, 198 11. Maj, 212 Sveti Metodije i Kiril, 212 Sveti Josif Astrahanski, 224 12. Maj, 234 Prepodobni Teofan Medvedov, 234 Sveti Vasilije Pavpovski, 242 13. Maj, 251 Sveti Makarije Konevski, 251 Sveti Dimitrije Uglički, 261 14. Maj, 270 Sveti Isidor Jurevski, 270 Sveta Vidropuska Bogorodica, 278 15. Maj, 288 Sveti Pavle Odeski, 288 Prepodobna Sepfora Shimnica, 295 16. Maj, 304 Sveti Vladimir Divjejevski, 304 Prepodobna Dimitra Kijevska, 310 17. Maj, 319 Sveta Knjeginja Evfrosinija Moskovska, 319 Prepodobni Kornilije Aleksandrovski, 327 18. Maj, 339 Prepodobni Makarije Altajski, 339 Prepodobni Leontije Mihailovski, 349 19. Maj, 358 Sveti Onufrije, Aleksadnar i Konstantin, 358 Posle Svetoga Pričešća, 369 20. Maj, 380 Sveti Evgenije Ruski vojnik, 380 Sv. Vladimirska Mirotočiva Bogorodica, 390 21. Maj, 400 Sveti Konstantin i Jelena, 400 Sv. Konstantinu, Mihailu i Teodoru Muromskim, 410 22. Maj, 421 Sveti Vasilisk Komanski, 421 Sveti Jakov Borovicki, 433 23. Maj, 443 Prepodobna Evfrosinija Polocka, 443 Sveti Leontije Rostovski, 452 24. Maj, 464 Prepodobni Nikita Stolpnik, 464 Prepodobni Pajsije Galički, 473 25. Maj, 483 Sveti Inokentije Odeski, 483 Sveti Inokentije Hersonski, 493 26. Maj, 500 Svemogućem Bogu Gospodu, 500 Gospod Isus Hristos, 509 27. Maj, 521 Prepodobni Terapont Možajski, 521 Sveti Jovan Ruski, 530 28. Maj, 545 Prepodobni Irakpije Turkestanski, 545 Blažena Dominika Aleškovska, 552 29. Maj, 560 Blaženi Jovan Ustjužski, 560 Sve Ikone Majke Božije, 569 30. Maj, 582 Vaznesenje Gospodnje, 582 Silazak Svetog Duha, 592 31. Maj, 606 Presveti Duh Životvorni, 606 Presveta i Životvorna Trojica, 614 Knjiga 6 - Jun 1. Jun, 3 Prepodobni Justin Novi, 3 Prepodobni Agapit Pečerski, 19 2. Jun, 29 Sveti Jovan Sočaevski, 29 Prepodobni Dionisije Glušicki, 40 3. Jun, 54 Prepodobni Justin Ćelijski, 54 Presveta Bogorodica Pećka, 62 4. Jun, 74 Prepodobni Metodije Pešnošski, 74 Presveta Bogorodica Bezdinska, 85 5. Jun, 97 Sveti Igor Černjigovski, 97 Sveti Andronik Permski, 105 6. Jun, 113 Sveti Nikita Nižnjetaglinski, 113 Sveta Tabinska Bogorodica, 123 7. Jun, 132 Sveti Ivanovski Sabor, 132 Sveta Čokešinska Bogorodica, 141 8. Jun, 148 Presveta Bogorodica Pesčanska, 148 Bogorodica Iverska Montrealska, 158 9. Jun, 170 Prepodobni Kiril Belojezerski, 170 Sveti Aleksej Mečev, 181 10. Jun, 191 Sveti Jovan Tobolski, 191 Sveti Vartolomej Apostol, 200 11. Jun, 214 Sveti Apostol Varnava, 214 Presveta Bogorodica Dostojno Jest, 222 12. Jun, 235 Prepodobni Onufrije Veliki, 235 Prepodobni Arsenije Konevski, 246 13. Jun, 258 Prepodobni Andronik i Sava, 258 Prepodobni Vasijan i Jona Solovecki, 269 14. Jun, 280 Prepodobni Jelisej Sumski, 280 Bogorodica Umilenje Divjejevsko, 289 15. Jun, 299 Velikomučenik Knez Lazar, 299 Prepodobni Jov Ugoljski, 317 16. Jun, 326 Prepodobni Tihon Luhski, 326 Prepodobni Glinski Oci, 335 17. Jun, 342 Sveti Prorok i Car Solomon, 342 Prepodobni Tihon Kaluški, 354 18. Jun, 364 Blažena Shimonahinja Makarija, 364 Presveta Bogorodica Bogoljubovska, 373 19. Jun, 386 Prepodobni Pajsije Veliki, 386 Sveti Jovan Šangajski, 394 20. Jun, 404 Sveti Danilo Ačinski, 4®4 Sveti Petar Kanardov, 4*3 21. Jun, 424 Sveta Julijana Vjazemska, 424 Presveta Bogorodica Kosinsko-Modenska, 433 22. Jun, 446 Sveti Petar Čagrinski, 446 Sveto Umilenje Bogorodice, 455 23. Jun, 467 Prepodobni Dalmat Isetski, 467 Prepodobne Zosimovske Pustinje, 478 24. Jun, 491 Sv. Tamara Mironosica, Sestra Gospodnja, 491 Sveta Putivljanska Bogorodica, 498 25. Jun, 507 Predobnomučenica Fevronija, 507 Sveti Petar i Fevronija, 519 26. Jun, 533 Sveti Dionisije Suzdaljski, 533 Prepodobni Filaret Glinski, 542 27. Jun, 549 Sveti Sampson Stranoprimac, 549 Prepodobni Nikon Optinski, 559 28. Jun, 568 Sveti Jovan Gotfejski, 568 Presveta Bogorodica Tihvanska, 576 29. Jun, 588 Sveti Alostoli Petar i Pavle, 588 Sveta Baljikinska Bogorodica, 601 30. Jun, 612 Dvanestorica Svetih Apostola, 612 Sveti Petar Rostovski, 619 Knjiga 7 - Jul 1. Jul, 3 Sveti Kozma i Damjan Rimski, 3 Sveta Turkovska Bogorodica, 14 2. Jul, 24 Presveta Bogorodica Ahgirska, 24 Riza Presvete Bogorodice, 36 3. Jup, 46 Sveti Vasilije Rjazinski, 46 Prepodobni Nikodim Kožejezerski, 57 4. Jul, 68 Sveti Andrej Bogoljubivi, 68 Sveti Nikolaj Car, 78 5. Jul, 90 Prepodobni Atanasije Atonski, 90 Sveti Carski Mučenici Romanovi, 100 6. Jup, 113 Sveta Carica Aleksandra, 113 Sveta Tatijana Mučenica, 124 7. Jup, 134 Prepodobni Sisoje Veliki, 134 Sveta Velikomučenica Nedelja, 144 8. Jup, 155 Sveti Velikomučenik Prokopije, 155 Sveti Prokopije Ustjužski, 167 9. Jul, 181 Sveta Olga Mučenica, 181 Sveti Aleksije Carević, 191 10. Jul, 201 Prepodobni Antonije i Teodosije Pečerski, 201 Sveta Marija Mučenica, 21' 11. Jul, 227 Sveta Knjeginja Olga, 227 Svim Novomučenicama Ruskim, 237 12. Jul, 250 Bogorodica Trojeručica, 250 Prepodobni Georgije Danilovski, 261 13. Jul, 269 Prepodobni Jevtimije Suzdaljski, 269 Sveta Valamska Bošrodica, 279 14. Jul, 291 Prepodobni Nikodim Svetogorac, 291 Sveta Olga, Mučenica Carska, 299 15. Jul, 309 Sveti Knez Vladimir, 309 Sveta Jelisavetogradska Bogorodica, 319 16. Jul, 329 Sveta Matrona Anemnjaska, 329 Sveti Kirik i Julita, 339 17. Jul, 349 Sveta Mučenica Marina Ognjena, 349 Prepodobni Leonid Ustendumski, 362 18. Jul, 369 Sveti Vladimir Palej, 369 Sveti Julijan Kenomanej, 377 19. Jul, 386 Sveti Roman Rjazinski, 386 Sveti Stefan Visoki, 395 20. Jul, 410 Sveti Prorok Ilija, 410 Prepodobni Avramije Gorodecki, 421 21. Jul, 434 Prepodobni Atanasije Brestovski, 434 Presvetoj Bogorodici Abalickoj, 443 22. Jul, 453 Sveta Marija Magdalina, 453 Prepodobni Kornilije Alekeandrovski, 466 23. Jul, 477 Prepodobna Irina Hrisovalentinska, 477 Presveta Bogorodica Počajevska, 485 24. Jul, 499 Prepodobni Bogolep Černojarski, 499 Sveti Maksim Lemkovski, 513 25. Jul, 524 Prepodobni Makarije Želatovodski, 524 Sveta Trebljanska Bogorodica, 534 26. Jul, 545 Sveta Paraskeva Rimljanka, 545 Svetoj Paraskevi Mučenici, 556 27. Jul, 569 Sveti Pantelejmon Mučenik, 569 Prepodobni Mojsije Ugrin, 581 28. Jul, 590 Sveti Pitirim Tambovski, 590 Prepodobni German Aljaski, 598 29. Jul, 610 Prepodobni Roman Kiržački, 610 Sveti Serafim i Teognist Almski, 620 30. Jul, 632 Sveti Jovan Vojnik, 632 Prepodobni German Solovecki, 641 31. Jul, 652 Prepodobna Manega Gomeljska, 653 Prepodobni Anatolije Optinski Mlađi, 659 Knjiga 8 - Avgust 1. Avgust, 3 Premudrost Reči Božije, 3 Svim Svetim Arhijerejima, 20 2. Avgust, 34 Sveti Vasilije Moskovski, 34 Sveti Stefan Arhiđakon, 42 3. Avgust, 33 Prepodobni Antonije Rimljanin, 53 Gospod Hristos Trnonosni, 64 4. Avgust, 78 Svetih Sedam Mladića, 78 Svete Evdokija, Dve Darije i Marija, 87 5. Avgust, 98 Prepodobni Jovan Hozevit, :, 98 Prepodobni Jov Ušeljski, 106 6. Avgust, 115 Sveto Preobraženje Gospodnje, 115 Presveta Bogorodica Tolgska, 135 7. Avgust, 149 Prepodobni Pimen Mnogostradalni, 149 Sveti Filaret Ičalkovski, 156 8. Avgust, 167 Prepodobni Zosim, Savatije i German, 167 Prepodobni Teodosije Kavkaski, 182 9. Avgust, 191 Sveti Nikodim Kostromski, 19} Blagodarenje kajućeg grešnika Ocu, 202 10. Avgust, 214 Sveti Lavrentije Arhiđakon, 214 Sveti Lavrentije Kaluški, 227 11. Avgust, 239 Prepodobni Teodor Ostroški, 239 Presveta Bogorodica Stradalna, 252 12. Avgust, 259 Prepodobni Varlam Belogradski, 259 Sveti Visarion Smolenski, 266 13. Avgust, 276 Sveti Tihon Zadonski, 276 Sveti Serafim Dmitrovski, 287 14. Avgust, 296 Prepodobni Arkadije Novotoržeski, 296 Sveti Vinejamin Petrogradski, 305 15. Avgust, 316 Uspenje Presvete Bogorodice, 316 Sveta Mozdovska Bogorodica, 326 16. Avgust, 335 Prepodobni Rafail Banatski, 335 Nerukotvoreni lik Gospoda, 348 17. Avgust, 357 Prepodobni Stefan Filejski, 357 Prepodobni Pimen Ugrippsi, 367 18. Avgust, 374 Prepodobni Jovan Rilski, 374 Sveti mučenici Flor i Lavr, 385 19. Avgust, 394 Blažena Evfrosinija Koljupanovska, 394 Presveta Bogorodica Donska, 403 20. Avgust, 414 Sveti Teodor i Jovan Suzdaljski, 414 Sveta Surdetska Bogorodica, 425 21. Avgust, 435 Prepodobni Avramije Smolenski, 435 Sveta Portarturska Bogorodica, 446 22. Avgust, 456 Prepodobni Aleksandar Vologodski, 456 Prepodobni Vladimir Belopesocki, 465 23. Avgust, 474 Prep. Aristoklije Atonski i Moskovski, 474 Presveta Bogorodica Vladimirska, 484 24. Avgust, 493 Prepodobni Sampson Moskovski, 493 Prepodobni Arsenije Komeljski, 500 25. Avgust, 510 Prepodobni Mojsije Ufimski, 510 Svetih Devet Kizičkih Mučenika, 521 26. Avgust, 534 Sveti Adrijan i Natalija, 534 Sveti Georgije Kosov, 545 27. Avgust, 554 Prepodobni Pimen Veliki, 554 Sveti Apostol Tadej, 565 28. Avgust, 576 Prepodobni Adrijan Oljenicki, 576 Prepodobni Sava Kripecki, 584 29. Avgust, 591 Sveti Jovan Krstitelj, 591 Sveti 120 Kijevopečerski, 602 30. Avgust, 615 Prepodobni Aleksandar Svirski, 615 Svi Sveti Srbi, 625 31. Avust, 637 Sveti Velikomučenik Fanurije, 637 Presveta Bogorodica Svecarica, 646 Knjiga 9 - Septembar 1. Septembar, 3 Prepodobni Simeon Stolpnik, 3 Bogorodica Igumanija Atonska, 15 2. Semptembar, 32 Sveti Varsanufije Hersonski, 32 Sveti Prepodobni Serafim (Rouz), 40 3. Septembar, 50 Prepodobni Makarije Optinski, 50 Avgustovska Pobeda Bogorodice, 57 4. Septembar, 66 Sveti Prorok Mojsije, 66 Bogorodica kupina neopaliva, 77 5. Septembar, 90 Sveti Zaharije i Jelisaveta, 90 Sveta Glinska Bogorodica, 98 6. Septembar, 109 Prepodobni Matej Jarinski, 109 Sveta Holmska Bogorodica, 117 7. Septembar, 128 Sveti Makarije Perejaslavski, 128 Presveta Bogorodica Znamenje, 140 8. Septembar, 151 Rođenje Presvete Bogorodice, 151 Sveti Teodosije Černjigovski, 162 9. Septembar, 174 Sveti Joakim i Ana, 174 Prepodobni Josif Voloskomski, 184 10. Septembar, 195 Sv. Muč. Minodora, Mitrodora i Nimfodora, 195 Sveti Vasilije Kabanovski, 203 11. Septembar, 213 Prepodobni Siluan Atonski, 213 Sveta Zimnenska Bogorodica, 227 12. Septembar, 235 Sveti Evstatije Plakida, 235 Sveta Bojanska Bogorodica, 244 13. Septembar, 251 Prepodobni Atanasije Visocki, 251 Sveta Lesninska Bogorodica, 260 14. Septembar, 271 Sveti Krst Hristov, 271 Sveta Jelisaveta i Alepavski Mučenici, 280 15. Septembar, 293 Sveti Velikomučenik Nikita, 293 Presveta Bogorodica „Pogledaj Na Smirenje“, 304 16. Septembar, 317 Sveta Jefimija Mučenica, 317 Sveta LJudmila Češka i Srpska, 328 17. Septembar, 340 Sv. Muč. Vera, Nada i LJubav i mati im Sofija, 340 Prepodobni Kukša Odeski, 352 18. Septembar, 364 Sveti Teofil Kitajevski, 364 Presveta Bogorodica Isceliteljka, 372 19. Septembar, 383 Sveti Nikolaj Iskrovski, 383 Prepodobna Dositeja Kijevska, 392 20. Septembar, 402 Sveti Oleg Brjanski, 402 Sveti Jovan Putivljanski, 412 21. Septembar, 421 Sveta Ana Demidova Leušenska, 421 Sveti Mihailo Romanov, 433 22. Septembar, 444 Prepodobni Jona Jašezerski, 444 Prepodobni Gavrilo Sedmojezerski, 452 23. Septembar, 462 Sveti Kralj Vladislav, 462 Prepodobni Galaktion Vologodski, 472 24. Septembar, 481 Sveti Stefan Prvovenčani, 481 Sveta Tekla Prvomučenica, 493 25. Septembar, 502 Prepodobni Sergije Radonješki, 502 Sveta Efrosinija Aleksandrijska, 514 26. Septembar, 524 Sveti Jovan Bogoslov, 524 Prepodobna Efrosinija Suzdaljska, 534 27. Septembar, 546 Prepodobna Rahilja Borodinska, 546 Sveta knjeginja Jelisaveta, 557 28. Septembar, 568 Sveti Vaclav Češki, 568 PrepodobnNi Teofilo jurodivi, 576 29. Septembar, 588 Prepodobni Grigorije Vologodski, 588 Prepodobni Kiprijan Storoževski, 597 30. Septembar, 609 Sveti Mihailo Kijevski, 609 Sveti Petar Solovecki, 619 Knjiga 10 - Oktobar 1. Oktobar, 3 Sveti Romav Slatkopevac, 3 Prepodobni Sava Višerski, 10 2. Oktobar, 18 Sveti Kiprijan i Justina, 18 Sveta Ana Kašinska, 26 3. Oktobar, 36 Prepodobna Olinpijada Kozlješčanska, 36 Presveta Bogorodica Pskovsko-Pečerska, 45 4. Oktobar, 54 Sveti Gurije Kazanski, 54 Pokrov Presvete Bogorodice, 63 5. Oktobar, 73 Svim Svetim Ruskim, 73 Bogorodica za izbavljenje od pohota telesnih, 81 6. Oktobar, 93 Sveti apostol Toma, 93 Sveta Brailovska Bogorodica, 100 7. Oktobar, 108 Prepodobni Sergije Nuromski, 108 Sveti Nikolaj Rejn, 117 8. Oktobar, 127 Prepodobna Pelagija Antiohijska, 127 Sveti Trifun Vjatski, 135 9. Oktobar, 146 Sveti Stefan Branković, 146 Sveta Korsunska Bogorodica, 156 10. Oktobar, 169 Sveti Zografski Mučenici, 169 Prepodobni Amvrosije Optinski, 180 11. Oktobar, 189 Prepodobni Jona i Nektarije Kazanski, 189 Sveta Mučenica Zinaida, 197 12. Oktobar, 207 Prepodobni Starci Optinski, 207 Prepodobni Lav Optinski, 215 13. Oktobar, 224 Sveta Velikomučenica Zlata Meglenska, 224 Presveta Bogorodica Kaluška, 233 14. Oktobar, 244 Prepodobna Mati naša Paraskeva, 244 Sveta Petka Srpska, 254 15. Oktobar, 261 Sveti Atanasije Kovrovski, 261 Bogorodica Umnožiteljka žita, 270 16. Oktobar, 280 Sveti Partenije Rimski, 280 Presveta Bogorodica LJubečka, 291 17. Oktobar, 301 Vaskrsenje Lazara Četvorodnevnog, 301 Presveta Bogorodica Izbaviteljnica, 315 18. Oktobar, 320 Sveti Luka Jevanđelist, 320 Sveti Petar Cetinjski, 332 19. Oktobar, 346 Sveti Jovan Kronštatski, 346 Prepodobni Gavrilo Melkiski, 358 20. Oktobar, 367 Sveti Artemije Verkoljski, 367 Prepodobna Katarina Lesninska, 378 21. Oktobar, 387 Sveti Jovan Haritonov, 387 Sveta Kasperovska Bogorodica, 397 22. Oktobar, 407 Sveta Serafima Lauppšska, 407 Prepodobni Jelisej Lavriševski, 419 23. Oktobar, 429 Sveti Jakov Apostol, 429 Prepodobni Jov Počajevski, 440 24. Oktobar, 455 Sveti Kitajski mučenici, 455 Bogorodica Svih žalosnih radost, 467 25. Oktobar, 478 Prepodobni Zverenicki Oci, 478 Prepodobni Zosim Verhovski, 486 26. Oktobar, 497 Sveti Dimitrije velikomučenik, 497 Bogorodica Ozarenje uma, 507 27. Oktobar, 519 Prepodobni Nestor Letopisac, 519 Prepodobna Alinpija Kijevska, 527 28. Oktobar, 538 Sveti Arsenije Sremski, 538 Sveti Dimitrije Rostovski, 547 29. Oktobar, 558 Prepodobni Avramije Rostovski, 558 Prep. Muč. Anastasija Rimljanka, 567 30. Oktobar, 580 Sveti Kralj Milutin, 580 Sveti Ispovednik Varnava Hvostanski, 593 31. Oktobar, 605 Prepodobni Kornile Komeljski, 605 Sveti Nikolaj Kazahstanski, 616 Knjiga 11 - Novembar 1. Novembar, 3 Kozma i Damjan Azijski, 3 Svi Besrebrenici i Iscelitelji, 11 2. Novembar, 27 Sveti Jovan Riški, 27 Bogorodica Nerazrušiva tvrđava, 37 3. Novembar, 45 Sveti Damjan Kurski, 45 Sveta Rafaila Čigirinska, 52 4. Novembar, 62 Sveti Simon Jurevski, 62 Blaženi Ilarion Zatvornik, 72 5. Novembar, 82 Sveti Jona Novogorodski, 82 Sveti Nikita Nižnjetašijski, 91 6. Novembar, 102 Sveti Pavle Carigradski, 102 Sveti German Kazanski, 110 7. Novembar, 123 Prepodobni Varlam Hutinski, 123 Sveti Varahil Arhanđel, 134 8. Novembar, 145 Sveti Arhanđel Mihail, 145 Sveti mučenici Prevlački, 155 9. Novembar, 169 Sveti Arhanđel Rafail, 169 Sveta Bogorodica Terebovljanska, 127 10. Novembar, 189 Sveti Nektarije Eginski, 189 Sveti Konstantin Bogorodski , 198 10. Novembar, 207 Sveti kralj Stefan Dečanski, 207 Svega Bogorodvda Spasiteljka, 220 12. Novembar, 231 Sveti Mina Mučenik, 231 Sveti Viktor i Stefanida, 242 13. Novembar, 250 Sveti Jovan Zlatousti, 250 Sveta Bogorodica Jerusalimska, 261 14. Novembar, 275 Sveti Gurije, Samon i Aviv, 275 Sveti Grigorije Palama, 285 15. Novembar, 294 Prepodobni Pajsije Veličkovski, 294 Sveti Mučenici Gurije, Samon i Aviv, 309 16. Novembar, 317 Sveti Apostol i Jevanđepist Matej, 317 Sveta Samarska Bogorodvda, 329 17. Novembar, 340 Sveti Grigorije Neokesarijski, 340 Presveta Bogorodica Gruzinska, 352 18. Novembar, 363 Prepodobni Jeronim Dalmatinski, 363 Sveti Filaret Sreznovski, 373 19. Novembar, 383 Sveti Filip Moskovski, 383 Sveti Filaret Moskovski, 397 20. Novembar, 405 Sveti Grigorije Dekapolit, 405 Sveti Jaroslav Jamski, 416 21. Novembar, 427 Vavedenje Presvete Bogorodice, 427 Sveti Jaroslav Mudri, 441 22. Novembar, 451 Sveti Mihailo Tverski, 451 Presveta Bogorodoca Špilevska, 461 23. Novembar, 470 Sveti Aleksandar Nevski, 470 Sveti Mitrofan Voroneški, 482 24. Novembar, 494 Sveta Velikomučenica Ekatarina, 494 Sveti Merkurije Smolenski, 503 25. Novembar, 513 Sveti Teodor Rostovski, 513 Presveta Bogorodica Brzopomoćnica, 521 26. Novembar, 533 Sveti Inokentije Irkutski, 533 Sveta Pjuticka Bogorodica, 544 27. Novembar, 554 Sveti Velikomučenik Jakov Persijanac, 554 Sveti Andrej Simbijski, 561 28. Novembar, 570 Sveti Serafim Čičagov, 570 Prepodobna Marta Tambovska, 580 29. Novembar, 589 Bogorodica Izbavljenje Od Nedaća, 589 Sveto Znamenje Novogorodsko Bogorodica, 594 30. Novembar, 606 Sveti Andrija Prvozvani, 606 Sveta Ozerjanska Bogorodica, 617 Knjiga 12 - Decembar 1. Decembar, 3 Sveti Filaret Milostivi, 3 Sveti Nikodim Belogradski, 15 2. Decembar, 24 Sveti Car Uroš Srpski, 24 Prepodobni Marko grobokopač, 34 3. Decembar, 46 Sveta Paraskeva Toplovska, 46 Prepodobna Paraskeva Vlaherinska, 56 4. Decembar, 65 Prepodobni Jovan Damaskin, 65 Sveta Velikomučenica Varvara, 74 5. Decembar, 87 Prepodobni Sava Osveđeni, 87 Sveti Sergije Kasimovski, 98 6. Decembar, 107 Sveti Nikolaj Mirlikiski, 107 Sveti Merkurije Kesarijski, 118 7. Decembar, 126 Sveti Amvrosije Mediolanski, 126 Sveta Filoteja Rumunska Mučenica, 136 8. Decembar, 146 Prepodobni Nil Stolbenski, 146 Prepodobni Antonije Sijski, 159 9. Decembar, 122 Prepodobni Teofilo Omučki, 122 Bogorodica Neočekivana Radost, 180 10. Oktobar, '93 Sveti Jovan Branković, '93 Prepodobna Angelina Despotica, 203 11. Decembar, 214 Prepodobni Danilo Ogolpnik, 214 Sveti Joasaf Belgorodski, 222 12. Decembar, 237 Sveti Spiridon Trinitunski, 237 Sveta Lenkovska Bogorodica, 249 13. Decembar, 257 Prepodobni Aleksandar Čagrinski, 257 Sveti Pavle Starobeljski, 266 14. Decembar, 274 Sveti Simeon Jurevski (II), 274 Sveta Barska Bogorodica, 285 15. Decembar, 298 Sedmostrelna Bogoroidica, 298 Sveta Anastasija Romanova, 304 16. Decembar, 313 Prepodobna Sofija Suzdaljska, 313 Sveti Trifun Pečenegski, 322 17. Decembar, 332 Sveti Đakon Avakum Beogradski, 332 Pokaja&e svojih grehova, 337 18. Decembar, 348 Sveti Simeon Vethooturski, 348 Prepodobni Sava Storoževski, 358 19. Decembar, 369 Sveti Bonifatije Mučenik, 369 Prepodobni Ilija Muromec, 380 20 Decembar, 390 Sveti Ignjatije Bogonosac, 390 Sveti Jovan Kronštatski, 398 21. Decembar, 410 Sveti Petar Moskovski, 410 Sveti Prokopije Vjatski, 418 22. Decembar, 426 Sveta Anastasija Uzorešiteljka, 426 Bogorodica Spasiteljka onih koji propadaju, 435 23. Decembar, 442 Prepodobni Neofit Kiparski, 442 Sveti Naum Ohridski, 451 24. Decembar, 460 Sveta Evgenija Mučenica, 460 Sveti Sergije Moskovski, 473 25. Decembar, 483 Roždestvo Hristovo, 483 Za porodilje Pomoćnica Bogorodica, 493 26. Decembar, 503 Prepodobni Nikodim Osvećeni Tismanski, 503 Sveti Inna, Pinna I Rimma, 512 27. Decembar, 521 Sveti Stefan Arhiđakon, 521 Sveti Josif Obručnik, 533 28. Decembar, 544 Prepodobni Teodosije Totemski, 544 Prepodobni Kornilije Kripecki, 554 29. Decembar, 563 Prepodobni Teofilo Lužski, 563 Prepodobni Lavrentije Černjigovski, 571 30. Decembar, 584 Sveti Prorok i Car David, 584 Prepodobni Vasilisk Sibirski, 594 31. Decembar, 604 Sveti Petar Mogila, 604 Sveti Makarije Moskovski, 613 Наслов: Акатисти са житијама светих, комплет 12 књига Издавач: Манастир Каона Страна: 7560 (cb) Povez: тврди са златотиском Писмо: ћирилица Формат: 16 x 21 cm Година издања: 2015 ИСБН:

ccc Studenički tipik i samostalnost srpske crkve, Miodrag Petrović Izdavac: Decje novine, Beograd 1986 Cirilica, tvrdi povez, 24×17,5cm, strana 182, ilustrovano kartama i fotografijama + 30 slika delova tipika, povelja i pisama. Studenički tipik je srpski srednjovekovni dokument iz XIII veka. Napisao ga je Sveti Sava u Studeničkoj isposnici 1208. godine, i u sebi sadrži i žitije Savinog oca — Stefana Nemanje, kasnije monaha Simeona. Predstavlja prvi ustav Srpske pravoslavne crkve. Pisan je za manastir Studenicu. Uređuje organizaciju života u monaškoj zajednici Studenice, uređenje i organizaciju manastirske uprave, molitve, ishrane, posta Pisan je , od napuštanja prestola pa sve do prestavljenja. Istorija Studenički tipik je pisan po ugledu na Karejski tipik, a kasnije bio uzor za Žički tipik i sve druge manastire širom srpskih zemalja. Pišući Studenički tipik, nazvan i Obraznik Svetog Save, Sveti Sava nema za cilj da propiše samo spoljašnju zakonik o ustrojstvu života u manastiru, već prenosi živo monaško predanje i iskustvo Svete gore i drugih duhovnih centara Istoka, naročito onih u Carigradu, Palestini (Lavra Sv. Save Osvećenog) i na Sinaju. Studeničkim tipikom osniva se u Studenici i prva bolnica kod Srba, po vizantijskim manastirskim uzorima. U tipiku se govori o detaljima organizacije bolnice u kome se nalaze podaci o rasporedu ležaja za bolesnike, radu osoblja, kućnom redu, načinu spravljanja lekova, postupanju kod masovnog oboljevanja i drugo. Studenička bolnica je imala četiri prostorije i 12 kreveta, a bolesni su nakon izlečenja (zalečenja) otpuštani sa otpusnom listom. Pored uputstava za rad bolnice, Sveti Sava je propisao i zabranu nadrilekarstva. Studenica se ovim ustavom određuje kao slobodan od crkvenih i svetovnih vlasti, s tim što je poverena onome koji vlada srpskom zemljom „njega da ima za osvetitelja onome koji bi hteo da prekrši bilo koje manastirsko pravo”.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Studenički tipik i samostalnost srpske crkve, Miodrag Petrović Izdavac: Decje novine, Beograd 1986 Cirilica, tvrdi povez, 24×17,5cm, strana 182, ilustrovano kartama i fotografijama + 30 slika delova tipika, povelja i pisama. Studenički tipik je srpski srednjovekovni dokument iz XIII veka. Napisao ga je Sveti Sava u Studeničkoj isposnici 1208. godine, i u sebi sadrži i žitije Savinog oca — Stefana Nemanje, kasnije monaha Simeona. Predstavlja prvi ustav Srpske pravoslavne crkve. Pisan je za manastir Studenicu. Uređuje organizaciju života u monaškoj zajednici Studenice, uređenje i organizaciju manastirske uprave, molitve, ishrane, posta Pisan je , od napuštanja prestola pa sve do prestavljenja. Istorija Studenički tipik je pisan po ugledu na Karejski tipik, a kasnije bio uzor za Žički tipik i sve druge manastire širom srpskih zemalja. Pišući Studenički tipik, nazvan i Obraznik Svetog Save, Sveti Sava nema za cilj da propiše samo spoljašnju zakonik o ustrojstvu života u manastiru, već prenosi živo monaško predanje i iskustvo Svete gore i drugih duhovnih centara Istoka, naročito onih u Carigradu, Palestini (Lavra Sv. Save Osvećenog) i na Sinaju. Studeničkim tipikom osniva se u Studenici i prva bolnica kod Srba, po vizantijskim manastirskim uzorima. U tipiku se govori o detaljima organizacije bolnice u kome se nalaze podaci o rasporedu ležaja za bolesnike, radu osoblja, kućnom redu, načinu spravljanja lekova, postupanju kod masovnog oboljevanja i drugo. Studenička bolnica je imala četiri prostorije i 12 kreveta, a bolesni su nakon izlečenja (zalečenja) otpuštani sa otpusnom listom. Pored uputstava za rad bolnice, Sveti Sava je propisao i zabranu nadrilekarstva. Studenica se ovim ustavom određuje kao slobodan od crkvenih i svetovnih vlasti, s tim što je poverena onome koji vlada srpskom zemljom „njega da ima za osvetitelja onome koji bi hteo da prekrši bilo koje manastirsko pravo”.

Опис ЛЕПОТЕ ЧУДЕСА СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА И данас је потребно подсетити се и надахнути се предивним причама о чудима које су чинили српски светитељи у древна времена, од Светога Саве и Светога Симеона Мироточивог до Светога цара Уроша. Све је то записано у старим српским свештеним књигама и сачувано до данашњих дана. Стара српска житија, данас недовољно читана и позната, ризница су тих чудеса. представљена у антологијском избору Драгише Бојовића, професора универзитета у Нишу и Косовској Митровици и управника Центра за црквене студије, она нас чине, као и њихове сведоке некада, удивљеним и радосним. Она нас, истовремено, подсећају да су таква чуда могућа и данас и да се догађају захваљујући благодати која долази од Господа, Који се прославља у Светима својим …

ЛЕПОТЕ ЧУДЕСА СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА И данас је потребно подсетити се и надахнути се предивним причама о чудима које су чинили српски светитељи у древна времена, од Светога Саве и Светога Симеона Мироточивог до Светога цара Уроша. Све је то записано у старим српским свештеним књигама и сачувано до данашњих дана. Стара српска житија, данас недовољно читана и позната, ризница су тих чудеса. представљена у антологијском избору Драгише Бојовића, професора универзитета у Нишу и Косовској Митровици и управника Центра за црквене студије, она нас чине, као и њихове сведоке некада, удивљеним и радосним. Она нас, истовремено, подсећају да су таква чуда могућа и данас и да се догађају захваљујући благодати која долази од Господа, Који се прославља у Светима својим… 120 стр.

Novinar, istoričar i pisac Luka Mičeta, „biograf zlatnog srpskog srednjeg veka“, čitaoce upoznaje sa životom i radom slavnih i značajnih srpskih vladara koji su obeležili svoje doba. „Zaveštanje Svetog Save“ – Luka Mičeta Povest o nastajanju nebeske Srbije na zemlji Osam vekova autokefalnosti srpske crkve „Knjiga Luke Mičete Zaveštanje Svetog Save predstavlja delo koje će rado čitati najširi krug čitalaca. Ističemo dva značajna momenta koji odlikuju ovu knjigu: ona ne pati od istoriografskih pogrešaka, što je postala redovna pojava u popularnoj literaturi, a sa druge strane tekst nije opterećen onom vrstom stila i načina izlaganja, koji su nezaobilazni u naučnoj literaturi. Luka Mičeta je, dakle, napisao pitak i čitljiv tekst sa uvidom u savremenu istoriografiju o Svetome Savi. Govoriti o Svetom Savi nije ni lako, ni zahvalno. Međutim, može se reći da je naš pisac čestito odužio dug Svetome Savi.“ prof. dr Siniša Mišić „Luka Mičeta je uspeo da napiše biografiju Svetog Save izbegavši pristrasnost i učitavanje, objektivno, ali ne kritički reduktivno. Sasvim opravdano postavljajući okvire knjige široko, predstavljajući vreme, ličnosti i događaje koji prethode delu i epohi prvog srpskog arhiepiskopa a ne upadajući u zamku taštog i komotnog podrazumevanja, Luka Mičeta je ovo delo napisao za čitaoce koji bi da o najvećem srpskom svetitelju saznaju što više. Ova knjiga im pruža priliku da Srbina koji je od svih svojih sunarodnika tokom istorije učinio najviše za svoju naciju u svojoj mašti ožive, a da u tome ne pogreše.“ prof. dr Oliver Tomić „Dosad najpotpunija biografija Svetog Save, knjiga Luke Mičete zaslužuje mesto u svačijoj biblioteci, kao knjiga kojoj bi se, kao svojevrsnom podsetniku, trebalo povremeno vraćati.“ dr Aleksandar Uzelac „Stefan Prvovenčani“ – Luka Mičeta Biografija prvog srpskog kralja ili Zašto Srbi nisu katolici Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu. Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države. Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao. „Stefan Dečanski“ – Luka Mičeta Biografija najnesrećnijeg srpskog vladara. Nijednog srpskog vladara nije pratila takva misterija, takav dramski naboj, takva kob, kao Stefana Dečanskog, najnesrećnijeg kralja Srbije u njenoj više od milenijuma dugoj istoriji. Srpska istorija ne poznaje veštije izvedenu igru dolaska na vlast, ali ni tragičniji odlazak sa nje. Stefan Dečanski imao je nesreću da vlada između dve znamenite ličnosti: oca, nemilosrdnog kralja Milutina, i sina, neumoljivog cara Dušana. Iako je njegova vladavina bila kratka i omeđena dvojicom izuzetnih državnika, Stefan Dečanski je uspeo da ostavi potomstvu Visoke Dečane i da se upiše u svetitelje. Kakvi su odnosi vladali na srednjovekovnom dvoru Nemanjića, da li je Stefan Dečanski bio oslepljen ili slabovid, kako se držao u progonstvu, kako se vratio na vlast i kako mu je ona došla glave – saznaćemo iz ove nesvakidašnje i sveobuhvatne istorijske biografije. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde . „Despot Stefan Lazarević“ – Luka Mičeta Biografija prvog Beograđanina. Despot Stefan, sin kneza Lazara, bio je vladar nesvakidašnjeg dara i velikih sposobnosti. Ostalo mu je u nasledstvo propalo srpsko carstvo, na čijim je ruševinama stvorio moćnu despotovinu. Kao vladara krasila ga je mudrost, a kao vojskovođu hrabrost i viteštvo. Srpska država je posle Kosovske bitke trajala još sedamdeset godina upravo zaslugom i umećem despota Stefana. Pisac pesme Slovo ljubve, graditelj Manasije, pobornik književnosti i umetnosti, Stefan Lazarević učestvovao je u više bitaka nego ijedan njegov prethodnik na srpskom tronu. Koliko su državnički uspesi bili plod njegovog političkog umeća i snage velikog viteza, toliko su njegovi književni dometi bili rezultat njegovog dara, prefinjenosti i visoke, nemanjićke kulture. To mu je obezbedilo da u srpskoj istoriji bude ovekovečen kao hrabar ali i mudar vladalac, za koga je Miloš N. Đurić rekao da se najviše približio idealu vladara-filozofa. „Stefan Nemanja“ – Luka Mičeta 900 godina od rođenja. Nastanak evropske Srbije. Povest Srba od doseljavanja na Balkan do države župana Stefana Nemanje. Stefan Nemanja, u monaštvu Simeon, spada u one vladare koji su stekli poštovanje kako svojih podanika i savremenika, tako i svojih potomaka. Samo je uticaj njegovog svetiteljskog kulta na srpski narod bio veći od njegove vladarske slave. Monah sveti Simeon je nadvisio i nadmašio velikog župana Stefana Nemanju. Vladarski plašt zamenio je skromnom monaškom rizom, mač krstom, štit jevanđeljem, veseli i bučni dvor hilandarskom tišinom. Silazeći sa trona peo se u večnost. Bilo je to izdizanje iznad ljudske mere – na putu ka svetosti. „Dušan Silni“ – Luka Mičeta Biografija prvog srpskog cara. Prvi srpski car Stefan Uroš IV, prozvan Dušan Silni, najčuveniji je srpski vladar koji je ušao u mit obeleživši svoje stoleće, ali i celu srpsku istoriju. Spadao je među one izuzetne ličnosti koje su smatrale da samo večnost može da im zapoveda, a istorija sudi. Sudbina mu je dodelila svu zemaljsku moć koja se tada mogla dobiti i on ju je znalački koristio. Obrazovanje i vera su mu pomagali da shvati imperative svoga doba i da razume ljude, a zadobijena moć da dominira svojim stolećem, da uspešno vodeći i zemlju i narod neustrašivo stremi svome cilju: osvajanju Carigrada. Vizantiju nije osvojio, ali besmrtnost jeste u pamćenju svog naroda. Bio je slavni zakonodavac: Dušanov zakonik smatra se svojevrsnim ustavom srednjovekovne Srbije i jednim od najznamenitijih spomenika ne samo srpskog zakonodavstva već i čitave srpske kulture. Наслов: Komplet – Srednjovekovna Srbija Издавач: Laguna Страна: 1951 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 13x20 cm Година издања: 2021 ИСБН:

Stara srpska knjizevnost u 20 knjiga: I 1. Ljetopis popa Dukljanina, 1988, strana 192 II 2. Sabrani spisi – Sveti Sava, 1986, strana 209 III 3. Sabrani spisi - Stefan Prvovenčani, 1988, strana 187. IV 4. Život Svetoga Save i Svetoga Simeona – Domentijan, 1988, V 5/1. Žitija – Teodosije, 1988, strana 373. VI 5/2. Službe, kanoni i Pohvala- Teodosije, 1988, strana 381. VII 6. Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih; Službe – Danilo Drugi VIII 7. Danilovi nastavljači, 1989, strana 178. IX 8. Dušanov zakonik, 1986, strana 135. 9. NIJE IZAŠLO X 10. Šest pisaca XIV veka, 1986, strana 313. XI 11. Povest o slovima ; Žitije despota Stefana Lazarevića – Konstantin Filozof, 1989, strana 154. XII 12. Književni rad u Srbiji - Grigorije Camblak, 1989, strana 170. XIII 13. Spisi o Kosovu, 1993, strana 198. XIV 14. Spisi Dimitrija Kantakuzina i Vladislava Gramatika, 1993, XV 15. Janičarove uspomene ili turska hronika – Konstantin Mihailović iz Ostrovice, 1986, strana 245. XVI 16. Sabrani spisi – Patrijarh Pajsije, 1993, pečat bivšeg vlasn. 17. NIJE IZAŠLO 18. NIJE IZAŠLO XVII 19. Stari sprski zapisi i natpisi, 1986, strana 221. XVIII 20. Povest o Trištanu i Ižoti, 1988, strana 216. XIX 21. Roman o Troji & Roman o Aleksandru Makedonskom, 1986. 22. Varlaam I Joasaf-nedostaje 23/1. Apokrifi starozavetni-nedostaje 23/2. Apokrifi novozavetni-nedostaje XX 24. Srednjovekovni medicinski spisi – Fisiolog, 1989, str. 157. Tvrd povez, zlatotisak, Stanje Veoma dobro.

Komplet možete poručiti isključivo preko sajtova laguna.rs i delfi.rs. Novinar, istoričar i pisac Luka Mičeta, „biograf zlatnog srpskog srednjeg veka“, čitaoce upoznaje sa životom i radom slavnih i značajnih srpskih vladara koji su obeležili svoje doba. „Zaveštanje Svetog Save“ – Luka Mičeta Povest o nastajanju nebeske Srbije na zemlji Osam vekova autokefalnosti srpske crkve „Knjiga Luke Mičete Zaveštanje Svetog Save predstavlja delo koje će rado čitati najširi krug čitalaca. Ističemo dva značajna momenta koji odlikuju ovu knjigu: ona ne pati od istoriografskih pogrešaka, što je postala redovna pojava u popularnoj literaturi, a sa druge strane tekst nije opterećen onom vrstom stila i načina izlaganja, koji su nezaobilazni u naučnoj literaturi. Luka Mičeta je, dakle, napisao pitak i čitljiv tekst sa uvidom u savremenu istoriografiju o Svetome Savi. Govoriti o Svetom Savi nije ni lako, ni zahvalno. Međutim, može se reći da je naš pisac čestito odužio dug Svetome Savi.“ prof. dr Siniša Mišić „Luka Mičeta je uspeo da napiše biografiju Svetog Save izbegavši pristrasnost i učitavanje, objektivno, ali ne kritički reduktivno. Sasvim opravdano postavljajući okvire knjige široko, predstavljajući vreme, ličnosti i događaje koji prethode delu i epohi prvog srpskog arhiepiskopa a ne upadajući u zamku taštog i komotnog podrazumevanja, Luka Mičeta je ovo delo napisao za čitaoce koji bi da o najvećem srpskom svetitelju saznaju što više. Ova knjiga im pruža priliku da Srbina koji je od svih svojih sunarodnika tokom istorije učinio najviše za svoju naciju u svojoj mašti ožive, a da u tome ne pogreše.“ prof. dr Oliver Tomić „Dosad najpotpunija biografija Svetog Save, knjiga Luke Mičete zaslužuje mesto u svačijoj biblioteci, kao knjiga kojoj bi se, kao svojevrsnom podsetniku, trebalo povremeno vraćati.“ dr Aleksandar Uzelac Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Stefan Prvovenčani“ – Luka Mičeta Biografija prvog srpskog kralja ili Zašto Srbi nisu katolici Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu. Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države. Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Stefan Dečanski“ – Luka Mičeta Biografija najnesrećnijeg srpskog vladara. Nijednog srpskog vladara nije pratila takva misterija, takav dramski naboj, takva kob, kao Stefana Dečanskog, najnesrećnijeg kralja Srbije u njenoj više od milenijuma dugoj istoriji. Srpska istorija ne poznaje veštije izvedenu igru dolaska na vlast, ali ni tragičniji odlazak sa nje. Stefan Dečanski imao je nesreću da vlada između dve znamenite ličnosti: oca, nemilosrdnog kralja Milutina, i sina, neumoljivog cara Dušana. Iako je njegova vladavina bila kratka i omeđena dvojicom izuzetnih državnika, Stefan Dečanski je uspeo da ostavi potomstvu Visoke Dečane i da se upiše u svetitelje. Kakvi su odnosi vladali na srednjovekovnom dvoru Nemanjića, da li je Stefan Dečanski bio oslepljen ili slabovid, kako se držao u progonstvu, kako se vratio na vlast i kako mu je ona došla glave – saznaćemo iz ove nesvakidašnje i sveobuhvatne istorijske biografije. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Despot Stefan Lazarević“ – Luka Mičeta Biografija prvog Beograđanina. Despot Stefan, sin kneza Lazara, bio je vladar nesvakidašnjeg dara i velikih sposobnosti. Ostalo mu je u nasledstvo propalo srpsko carstvo, na čijim je ruševinama stvorio moćnu despotovinu. Kao vladara krasila ga je mudrost, a kao vojskovođu hrabrost i viteštvo. Srpska država je posle Kosovske bitke trajala još sedamdeset godina upravo zaslugom i umećem despota Stefana. Pisac pesme Slovo ljubve, graditelj Manasije, pobornik književnosti i umetnosti, Stefan Lazarević učestvovao je u više bitaka nego ijedan njegov prethodnik na srpskom tronu. Koliko su državnički uspesi bili plod njegovog političkog umeća i snage velikog viteza, toliko su njegovi književni dometi bili rezultat njegovog dara, prefinjenosti i visoke, nemanjićke kulture. To mu je obezbedilo da u srpskoj istoriji bude ovekovečen kao hrabar ali i mudar vladalac, za koga je Miloš N. Đurić rekao da se najviše približio idealu vladara-filozofa. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Stefan Nemanja“ – Luka Mičeta 900 godina od rođenja. Nastanak evropske Srbije. Povest Srba od doseljavanja na Balkan do države župana Stefana Nemanje. Stefan Nemanja, u monaštvu Simeon, spada u one vladare koji su stekli poštovanje kako svojih podanika i savremenika, tako i svojih potomaka. Samo je uticaj njegovog svetiteljskog kulta na srpski narod bio veći od njegove vladarske slave. Monah sveti Simeon je nadvisio i nadmašio velikog župana Stefana Nemanju. Vladarski plašt zamenio je skromnom monaškom rizom, mač krstom, štit jevanđeljem, veseli i bučni dvor hilandarskom tišinom. Silazeći sa trona peo se u večnost. Bilo je to izdizanje iznad ljudske mere – na putu ka svetosti. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Dušan Silni“ – Luka Mičeta Biografija prvog srpskog cara. Prvi srpski car Stefan Uroš IV, prozvan Dušan Silni, najčuveniji je srpski vladar koji je ušao u mit obeleživši svoje stoleće, ali i celu srpsku istoriju. Spadao je među one izuzetne ličnosti koje su smatrale da samo večnost može da im zapoveda, a istorija sudi. Sudbina mu je dodelila svu zemaljsku moć koja se tada mogla dobiti i on ju je znalački koristio. Obrazovanje i vera su mu pomagali da shvati imperative svoga doba i da razume ljude, a zadobijena moć da dominira svojim stolećem, da uspešno vodeći i zemlju i narod neustrašivo stremi svome cilju: osvajanju Carigrada. Vizantiju nije osvojio, ali besmrtnost jeste u pamćenju svog naroda. Bio je slavni zakonodavac: Dušanov zakonik smatra se svojevrsnim ustavom srednjovekovne Srbije i jednim od najznamenitijih spomenika ne samo srpskog zakonodavstva već i čitave srpske kulture. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde.

Komplet – Srednjovekovna Srbija Komplet možete poručiti isključivo preko sajtova laguna.rs i delfi.rs. Novinar, istoričar i pisac Luka Mičeta, „biograf zlatnog srpskog srednjeg veka“, čitaoce upoznaje sa životom i radom slavnih i značajnih srpskih vladara koji su obeležili svoje doba. „Zaveštanje Svetog Save“ – Luka Mičeta Povest o nastajanju nebeske Srbije na zemlji Osam vekova autokefalnosti srpske crkve „Knjiga Luke Mičete Zaveštanje Svetog Save predstavlja delo koje će rado čitati najširi krug čitalaca. Ističemo dva značajna momenta koji odlikuju ovu knjigu: ona ne pati od istoriografskih pogrešaka, što je postala redovna pojava u popularnoj literaturi, a sa druge strane tekst nije opterećen onom vrstom stila i načina izlaganja, koji su nezaobilazni u naučnoj literaturi. Luka Mičeta je, dakle, napisao pitak i čitljiv tekst sa uvidom u savremenu istoriografiju o Svetome Savi. Govoriti o Svetom Savi nije ni lako, ni zahvalno. Međutim, može se reći da je naš pisac čestito odužio dug Svetome Savi.“ prof. dr Siniša Mišić „Luka Mičeta je uspeo da napiše biografiju Svetog Save izbegavši pristrasnost i učitavanje, objektivno, ali ne kritički reduktivno. Sasvim opravdano postavljajući okvire knjige široko, predstavljajući vreme, ličnosti i događaje koji prethode delu i epohi prvog srpskog arhiepiskopa a ne upadajući u zamku taštog i komotnog podrazumevanja, Luka Mičeta je ovo delo napisao za čitaoce koji bi da o najvećem srpskom svetitelju saznaju što više. Ova knjiga im pruža priliku da Srbina koji je od svih svojih sunarodnika tokom istorije učinio najviše za svoju naciju u svojoj mašti ožive, a da u tome ne pogreše.“ prof. dr Oliver Tomić „Dosad najpotpunija biografija Svetog Save, knjiga Luke Mičete zaslužuje mesto u svačijoj biblioteci, kao knjiga kojoj bi se, kao svojevrsnom podsetniku, trebalo povremeno vraćati.“ dr Aleksandar Uzelac Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Stefan Prvovenčani“ – Luka Mičeta Biografija prvog srpskog kralja ili Zašto Srbi nisu katolici Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu. Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države. Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Stefan Dečanski“ – Luka Mičeta Biografija najnesrećnijeg srpskog vladara. Nijednog srpskog vladara nije pratila takva misterija, takav dramski naboj, takva kob, kao Stefana Dečanskog, najnesrećnijeg kralja Srbije u njenoj više od milenijuma dugoj istoriji. Srpska istorija ne poznaje veštije izvedenu igru dolaska na vlast, ali ni tragičniji odlazak sa nje. Stefan Dečanski imao je nesreću da vlada između dve znamenite ličnosti: oca, nemilosrdnog kralja Milutina, i sina, neumoljivog cara Dušana. Iako je njegova vladavina bila kratka i omeđena dvojicom izuzetnih državnika, Stefan Dečanski je uspeo da ostavi potomstvu Visoke Dečane i da se upiše u svetitelje. Kakvi su odnosi vladali na srednjovekovnom dvoru Nemanjića, da li je Stefan Dečanski bio oslepljen ili slabovid, kako se držao u progonstvu, kako se vratio na vlast i kako mu je ona došla glave – saznaćemo iz ove nesvakidašnje i sveobuhvatne istorijske biografije. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Despot Stefan Lazarević“ – Luka Mičeta Biografija prvog Beograđanina. Despot Stefan, sin kneza Lazara, bio je vladar nesvakidašnjeg dara i velikih sposobnosti. Ostalo mu je u nasledstvo propalo srpsko carstvo, na čijim je ruševinama stvorio moćnu despotovinu. Kao vladara krasila ga je mudrost, a kao vojskovođu hrabrost i viteštvo. Srpska država je posle Kosovske bitke trajala još sedamdeset godina upravo zaslugom i umećem despota Stefana. Pisac pesme Slovo ljubve, graditelj Manasije, pobornik književnosti i umetnosti, Stefan Lazarević učestvovao je u više bitaka nego ijedan njegov prethodnik na srpskom tronu. Koliko su državnički uspesi bili plod njegovog političkog umeća i snage velikog viteza, toliko su njegovi književni dometi bili rezultat njegovog dara, prefinjenosti i visoke, nemanjićke kulture. To mu je obezbedilo da u srpskoj istoriji bude ovekovečen kao hrabar ali i mudar vladalac, za koga je Miloš N. Đurić rekao da se najviše približio idealu vladara-filozofa. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Stefan Nemanja“ – Luka Mičeta 900 godina od rođenja. Nastanak evropske Srbije. Povest Srba od doseljavanja na Balkan do države župana Stefana Nemanje. Stefan Nemanja, u monaštvu Simeon, spada u one vladare koji su stekli poštovanje kako svojih podanika i savremenika, tako i svojih potomaka. Samo je uticaj njegovog svetiteljskog kulta na srpski narod bio veći od njegove vladarske slave. Monah sveti Simeon je nadvisio i nadmašio velikog župana Stefana Nemanju. Vladarski plašt zamenio je skromnom monaškom rizom, mač krstom, štit jevanđeljem, veseli i bučni dvor hilandarskom tišinom. Silazeći sa trona peo se u večnost. Bilo je to izdizanje iznad ljudske mere – na putu ka svetosti. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Dušan Silni“ – Luka Mičeta Biografija prvog srpskog cara. Prvi srpski car Stefan Uroš IV, prozvan Dušan Silni, najčuveniji je srpski vladar koji je ušao u mit obeleživši svoje stoleće, ali i celu srpsku istoriju. Spadao je među one izuzetne ličnosti koje su smatrale da samo večnost može da im zapoveda, a istorija sudi. Sudbina mu je dodelila svu zemaljsku moć koja se tada mogla dobiti i on ju je znalački koristio. Obrazovanje i vera su mu pomagali da shvati imperative svoga doba i da razume ljude, a zadobijena moć da dominira svojim stolećem, da uspešno vodeći i zemlju i narod neustrašivo stremi svome cilju: osvajanju Carigrada. Vizantiju nije osvojio, ali besmrtnost jeste u pamćenju svog naroda. Bio je slavni zakonodavac: Dušanov zakonik smatra se svojevrsnim ustavom srednjovekovne Srbije i jednim od najznamenitijih spomenika ne samo srpskog zakonodavstva već i čitave srpske kulture. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. Prikaži više

Stara srpska knjizevnost u 20 knjiga: I 1.Ljetopis popa Dukljanina, 1988, strana 192 II 2.Sabrani spisi – Sveti Sava, 1986, strana 209 III 3.Sabrani spisi – Stefan Prvovenčani, 1988, strana 187. IV 4.Život Svetoga Save i Svetoga Simeona – Domentijan, 1988, V 5/1. Žitija – Teodosije, 1988, strana 373. VI 5/2. Službe, kanoni i Pohvala- Teodosije, 1988, strana 381. VII 6. Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih; Službe – Danilo Drugi VIII 7. Danilovi nastavljači, 1989, strana 178. IX 8. Dušanov zakonik, 1986, strana 135. 9. NIJE IZAŠLO X 10. Šest pisaca XIV veka, 1986, strana 313. XI 11. Povest o slovima ; Žitije despota Stefana Lazarevića – Konstantin Filozof, 1989, strana 154. XII 12. Književni rad u Srbiji – Grigorije Camblak, 1989, strana 170. XIII 13. Spisi o Kosovu, 1993, strana 198. XIV 14. Spisi Dimitrija Kantakuzina i Vladislava Gramatika, 1993, XV 15. Janičarove uspomene ili turska hronika – Konstantin Mihailović iz Ostrovice, 1986, strana 245. XVI 16. Sabrani spisi – Patrijarh Pajsije, 1993, pečat bivšeg vlasn. 17. NIJE IZAŠLO 18. NIJE IZAŠLO XVII 19. Stari sprski zapisi i natpisi, 1986, strana 221. XVIII 20. Povest o Trištanu i Ižoti, 1988, strana 216. XIX 21. Roman o Troji & Roman o Aleksandru Makedonskom, 1986. 22. Varlaam I Joasaf-nedostaje 23/1. Apokrifi starozavetni-nedostaje 23/2. Apokrifi novozavetni-nedostaje XX 24. Srednjovekovni medicinski spisi – Fisiolog, 1989, str. 157. Tvrd povez, zlatotisak, Beograd 1986/1993, tri knjige nisu nikada izasle iz stampe, ostalo je navedeno u popisu naslova. Stanje Veoma dobro.

Tvrdi povez Sifra sivackuca 1.Ljetopis popa Dukljanina 2.Sabrani spisi – Sveti Sava 3.Sabrani spisi - Stefan Prvovenčani 4.Život Svetoga Save i Svetoga Simeona – Domentijan (PRODAT) 5/1. Žitija – Teodosije 5/2. Službe, kanoni i Pohvala- Teodosije 6. Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih; Službe – Danilo Drugi 8. Dušanov zakonik (PRODAT) 10. Šest pisaca XIV veka 15. Janičarove uspomene ili turska hronika – Konstantin Mihailović iz Ostrovice 19. Stari sprski zapisi i natpisi 20. Povest o Trištanu i Ižoti 21. Roman o Troji & Roman o Aleksandru Makedonskom Knjiga 1 grb ssk ofarban u ruzicasto na prvoj strani, knjiga 2 prve dve strane švrljane i pri kraju teksta a 10 podvlačeno bojicom, knjiga 3 sve ok sem na koricama na poledjini 1 milimetar se odvojila koža i moze se to zalepiti da se ne vidi, knjiga 4 lepo ocuvana, knjiga 5 lepo očuvana, knjiga 5 II lepo očuvana, knjiga 6 lepo očuvana, knjiga 8 lepo očuvana, knjiga 10 dve strane na početku švrljane dve na sredini, knjiga 15 lepo očuvana, knjiga 19 ima neke tačkice po do milimetar i dve po 4 5 milimetara na koricama ostalo ok, knjiga 20 lepo očuvana, knjiga 21 lepo očuvana

OMOT 5 5CD 5 NOVI NESLUŠANI Biveco ‎– CD 228 Format: 5 × CD, Compilation, Cardboard Box Set Country: Serbia Released: Genre: Non-Music Style: Religious Tracklist Hide Credits Српско Православно Божићно Појање 1 Ој Бадњаче 3:27 2 Витлејеме 1:17 3 Вси Јазици 1:13 4 Божић, Божић 1:42 5 Звезда Се Зсја 2:00 6 Свану Нам Красан Дан 1:17 7 Запевајте Песму 2:15 8 О Радосне Вести 2:43 9 Августу Јединоначалствујушчу 2:40 10 Велије И Преславноје Чудо 1:11 11 Византијско Божићно Појање 23:53 12 Катавасија 1:01 13 Божићна Антифона 3:11 14 Божићна Антифона 5:59 15 Божићна Антифона 4:07 16 Входноје 1:31 17 Божићни Тропар 1:31 18 Божићни Кондак 2:06 19 Јелици Во Христа Креститесја 2:40 20 Ликуј Днес. Сионе 1:28 21 Слава Бо Вишњих Богу 2:25 Свети Сава - Житије - Служба - Беседа 1 Химна 4:17 2 Тропар Св. Симеону 1:32 3 Житије Св. Саве 8:32 4 Стихира Светом Сави 1:11 5 Стихира Светом Сави 1:30 6 Стихира Treћа Светом Сави 1:15 7 Тропар Св. Сави 2:35 8 Кондак Св. Сави 1:45 9 Презрев Нижнјаја 5:53 10 Величаније 3:35 11 Тропар, Глас 8 1:45 12 Светилан 1:07 13 Величаније 2:00 14 Ум Ваперив 4:54 15 Школска Слава 6:54 16 Свети Сава 2:21 17 Светосавска Беседа Преп. Авве Јустина У Ман. Ћелије 1966 24:46 Српско Православно Појање 1 Оче Наш 2 Ниње Отпушчајеши 3 Ој Бадњаче, Бадњаче 4 Витлајеме 5 Божићни Антифон 6 Слава Во Вишњих Богу 7 Ликуј Днес, Сионе 8 Химна Светом Сави 9 Стихире Светом Сави 10 Величаније Светом Сави 11 Свјати Мученици 12 Да Исправитсја Молитва Моја 13 Јелици Во Христа Креститесја 14 Херувика 15 Достојно Јест 16 Скажи Ми, Господи 17 Великопоносно Појање Музика Старе Србије - Music Of Old Serbia 1 Свадбарска Пошалица 2 Заспала Ми Царица Милица 3 Путничка Мелодија Ноћу 4 Игра Скомраха 5 Девојачко Коло 6 Оф Мори, Врбо Зелена 7 Соко Бира`е Ће Наћи Мир 8 Коло (Пирот) 9 Острољанка (Неготин) 10 Високо Дрво `лад Нема 11 Стара Шетња (Шумадија) 12 Шумадијске Двојнице 13 Тропар Св. Ћирилу И Методију 14 Величаније Св. Ћирилу И Методију 15 Стихира I Светом Сави 16 Стихира II Светом Сави 17 Стихира Св. Сави `Ум Ваперив` 18 Светилан Светом Сави 19 По Рождастве Твојем (1553) 20 Стихира Св. Кнезу Лазару 21 Стихира Српским Светитељима 22 Аллилуиа (Исаија Србин, 15. Век) 23 Сугуба Јектенија (15. Век) 24 Србски Причастен (16. Век) Света Литургија На Васкрс 1 Звона Манастира Жиче 2 Јутрење На Васкрс 3 Антифони На Васкрс 4 Јелици Во Христа 5 Херувика 6 Милост Мира 7 Ангел Вопијаше Written-By – Лука Гавриловић* 8 Оче Наш Written-By – Јосиф Маринковић* 9 Скажи Ми, Господи Written-By – Корнелије Станковић* 10 Благословен 11 Звона Манастира Хиландара Companies, etc. Distributed By – Multimedia Music Credits Choir – Певачка Дружина Руковет* Composed By – Д. Млађеновић* (tracks: CD3: 4, 7, 17), Ј. Маринковић* (tracks: CD3: 1,), К. Станковић* (tracks: CD3: 15, 16), К. Манојловић* (tracks: CD3: 2), Стеван Стојановић Мокрањац* (tracks: CD2: 7, 10, CD3: 5, 8, 10, 12, 13, 14, CD5), С. Пашћан* (tracks: CD3: 6) Conductor – Драган Р. Млађеновић* Ensemble – Ансамбл Ренесанс* (tracks: CD4) Soloist – Гордана Илић* (tracks: CD4: 13, 14), Учитељ Љуба* (tracks: CD4: 3, 11, 12), Људмила Грос* (tracks: CD4: 2, 7), Војка Ђорђевић* (tracks: CD4: 6, 10), Жорж Грујић* (tracks: CD4: 4, 5) Voice – Свештеник Драган Радовановић* (tracks: CD5), Станимир Спасовић* (tracks: CD4: 23) Barcode and Other Identifiers Barcode: 9788687119406

Ово издање поред већ постојећих ликова наших духовника, доноси и нове – оца Калиста, оца Јулијана Студеничког, као и сведочења Светогораца о оцу Георгију Витковићу. Књига која потврђује да су и Срби имали своје велике људе пред Богом у XX веку. Књига је подељена на неколико већих целина. Прво је дато житије и (необјављене у Сабраним делима) поуке Светог Николаја Жичког, првог међу богомолницима. Ту су затим сведочанства Светих Николаја и Јустина Ћелијског о богомолничком покрету. Средишње је поглавље о старцима-духовницима и молитвеницима богомољачког покрета, које крунишу поуке владике будимског Данила (зашто је он међу богомолницима видети у тексту Богомир Тихи). Поглавље "Духовно руковођење у богомољачком покрету" бави се побожношћу Николајевих Срба кроз питања и одговоре. На крају су сећања и разговори са српским духовницима које је прибележио аутор. Садржај НА ДВЕРИМА КЊИГЕ Лични разлози, 5 Богомољачки покрет и народна душа, 6 О поводу и начину настанка, 7 Уз друго издање, 10 СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ - ЧЕЛОВОЂА БОГОМОЉНЕ ВОЈСКЕ ХРИСТОВЕ Благовесник Небеске Србије, 13 Свети Николај Жички и везе са Србијом под комунизмом, 23 Разговор с Владиком Николајем, 26 Нови Емануил, 28 Мрвице с трпезе вечности, 33 РЕЧИ И ПОУКЕ ЕПИСКОПА НИКОЛАЈА, 37 СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ И ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ О БОГОМОЉЦИМА Св. Николај Жички Богомољачки протоколи, 43 ОТАЦ ЈУСТИН И НАРОДНА ПОБОЖНОСТ, 58 Отац Јустин Напади на богомољце, 58 Отац Јустин О делима богомољаца, 60 Отац Јустин Како умире праведник, 63 СРБСКИ СТАРЦИ БОГОМОЉАЧКОГ ПОКРЕТА МОНАХ ЈАКОВ АРСОВИЋ, ЗАТОЧНИК И СВЕДОК ПОКАЈАЊА, 67 ПОУКЕ ОЦА ЈАКОВА (АРСОВИЋА) Голотиња и дегенерација, 70 Псовка, 73 Спиритизам I, 76 Спиритизам II, 78 Слава у Царству Божијем, 80 Жичка јеванђелска акција, 82 Поруке адвентистима, 84 Бисерне Бројанице, 87 ОД ЖАНДАРА ДО ЦАРЕВОГ СИНА (ЈЕРОМОНАХ МАКАРИЈЕ, ДУХОВНИК МАНАСТИРА ЈОВАЊА), 97 АРХИМАНДРИТ РАФАИЛО (ТОПАЛОВИЋ), ВЕРНИ СИН СВЕТОГ НИКОЛАЈА ЖИЧКОГ, 101 ПОУКЕ ОЦА РАФАИЛА, 105 СХИАРХИМАНДРИТ ГАВРИЛО (ДИМИТРИЈЕВИЋ), РЕВНИТЕЉ ЗАКОНА БОЖИЈЕГ, 109 Ава Гаврило, духовник манастира Ралетинца ПОУЧНИ ПРИМЕРИ, 113 БЕСЕДЕ АВЕ ГАВРИЛА Беседа о Страшном суду, 132 Прва старозаветна заповест, 134 О светим анђелима Божјим, 137 Анђелско служење у време св. Литургије, 140 Расуђивање о посту, 142 Беседа о рају, 144 БРАТ СТАНКО МАРИЧИЋ, СЕРАФИМ У ТЕЛУ, 148 ИГУМАН ЕВСТАТИЈЕ (РАКИЋ), СТУБ ПРЕОБРАЖЕЊА, 150 ЈЕРОМОНАХ КАСИЈАН, ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ДВОРИО МРАВА, 155 ИГУМАН КАЛИСТ, ОД КОМИТЕ ДО КАЛУђЕРА, 161 РАЗГОВОР СА ЈЕРЕМОНАХОМ КАЛИСТОМ (Одломци), 173 ИГУМАН САВА РУКУМИЈСКИ, СМЕРНИ СВЕДОК ЦАРСТВА БОЖИЈЕГ, 177 ПОУКЕ ОЦА САВЕ РУКУМИЈСКОГ, 183 ПРОИГУМАН НИКАНОР ХИЛАНДАРАЦ, СРБСКИ ДОМАЋИН НА СВЕТОЈ ГОРИ, 192 СТАРАЦ НИКАНОР (монах Митрофан), 197 БЕСЕДЕ СТАРЦА НИКАНОРА О србском идолопоклонству, 201 Беседа при освећењу цркве у родним Дивцима, 204 Беседа у Бечу, 205 Беседа о васпитању деце, 207 МОНАХ ГЕОРГИЈЕ, ПУСТИЊАК СА АТОСА, 209 МОНАХ МИТРОФАН ХИЛАНДАРАЦ, СЛУГА БЕЗГРАНИЧНОГ КОЈИ ОБИТАВА У СРЦУ, 227 МОНАХ МИТРОФАН ХИЛАНДАРАЦ ХИЛАНДАРСКИ РАЗГОВОРИ ПОСТ, ИСПОВЕСТ И ПОКАЈАЊЕ, 236 РАЗГОВОР О МОНАШКОМ ПОЗИВУ И ЖИВОТУ МИРЈАНА, 239 ЖИВОТ У КЛЕТИ СРЦА, 257 ЛОЗА СВЕТОГ СИМЕОНА РАђА САД И У СРБИЈИ, 269 ОТАЦ АРСЕНИЈЕ, 277 СЕЋАЊЕ НА ОЦА АРСЕНИЈА ВЕЛИКОСХИМНИКА АГАТОНА ХИЛАНДАРЦА (1921-2002), 282 СХИАРХИМАНДРИТ ЈУЛИЈАН (КНЕЖЕВИЋ), СТУДЕНИЧКИ И СВЕСРБСКИ СТАРАЦ, 290 Схиархимандрит Јулијан Сшуденички БЕСЕДЕ ОЦА ЈУЛИЈАНА О Србском народу и његовој будућности (беседа на монашењу), 297 РАЗГОВОР СА ОЦЕМ ЈУЛИЈАНОМ, 299 Беседа у Сопоћанима 2001. (о екуменизму), 302 ОТАЦ САВА, ПЧЕЛА ИЗ ОВЧАРА, 305 Беседа на опелу оца Саве, 309 Отац Сава из овчарско-кабларског манастира Вазнесење, 312 ПОУКЕ ОЦА САВЕ, 314 РАЗГОВОР СА СТАРЦЕМ САВОМ ВАЗНЕСЕЊСКИМ, 335 ВЛАДИКА ДАНИЛО, ПРОПОВЕДНИК ВАПЛОЋЕНОГ СМИСЛА, 353 Владика Данило БЕСЕДЕ и ПОУКЕ Беседа на хиротонији 354 О Старом и Новом Завету 356 О оцу Георгију Флоровском 359 Разговор са Владиком Данилом 361 Смисао постаде Тело 365 Сваки човек је створен за вечни живот 373 О борби за веру данас 376 ПРИЛОЗИ ЗА СРПСКИ ПАТЕРИК, 381 ДУХОВНО РУКОВОЂЕЊЕ У БОГОМОЛНИЧКОМ ПОКРЕТУ Јован Сарачевић Питања и одговори, 392 Драги Милетић Питања и одговори, 420 Јован Сарачевић Вера разумних и вера неразумних, 426 СУСРЕТИ И СЕЋАЊА Увод, 428 О оцу Георгију (Витковићу), 428 Посета оцу Сави Рукумијском, 429 Посета оцу Гаврилу, 430 Посета оцу Тадеју, 432 Сећања на оца Јулијана, 433 Сусрет са оцем Агатоном, 435 ЋЕБЕНЦЕ ОЦА МИТРОФАНА, 437 ОЋЕ ЛИ БИТИ ШТА ОД ТЕБ Успомене на оца Саву, 443 Поуке и разговори са оцем Савом, 459 БОГОМИР ТИХИ Владика будимски Данило у мом сећању, 469 Први сусрет, 471 Богословље и живот, 474 О језику, 477 Смисао за хумор, 478 Милосрђе, 480 Владика Данило и млади, 481 Практични савети, 486 Последњи сусрет, 486 Матеј Арсенијевић ХЛЕБОВА БОЖЈЕ КРАСОТЕ УМНОЖИТЕЉ СМЕРНОУМНИ Једно сећање на епископа Данила Крстића, 488 УМЕСТО ЗАКЉУЧКА Свети Николај Жички Начела богомољачког покрета, 515 БЕЛЕШКА О АУТОРУ, 517 Наслов: Без Бога ни преко прага: Србски духовници XX века, житија и поуке Издавач: Образ светачки Страна: 528 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15,5 x 21 cm Година издања: 2007 ИСБН: 978-86-8381565-4