Sveti Sava sa srbima vjekovima (Srpske golgote) Milisav Lj. Bojović Izdavač: Slovo, Kraljevo Godina izdanja: 1990 Format: 24 X 16,5 cm. Povez: Meki Pismo: Ćirilica Broj strana: 304 86-7463-014-6 Sveti Sava (oko 1175—14. januar 1236) bio je srpski princ, monah, iguman manastira Studenice, književnik, diplomata i prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Rođen je kao Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, i brat Vukana i Stefana Prvovenčanog. Kao mladić dobio je od oca na upravu Zahumlje (1190. ili 1191). Ubrzo 1192. godine Rastko je pobegao na Svetu goru i zamonašio se u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona, gde je dobio ime Sava. Kasnije je sa svojim ocem, koji se zamonašio i dobio ime Simeon (verovatno 25. mart 1196), podigao manastir Hilandar (1198—99), prvi i jedini srpski manastir na Svetoj gori. U Srbiji je 1202. godine došlo do rata za vlast između sinova župana Stefana Nemanje. Posle izmirenja 1204. godine veliki župan Stefan Prvovenčani i knez Vukan pozvali su Savu da ih potpuno izmiri i on se vratio u Srbiju početkom 1208. godine. Istovremeno se bavio prosvetiteljskim radom, nastojeći približiti svojim sunarodnicima osnove verske i svetovne pouke, da bi se 1217. vratio na Svetu goru. Godine 1219. Sava I Srpski je ubedio Vaseljenskog patrijarha i nikejskog cara da odobre autokefalnost (samostalnost) srpske crkve sa statusom arhiepiskopije. Vaseljenski patrijarh Manojlo I Carigradski u Nikeji je imenovao Savu I za prvog arhiepiskopa Srbije. Sava ostao je arhiepiskop sve do 1233. godine, da bi ga tada zamenio njegov učenik Arsenije I Sremac. Dva puta je putovao u Palestinu. Na povratku sa drugog od tih hodočašća u Svetu zemlju, smrt ga je zatekla u tadašnjoj bugarskoj prestonici Velikom Trnovu 14. januara 1236. Njegove mošti je u manastir Mileševu preneo njegov nećak, kralj Stefan Vladislav I. Sava je ostavio više pisanih dela. Zato je bio jedan od značajnijih pisaca i pravnika iz srednjeg veka kod Srba. Njegova najznačajnija pisana dela su Žitije Svetog Simeona, Karejski tipik, Hilandarski tipik i Studenički tipik, kao i Zakonopravilo. Obrazujući buduće službenike pravoslavne crkve stekao je velike zasluge za razvoj školstva i prosvete kod Srba u srednjem veku. U Srbiji i Republici Srpskoj se dan njegove smrti (27. januar po novom kalendaru) obeležava kao Dan prosvete. Savin kult u narodu bio je jak. Posle jednog ustanka Srba protiv Osmanskog carstva, turski zapovednik Sinan-paša je naredio da se spale mošti Svetog Save na Vračaru verovatno 1594. Na mestu gde se misli da je bila dignuta lomača da uništi poslednje ostatke Svetog Save sazidan je Hram Svetog Save, najveća pravoslavna bogomolja kod Srba. ***Odlično očuvano, sa posvetom autora***

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta Stanojla Dimitrijevica Redje u ponudi! 1927 god. Sveti Sava (oko 1175—14. januar 1236)[a][b] bio je srpski princ, monah, iguman manastira Studenice, književnik, diplomata i prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Rođen je kao Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, i brat Vukana i Stefana Prvovenčanog. Kao mladić dobio je od oca na upravu Zahumlje (1190. ili 1191). Ubrzo 1192. godine Rastko je pobegao na Svetu goru i zamonašio se u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona, gde je dobio ime Sava. Kasnije je sa svojim ocem, koji se zamonašio i dobio ime Simeon (verovatno 25. mart 1196), podigao manastir Hilandar (1198—99), prvi i jedini srpski manastir na Svetoj gori. U Srbiji je 1202. godine došlo do rata za vlast između sinova župana Stefana Nemanje. Posle izmirenja 1204. godine veliki župan Stefan Prvovenčani i knez Vukan pozvali su Savu da ih potpuno izmiri i on se vratio u Srbiju početkom 1208. godine. Istovremeno se bavio prosvetiteljskim radom, nastojeći približiti svojim sunarodnicima osnove verske i svetovne pouke, da bi se 1217. vratio na Svetu goru. Godine 1219. Sava I Srpski je ubedio Vaseljenskog patrijarha i nikejskog cara da odobre autokefalnost (samostalnost) srpske crkve sa statusom arhiepiskopije. Vaseljenski patrijarh Manojlo I Carigradski u Nikeji je imenovao Savu I za prvog arhiepiskopa Srbije. Sava ostao je arhiepiskop sve do 1233. godine, da bi ga tada zamenio njegov učenik Arsenije I Sremac. Dva puta je putovao u Palestinu. Na povratku sa drugog od tih hodočašća u Svetu zemlju, smrt ga je zatekla u tadašnjoj bugarskoj prestonici Velikom Trnovu 14. januara 1236. Njegove mošti je u manastir Mileševu preneo njegov nećak, kralj Stefan Vladislav I. Sava je ostavio više pisanih dela. Zato je bio jednan od značajnijih pisaca i pravnika iz srednjeg veka kod Srba. Njegova najznačajnija pisana dela su Žitije Svetog Simeona, Karejski tipik, Hilandarski tipik i Studenički tipik, kao i Zakonopravilo. Obrazujući buduće službenike pravoslavne crkve stekao je velike zasluge za razvoj školstva i prosvete kod Srba u srednjem veku. U Srbiji i Republici Srpskoj se dan njegove smrti (27. januar po novom kalendaru) obeležava kao Dan prosvete. Savin kult u narodu bio je jak. Posle jednog ustanka Srba protiv Osmanskog carstva, turski zapovednik Sinan-paša je naredio da se spale mošti Svetog Save na Vračaru verovatno 1594. Na mestu gde se misli da je bila dignuta lomača da uništi poslednje ostatke Svetog Save sazidan je Hram Svetog Save, najveća pravoslavna bogomolja kod Srba.

1. SVETI PRVOMUČENIK ARHIĐAKON STEFAN, 2. SV. VMUČ. STEFAN DEČANSKI, 3. SV. VMUČ. DIMITRIJE SOLUNSKI, 4. PREPODOBNA PETKA PARASKEVA, 5. PREPODOBNI SIMEON MIROTOČIVI, 6. SV. SAVA - PRVI ARHIEPISKOP SRPSKI, 7. AKATIST SVETOME SAVI - PRVOM ARHIEPISKOPU SRPSKOM. Autor svih žitija je Sveti Justin Ćelijski (Popović). Akatist Sv. Savi preveo je i objasnio prof. Sava Petković, protojerej. Sve knjige izdao je manastir Hilandar između 1994. i 1996. _____________________________________________________________________________________________________________________________________ TAGS: Srbija, Srpska pravoslavna Crkva, SPC, Sveta Gora, Atos, hram, sveštenstvo, monaštvo, Svetitelj, Pravoslavlje, hrišćanstvo

Najvažniji i najveći spisi prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja Svetog Save; Karejski tipik, Hilandarski tipik, Studenički tipik, Žitija Svetoga Simeona Nemanje...

Sabrani spisi Najvažniji i najveći spisi prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja Svetog Save: Karejski tipik, Hilandarski tipik, Studenički tipik, Žitija Svetoga Simeona Nemanje...

stanje kao na slikama, korice su učvršćene selotejpom koji može da se skine, unutra ima fleka kao što se vidi na slici dva Stanoje Stanojević / St. Stanojević crteži Aleksandar Deroko kada bi se prekoričila bio bi to lep primerak ove retke knjige čija cena negde dostiže i 40 hiljada dinara Свети Сава / Ст. [Станоје] Станојевић ; [цртеже радио А. [Александар] Дероко Београд : 1935 (Београд : Државна штампарија Краљевине Југославије) 123 стр., [2] савијена листа с картама : илустр. ; 27 cm Karta putovanja Svetog Save na preklop na kraju knjige Kapitalno antikvarno predratno izdanje stanoje stanojević Свети Сава (око 1175—14. јануар 1236)[a][b] је био српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовенчаног. Kao младић добио је од оца на управу Захумље (1190. или 1191). Убрзо 1192. или 1193. године Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона, где је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се замонашио и добио име Симеон (вероватно 25.3.1196), подигао манастир Хиландар (1198-99), први и једини српски манастир на Светој гори. У Србији је убрзо дошло до рата за власт између Савине браће (1202 или 1203). После измирења (1204. или 1205) велики жупан Стефан и кнез Вукан позвали су Саву да их потпуно измири и он се вратио у Србију почетком 1208. године. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219. Сава I Српски је убедио Васељенског патријарха и цара у Никеји да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом архиепископије. Васељенски патријарх Манојло I Цариградски је именовао Саву I за првог архиепископа Србије. Сава остао је архиепископ све до 1233. године, да би га тада заменио његов ученик Арсеније I Сремац. Два пута је путовао у Палестину. На повратку са другог од тих ходочашћа у Свету земљу, смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 14. јануара 1236. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав I. Сава је оставио више писаних дела. Зато је био једнан од значајнијих писаца и правника из средњег века код Срба. Његова најзначајнија писана дела су „Житије Светог Симеона“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Законоправило“. Образујући будуће службенике Христове цркве стекао је велике заслуге за развој школства и просвете код Срба у средњем веку. У Србији и Републици Српској се дан његове смрти (27. јануар по новом календару) обележава као Дан просвете. Савин култ у народу био је јак. После једног устанка Срба против Османског царства, турски заповедник Синан-паша је наредио да се спали мошти Светог Саве на Врачару вероватно 1594. На месту где се мисли да је била дигнута ломача да уништи последње остатке Светог Саве I Српског данас се уздиже Храм Светог Саве, највећа православна богомоља код Срба. sveti sava, rastko nemanjić, nemanjići, istorija srba, srpska istorija

OVAJ ARTIKAL NE ŠALJEM U INOSTRANSTVO ! I DO NOT SEND THIS ITEM ABROAD! 56955) ŽITIJA SVETIH ZA MAJ na crkvenoslovenskom iz 1889 godine ; Knjiga žitija svetih za mesec maj, sa blagoslovom Svetog praviteljstvujućeg sinoda , priređena verno prema spisima Kijevopečevske lavre ; Štampano u Moskvi 1889 godine Iz sadržaja : Žitije , proroštva i stradanja proroka Jeremije Žitije prepodobnog oca Pafnutija Borovskog Stradanje svetih mučenica Esper i Zoe Spomen o ubistvu svetih ruskih knezova Borisa i Gljeba i prenosu njihovih moštiju Stradanje svetih mučenika Timoteja čteca i Mavra Žitije prepodobnog oca Teodosija igumena Pečersko – kijevskog Stradanje svete mučenice Pelagije , device Tarsijske u Kilikiji Žitije i stradanja svete, slavne velikomučenice Irine Žitije svetog pravednog Jova Mnogostradalnog. Stradanje svetog mučenika Varvara ratnika i ostalih sa njim Spomen svetog Varvara , bivšeg razbojnika , koji je velikim pokajanjem ugodio Bogu Uspomena znamenja Časnog i Životovornog Krsta Gospodnjeg u Jerusalimu Stradanje svetog mučenika Akakija Spomen apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova Žitije prepodobnog oca Arsenija Velikog Spomen svetog proroka Isaije Prenos moštiju svetog Nikole arhiepiskopa mirlikijskog čudotovrca Spomen svetog apostola Simona Zilota Spomen matere Isidore Jurodive Spomen blaženog Tajsija Žitije prepodobnog Simona episkopa vladimirskog i suždaljskog Stradanje Svetog sveštenomučenika Mokija. Život i trud prepodobnih otaca naših Metodija i Konstantina, u monaštvu Kirila, učitelja slovenskih. Žitije Epifanija arhiepiskopa kiparskog Žitije svetog oca našeg Germana, arhiepiskopa Konstantinovog grada Stradanje svete mučenice Glikerije i sa njom Laodikije, tamničarke Stradanje svetog mučenika Aleksandra Rimskog Stradanje svetog mučenika Isidora Žitije prepodobnog starca Serapiona Sindonita Žitije svetog Isidora, jurodivog, Rostovskog čudotvorca Žitije prepodobnog Pahomija Velikog Žitije prepodobnog oca Teodora, učenika Pahomijevog Uspomena na blaženopočivšu devu Muzu Spomen svetog apostola Andronika , jednog od sedamdesetorice i Junije pomoćnice njegove Stradanje svetog mučenika Teodota agkirskog i sa njim sedam devica: Tekuse, Aleksandre , Klaudije Faine, Eufrasije ,Matrone i Julije Sveti mučenici Petar, Dionisije, Andrej, Savle, Hristina, Iraklije, Paun i Venedim. Stradanje Svetog velikomučenika Patrikija pruskog i sa njim tri prezvitera: Akakija, Menandra i Polijena Stradanje svetog mučenika Talaleja Stradanje svetog mučenika Askalona. Žitije sv. ravnoapostolnog cara Konstantina i Njegove Svete Majke Jelene Stradanje svetog mučenika Vasiliska Pomen prepodobnog oca našeg Mihaila Ispovednika episkopa sinadskog Žitije svete Efrosinije, igumanije Polocke Žitije prepodobnog Simeona Stolpnika Divnogorca Treće obretenje glave svetog Jovana Krstitelja Pomen i čudesa sveštenomučenika Teraponta episkopa kiparskog Stradanje svetog mučenika Georgija Novog postradalog u carstvu nečastivog Selima cara turskog u Serdici gradu bugarskom Pomen sveštenomučenika Teraponta episkopa sardijskog Dan stradanja svetih mučenika Teodore device i Didima vojnika Stradanje svete mučenice Jelikonijade Spomen svetog Ignjatija episkopa rostovskog Spomen svete mučenice Teodosije device turske Žitije prepodobnog oca Isakija Ispovednika Dalmatinskog Spomen svetog apostola Jerme , od sedamdesetorice O drevnom kalendaru Jelinorimskom tvrd ogiginalni povez iz epohe, format 17,5 x 26 cm , korice imaju manjih oštećenja, napuknuća duž ivice rikne , oguljena dva ćoška korica, nedostaje naslovna strana, sadržaj podeljen u dva dela , 192 + 161 strana , stranice odlično očuvane, nema pisanja , ispred većih žitija ukrađeno zzastavicama , završeci ukrađeni vinjetama,

OVAJ ARTIKAL NE ŠALJEM U INOSTRANSTVO ! I DO NOT SEND THIS ITEM ABROAD! ŽITIJA SVETIH ZA MAJ na crkvenoslovenskom iz 1889 godine ; Knjiga žitija svetih za mesec maj, sa blagoslovom Svetog praviteljstvujućeg sinoda , priređena verno prema spisima Kijevopečevske lavre ; Štampano u Moskvi 1889 godine Iz sadržaja : Žitije , proroštva i stradanja proroka Jeremije Žitije prepodobnog oca Pafnutija Borovskog Stradanje svetih mučenica Esper i Zoe Spomen o ubistvu svetih ruskih knezova Borisa i Gljeba i prenosu njihovih moštiju Stradanje svetih mučenika Timoteja čteca i Mavra Žitije prepodobnog oca Teodosija igumena Pečersko – kijevskog Stradanje svete mučenice Pelagije , device Tarsijske u Kilikiji Žitije i stradanja svete, slavne velikomučenice Irine Žitije svetog pravednog Jova Mnogostradalnog. Stradanje svetog mučenika Varvara ratnika i ostalih sa njim Spomen svetog Varvara , bivšeg razbojnika , koji je velikim pokajanjem ugodio Bogu Uspomena znamenja Časnog i Životovornog Krsta Gospodnjeg u Jerusalimu Stradanje svetog mučenika Akakija Spomen apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova Žitije prepodobnog oca Arsenija Velikog Spomen svetog proroka Isaije Prenos moštiju svetog Nikole arhiepiskopa mirlikijskog čudotovrca Spomen svetog apostola Simona Zilota Spomen matere Isidore Jurodive Spomen blaženog Tajsija Žitije prepodobnog Simona episkopa vladimirskog i suždaljskog Stradanje Svetog sveštenomučenika Mokija. Život i trud prepodobnih otaca naših Metodija i Konstantina, u monaštvu Kirila, učitelja slovenskih. Žitije Epifanija arhiepiskopa kiparskog Žitije svetog oca našeg Germana, arhiepiskopa Konstantinovog grada Stradanje svete mučenice Glikerije i sa njom Laodikije, tamničarke Stradanje svetog mučenika Aleksandra Rimskog Stradanje svetog mučenika Isidora Žitije prepodobnog starca Serapiona Sindonita Žitije svetog Isidora, jurodivog, Rostovskog čudotvorca Žitije prepodobnog Pahomija Velikog Žitije prepodobnog oca Teodora, učenika Pahomijevog Uspomena na blaženopočivšu devu Muzu Spomen svetog apostola Andronika , jednog od sedamdesetorice i Junije pomoćnice njegove Stradanje svetog mučenika Teodota agkirskog i sa njim sedam devica: Tekuse, Aleksandre , Klaudije Faine, Eufrasije ,Matrone i Julije Sveti mučenici Petar, Dionisije, Andrej, Savle, Hristina, Iraklije, Paun i Venedim. Stradanje Svetog velikomučenika Patrikija pruskog i sa njim tri prezvitera: Akakija, Menandra i Polijena Stradanje svetog mučenika Talaleja Stradanje svetog mučenika Askalona. Žitije sv. ravnoapostolnog cara Konstantina i Njegove Svete Majke Jelene Stradanje svetog mučenika Vasiliska Pomen prepodobnog oca našeg Mihaila Ispovednika episkopa sinadskog Žitije svete Efrosinije, igumanije Polocke Žitije prepodobnog Simeona Stolpnika Divnogorca Treće obretenje glave svetog Jovana Krstitelja Pomen i čudesa sveštenomučenika Teraponta episkopa kiparskog Stradanje svetog mučenika Georgija Novog postradalog u carstvu nečastivog Selima cara turskog u Serdici gradu bugarskom Pomen sveštenomučenika Teraponta episkopa sardijskog Dan stradanja svetih mučenika Teodore device i Didima vojnika Stradanje svete mučenice Jelikonijade Spomen svetog Ignjatija episkopa rostovskog Spomen svete mučenice Teodosije device turske Žitije prepodobnog oca Isakija Ispovednika Dalmatinskog Spomen svetog apostola Jerme , od sedamdesetorice O drevnom kalendaru Jelinorimskom tvrd ogiginalni povez iz epohe, format 17,5 x 26 cm , korice imaju manjih oštećenja, napuknuća duž ivice rikne , oguljena dva ćoška korica, nedostaje naslovna strana, sadržaj podeljen u dva dela , 192 + 161 strana , stranice odlično očuvane, nema pisanja , ispred većih žitija ukrašeno zzastavicama , završeci ukrađeni vinjetama,

Biografija prvog srpskog kralja ili Zašto Srbi nisu katolici Ovom knjigom – koju Laguna izdaje povodom osamstote godišnjice od krunisanja Stefana Prvovenčanog – Luka Mičeta nam je predstavio vanvremensko delo Stefana Prvovenčanog, prvog kralja svih srpskih zemalja, podsećajući nas zbog čega je Stefan Nemanjić uživao veliko i nepodeljeno poštovanje svojih savremenika kao i zbog čega uživa divljenje svojih potomaka. Činjenica da je posle šest vekova srpski vožd Karađorđe poveo Srbe na ustanak pod stegom na kome se nalazio lik upravo ovog srpskog vladara samo je još jedan dokaz značaja i nezaborava Stefana Nemanjića, koji traje evo više od osam stoleća. Sa blagoslovom Njegove Svetosti, arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog Gospodina Irineja Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu. Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države. Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao.

Biografija prvog srpskog kralja ili Zašto Srbi nisu katolici Ovom knjigom – koju Laguna izdaje povodom osamstote godišnjice od krunisanja Stefana Prvovenčanog – Luka Mičeta nam je predstavio vanvremensko delo Stefana Prvovenčanog, prvog kralja svih srpskih zemalja, podsećajući nas zbog čega je Stefan Nemanjić uživao veliko i nepodeljeno poštovanje svojih savremenika kao i zbog čega uživa divljenje svojih potomaka. Činjenica da je posle šest vekova srpski vožd Karađorđe poveo Srbe na ustanak pod stegom na kome se nalazio lik upravo ovog srpskog vladara samo je još jedan dokaz značaja i nezaborava Stefana Nemanjića, koji traje evo više od osam stoleća. Sa blagoslovom Njegove Svetosti, arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog Gospodina Irineja Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu. Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države. Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao.

Biografija prvog srpskog kralja ili Zašto Srbi nisu katolici Ovom knjigom – koju Laguna izdaje povodom osamstote godišnjice od krunisanja Stefana Prvovenčanog – Luka Mičeta nam je predstavio vanvremensko delo Stefana Prvovenčanog, prvog kralja svih srpskih zemalja, podsećajući nas zbog čega je Stefan Nemanjić uživao veliko i nepodeljeno poštovanje svojih savremenika kao i zbog čega uživa divljenje svojih potomaka. Činjenica da je posle šest vekova srpski vožd Karađorđe poveo Srbe na ustanak pod stegom na kome se nalazio lik upravo ovog srpskog vladara samo je još jedan dokaz značaja i nezaborava Stefana Nemanjića, koji traje evo više od osam stoleća. Sa blagoslovom Njegove Svetosti, arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog Gospodina Irineja Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu. Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države. Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao.

Biografija prvog srpskog kralja ili Zašto Srbi nisu katolici Ovom knjigom – koju Laguna izdaje povodom osamstote godišnjice od krunisanja Stefana Prvovenčanog – Luka Mičeta nam je predstavio vanvremensko delo Stefana Prvovenčanog, prvog kralja svih srpskih zemalja, podsećajući nas zbog čega je Stefan Nemanjić uživao veliko i nepodeljeno poštovanje svojih savremenika kao i zbog čega uživa divljenje svojih potomaka. Činjenica da je posle šest vekova srpski vožd Karađorđe poveo Srbe na ustanak pod stegom na kome se nalazio lik upravo ovog srpskog vladara samo je još jedan dokaz značaja i nezaborava Stefana Nemanjića, koji traje evo više od osam stoleća. Sa blagoslovom Njegove Svetosti, arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog Gospodina Irineja Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu. Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države. Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao.

RLG 1 36481) SABRANI SPISI , Sveti Sava , Prosveta Beograd 2008 , srpska srednjovekovna književnost, prevod i predgovor Dimitrije Bogdanović , sadržaj : Karejski tipik, Hilandarski tipik, Studenički tipik / izvodi /, Žitije sv. Simeona, Služba sv. Simeonu, Pismo studeničkom igumanu Spiridonu, Ukaz za držanje psaltira, Komentari, Rečnik mek povez, format 13,5 x 19,5 cm , zlatotisak, ćirilica, 268 strana,

Опис УВОДНА РЕЧ Познато је: где је Србин, ту се слави слава. И обратно: где се крсно име слави, ту живе православни Срби. Срби су увек славили славу, а данас је славе, готово без изузетка, и они међу њима који су се својевремено били отуђили и од породичне славе, и од традиција и обичаја свог народа, и од Православља, и од вере уопште. Данас, штавише, у донедавно нецрквеним срединама није више тако редак случај да родитељи упорно остају при својим предрасудама о Цркви и вери, а да њихова деца и унуци верују и живе православно, а то подразумева и слављење крсног имена. Они пак који никада нису ни напуштали своју Цркву и веру, па ни своју славу, данас су јој, по правилу, одани бар онолико колико су увек били. Ипак, већина у нашем народу, без имало своје кривице лишена могућности да темељније упозна живот и учење своје Цркве, нема ни издалека довољно сазнања о светости и светитељима, о животу и подвизима светитеља којега слави као своју славу, о постанку, значају и садржају славе, о самом Богослужбено-молитвеном чину или обреду славе, о народној славарици и о другим пропратиним изразима славског духовног доживљаја…

ŠEST PISACA XIV VEKA Edicija STARA SRPSKA KNJIŽEVNOST U 24 KNJIGE, KNJIGA 10. Priredio: Dimitrij Bogdanović Autori: Grigorije Raški (Zapis na Krmčiji Svetog Save, Stihovi Časnom krstu), Jakov Serski (Sinajski stihovi), Siluan (Stihovi Sinaksara Svetoga Save, Stihovi Sinaksara Svetoga Simeona, Epistolije Kir-Siluanove), Nepoznati Svetogorac (Žitije starca Isaije), Monah Jefrem (Kanon molebni Gospodu Isusu Hristu, Kanon molebni prečistoj Bogorodici, Kanon molebni za cara, Stihire molebne prečistoj Bogorodici, druge stihire bez akrostiha, druge stihire Gospodu Isusu Hristu, druge stihire Krstobogorodične), Marko Pećki (Žitije Svetog patrijarha Jefrema, Služba Svetom patrijarhu Jefremu, Služba Svetom arhiepiskopu Nikodimu, Sinaksar Gerasima i Jefimije, Ktitorski zapis o crkvi Svetog Georgija) Izdavač: PROSVETA, SKZ, Beograd Godina izdanja: 1986 Povez: tvrd Broj stranica: 313 Knjiga je izuzetno dobro očuvana, kao nova - stanje možete videti na fotografijama. s

Manastir Studenica koji je posvećen Bogorodici, je majka svih srpskih hramova. Građen je dugi niz godina. Konačno je završen u proleće 1196. godine kada je Stefan Nemanja abdicirao i posvetio se manastirskom životu. Kada je on kasnije otišao u Hilandar o manastiru se brinuo njegov sin Stefan. Nemanja je umro u Hilandaru 1199. godine. NJegov najmlađi sin Sava je nakon pomirenja preostale dbojice braće Stefan i Vukana prenio mošti svoga oca u Studenicu. Od tada je Studenica postala političko, kulturno i duhovno sedište srednjovekovne Srbije. Tu je Sava napisao žitije svoga oca svetog Simeona opisujući njegov monaški život. Kralj Milutin je sagradio u okviru manastira malu crkvu posvećenu Joakimu i Ani. Turci su često napadali manastir nakon pada Srbije 1459. Prva značajnija restauracija dogodila se 1569. godine, kada su obnovljene freske. U ranom 17 veku zemljotres je pogodio manastir i mnogi istorijski dokumenti su uništeni zauvek. Studenica se sastoji od 3 crkve. Jedna od njih je Bogorodičina crkva na čijoj se istočnoj strani nalazi trostrana apsida. Na crkvi se mogu uočiti dva stila - Romanski i Vizantijski. Spajanje ova dva stila je dalo poseban stil poznat u arhitekturi kao raška škola. Osim ove crkve deo kompleksa Studenice čine i crkva Svetog Nikole i Kraljeva crkva. Crkva je oslikana u prvoj dekadi 13 veka. Orginalne freske su delimično očuvane oko oltara i na istočnom zidu. Jedna od najlepših fresaka, koja je oslikana 1209. godine, je ona na kojoj je prikazano raspeće Hrista. Dimenzije slike su 70 x 70cm. Na nekim mestima javile su se pukotine,vide se na jednoj od slika.

СВЕЧАРСКА ЖИТИЈА Ава ЈУСТИН ПОПОВИЋ ПРЕПОДОБНИ СИМЕОН МИТОЧИВИ + Јеромонах АТАНАСИЈЕ О КРСНОЈ СЛАВИ МАНАСТИР ХИЛАНДАР 1998 Пажња !!! ПЕЧАТ СРПСКЕ ЦАРСКЕ ЛАВРЕ МАНАСТИР `ХИЛАНДАР` СВЕТИ САВА ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ ОБЕЛЕЖИВАЧ СТРАНА 75 СТРАНА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра !!!!!!!!!!

Komplet sadrži: - Danilovi nastavljači - Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih; Službe - Povest o slovima; Žitije despota Stefana Lazarevića - Povest o Trištanu i Ižoti - Šest pisaca XIV veka - Ljetopis popa Dukljanina - Fisiolog; Srednjovekovni medicinski spisi - Spisi Dimitrija Kantakuzina i Vladislava Gramatika - Spisi o Kosovu - Književni rad u Srbiji - Stefan Prvovenčani - sabrani spisi - Sveti Sava - sabrani spisi - Patrijarh Pajsije - sabrani spisi - Stari srpski zapisi i natpisi - Dušanov zakonik - Domentijan - Život Svetog Save i Svetog Simeona - Roman o Troji; Roman o Aleksandru Velikom - Teodosije - Službe, kanoni i pohvala - Teodosije- Žitija Čitaj dalje

Опис Свети Стефан Урош Пети, у народу познат и као Урош Млади или Нејаки, последњи је Свети владар из лозе Немањића на престолу српске средњовјековне државем јединородни син и насљедник великог и благовјерног цара Стефана Уроша Четвртог, званог и Стефан Душан Силни, који званично није прибројан Светима. Душан Силни и Урош Нејаки „бијеле“ су „пчеле“ Светога Симеона Мироточивог – Стефана Немање, као последњи изданци његове светородне лозе, син и унуг чукунунукањеговога – Светога краља Стефана Уроша Трећег Дечанскога …

Опис „Врлина је огњена и чудесна ствар, у стању да распири жар љубави божанске и да сву душу пресади у огањ; она је такође у стању да окрилати ум и да га са земље узнесе на небо, и да целог човека начини богом по благодати“. Овим речима Преподобни Никита Ститат започиње житије свог духовног учитеља Симеона Новог Богослова, а оне се и нама учинише најприкладнијим за почетак и подстицати људе на њих у ова времена, када се оне од већине савременика потискују у страну, па чак и излажу подсмеку, док се порок и грех истичу као добар пример – тежак је задатак који је преузело хиландарско братство кроз своју издавачку делатност…

Detalji predmeta Stanje Polovno Komplet knjiga stara srpska književnost (20 knjiga) U odličnom stanju tvrdi povez. Lista knjiga: 1.Ljetopis popa Dukljanina 2.Sabrani spisi – Sveti Sava 3.Sabrani spisi - Stefan Prvovenčani 4.Život Svetoga Save i Svetoga Simeona Domentijan 5/I Žitija – Teodosije 5/II Službe, kanoni i Pohvala- Teodosije 6. Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih; Službe – Danilo Drugi 7. Danilovi nastavljači 8. Dušanov zakonik 10. Šest pisaca XIV veka 11. Konstantin Filozof Povest o slovima / Žitije despota Stefana Lazarevića 12. Grigorije Camblak Književni rad u Srbiji 13. Spisi o Kosovu 14. Spisi Dimitrija Kantakuzina 15. Janičarove uspomene ili turska hronika – Konstantin Mihailović iz Ostrovice 16. Sabrani spisi – Patrijarh Pajsije 19. Stari sprski zapisi i natpisi 20. Povest o Trištanu i Ižoti 21. Roman o Troji & Roman o Aleksandru Makedonskom 24. Srednjovekovni medicinski spisi / Fisiolog

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, kao nova. Izdavač: Manastir Hilandar - Sveta Gora, 1999. god. Tvrd povez, zlatotisk, 17 cm. 75 str. Edicija Svečarska žitija

Mali prolog – Žitija najčešćih slava kod Srba / Sveti Vladika Nikolaj SADRŽAJ SVETI VLADIKA NIKOLAJ, 5 JANUAR, 9 2./20. SVETI IGNATIJE BOGONOSAC, 9 9./27. SVETI ARHIĐAKON STEFAN, 13 14./1. SVETI VASILIJE VELIKI, 15 20./7. SVETI JOVAN KRSTITELj, 19 27./14. SVETI SAVA, 21 29./16. SVETI APOSTOL PETAR, 25 FEBRUAR, 27 12./30. SVETA TRI JERARHA, 27 14./1. SVETI MUČENIK TRIFUN, 30 16./3. SVETI SIMEON BOGOPRIMAC, 33 26./13. SIMEON MIROTOČIVI, 35 APRIL, 38 LAZAREVA SUBOTA – VRBICA, 38 MAJ, 42 6./23. SVETI VELIKOMUČENIK GEORGIJE, 42 8./25. SVETI APOSTOL MARKO, 45 12./29. SVETI VASILIJE OSTROŠKI, 49 22./9. PRENOS MOŠTIJU SV. NIKOLAJA, 51 24./11. SVETI KIRILO I METODIJE, 53 JUN, 56 3./21. SVETICAP KONSTANTIN I CARICA JEPENA, 56 28./15. SVETI VELIKOMUČENIK LAZAR, 59 JUL, 62 7./24. ROĐENjE SVETOG JOVANA KRSTITELjA, 62 12./29. SVETI APOSTOL PETAR I PAVLE, 65 14./1. CBETI MUČENICI KOZMA I DAMJAN, 69 21./8. SVETI VELIKOMUČENIK PPOKOPIJE, 72 30./17. SVETA MUČENICA MAPINA, 76 AVGUST, 80 2./20. SVETI PROROK ILIJA, 80 9./27.SVETI VELIKOMUČENIK PANTELEJMON, 83 OKTOBAR, 86 12./29. PRPODOBNI KIRIJAK OTŠELNIK, 86 19./6. SVETI APOSTOL TOMA, 89 20./7. SVETI MUČENICI SERGIJE I VAKH, 92 27./14. PREPODOBNA PETKA, 95 31./18. SVETI APOSTOL LUKA, 98 NOVEMBAR, 101 8./26. SVETI VELIKOMUČENIK DIMITRIJE, 101 14./1. SVETI ČUDOTVORCI KOZMA I DAMJAN, 1 04 16./3. ĐURĆIC , 107 21./8. SVETI ARHISTRATIG MIHAILO, 109 24./11. SVETI STEFAN DEČANSKI, 112 DECEMBAR, 114 9./26. PREPODOBNI ALIMPIJE STOLPNIK, 114 13./30. SVETI APOSTOL ANDREJ, 117 19./06. SVETI NIKOLAJ, 120 25./12. SVETI SPIRIDON ČUDOTVORAC, 123 POREKLO SLAVE, 126 KAKO SE SLAVI, 128 Slavski kolač, 130 Žito (koljivo), 131 140 str.

Сећање оца Никанора Хиландарца Књига о сећањима старца Никанора, Архимандрита манастира Хиландара у време у којој је српска држава, тј друга Југославија, скоро прекинула сваки контакт са Светом Гором о монасима манастира Хиландара. Назив књиге, Чуо сам од свог духовног оца, `написао је` сам Старац Никанор, понављајући увек,при нашим честим разговорима, ову реченицу, сећајући се непрестано монаха Рафаила, проигумана Хиландара који га је привео монашком постригу и подвигу. Отац Никанор, већ у поодмаклим годинама, с великом љубављу је говорио о свом духовном оцу и о поукама које је деценијама од њега примао. Многе хиландарске искушенике замонашио је отац Никанор, сада они, у причи, изговарају: ЧУО САМ ОД СВОГ ДУХОВНОГ ОЦА ! Детаљ из књиге МОНАХ МИРОН ХИЛАНДАРАЦ (из Рудника, близу Ваљева) „Када је, 1918. године, пробијен Солунски фронт, кренуо је у манастир. Успут, питан од многих људи куда ће сада, кад је рат завршен, одговарао је, попут многих који су истим путем пошли, а о којима сам говорио: Ја идем да продужим духовни рат!“ Дошао је и био послушник код Епископа Мелентија, који га је замонашио у расу и дао му име – Мирон. Замонашио га је духовник Митрофан. У пекари је био помоћник монаху Стефану, а у олтару – јеромонаху Авакуму. Дуго је био на овим послушањима, а после је прешао за олтарника, чтеца и појца, и ово послушање је држао до смрти. Мислим да је он најдуже био олтарник – више од 30 година. Био је врло тачан, време је увек проводио у цркви, читајући синаксар. Доста је читао и руска житија светог Димитрија Ростовског. У његовој келији, осим књига, мало је других ствари било. Клонио се друштва, мало је говорио, али када би нешто рекао, то је било „суво злато“. Стално је читао акатист Богородици, као и Богородичан псалтир; то је било нешто ново, чега у Српској цркви нема, али Руси су је штампали и врло је ретка књига. Мисли се да је наследио од Епископа Мелентија, па је тим више волео и стално читао. Његова Исусова молитва је била стална. Никада није престајао да говори име Богородичино, сав се предајући и тешко дишући, понављао је: „Мај-ко… Мај-ко…!“ Стално је подсећао да, ко Богородицу не сматра заступницом у свом спасењу, тај тешко постиже духовни успех. Јуначки се борио са страстима, чак и до крви. У последње дане, врло ретко је излазио ван манастира, а кажу да ни раније то није практиковао. Његов пут је био: црква-келија… црква-келија… Само би понекад отишао до штикуларнице (просторија где се кувала кафа и припремало послужење за манастирску управу, врста чајне кухиње; и ја сам имао једно време послушање у њој, нап. оца Гаврила), на понеку кафу са ракијом и да самеље кафу, како би „отплатио“ попивено. Отац Мирон је крст – који је, уз расу, добио од Епископа Мелентија – пришио за тело, да га случајно не би изгубио. Но, касније му се раница загнојила, добио је ватру и – са много бола и туге – морао је, по налогу духовника, да му доктор скине крст. Дуго је због тога био потиштен, али послушно је, као и увек и за све, прихватио реч духовника. Овај његов пример трпљења свима нам је била велика поука. Није се купао, али је био чист, редовно се пресвлачио и чистио келију. Косу је имао дугачку и густу, већином је руком (прстима) прочешљавао. Од многог стајања у цркви, јер је држао десну певницу, имао је ране на ногама. При једном искушењу монаха Евстатија да оде из манастира, отац Мирон га је одвратио поуком да треба да трпи и да је трпљење одлика монаха и заиста, овај га је послушао и остао, али је био на канону у Русику, код старца Силуана, да би касније, због болести, отишао у Србију и тамо остао; а отац Мирон је, својим трпљењем болести, остао у Хиландару до краја и подвиг завршио јуначки. Причао је да је и сам у младости имао искушење; два пута је одлазио из манастира: најпре до Солуна, одакле га је, добром поуком, вратио архимандрит Лукијан, а други пут – у Кареју, на испосницу. Сматрао је да су то његови велики преступи и дуго се кајао. Сестра га је позивала да дође кући да се виде, јер су само њих двоје остали, пошто су остала браћа и сестре помрли у млађим годинама. По његовом одговору да не жели да дође, сестра је написала да би дошла са кћерком у Јерисос, само да се виде, али да потврди да ће доћи. Отац Мирон је одговорио да се не труди, да он не би излазио. Управа је, писмом, обавестила и она није дошла. Касније се замонашила и, као монахиња Софија, и умрла. Сестричина се више није јављала. Имао је изванредно памћење, добро је познавао типик. Све напамет: од распореда икона у олтару и за који се празник која износи, до календара фресака у припрати, а нарочито је пратио кретање празника (Пасха) и знао много житија напамет. Све важне догађаје, па чак и датуме, од свог доласка у манастир знао је наизуст. Отац Мирон је био веома послушан, чак је слушао и искушенике. Умро је у време Ускршњег поста, исповеђен и причешћен. На издисају су била двојица Хиландараца: отац Арсеније, код кога је стално пио кафу, и отац Василије, који је био његов први комшија по келијама. Мирно је лежао, зевнуо два пута, а браћа су отпевала „Достојно“. Сахрањен је на манастирском гробљу, уз гроб Епископа Мелентија, више олтара, а што се, иначе, не практикује да ту буду монаси, већ само свештеномонаси. Био је веома омиљен код млађих. Често су га увече обилазили, билоје понекад и шала, али се он није љутио. Примао их је са љубављу, мада је више волео самоћу, ћутање и мољење Пресветој Богородици“. Представљање књиге на радију ”Светигора” О аутору Драгослав-Батица Савић (1939 - 2013) је током свог тридесетпетогодишњег ходочаствовања боравио у Хиландару више од 600 пута и у томе је својеврстан рекордер. На Радио Београду је произвео више од 5000 сати програма о Хиландару и Светој Гори. Аутор је књига „Хиландарска трпеза љубави“, „Чуо сам од свог духовног оца“, „Сећање на смрт“, „Сећање на Хиландар“, „Сећање у Хиландару“, „Печат Хиландара“. Аутор је двд издања „Тројеручица у Солуну“ и „Часни пост“ у седам делова, у коме је кроз праћење великопосног циклуса у манастиру описао историју, наслеђе и живот Хиландара. Батица Савић је први новинар који је имао благослов за извештавање из Хиландара, што је преточио у незаборавни ноћни програм са причама и разговорима о Царској српској лаври и монашкој заједници на Светој Гори Атосу. Драгослав Савић се новинарством бавио од своје петнаесте године. Поред Хиландара и Свете Горе, био је заљубљен у Београд. Тринаест година је водио и уређивао чувену емисију „Код два бела голуба“. Издао је књигу „Београд у пола четири – Код два бела голуба“, као и двд на исту тему „Сингидунум сити“. Драгослав Батица Савић је добитник Октобарске награде за новинарство 1994, Ордена Светог Саве трећег степена 2009. и награде Културно-просветне заједнице Београда „Златни беочуг“ за 2010. Батица Савић, праунук књижевника Милована Глишића, увек ведрог духа, пун искрене жеље да нешто ново сазна, али да то и другима пренесе путем микрофона, пером или уживо, оставио је неизбрисив траг у савременом српском радио-новинарству и публицистици. Искрена побожност, једноставност, непосредност и преданост добробити Хиландара, које су красиле Батицу Савића, остаће заувек у срцима свим хиландарских монаха и оних који су се са њим у Врту Пресвете Богородице протеклих деценија сретали. Његово име уписано је у вечној књизи хиландарских сатрудника и добротвора, над којом су благослови Светог Симеона и Светог Саве, светитеља којима се Драгослав Батица Савић, током свог плодног живота, предано молио. Наслов: Чуо сам од свог духовног оца: мало житије великог старца Издавач: Задужбина Светог манастира Хиландара Страна: 345 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 17 x 24 cm Година издања: 2011 ИСБН:

Предговор Ево петог и последњег (у руском и грчком издању) тома Добротољубља, који садржи сва поглавља Грчког добротољубља изузев 1) "Две књиге" Петра Дамаскина, које постоје у преводу (на руски) Оптине пустиње, 2) "Поглавља Симеона Метафраста", извучена из беседа светог Макарија Египатског, која су штампана (на руском) заједно са беседама самог оца, 3) "Физичких, богословских и наравствених поглавља" светог Григорија Паламе, у којима има много тешког за поимање и изражавање и 4) "Поглавља" Калиста Катафигиота, која су сувише танана и првенствено умозритељна, силогистичка (како њихову карактеристичну црту означује само заглавље). Наш зборник од тог изостављања, међутим, неће претрпети никакву штету с обзиром да у виду има готово искључиво делатни, а не умоyритељни живот. Из заглавља одељака свако, пак, може да види колико (грађе) пружа за поменути живот. Већ сама књига Калиста и Игњатија представља заокружено (систематско) излагање читавог хода духовног живота са уобичајеним његовим делатностима. Ни пре, ни после њих нико нешто слично није предузео. Свети Теофан Затворник Садржај Предговор: Неколико речи о "Добротољубљу", 7 1. Свети Симеон Нови Богослов: Делатна и богослоцска поглавља, 15 2. Подвижничко слово старца Симеона Побожног, 53 3. Преподобни Никита Ститат: Три стотине поглавља, 67 4. Теолипт, митрополит филаделфијски: Слово о скривеном делању, 143 5. Свети Григорије Синаит: Поглавља, 155 6. Никифор Усамљеник: Слово о трезвоумљу, 213 7. Свети Григорије Палама: О страстрима и врлинама; Десетослов; Светогорска свеска, 223 8. Патријарх Калистос и Игњатије Ксантопулос: Поука тиховатељима, 267 9. Господин Калистос Тиликудис: О тиховатељном трвењу, 353 10. Сабрано из светих отаца: О пажњи и молитви, 359 11. Најблаженији Симеон Солунски: О свештеној молитви, 363 12. Тумачење молитве, "Господе помилуј", 369 13. Свети Марко Евгеник: О Исусовој молитви, 373 14. Симеон Нови Богослов: О вери и савршенству; О пажњи и молитви, 379 15. Из Житија преподобног оца нашег Максима Капсокаливита, 393 16. Из Житија светог Григорија Паламе, солунског архиепископа, чудотворца, 397 17. Монах Теофан: Лествица божанствених благодати, 403 Наслов: Добротољубље V том: Хиландарски преводи Издавач: Задужбина Светог манастира Хиландара Страна: 408 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 17 x 24 cm Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-84747-26-8