ŽITIJE SVETOG SIMEONA - Sveti Sava Stefan Prvovenčani ŽITIJE SVETOG SIMEONA -Kantakuzin, 1997. godina -Tvrd povez, 90 strana. Lepo očuvana ,IMA samo lepa posveta na najavnoj stranici ,nagradjenom uceniku Život Nemanje - Simeona / Sava Nemanjić Žitije i žizan svetog Simeona / Stefan Prvovenčani STEFAN NEMANJA SRPSKI KRALJ (mali ,beli ormaric ,u sobi)

ŽITIJE SVETOG SIMEONA - Sveti Sava, Stefan Prvovenčani KANTAKUZIN Kragujevac 1997. tvrd povez, 86 strana knjiga je vrlo dobro očuvana Ц10

tvrd povez nova

grupa autora (priredio Miroslav Pavlović) Strana: 262 (prva), 254 (druga), 252 (treća) Povez: tvrdi Pismo: ćirilica Format: 21,5 cm TRILOGIJA je od posebnog značaja za srpski narod, državu i Crkvu, zbog negovanja pravoslavne duhovnosti, istorijske istine, državotvornosti, književnosti i nacionalne svesti. Ova trilogija je kao nikada ranije potrebna našoj Crkvi, školi i svakoj porodici, jer je u njoj opisan život osnivača i utemeljitelja srbske Crkve, države i nacionalne svesti uopšte. Ko god želi da sazna šta znači biti Srbin, i kako to da bude – neka pročita ove knjige starostavne, i to će mu biti jasno. Ovo su prvi i izvanredni prevodi sa srednjovekovnih crkvenih rukopisa i knjiga na savremeni srpski jezik početkom 20. veka. NAPOMENA: Komplet se prodaje bez ukrasne kutije, nema je na stanju. Knjiga prva: ŽITIJA SVETOG SIMEONA I SVETOG SAVE Sadržaj: – Žitije Svetog Simeona Mirotočivog (Stefana Nemanje) od Svetoga Save – Žitije Svetog Simeona Mirotočivog od Svetog kralja Stefana Prvovenčanog – Žitije Svetoga Save od monaha Teodosija Hilandarca Knjiga druga: ŽITIJA SVETOG KRALjA MILUTINA, KRALjA DRAGUTINA i svetih im roditelja KRALjA UROŠA PRVOG i KRALjICE JELENE ANŽUJSKE (Napisao: Sveti arhiepiskop Danilo Drugi). Preveo: prota Dr Lazar Mirković Sadržaj: – Žitije Sv kralja Milutina – Žitije Sv. kralja Dragutina – Žitije Svetog kralja Uroša Prvog – Žitije Svete Jelene Anžujske + Dodatak: Žitija Svetih arhiepiskopa i episkopa iz vremena vladavine Nemanjića Knjiga treća: ŽITIJA SVETOG KRALjA STEFANA DEČANSKOG, SVETOG CARA UROŠA PETOG, SVETOG KNEZA LAZARA, SVETOG DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA I DUŠANOV ZAKONIK Napisali: Konstantin Filozof, Grigorije Camblak, patrijarh Pajsije Janjevac. Preveli: prota dr Lazar mirković i profesor Dr Đorđe Trifunović. Sadržaj: – pomenuta žitija i Dušanov Zakonik za dobrim objašnjenjima srednjovekovnih naziva i pojašnjenja na šta se odnose neka pravila Dušanovog Zakonika

Свети Сава, монах Теодосије, свети краљ Стефан Првовенчани, Превод Миливоје Башић У сарадњи са манастиром Светог Саве Кувеждин на Фрушкој Гори, с Благословом епископа Сремског Господина Василија Тврди повез, шивена, формат А5 ћирилица, 262 стране ИЗ ПРЕДГОВОРА ...Данас се у српском народу мало зна о нашим најсветијим, пре свега духовним, а онда и државотворним родитељима, Светом Симеону Мироточивом (Стефану Немањи) и Светом Равноапостолном Сави, учитељу пута који води у живот вечни и првом архиепископу српском. Можемо рећи да су нам деца и омладина духовно „осакаћена“ незнањем пуноте делања поменутих српских Светих богоугодника. Прославе Светог Саве у школама, медијима и државним институција¬ма често не говоре о ономе што су Свети Сава и његов Свети отац стварно били – православни хришћани у свој пуноћи тих речи: људи окрену¬ти Богу, вечном и непролазном животу, Царству Небеском, Цркви, људи дубоко морални, чисти, моли¬твени, људи великог подвига. Њихова духовна дела, морална начела, као и задужби¬не и дан данас су након 800 година најлепши украс српског рода. Двеста година владавине Светих Немањића је златно доба српске историје. Од Светог Немање до Светог мученика Цара Уроша већину владара је Бог прославио кроз Свете мошти и чудотворењем истих благодаћу Духа Светог...

Pravoslavna reč, 2013. A4 format, tvrd povez sa omotom, 460 bogato ilustrovanih strana, na kvalitetnom papiru. Odlično očuvana. “Sveti Srbi“ je sažeti životopis srpskih svetitelja, svetih sveštenomučenika, velikomučenika, mučenika i prepodobnih koje Srpska pravoslavna crkva poštuje i slavi. Opis je sačinjen na osnovu najranijih žitija, službi i pohvala, počev od Žitija svetog Simeona Nemanje (1208.) do najnovijeg vremena. Raspored svetih je sačinjen hronološki, a dani njihovog pravoslavlja označeni su po tzv. novom i starom kalendaru. Cilj ovog Sabornika je da oni koji malo znaju o duhovnoj veličini i istorijskom značaju svetih Srba prošire svoja saznanja, a da oni koji znaju više, svoja znanja obnove. Monografija je obogaćena fotografijama i ikonama svetaca. k

Sveti Sava sa srbima vjekovima (Srpske golgote) Milisav Lj. Bojović Izdavač: Slovo, Kraljevo Godina izdanja: 1990 Format: 24 X 16,5 cm. Povez: Meki Pismo: Ćirilica Broj strana: 304 86-7463-014-6 Sveti Sava (oko 1175—14. januar 1236) bio je srpski princ, monah, iguman manastira Studenice, književnik, diplomata i prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Rođen je kao Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, i brat Vukana i Stefana Prvovenčanog. Kao mladić dobio je od oca na upravu Zahumlje (1190. ili 1191). Ubrzo 1192. godine Rastko je pobegao na Svetu goru i zamonašio se u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona, gde je dobio ime Sava. Kasnije je sa svojim ocem, koji se zamonašio i dobio ime Simeon (verovatno 25. mart 1196), podigao manastir Hilandar (1198—99), prvi i jedini srpski manastir na Svetoj gori. U Srbiji je 1202. godine došlo do rata za vlast između sinova župana Stefana Nemanje. Posle izmirenja 1204. godine veliki župan Stefan Prvovenčani i knez Vukan pozvali su Savu da ih potpuno izmiri i on se vratio u Srbiju početkom 1208. godine. Istovremeno se bavio prosvetiteljskim radom, nastojeći približiti svojim sunarodnicima osnove verske i svetovne pouke, da bi se 1217. vratio na Svetu goru. Godine 1219. Sava I Srpski je ubedio Vaseljenskog patrijarha i nikejskog cara da odobre autokefalnost (samostalnost) srpske crkve sa statusom arhiepiskopije. Vaseljenski patrijarh Manojlo I Carigradski u Nikeji je imenovao Savu I za prvog arhiepiskopa Srbije. Sava ostao je arhiepiskop sve do 1233. godine, da bi ga tada zamenio njegov učenik Arsenije I Sremac. Dva puta je putovao u Palestinu. Na povratku sa drugog od tih hodočašća u Svetu zemlju, smrt ga je zatekla u tadašnjoj bugarskoj prestonici Velikom Trnovu 14. januara 1236. Njegove mošti je u manastir Mileševu preneo njegov nećak, kralj Stefan Vladislav I. Sava je ostavio više pisanih dela. Zato je bio jedan od značajnijih pisaca i pravnika iz srednjeg veka kod Srba. Njegova najznačajnija pisana dela su Žitije Svetog Simeona, Karejski tipik, Hilandarski tipik i Studenički tipik, kao i Zakonopravilo. Obrazujući buduće službenike pravoslavne crkve stekao je velike zasluge za razvoj školstva i prosvete kod Srba u srednjem veku. U Srbiji i Republici Srpskoj se dan njegove smrti (27. januar po novom kalendaru) obeležava kao Dan prosvete. Savin kult u narodu bio je jak. Posle jednog ustanka Srba protiv Osmanskog carstva, turski zapovednik Sinan-paša je naredio da se spale mošti Svetog Save na Vračaru verovatno 1594. Na mestu gde se misli da je bila dignuta lomača da uništi poslednje ostatke Svetog Save sazidan je Hram Svetog Save, najveća pravoslavna bogomolja kod Srba. ***Odlično očuvano, sa posvetom autora***

1. SVETI PRVOMUČENIK ARHIĐAKON STEFAN, 2. SV. VMUČ. STEFAN DEČANSKI, 3. SV. VMUČ. DIMITRIJE SOLUNSKI, 4. PREPODOBNA PETKA PARASKEVA, 5. PREPODOBNI SIMEON MIROTOČIVI, 6. SV. SAVA - PRVI ARHIEPISKOP SRPSKI, 7. AKATIST SVETOME SAVI - PRVOM ARHIEPISKOPU SRPSKOM. Autor svih žitija je Sveti Justin Ćelijski (Popović). Akatist Sv. Savi preveo je i objasnio prof. Sava Petković, protojerej. Sve knjige izdao je manastir Hilandar između 1994. i 1996. _____________________________________________________________________________________________________________________________________ TAGS: Srbija, Srpska pravoslavna Crkva, SPC, Sveta Gora, Atos, hram, sveštenstvo, monaštvo, Svetitelj, Pravoslavlje, hrišćanstvo

RLG 1 36481) SABRANI SPISI , Sveti Sava , Prosveta Beograd 2008 , srpska srednjovekovna književnost, prevod i predgovor Dimitrije Bogdanović , sadržaj : Karejski tipik, Hilandarski tipik, Studenički tipik / izvodi /, Žitije sv. Simeona, Služba sv. Simeonu, Pismo studeničkom igumanu Spiridonu, Ukaz za držanje psaltira, Komentari, Rečnik mek povez, format 13,5 x 19,5 cm , zlatotisak, ćirilica, 268 strana,

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, kao nova. Izdavač: Manastir Hilandar - Sveta Gora, 1999. god. Tvrd povez, zlatotisk, 17 cm. 75 str. Edicija Svečarska žitija

Mali prolog – Žitija najčešćih slava kod Srba / Sveti Vladika Nikolaj SADRŽAJ SVETI VLADIKA NIKOLAJ, 5 JANUAR, 9 2./20. SVETI IGNATIJE BOGONOSAC, 9 9./27. SVETI ARHIĐAKON STEFAN, 13 14./1. SVETI VASILIJE VELIKI, 15 20./7. SVETI JOVAN KRSTITELj, 19 27./14. SVETI SAVA, 21 29./16. SVETI APOSTOL PETAR, 25 FEBRUAR, 27 12./30. SVETA TRI JERARHA, 27 14./1. SVETI MUČENIK TRIFUN, 30 16./3. SVETI SIMEON BOGOPRIMAC, 33 26./13. SIMEON MIROTOČIVI, 35 APRIL, 38 LAZAREVA SUBOTA – VRBICA, 38 MAJ, 42 6./23. SVETI VELIKOMUČENIK GEORGIJE, 42 8./25. SVETI APOSTOL MARKO, 45 12./29. SVETI VASILIJE OSTROŠKI, 49 22./9. PRENOS MOŠTIJU SV. NIKOLAJA, 51 24./11. SVETI KIRILO I METODIJE, 53 JUN, 56 3./21. SVETICAP KONSTANTIN I CARICA JEPENA, 56 28./15. SVETI VELIKOMUČENIK LAZAR, 59 JUL, 62 7./24. ROĐENjE SVETOG JOVANA KRSTITELjA, 62 12./29. SVETI APOSTOL PETAR I PAVLE, 65 14./1. CBETI MUČENICI KOZMA I DAMJAN, 69 21./8. SVETI VELIKOMUČENIK PPOKOPIJE, 72 30./17. SVETA MUČENICA MAPINA, 76 AVGUST, 80 2./20. SVETI PROROK ILIJA, 80 9./27.SVETI VELIKOMUČENIK PANTELEJMON, 83 OKTOBAR, 86 12./29. PRPODOBNI KIRIJAK OTŠELNIK, 86 19./6. SVETI APOSTOL TOMA, 89 20./7. SVETI MUČENICI SERGIJE I VAKH, 92 27./14. PREPODOBNA PETKA, 95 31./18. SVETI APOSTOL LUKA, 98 NOVEMBAR, 101 8./26. SVETI VELIKOMUČENIK DIMITRIJE, 101 14./1. SVETI ČUDOTVORCI KOZMA I DAMJAN, 1 04 16./3. ĐURĆIC , 107 21./8. SVETI ARHISTRATIG MIHAILO, 109 24./11. SVETI STEFAN DEČANSKI, 112 DECEMBAR, 114 9./26. PREPODOBNI ALIMPIJE STOLPNIK, 114 13./30. SVETI APOSTOL ANDREJ, 117 19./06. SVETI NIKOLAJ, 120 25./12. SVETI SPIRIDON ČUDOTVORAC, 123 POREKLO SLAVE, 126 KAKO SE SLAVI, 128 Slavski kolač, 130 Žito (koljivo), 131 140 str.

Izdavač: Dečje novine, Gornji Milanovac Autor: Miodrag M. Petrović Povez: tvrd Broj strana: 182 Ilustrovano. Pečatirana, vrlo dobro očuvana. Studenički tipik je srpski srednjovekovni dokument iz XIII veka. Napisao ga je Sveti Sava u Studeničkoj isposnici 1208. godine, i u sebi sadrži i žitije Savinog oca — Stefana Nemanje, kasnije monaha Simeona. Predstavlja prvi ustav Srpske pravoslavne crkve. Pisan je za manastir Studenicu. Uređuje organizaciju života u monaškoj zajednici Studenice, uređenje i organizaciju manastirske uprave, molitve, ishrane, posta. Studenički tipik je pisan po ugledu na Karejski tipik, a kasnije bio uzor za Žički tipik i sve druge manastire širom srpskih zemalja. Pišući Studenički tipik, nazvan i Obraznik Svetog Save, Sveti Sava nema za cilj da propiše samo spoljašnju zakonik o ustrojstvu života u manastiru, već prenosi živo monaško predanje i iskustvo Svete gore i drugih duhovnih centara Istoka, naročito onih u Carigradu, Palestini (Lavra Sv. Save Osvećenog) i na Sinaju. S A D R Ž A J: - Crkvenodržavna ideologija svetoga Save u Studeničkom tipiku - Istorijsko-pravna strana Homatijanovog pisma „najprečasnijem među monasima i sinu velikog župana Srbije kir Savi“ - Povelja-pismo despota Jovana Uglješe iz 1368. godine o raskolu i izmirenju Srpske i Carigradske crkve - Zaključak LIKOVNI PRILOZI IZVORI - Iz Studeničkog tipika - Pismo Dimitrija Homatijana svetom Savi - Povelja-pismo despota Jovana Uglješe o raskolu i izmirenju Srpske i Carigradske crkve - Odluka Jeremije I, patrijarha carigradskog, o pravima Ohridske crkve nad Srpskom IMENIK LICA IMENIK MESTA, USTANOVA, SPISA I NARODA (K-125)

Превод са старогрчког и коментари: др Александар Стојановић кожни повез, 16.5 х 24.5 цм Језик: српски, грчки Страна: 177, колор штампа Евергетидски типик је био основа Хиландарског и Студеничког типика које је написао Свети Сава. По први пут ово критичко издање, које је приредио др Александар Стојановић, садржи превод на српски језик, уз упоредни текст на старогрчком, као и уз пратеће регистре. У овом издању налази се и велика уводна студија Свети Сава и Евергетиски манастир, коју је написао Архимандрит Тихон Ракићевић, значајна за разумевање успостављених веза Св. Симеона и Св. Саве са Евергетидским манастиром и за разумевање обнове источноромејских традиција. Такође, у монографији читаоци могу да виде и изабране фототипије из манастирских типика, житија и других дела, штампане у пуном колору.

Izdavač: Dečje novine, Gornji Milanovac 1986 Autor: Miodrag M. Petrović Povez: tvrd Broj strana: 182 Ilustrovano. Osim manjih tragova na koricama od stajanja i precrtane posvete na drugoj strani, kao nova. Vidi slike. Studenički tipik je srpski srednjovekovni dokument iz XIII veka. Napisao ga je Sveti Sava u Studeničkoj isposnici 1208. godine, i u sebi sadrži i žitije Savinog oca — Stefana Nemanje, kasnije monaha Simeona. Predstavlja prvi ustav Srpske pravoslavne crkve. Pisan je za manastir Studenicu. Uređuje organizaciju života u monaškoj zajednici Studenice, uređenje i organizaciju manastirske uprave, molitve, ishrane, posta. Studenički tipik je pisan po ugledu na Karejski tipik, a kasnije bio uzor za Žički tipik i sve druge manastire širom srpskih zemalja. Pišući Studenički tipik, nazvan i Obraznik Svetog Save, Sveti Sava nema za cilj da propiše samo spoljašnju zakonik o ustrojstvu života u manastiru, već prenosi živo monaško predanje i iskustvo Svete gore i drugih duhovnih centara Istoka, naročito onih u Carigradu, Palestini (Lavra Sv. Save Osvećenog) i na Sinaju. S A D R Ž A J: - Crkvenodržavna ideologija svetoga Save u Studeničkom tipiku - Istorijsko-pravna strana Homatijanovog pisma „najprečasnijem među monasima i sinu velikog župana Srbije kir Savi“ - Povelja-pismo despota Jovana Uglješe iz 1368. godine o raskolu i izmirenju Srpske i Carigradske crkve - Zaključak Izvori - Iz Studeničkog tipika. - Pismo Dimitrija Homatijana svetom Savi. - Povelja-pismo despota Jovana Uglješe o raskolu i izmirenju Srpske i Carigradske crkve. - Odluka Jeremije I, patrijarha carigradskog, o pravima Ohridske crkve nad Srpskom. - Likovni Pilozi - Imenik lica - Imenik mesta, ustanova, spisa i naroda

ЛЕПОТЕ ЧУДЕСА СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА И данас је потребно подсетити се и надахнути се предивним причама о чудима које су чинили српски светитељи у древна времена, од Светога Саве и Светога Симеона Мироточивог до Светога цара Уроша. Све је то записано у старим српским свештеним књигама и сачувано до данашњих дана. Стара српска житија, данас недовољно читана и позната, ризница су тих чудеса. представљена у антологијском избору Драгише Бојовића, професора универзитета у Нишу и Косовској Митровици и управника Центра за црквене студије, она нас чине, као и њихове сведоке некада, удивљеним и радосним. Она нас, истовремено, подсећају да су таква чуда могућа и данас и да се догађају захваљујући благодати која долази од Господа, Који се прославља у Светима својим… 120 стр.

AKATISTI I OTALO - KOMPLET OD 57 KNJIGA MEKOG POVEZA 1. AKATISTI SVETIM EVANDJELISTIMA 2. ŽIVOT I AKATIST SV. CARA KONSTANTINA I CARICE JELENE 3. ZAUPOKOJNI AKATIST 4. AKATISTI SUSUSU SLADČAJŠEM I PRESVETOJ BOGORODICI 5. AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI VASPITANJE 6. AKATIST SVETOM DIMITRIJU 7. AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI ČAJNIČKOJ 8. AKATIS SVETOM NIKOLAJU 9. AKATIST BGORODICI POMOĆNICI PRI PORODJAJU 10. AKATIST PRESVETOJ BOGOROCI VAVEDENJE 11. AKATIST SVETIM KOZMI DAMJANU 12. AKATIST SVETOM PLATONU BANJALUČKOM 13. AKATIST SVIMA SVETIMA 14. AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI MLEKOPITATELJICI 15. AKATIST.- SVETOJ MARINI 16. AKATIST SVETOJ MATRONI 17. AKATIST SVETOM SAVI 18. AKATIST SVETOM PROKOPIJU 19. AKATIST SVETOM RAFLILU BANATSKOM 20, AKATIST SVETOM KLJAJU MILUTINU 21. AKATIST SVETOM SIMEONU MIROTOČIVOM 22. AKATIST PARESVETOJ BOGORODICI POSAREDNICA GREŠNIMA 23. AKATIST SVETOM DIMITRIJU 24. AKATIST SVETOJ MARIJI EGIPĆANKI 25. AKATIST SVETOM JOVANU GOGOSLOVU 26. AKATIS IKONI ČENSTOHOVSKAJA NEPOBEDIVA POBEDA 27. AKATIST ZAHVALNI 28. AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI NERAZRUŠVA STENA 29. AKATIST SVETOJ BLAŽENOJ MATRONI MOSKOVSKOJ 30. AKATIST SVETROM SILULNU ATONSKOM 31. AKATIS SVETOM SISOJU 32. MOJA SLAVA SVETI GEORGIJE ŽITIJE ČIN SLAVE SLAVARICA 33. TEBI SAMO TEBI 34 ARHIMANDRIT EMILIJAN - NAŠI ODNOSI SA BLIŽNJIMA 35. POGRUŽENJE ISTINSKO KRŠTENJE 36. ZLOPAMĆENJE 37. POKAJNI KANON JEROMONAHA VASILIJA NOVOMUJČENIKA OPTINSKOG 38. O ANTIHRISTU VIZIJE PREDAPOKALIPTIČNIH DOGADJAJA 39. SVETI ILIJA MINJATI - VERA PRAVOSLAVNA 40. SVETI VLADIKA NIKOLAJ SRBSKI - BOGORODIČINO JEVANDJELJE 41. POKAJANJEM DO SPASENJA 42. SVETI OCI O MOLITVI 43. O GREHU OSUDJJIVANJA BLIŽNJIH 44. KROTOST 45. O GREHU ABORTUSA 46. PRED LICEM BOŽIJIM 47. POKAJNIČKI PLAĆ 48. ARHIMANDRIT LAZAR VITANIJSKI - O TAJNIM BOLESTIMA DUŠE 49. SVETI VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ - ZEMLJA NEDODJIA 50. SVETI NIKOLAJ VELIMIROVIĆ - PESME 51. PRAOVSLAVNI MOLITVENIK I PRAVILA POSTA TVRDOG POVEZA 52. DEČIJI MOLITVENIK 53. PRAVOSLAVNA VERONAUKA PVODOM 2000 GODJNA HRIŠĆANSTVA 54. PESME O SVETOM SAVI 55. MANASTIR VELIKA REMETA 56. SVETI VALDIKA NIKOLAJ - KASIJANA 57. AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI IZBAVLJENJE OD POHOTA STANJE. VEOMA OČUVANE, MANJEG FORMATA OCENA. 4+ DOSTAVU PLAĆA KUPAC, MS RF 1/5 IZA

SRBLJAK Službe, kanoni, akatisti, Knjiga 2 uređivački odbor: Dimitrije Bogdanović, Sreten Petković, Đorđe Trifunović SKZ Beograd 1970, tvrdi povez, bez omota, u dobrom stanju Biblioteka stara srpska književnost ilustracije, ćirilica Србљак је посебна врста минејских зборника који се формирао највероватније у XV веку. Садржи оригинална дела старог српског црквеног песништва — службе и житија канонизованих Срба. Нема строго утврђени састав. Избор текстова који чине поједини Србљак зависи од жеље наручиоца па их је због тога немогуће типолошки разврстати. Најстарији србљак потиче из последње четвртине XV века (рукопис Пећке патријаршије број 78) Схваћен у најширем смислу Србљак је јединствена књига, без премца у српској књижевности. Она је писана у току читавих осам векова постојања српске књижевности, од Савине Службе св. Симеону, првог домаћег литургијског дела написаног почетком XIII века, до служби насталих у XX веку, при чему ниједано столеће није прошло а да није дало неки прилог том зборнику: од писаца XIII века, најплоднијег и у службама као и у житијима, потиче 10 служби, службе старим и новим светитељима стварају се даље у XIV, XV, XVI и XVII веку, до Стихире светом кнезу Лазару коју је написао Кипријан Рачанин крајем XVII века. То је последња служба националном светитељу настала у оквирима традиције старе књижевности. Изван те традиције, у XVIII, XIX и XX веку, написано је још 14 служби.

После пропасти Српског царства и деспотовине у Смедереву (1459. године), Срби у Србији и другим српским крајевима потпали су под турско ропство, док су Срби преко Саве и Дунава потпали под власт Мађарско-аустријске државе. Они су ту били нешто слободнији и по дозволи мађарских краљева имали су своје старешине, који су се звали деспоти и управљали су Србима у Срему, Бачкој и Славонији. Тако је после пропасти Српске државе у Смедереву, српски деспот у Срему постао Змај Огњени Вук, син Гргура Бранковића Слепог, синовац светог Стефана Слепог, последњег деспота слободне Србије и Смедерева. По смрти пак Змај Огњеног Вука, мађарски краљ Матија даде деспотско звање Ђорђу Бранковићу, сину споменутог Светог Стефана Слепог и Свете Мајке Ангелине. Но како се Ђорђе убрзо замонаши и доби име Максим, деспотску титулу наследи његов брат Јован Бранковић, који и деспотоваше све до своје смрти 1502. године. После његове блажене кончине, његова благочестива супруга деспотица Јелена, обрати се своме сроднику на српском јадранском приморју кнезу Стефану Штиљановићу и позва га да, уместо преминулог супруга њеног Светог Јована, он преузме у Срему и Славонији српско деспотско достојанство. Овај блажени кнез Стефан Штиљановић, пореклом из српског племена Паштровића, јужно од Хума, са црногорског приморја, рођен је од православних и благочестивих родитеља и одгајен у свакој доброј науци Господњој. Још као млад показао се као веома богољубив и човекољубив и старао се да срце своје свагда има управљено ка Господу. Када је пак одрастао он је усрдно ревновао у делатном испуњавању воље Божје, којој се учио из Светог Писма. Стефан такође беше вешт и у војној вештини и срцем беше веома храбар, као што се то доцније показа у борбама са безбожним Агарјанима, то јест Турцима. Отишавши из свог родног краја у Срем (крајем 15. или почетком 16. века), он постаде деспот Српски и доби на управу место Моровић у Срему, где од тада беше његово седиште. Праведни Стефан се и овде, као и свуда до сада, уклањаше од свакога зла и чињаше своме народу многа добра. Он себе свагда ограђиваше страхом Божјим и богољубивим човекољубљем. Беше изобилан вером православном, молитвом и милостињама, како према људима, тако и према црквама и манастирима. Иако беше опасан влашћу, он никада не заборављаше чинити правду. Но времена у којима он управљаше беху врло тешка, и неприлике притискиваху њега и његов народ са сваке стране. Праведни Божји родољуб, овај дивни кнез и деспот Српски може се заиста успоредити са светим Александром Невским или са светим Јованом Владимиром. Јуначки се бораше праведни Стефан против насиља турског, јер безбожни Турци све више и више нападаху на северне хришћанске крајеве и народе. После знамените Мохачке битке 1526. године, где турски султан Сулејман I, звани Величанствени (1520-1566. г.)* победи мађарског краља, Турци све више залажаху у северније крајеве и страховито пљачкаху и злостављаху тамошњи хришћански живаљ. Уз то, у ово време настадоше и унутрашњи спорови мађарских и аустријских великаша око мађарског престола, што све још више умножаваше српска страдања и невоље у овим крајевима. Истакавши се својим борбама против безбоштва и насиља турског, а и својим праведним и правилним ставом према својим господарима у Мађарској, Стефан ускоро доби на управу и још неке области, као што су места Михољац и Глоговница у Вировитичкој Жупанији, затим градови Новиград и Ораховица, а потом, заједно са својом благочестивом супругом Јеленом, он доби на дар и посед звани Ешћем у Срему. Но када турски напади и насиља још више учесташе, јер Турци ускоро заузеше и град Будим (1529 г.) па опколише и сам град Беч, тада праведни Стефан замоли угарског краља да му да неко заштићеније место, еда би се са народом својим некако избавио од насиља агарјанског. Јер он говораше краљу да не може више поднети толике пљачке и насиља турска: „Пливамо усред непријатеља, као јабука посред воде“, говораше он. Иако се Стефан храбро бораше, турска сила ипак заузе Славонију између река Саве и Драве (1536. године), тако да Стефан би принуђен да се испред Турака повуче преко реке Драве, у место звано Шиклош. Како напади и пљачке агарјанске никако не престајаху, то у овим крајевима наступи тада велика и страшна глад. Глад не беше наступила толико од неродице и невремена, колико од турске пљачке и вишегодишњег ратовања са њима, којом приликом Турци поробише и одведоше и стоку и радну снагу, тако да земља не могаше бити обрађивана. Видећи глад и страдање народа свога од немаштице, праведни и човекољубиви Стефан отвори тада народу своје житнице, и братољубиво раздаде жито свакоме према његовој потреби, те тако прехрани гладне људе своје.Приликом деобе жита народу, Стефан је свакоме говорио да даје жито као на неки зајам, али је после тога окупио сав свој народ на једно брдо, звано Бунтир, близу споменутог Шиклоша, и ту је свима све опростио и сваког дуговања их разрешио. Због овакве милости и човекољубивости своје, праведни Стефан би вољен од свега народа свога, и од Славонаца и Барањаца поштован као светитељ још за живота свога. Поживевши тако чесно и богоугодно, блажени Стефан се мирно пресели ка Господу (негде после 1540. године) и би чесно погребен од своје супруге Јелене и православног народа, на брду Бунтиру изван града. Супруга пак његова Јелена, распустивши слуге своје, сама се повуче испред Турака негде у немачке земље. Када пак силни Агарјани наиђоше и у ове крајеве и заузеше град и место где беше погребен праведни Стефан, тада се деси следеће дивно чуло Божје. Једне тамне ноћи турски војници, на месту где је Стефан био погребен, видеше једну чудну светлост небеску како светли на оном брду. Мислећи да је ту можда скривено неко злато или сребро, Агарјани почеше копати на месту где се појави ова светлост. Копајући, они наиђоше на ковчег са телом блаженог праведника, које нађоше да беше сасвим цело и нетрулежно и из себе издаваше диван благоухани мирис. Тако исто и одело светога беше остало неиструлело и из њега се шираше благопријатни мирис. Турски војници одмах о томе известише свога старешину Амира (или Амурат-бега), који испитавши добро ко је ту погребен, дознаде да је то Српски кнез Стефан, пореклом из приморја, са којим овај Амир беше у неком даљњем сродству. Јер и овај Амир беше пореклом хришћанин, али је као дечак узет од Турака и постао јаничар. Глас о проналаску светих моштију Св. Стефана убрзо се пронесе на све стране, па стога овоме Амиру дођоше и неки српски монаси и замолише га да им преда ковчег са моштима Светог Стефана. Иако потурчењак, Амир указа част моштима хришћанина и сродника свога Стефана, те дозволи монасима да га узму са собом. Монаси узеше ковчег са моштима праведног кнеза Стефана и однеше га у манастир Пресвете Богородице звани Шишатовац, који се налази у Фрушкој Гори у Срему, где је Свети Стефан и пре живео. Чувши за све ово, благочестива супруга Стефанова Јелена, дође одмах из Немачке у манастир Шишатовац. Поклонивши се са сваком побожношћу моштима свога светог мужа, она се затим ту замонаши добивши монашко име Јелисавета. Удаљивши се недалеко од тога места, она провођаше свој живот у молитвама и подвизима, па се после три године мирно престави у Господу и доби наслеђе са светим супругом својим у вечном Царству Небеском. Њено свето тело такође би пренето у манастир Шишатовац и ту чесно погребено. Тело Светог Стефана почивало је у манастиру Шишатовцу и њему су долазили да се поклоне и помоле многи српски људи, међу њима и патријарх српски из Пећи Пајсије са митрополитом београдско-сремским Авесаломом (године 1631.). Том приликом је патријарх Пајсије написао кратко житије Св. Стефана. Службу пак написао му је монах Петроније у манастиру Хопову (1675. г.), на молбу јеромонаха Јефрема Шишатовчанина. У Стефановом пак крају, у селу Бечићу у Паштровићима, на црногорском приморју, подигнута је њему црква у прошлом веку и освећена 1875. године од стране которског епископа Герасима Петрановића. За време Другог светског рата, због насиља и безбоштва усташког, мошти Светог и праведног кнеза Стефана пренете су из манастира Шишатовца у Београд (14. априла 1942. године), и од тада се налазе у Саборној цркви у Београду. Свети ликови, то јест иконе Светог Стефана налазе се у манастиру Новом Хопову и Шишатовцу, а и у његовим Службама, штампаним у Србљаку (римничком и београдском). Св. Стефан Штиљановић (1498 — 1543), (У писмима се потписивао као Шкиљановић. [1] Симеон Пишчевић га у својој Историји српског народа наводи као Шкриљановић [2]) последњи је кнез паштровски, каштелан Врховачког града код Пожеге [3], добротвор и српски светитељ. Животопис Свети Стефан Штиљановић, 1753, рад Христофора Жефаворића Своје порекло води из Приморја, из Паштровића. Жена му је била Јелена Богдановић.[4] Све имање је оставио народу својем и отишао у Срем 1498. године због сукоба са Млечанима. У Срему столовао је у граду Моровићу. Народна традиција приказује деспота Стефана Штиљановића као најузорнијег хришћанског владара и за њега везује многобројна племенита дела, као и јуначку борбу против Турака. Приликом борбе за угарски престо између краља Фердинанда и војводе Јована Запоље нашао се на страни Фердинандовој. Учествовао је у грађанском рату од Мохачке битке 1526. до 1541. године, када су Турци заузели Будим. Од Фердинанда је био добио имања у вировитичкој жупанији (1527),[5] као и град Валпово где је владао. Последњи податак о Стефану Штиљановићу потиче из 1540. године, када је био префект утврђеног града Валпова, након чега му се изгубио сваки траг. Претпоставља се да се, након што је град пао под Турке, повукао у Шиклош, где је и окончао свој живот.[5] Сматра се да је умро, највероватније, око 1543. године. Према предању и запису у „Повесном слову”, најпре је сахрањен на оближњем брду Ђунтир.[5] Већ 1545. године његове мошти налазиле су се у манастиру Шишатовцу у Срему. У доба турске владавине Сремом мошти имале су несумњиво велик значај и веровало се да имају посебну исцелитељску снагу.[6] Од СПЦ уврштен је у ред светитеља. У јесен, 17. октобра сваке године се помиње и слави његово име. Његове мошти почивају у ризници Саборне цркве у Београду од априла 1942. године, када су пренесене из манастира Шишатовац.[7] У манастиру Шишаштовац је постојао је култ св. Стефана Штиљановића.[8] У Панагирику манастира Шишатовац из 1545. године постоји један кратак запис који каже: „Ова света и божанствена књига која се зове Панагирик, манастира Шишатовца храма Рођења Пресвете Богородице, где нетљене мошти почивају светог и праведног и дивног Стефана Штиљановића, српског деспота“. Најупечатљивије предање о Стефану Штиљановићу забележено је у приповеци Скочидјевојка — Приповијест паштровска измаком петнаестог вијека, коју је забележио паштровски политичар и књижевник Стјепан Митров Љубиша у „Приповијестима црногорским и приморским”[9]: Стефан се родио и живео у Бечићима, на самој обали наспрам острва Св. Николе. Био је кнез и најбогатији међу Паштровићима. Рано је остао удовац. Помогао је манастире и саградио манастир Прасквицу и цркву Св. Николе код Бечића. Одлучивши да се одсели опростио се од ратачког игумана Серафима, поверивши му своју опоруку и жељу да сво имање подели манастиру Прасквици и Св. Николи у Паштровићима. Затим се на скупштини опростио од народа и отишао у Херцеговину, Хрватску, па у Срем. После њега Паштровићи више нису бирали кнеза, чувајући успомену на Стефана Штиљановића. retko knjiga nova omotnica neznatno taknuta

Strana: 152 Povez: meki (sa fotografijama u koloru) Pismo: ćirilica Format: 19,5 cm „Prava vjera je vjera u jednoga Boga u Trojici, Tvorca Neba i zemlje, i svega vidljivoga i nevidljivog. Bog je Biće bez početka i bez kraja. Bog je duh koji je svuda prisutan, sve vidi, sve zna, sve može, o svemu brine. Bog je pun ljubavi prema svim ljudima i svim stvorenjima“. Sadržaj O TAJNI VJERE Šta je prava vjera? Ko je Bog Kakav je Bog Ko je čovjek? Ko su Nebeska braća čovjekova? Ko su zemaljska braća čovjekova? Šta je Otkrivenje Božije? Šta je Biblija ili Sveto Pismo? OTKRIVENjE U STAROM ZAVJETU Šta je Stari zavjet? Kako počinje Stari zavjet? Šta je stvorio Bog za šest dana? Šta je Raj u koji je Bog uveo čovjeka, stvorivši ga? Šta je Drvo poznanja dobra i zla? Ko je đavo? Ko je nagovorio Evu da pogazi zapovijest Božiju? Zašto su Adam i Eva bili istjerani iz Raja? Šta je Bog kazao Adamu i Evi kada ih je prognao iz Raja? Zašto je Kain ubio Avelja? Ko je bio Noje i kako se on spasao od potopa? Šta je idilopoklonstvo? Šta su zidali Vavilonci? Ko je bio Avraam? Koga je hteo Avraam da prinese na žrtvu? Koliko sinova je imao Jakov, sin Isaakov, nazvani Izrailj, po kome je izabrani narod dobio svoje ime? Kako je Josif dospio na dvor faraona, cara egipatskog? Kako su živjeli Jevreji u Egiptu? Ko je bio Moisije? Kako je Moisije izveo jevrejski narod iz egipatskog ropstva? Kako su se Jevreji hranili tokom četrdesetogodišnjeg lutanja po pustinji? Gde je Moisije primio Deset zapovijesti Božijih? Ko je bio David, a ko Golijat? Šta su Psalmi Davidovi? Ko su bili Proroci? Šta je Pasha? Gde je punoća Starog zavjeta? Koji je smisao starozavjetnih prinosa i žrtava? Šta je Novi zavjet? Kako počinje Novi zavjet? Ko je opisao Hristov zemaljski život? Ko je vladao Judejskom zemljom u doba kada se Hristos rodio na zemlji? Kako su se zvali roditelji Presvete Bogorodice Marije? Šta se dogodilo na Blagovijesti? Gdje se rodio Spasitelj? Šta znači ime Isus? Ko je prvi posjetio i prepoznao novorođenoga Hrista Boga? Šta su pjevali Anđeli na Nebesima kada se rodio Bogočovjek? Ko su bili Jevanđelski mudraci sa Istoka? Šta je tražio lukavi car Irod od Mudraca? Kuda su otišli pravedni Josif i Bogorodica Marija sa malim Hristom? Ko je bio pobožan starac Simeon? Zašto je mali Hristos kada mu je bilo osam dana, bio odnesen u Jerusalimski hram? Koji prorok je neposredno pripremio ljude za doalzak Sina Božijeg? Gde je živio i čime se hranio Sveti Jovan Krstitelj? Kako je Sveti Jovan Krstitelj završio svoj život? Šta je rekao Sveti Jovan Krstitelj kada je prvi put vidio Gospoda Hrista? Sveti Jovan Krstitelj je znao da je Hristos bez grijeha i da nema potrebe da bude kršten, zašto ga je, ipak, krstio u rijeci Jordanu? Kako se javio Bog na Jordanu? Čime je Đavo kušao Hrista? Zašto Gospoda Hrista nazivamo Bogočovjekom? Koliko je bilo apostola i koji su bili prvi pozvani? Koje je prvo čudo učinio Hristos? Šta je Hristos rekao ženi Samarjanki o molitvi? Kako je Hristos iscjelio carevog činovnika koji mu je došao i rekao: „Gospode, dođi dok nije umrlo dijete moje“? Kako je Hristos iscjelio gubavoga? Kako su Hrista primili u Njegovom rodnom gradu Nazaretu? Kako je Hristos iscelio uzetoga? Šta je Hristos kazao o suboti? Šta su Blaženstva? Kome je Gospod Hristos rekao: „Vi ste so zemlji… Vi ste svjetlost svijetu“? Koje su dvije najveće zapovijesti? Hristos kao čudotvorac Šta znače riječi Hristove: „Otac je u meni i ja u Njemu… Ja i otac – jedno smo“! Šta znače riječi Hristove: „Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li bogatašu ući u Carstvo Nebesko? Šta je rekao Hristos o plaćanju poreza caru ili državi? Šta je učinio Hristos sa trgovcima u hramu? Ko je dočekao Spasitelja u Jerusalimu na Cvijeti? Kada je bila Tajna Večera? Šta je Hristos rekao na Tajnoj Večeri kada je blagoslovio hljeb? Šta je Hristos rekao na Tajnoj Večeri kada je čašu vina? Kako se zove Sveta Tajna koju je Hristos ustanovio na Tajnoj večeri? Šta je rekao Hristos Apostolima u Getsimanskom vrtu uoči Velikog Petka? Šta je Hristos rekao Judi izdajniku, posle izdajničkog poljubca? Kako je umro Juda izdajnik? Koliko se puta Petar odrekao Hrista? Ko je pomogao Hristu da nosi Krst do Golgote? Koje su bile poslednje riječi raspetoga Hrista na Krstu? Šta se desilo kada je Hristos izdahnuo na Krstu? Ko je skinuo Hristovo mrtvo tijelo sa Krsta? Ko je prvi saznao da je Hristos vaskrsao iz mrtvih? Poslije Vaskresenja, od Uskrsa do Vaznesenja, koliko se puta javio Gospod svojim učenicima? Šta je rekao Hristos Apostolima u četrdeseti dan poslije vaskrsenja, prije nego što se uznio na Nebesa? Šta znače riječi Gospodnje o krštavanju svih ljudi i naroda u Ime Oca i Sina i Svetoga Duha Šta se dogodilo na pedesetnicu (Trojičindan, Duhovdan)? Šta je Crkva i koja su njena svojstva? Kako počinje istorija novozavjetne Crkve? Pored „Djela apostolskih“, gdje su opisani propovijed, djela i učenje Svetih Apostola, kao i osnivanje prvih hrišćanskih opština? Ko je produžio propovijed i djelo Svetih Apostola u svijetu? Koje je Svete Tajne Gospod predao preko Apostola svojoj Crkvi? Šta je Sveta tajna Pokajanja (i Ispovijesti)? Šta je Sveto Predanje? Šta su Vaseljenski Sabori? Koji je prvi Sabor u istoriji Crkve? Koliko je bilo Vaseljenskih Sabora i koje su odluke donijeli? Da li je bilo još Vaseljenskih Sabora? Zašto Crkva mora biti samo jedna? Kada se Rimska Patrijaršija odvojila od Pravoslavne Crkve i zašto? Koja su bila glavna središta hrišćanske vaseljene tokom prvog hiljadugodišta istorije Crkve? Ko su bili Sveta braća Kirilo i Metodije? Kada su Srbi primili vjeru pravoslavnu? Ko je produžio djelo Svete Braće i njihovih učenika? Ko je bio prvi Arhiepiskop i najveći Svetitelj i prosvjetitelj srpski? Ko je bio Stefan Nemanja? Gdje je umro Sveti Sava? Šta se dogodilo sa moštima Svetog Save? Kada je osnovana prva Srpska Patrijaršija? Šta je to Kosovski zavjet? Ko su bili novomučenici? Zašto je Sveti Mučenik Avakum Beogradski, idući na gubilište, pjevao pesmu: „Njema ljepše vjere od hrišćanske, Srb je Hristov – raduje se smrti? Kada je bila ponovo vaspostavljena Srpska Patrijaršija? Otkud Krsna slava kod Srba i koji je njen smisao? Ko su monasi i kakva je bila njihova uloga u istoriji Crkve? Šta je Sveta Gora? Ko su isihasti ili tihovatelji? Ko su bili koljivari ili dobrotoljupci? Pored Srpske Crkve koje još pomjesne Pravoslavne Crkve postoje danas u svijetu? Šta je to Pravoslavna dijaspora? Koja je danas misija Pravoslavne Crkve u svijetu? Da li je Pravoslavna Crkva – Misionarska crkva? Da li Pravoslavna Crkva ima danas svoje misionare među nekrštenim narodima? Šta je Pravoslavno Bogosluženje Koja su stalna svakidašnja crkvena bogosluženja? Koje najvažnije Bogolsuženje Crkve? Koje praznike hrišćani praznuju? Šta je molitva? Šta je lično molitveno pravilo? Kako se treba moliti? Zašto se Očenaš naziva Molitvom Gospodnjom? Kako glasi Molitva Gospodnja? Šta znači „hljeb nasušni“, ili tačnije „nadsuštni“? Koje još molitve treba da budu na ustima Hrišćanina? Kako glasi Simvol vjere? Šta znače riječi: „Čekam vaskrsenje mrtvih i život budućeg vijeka“? Šta je Poslednji dan ili dan Strašnoga suda? Bez čega se ne može zamisliti dom pravoslavnog hrišćanina? Šta su Žitija Svetih? Otkuda post i čemu on služi? Šta je to oboženje čovjeka? Ako bi želeo da sažmeš u jednu molitvu sve molitve Crkve i čitavo bogosluženje Crkve, sve vapaje i sve Želje Hrišćanske – koja bi to molitva bila Ako bi te neko zamolio da u dvije rijeći iskažeš svu vjeru pravoslavnu, koje bi bile te dvije riječi? Skraćenice naziva starozavjetnih i novozavjetnih knjiga?