ŽITIJE SVETOG SIMEONA - Sveti Sava Stefan Prvovenčani ŽITIJE SVETOG SIMEONA -Kantakuzin, 1997. godina -Tvrd povez, 90 strana. Lepo očuvana ,IMA samo lepa posveta na najavnoj stranici ,nagradjenom uceniku Život Nemanje - Simeona / Sava Nemanjić Žitije i žizan svetog Simeona / Stefan Prvovenčani STEFAN NEMANJA SRPSKI KRALJ (mali ,beli ormaric ,u sobi)

Zitije svetog Simeona mirotocivog 1 deo Uzdizanje,Cuvari 2015,44 strane,30 cm,nova 14

Čuvari 2015. 43 str. crtež Nebojša Vasilić zadnja korica malo zagrebana uzdužno od vrha do polovine

tvrd povez nova im3

Opis proizvoda Žitije Svetog Simeona Mirotočivog prvi deo „Uzdizanje“

IZDAVAC ; KRAGUJEVAC 1997 GOD. 90 STR. TVRDI POVEZ , NOVO

IZDAVAC CUVARI,2015,44 STR,TVRD POVEZ,VELIKI FORMAT STRIP JE ODLICNO OCUVAN,POSVETA I PECAT NA PREDLISTU

Опис 2013. годину обележавају два значајна јубилеја када је реч о хришћанству и Српској православној цркви. То је година у којој празнујемо седамнаест векова од доношења МИланског едикта, а такође, то је и година у којој обележавамо девет векова од рођења једне међу најзначајнијим личностима не само средњовековне Србије и њене Цркве, него и свеколиког српства уопште. Како би и овај други значајан датум за наш народ и Цркву обележили на, по нашем скромном мишљењу, прикладан начин, одлучили смо се да објавимо књигу за коју сматрамо да ће пре свегаљ бити од користи млађим читаоцима које се тек упознају са историјом средњовековне Србије, а такође и оним нешто старијим који из најразличитијих разлога недовољно познају прошлост народа из кога потичу. 1113. године, у Рибници, родио се Стефан Немања, родоначелник династије Немањића…

Žitija svetog Simeona i svetog Save

Domentijan: IZBOR IZ DELA, Nolit - Biblioteka Živi pesnici Beograd 1963, str. 142. Priredio Đorđe Trifunović. Strara srpska književnost. Očuvanost: korica 3 (požutela sa flekicima); unutrašnjost 4. Овај писац је себе сматрао продужетком светосавског просветитељства и последњим учеником Светог Саве. Због улоге светлосних симбола у стварању књижевне симболике Доментијана су називали песником светлости. Рођен је око 1210. године, а преминуо је после 1264. године. Већи део живота је провео као монах у светогорском манастиру Хиландару, у коме је написао своја најзначајнија дела. Прво је око 1250. године, на захтев краља Уроша I (1242—1276) написао обимно житије светог Саве, а 1263/1264. године и житије светог Симеона (Стефана Немање). Његово житије светог Саве је између 1290. и 1292. године прерадио монах Теодосије, који је навео да то ради према Доментијановим усменим упутствима. Као изворе за своја дела, Доментијан је користио Житије светог Симеона, које је написао Стефан Првовенчани (1242—1276), нарочито у свом Житију светог Симеона, у коме је поједине делове преносио од речи до речи[1]. Још један од списа који су имали утицај на његова дела је и панегерик светом Владимиру (980—1015), који је, средином XI века, написао кијевски митрополит Иларион (1051—око 1054)[1]. Оба његова дела представљају импресиван приказ библијског и теолошког образовања[1] које је имао, а значајна су и као историјски извори, иако им се, као изведеним делима, прилази са резервом. Житије Светог Саве одликује тежња ка јасном и прегледном изношењу чињеница, а и изостаје тежња за наративном разрадом појединости. Догађај је за Доментијана тек повод за откривање битније божанске сврхе делања главног јунака. Овај поступак има као последицу претварање наративне структуре у симболичку. Томе су заслужне и библијске паралеле, цитати и светлосни симболи. Још једна карактеристика овог дела је у томе што писац настоји да у сваком тренутку дела види јунаков прошли и будући живот — односно поседује перспективу целине. Доментијаново „Житије светог Саве“ је специцифична мешавина библиско хришћанске перспективе и надисторијских и натприродних погледа. Тако је Савин животни пут симболички приказан као кружење Сунца са истока на запад — од Свете горе, до отаџбине.

Svoj književni rad Sveti Sava je započeo u Hilandaru. Njegova prva dela neposredno su vezana za novoosnovani manastir i keliju; ona, u prvom redu, imaju crkveno-pravni karakter. Poseduju, međutim, i književna svojstva. U Hilandaru je, po svoj prilici, počeo da piše žitije i službu svetom Simeonu. Sjajna glanc nova knjiga tvrd povez

Klasicna Kantakuzinova biblioteka.Zitije i zizan svetog Simeona. Zivot Nemanje Simeona. Tvrdokoriceno izdanje.

Sveto ime Srpsko Sveti Sava Šta kaže istorija Stefan Nemanja Velika srpska kneginja Ana Rastko Sava Nemanjić Šta kaže Sveti Sava Iz Hilandarskog tipika Iz Žitija svetoga Simeona Nemanje Služba Svetom Simeonu Šta kažu predanja i legende Kako je Sveti Sava ukrao vatru Sveti Sava piše svome rodu Sveti Sava i pustinjak Sveti Sava i hromi vuk Sveti Sava i braća koja se dele Sveti Sava i stogodišnji starac Savina mesta Savine vode Sta kazu srpski pesnici Himna Svetom Savi Kanon

Sabrani spisi Najvažniji i najveći spisi prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja Svetog Save: Karejski tipik, Hilandarski tipik, Studenički tipik, Žitija Svetoga Simeona Nemanje...

RLG 1 36481) SABRANI SPISI , Sveti Sava , Prosveta Beograd 2008 , srpska srednjovekovna književnost, prevod i predgovor Dimitrije Bogdanović , sadržaj : Karejski tipik, Hilandarski tipik, Studenički tipik / izvodi /, Žitije sv. Simeona, Služba sv. Simeonu, Pismo studeničkom igumanu Spiridonu, Ukaz za držanje psaltira, Komentari, Rečnik mek povez, format 13,5 x 19,5 cm , zlatotisak, ćirilica, 268 strana,

Опис УВОДНА РЕЧ Познато је: где је Србин, ту се слави слава. И обратно: где се крсно име слави, ту живе православни Срби. Срби су увек славили славу, а данас је славе, готово без изузетка, и они међу њима који су се својевремено били отуђили и од породичне славе, и од традиција и обичаја свог народа, и од Православља, и од вере уопште. Данас, штавише, у донедавно нецрквеним срединама није више тако редак случај да родитељи упорно остају при својим предрасудама о Цркви и вери, а да њихова деца и унуци верују и живе православно, а то подразумева и слављење крсног имена. Они пак који никада нису ни напуштали своју Цркву и веру, па ни своју славу, данас су јој, по правилу, одани бар онолико колико су увек били. Ипак, већина у нашем народу, без имало своје кривице лишена могућности да темељније упозна живот и учење своје Цркве, нема ни издалека довољно сазнања о светости и светитељима, о животу и подвизима светитеља којега слави као своју славу, о постанку, значају и садржају славе, о самом Богослужбено-молитвеном чину или обреду славе, о народној славарици и о другим пропратиним изразима славског духовног доживљаја…

SADRŽAJ / SADRŽAJ ČLANCI I RASPRAVE / ARTICLES AND TREATES Milan Brdar Milan Brdar HAJDEGER I HEGEL: HEIDEGER AND HEGEL: FENOMENOLOŠKA METODA KAO TOPOS KONFRONTACIJE THE PHENOMENOLOGICAL METODA AS THE TOPOS OF THEIR CONFRONTATION Nataša Kostić NEBO I ČOVEK SU JEDNO: DREVNI KINESKI KONCEPT TRI SVOJSTVA KOSMOSA U PROMENI DŽOUA THE UNITY OF HEAVEN AND MAN: ANCIENT CHINESE CONCEPT OF THREE PROPERTIES OF THE UNIVERSE – IN THE CHANGE OF ZHOU Aleksandar Leonidovič Kazin RUSKA VERA I RUSKA FILOZOFIJA RUSSIAN RELIGION AND RUSSIAN PHILOSOPHY Momčilo Milinović, Željko Ivaniš SAVREMENE KONCEPCIJE I ORGANIZACIJE VOJSKE USLOVLJENE TEHNOLOŠKIM ZAHTEVIMA ADVANCED MILITARY CONCEPTS AND ORGANIZATIONS DETERMINED BY TECHNOLOGY REQUIREMENTS Tihon Rakićević PITANJE RAŠČITAVANJA JEDNOG MESTA U ŽITIJU SVETOG SIMEONA OD SVETOG SAVE QUESTION OF INTERPRETATION OF A PART OF THE TEXT IN THE LIFE OF SAINT SIMEON WRITTEN BY SAINT SAVA Đorđe Đurić JEDAN MODEL KREIRANJA ISTORIJSKE SVESTI: RUSKA AKADEMIJA I VARJAŠKO PITANJE A FORM OF CREATING HISTORICAL CONSCIOUSNESS: THE RUSSIAN ACADEMY AND VARANGIAN QUESTION Marija Karanikić Mirić OBJEKTIVIZOVANJE MORALNE ŠTETE OBJECTIVIZATION OF MORAL DAMAGE Ljubinka Kovačević PERSONALNO PODRUČJE PRIMENE RADNOG ZAKONODAVSTVA (NE)POUZDANOST KRITERIJUMA ZA KVALIFIKACIJU SUBJEKATA RADNOPRAVNE ZAŠTITE PERSONAL SCOPE OF LABOUR LEGISLATION – (UN)RELIABILITY – OF THE CRITERIA FOR QUALIFICATION OF SUBJECTS OF LABOUR LAW PROTECTION Bojan Pajtić FIDUCIJARNO OBEZBEĐENJE POTRAŽIVANJA U SRPSKOM PRAVU SECURING OF CLAIMS BY MEANS OF FIDUCIARY AGREEMENTS IN THE SERBIAN LAW Milorad Đurić GLOBALIZACIJSKI IZAZOV DEMOKRATIJI GLOBALIZATION CHALLENGE TO DEMOCRACY Nataša Stanojević i Slobodan Kotlica EFFECTS OF FOREIGN DIRECT INVESTMENT ON THE RESTRUCTURING OF THE SEE ECONOMIES UTICAJ STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA NA RESTRUKTURISANJE PRIVREDA JUGOISTOČNE EVROPE Isidora Ljumović and Krsto Jakšić DOSTUPNOST FINANSIJSKIH RESURSA PREDUZEĆIMA NA SEVERU KOSOVA ACCESS TO FINANCE FOR SMALL AND MEDIUM-SIZED ENTERPRISES IN NORTH KOSOVO Dragan Dokić DEJSTVO INVESTICIJA NA BUDŽETSKE PRIHODE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE: PRIMER RURALNIH OPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE I REPUBLIKE HRVATSKE EFFECTS OF INVESTMENTS ON LOCAL GOVERNMENT BUDGET REVENUES: A CASE OF RURAL MUNICIPALITIES IN SERBIA AND CROATIA Dušica Đukić ENGLESKI KAO JEZIK STRUKE U SREDNJIM STRUČNIM ŠKOLAMA U SRBIJI OD 1996. DO 2013. ENGLISH FOR SPECIAL PURPOSES IN SERBIAN VOCATIONAL HIGH SCHOOLS GODINE FROM 1996 TO 2013 Zoran S. Nikolić STAVOVI STANOVNIKA VOJVODINE O NAČINIMA ZAPOŠLJAVANJA I OSNOVNIM VREDNOSTIMA U DRUŠTVU ATTITUDES OF CITIZENS OF VOJVODINA TO EMPLOYMENT PRACTICIES AND BASIC VALUES IN THE SOCIETY Marija M. Cvijetić OSOBE S OMETENOŠĆU I ZAPOŠLJAVANJE, INTIMNE VEZE, BRAK I RODITELJSTVO PEOPLE WITH DISABILITIES AND EMPLOYMENT, INTIMATE RELATIONSHIPS, MARRIAGE AND PARENTHOOD Jasmina Petrović NAKON ČETVRT STOLEĆA TRANZICIJE (Uroš Šuvaković, Tranzicija: prilog sociološkom proučavanju društvenih promena) Dalibor Kličković PISMA IZ JAPANA: SVEDOČANSTVO O SUSRETANJU VREMENÂ, KONTINENATA I SUDBINÂ (Branko Vukelić, Pisma iz Japana) Mek povez, 24 cm

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, kao nova. Izdavač: Manastir Hilandar - Sveta Gora, 1999. god. Tvrd povez, zlatotisk, 17 cm. 75 str. Edicija Svečarska žitija

Антологија чуда – од Светог Саве до Патријарха Пајсија Издаје: „Издавачки фонд“ Архиепископије београдско-карловачке Београд ЛЕПОТЕ ЧУДЕСА СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА И данас је потребно подсетити се и надахнути се предивним причама о чудима које су чинили српски светитељи у древна времена, од Светога Саве и Светога Симеона Мироточивог до Светога цара Уроша. Све је то записано у старим српским свештеним књигама и сачувано до данашњих дана. Стара српска житија, данас недовољно читана и позната, ризница су тих чудеса. представљена у антологијском избору Драгише Бојовића, професора универзитета у Нишу и Косовској Митровици и управника Центра за црквене студије, она нас чине, као и њихове сведоке некада, удивљеним и радосним. Она нас, истовремено, подсећају да су таква чуда могућа и данас и да се догађају захваљујући благодати која долази од Господа, Који се прославља у Светима својим … Наслов: Дивити се треба ваистину дивноме Богу: антологија чуда, од светог Саве до патријарха Пајсија Издавач: Издавачка фондација СПЦ Страна: 117 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 14x21 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-86-84799-63-2

Опис ЛЕПОТЕ ЧУДЕСА СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА И данас је потребно подсетити се и надахнути се предивним причама о чудима које су чинили српски светитељи у древна времена, од Светога Саве и Светога Симеона Мироточивог до Светога цара Уроша. Све је то записано у старим српским свештеним књигама и сачувано до данашњих дана. Стара српска житија, данас недовољно читана и позната, ризница су тих чудеса. представљена у антологијском избору Драгише Бојовића, професора универзитета у Нишу и Косовској Митровици и управника Центра за црквене студије, она нас чине, као и њихове сведоке некада, удивљеним и радосним. Она нас, истовремено, подсећају да су таква чуда могућа и данас и да се догађају захваљујући благодати која долази од Господа, Који се прославља у Светима својим …

Manastir Studenica je jedan od najvećih i najbogatijih manastira Srpske pravoslavne crkve. Nalazi se 57 km od Kraljeva, a osnovao ga je Stefan Nemanja 1190. godine. Utvrđeni zidovi manastira okružuju četiri crkve: Bogorodičnu crkvu i Kraljevu crkvu (crkvu svetih Joakima i Ane), obe izgrađene od mermera, crkvu Nikoljaču (crkvu svetog Nikole) i još jednu crkvu, očuvanu u temeljima. Manastir je poznat po svojoj kolekciji fresaka iz 13. i 14. veka. Pripada Eparhiji žičkoj Srpske pravoslavne crkve i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od izuzetnog značaja. UNESKO je 1986. godine uvrstio Studenicu u listu Svetske baštine. Manastir Studenica je podignut krajem 12. veka u pustom predelu „koji beše lovište zverova”.[1] Posvećen je Uspenju presvete Bogorodice. Prva faza radova je završena u proleće 1196. godine, kada je Stefan Nemanja prepustio presto svom sinu Stefanu Prvovenčanom i povukao se u svoju zadužbinu. Kad je kasnije otišao u manastir Hilandar, Stefan Prvovenčani se brinuo o Studenici. Tamo je Nemanja primio monaški postrig i ime Simeon. Sveti Simeon je umro u Hilandaru 1199. Nemanjin treći sin Sava Nemanjić je, nakon što je pomirio svoju braću Stefana i Vukana, preneo mošti Svetog Simeona u Studenicu gde su i dan danas. Pod Savinim starateljstvom, Studenica je postala politički, kulturni i duhovni centar srednjovekovne Srbije. Uz ostala svoja dela, Sava je napisao Studenički tipik, u kom je zadao ustrojenje monaškog života u manastiru Studenica. U Žitiju Sv. Simeona Nemanje, opisao je život svog oca Nemanje (Sv. Simeona) ostaviviši izvore o duhovnom i monaškom životu u njegovom vremenu. Studenica je uživala pažnju i drugih članova dinastije Nemanjića. Kralj Radoslav je 1245. dodao crkvi pripratu, a kralj Milutin je sagradio malu crkvu posvećenu svetim Joakimu i Ani. Od pada poslednje srpske srednjovekovne države 1459, Turci su često napadali manastir. Prva značajna restauracija je izvršena 1569, kada su freske Bogorodičine crkve ponovo naslikane. Početkom 17. veka, požar i zemljotres su oštetili manastir, a istorijski dokumenti i značajni delovi umetničke baštine su uništeni i izgubljeni zauvek. U okolini se nalaze Gornja Savina isposnica i Donja Savina isposnica. U manastiru se nalazi plaštanica Antonija Iraklijskog iz 14. veka. Uz južni portal Bogorodične crkve u Studenici nalazi se najstariji srpski časovnik, u pitanju je sunčanik kod koga senka umesto na brojke pada na slova. Manastir je 1930-tih bio siromašan i zapušten. Julijan Knežević je bio iguman manastira od (1961—2001). Bogorodičina crkva je jednobrodna crkva s kupolom. Na njenom istočnom kraju je trostrana apsida, a na zapadnom je kralj Radoslav dozidao veliku pripratu. Na severnoj i južnoj strani su predvorja. Fasade su izgrađene od blokova belog mermera. Iznutra je crkva obložena tufom. Spolja gledano, u crkvi se skladno mešaju romanički i vizantijski stil. Mešavina ta dva stila će na kraju proizvesti poseban stil arhitekture poznat kao raška škola. Severozapadno od Bogorodičine crkve je crkva svetog Joakima i Ane, poznata i kao Kraljeva crkva po svom ktitoru kralju Milutinu. Crkva je sagrađena 1314, u obliku sažetog krsta s oktogonalnom kupolom. Izgrađena je od kamena i tufa, a fasade su obložene gipsom. Kompleks manastira obuhvata i crkvu Nikoljaču, jednobrodnu crkvicu bez kupole, iznutra oslikana u 12. ili početkom 13. veka. Između crkve Nikoljače i Kraljeve crkve nalaze se temelji crkve posvećene svetom Jovanu Krstitelju. Zapadno od Bogoridičine crkve je trpezarija, sagrađena od kamena za vreme arhiepiskopa Save. Na zapadnoj strani kompleksa je zvonik podignut u 13. veku. Nekada je u njemu bila kapela, a sada se mogu videti samo fragmenti fresaka. Ostaci fresaka, koji prikazuju rodoslovno stablo Nemanjića, mogu se takođe naći na spoljašnjem delu priprate. Severno od trpezarije su konaci iz 18. veka. Danas se u njima nalazi muzej, u kome su izložene brojne dragocenosti iz riznice Studenice, iako je ona znatno osiromašena čestim ratovima i pljačkama. Arheološkim istraživanjima 2012. godine otkrivene su ostaci još dve crkve iz 13. veka, a deo objavljenih nalaza otkriven je ranije.

100 СВЕТИТЕЉА, Скице светачких житија - област православне духовне културе, Актуелизација средњовековних књижевних штива која су ушла у саме основе мисли културног менталитета и идеала српског средњовековља. Ново издање ”Ликови светитеља” академика Димитрија Богдановића појављује се после дуге паузе али у право време, јер се већ дуго осећа потреба за оваквом врстом теолошке литературе. Ове скице светачких житија, писане су лако и популарно да би што више допринеле свеукупном подизању нивоа верске и националне културне просвећености, већ дуго и верски и национално запуштеног српског народа. У складном преплитању нарације, исказане парафразом старих књижевних текстова, и стручног размишљања кроз који се хагиографски садржај зналачки представља духу нашег времена, овај преглед светачких житија инспирише и покреће интересовање наше епохе за ову област православне духовне културе. Богдановићеви ”Ликови светитеља” представљају зато, један од оригиналних осмишљених путева поновне актуализације средњевековних књижевних штива која су ушла у саме основе мисли културног менталитета и идеала српског средњовековља. Милорад Лазић САДРЖАЈ Предговор, 5 Свети Василије Велики, 9 Преподобни Серафим Саровски, 11 Свети Јован Крститељ, 13 Свети Филип, митрополит Московски, 15 Свети Григорије Ниски, 17 Преподобни Антоније Велики, 19 Свети Максим Исповедник, 21 Свети Григорије Богослов, 23 Свети Јерем Сирин, 25 Преподобни Никита Печерски, 27 Свети Јаков, архиепископ српски, 29 Свети Партеније Лампсакијски, 31 Преподобна Мастридија, 33 Свети Сава други, архиепископ српски, 35 Свештеномученик Харалампије, 37 Свети мученик Ђорђе Кратовац, 39 Свети Симеон Мироточиви, 41 Свети Лав Велики, 43 Блажени Николај Јуродиви, 45 Преподобна мученица Евдокија, 47 Свети јаков Посник, 49 Преподобни Герасим, 51 Свети Григорије Велики, 53 Свети Симеон Нови Богослов, 55 Преподобни Бенедикт Нурсијски, 57 Свети мученик Никандар, 59 Алексије човек Божији, 61 Свештеномученик Иринеј Сирмијски, 63 Свети Јован Лествичник, 65 Преподобна Марија Египћанка, 67 Преподобни Марко Трачески, 69 Свети мученик Калиопије, 71 Света мученица Томаида, 73 Свети Мартин Исповедник, 75 Свети мученик Ардалион Глумац, 77 Свети мученик Сава Гот, 79 Свети Трифун, патријарх цариградски, 81 Преподобни монах Виталије, 83 Свети великомученик Георгије, 85 Свети јеванђелист Марко, 87 Преподобномученик Акакије Папучар, 89 Свети Михаил - Борис, кнез бугарски, 91 Свети Сава српски, 93 Преподобна Исидора, 95 Свети Кирил и Методије, 97 Преподобни Пахомије Велики, 99 Преподобни Стефан Пиперски, 101 Свети Јован Владимир, 103 Свети Јустин Мученик, 105 Свети петар Коришки, 107 Преподобни Кирил Белозерски, 109 Света Ана, 111 Свети Јефрем, патријарх српски, 113 Преподобни Дула, 115 Свети Великомученик кнез Лазар, 117 Свети Апостоли Петар и Павле, 119 Свети Андреј Критски, 121 Преподобномученик Кипријан Нови, 123 Преподобни Сисоје Велики, 125 Преподобни Памво, 127 Свети Стефан Лазаревић, 129 Свети Пантелејмон, 131 Преподобна мајка Ангелина, 133 Праведни Никодим, 135 Свештеномученик Александар Комански, 137 Свети Јован Рилски, 139 Свети мученик Андријан и Наталија, 141 Преподобни Мојсеј Мурин, 143 Преподобна Теодора, 145 Свети Јован Златоусти, 147 Свештеномученик Кипријан Картагински, 149 Преподобни мученик Зосим, 151 Сабор преподобних отаца кијевопечерских, 153 Света мученица Раиса, 155 Преподобни Симон (краљ Стефан Првовенчани), 157 Свети Јован Богослов, 159 Блажени Јероним, 161 Преподобни Павле Прости, 163 Преподобни Евдоким Вартопедски, 165 Света мученица Пелагија, 167 Свети Петар Цетињски, 169 Свети новомученик Игњатије Бугарин, 171 Свети апостол Јаков, 173 Свети великомученик Димитрије, 175 Свети Арсеније српски, 177 Свети великомученик Стефан Дечански, 179 Свети мученик Дасије, 181 Свети Климент Охридски, 183 Свети Алимпије Столпник, 185 Свети новомученик Христо Албанац, 187 Света великомученица Варвара, 189 Свети Никола, 191 Свештеномученик Гаврило Нови, патријарх српски, 193 Преподобни Пард Отшелник, 195 Свети мученик Бонифатије, 197 Свештеномученик Игњатије Богоносац, 199 Свети Наум Охридски, 201 Свети првомученик Стефан, 203 Света Меланија Старија, 205 Мученик Зотик Сиропитатељ, 207 Поговор, 209 Наслов: Ликови светитеља Издавач: Романов Страна: 214 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 14.5x20 cm Година издања: 2008 ИСБН: 978-86-84753-31-3