Text Oglasa Prodavac prihvata svu odgovrnost za ovaj predmet oglasavanja. IN predmet broj: 71950 Border Colli Odgajivačnica Border Collia „DOMINANT TEAM FCI 7090“ ima u ponudi 4 ženska šteneta. Otac legla je Sampion Amerike testiran na 211 genetskih testova i ima uredne slike laktova, kukova i ramena, a majka je testirana na 9 genetskih bolesti i ima uredne snimke laktova, kukova i ramena. Majka vuče poreklo iz najbolje svetske Nahrof odgajivačnice. Budući štenci ne mogu da obole od ni jedne bolesti na koje su roditelji testirani. Štenci su 3 puta čišcćeni od parazita i vakcinisani. Za više informacija pozvati na Telefon: +381643395568 Facebook: Aleksandar Arbutina Sivac, Srbija

Detalji predmeta Stanje Polovno Žanr Rock Poreklo Domaći izvođač Godina izdanja 1989 Stanje kao na slikama. Bez kutije i omota! Naslovna slika sa interneta! Vlada* i Gile* – Rokenrol Za Decu Vlada Divljan - Rokenrol Za Decu album cover More images Label: PGP RTB – 550167 Format: Cassette, Album Country: Yugoslavia Released: 1989 Genre: Rock, Children's Style: Pop Rock, Classic Rock A1 Rokenrol Za Decu Lyrics By – Vladimir Divljan* Music By – Srđan Gojković 1:17 A2 Ivin Voz Lyrics By – Dragan Lukić Music By – Aleksandar Korać 1:36 A3 Cica Iz Grivca Lyrics By – Dobrica Erić Music By – Zoran Rambosek 2:00 A4 Baba Roga Music By – Z. Rambosek* 2:28 A5 Miš Je Dobio Grip Music By – A. Korać* 2:05 A6 Išli Smo U Afriku Music By – M. Subota* 3:28 B1 Vuče, Vuče, Bubo Lenja Music By – R. Graić* 3:35 B2 Juca I Kuca Music By – A. Korać* 2:02 B3 Vuk I Ovca Music By – Z. Rambosek* 2:04 B4 Telefonijada Music By – M. Subota* 2:56 B5 Jednog Zelenog Dana Music By – S. Barić* 4:04 Pogledajte sve moje aukcije: https://www.limundo.com/Clan/BJB skladiste: K9

Poznata je drevna kletva, koja se pripisuje Kinezima: "Želim ti da živiš u vreme promena!" Reklo bi se da je ona sada izgubila smisao, jer se u naše vreme promene odigravaju svuda i svima. Aleksandar Genis suptilno i pažljivo nastoji da te promene zabeleži u svojoj novoj knjizi... Podnaslov knjige je direktno upućivanje na Knjigu promena, stari kineski tekst za proricanje, sačinjen od heksagrama. Tako i Genis pred čitaocem ređa svoje heksagrame: šta je bilo, šta je sada i šta će biti.... On govori o promenama koje se odigravaju kako u američkom, tako i u ruskom svetu. U nečemu su te promene slične, u nečemu različite. Jer su i ti svetovi vrlo različiti. I to je naročito zanimljivo. Genis razmišlja, ironičan je, gleda na događaje kao posmatrač bogatog životnog iskustva. Ali, kako je jednom rekao Milorad Pavić, "Genis vidi Rusiju iz Amerike a Ameriku iz Rusije – kroz Kinu." Iznenađujuće je, kaže Genis, to što "dok posmatram dolazak budućnosti, ne prestajem da se čudim ulozi koju u svim promenama igra prošlost. Progres je vuče za sobom, oživljava arhaičnost i čini je modernom". - Natalija Kolesnikova, časopis Čitamo zajedno, decembar 2020. Blaga samoironija je Genisov lični autorski stil. Ona je prisutna i u ovoj knjizi. Čini mi se da je taj stil upravo ono što je potrebno savremenom mladom čitaocu. Dala sam učenicima desetog razreda da posle diktata analiziraju odlomke iz ove knjige i – "upalilo" je, bilo je savršeno! Želite li da podstaknete tinejdžera da čita? Poturite mu Kožu vremena… - Anonimna čitateljka, 2020. Od vremena kad me je Geopoetika upoznala sa srpskim čitaocima, ne prestajem da se radujem svakom susretu s njima. U čitavom svetu, uključujući domovinu mog jezika, nisam imao prilike da odgovaram na tako složena pitanja, da primam tako suptilne komplimente i budem u tako srdačnom i zahtevnom društvu. Zahvaljujući vama, prijatelji, dobro sam zapamtio dve srpske reči: "hvala" i "živeli"! - Aleksandar Genis, Njujork, avgust 2021.

Poznata je drevna kletva, koja se pripisuje Kinezima: „Želim ti da živiš u vreme promena!" Reklo bi se da je ona sada izgubila smisao, jer se u naše vreme promene odigravaju svuda i svima. Aleksandar Genis suptilno i pažljivo nastoji da te promene zabeleži u svojoj novoj knjizi... Podnaslov knjige je direktno upućivanje na Knjigu promena, stari kineski tekst za proricanje, sačinjen od heksagrama. Tako i Genis pred čitaocem ređa svoje heksagrame: šta je bilo, šta je sada i šta će biti.... On govori o promenama koje se odigravaju kako u američkom, tako i u ruskom svetu. U nečemu su te promene slične, u nečemu različite. Jer su i ti svetovi vrlo različiti. I to je naročito zanimljivo. Genis razmišlja, ironičan je, gleda na događaje kao posmatrač bogatog životnog iskustva. Ali, kako je jednom rekao Milorad Pavić, „Genis vidi Rusiju iz Amerike a Ameriku iz Rusije – kroz Kinu." Iznenađujuće je, kaže Genis, to što "dok posmatram dolazak budućnosti, ne prestajem da se čudim ulozi koju u svim promenama igra prošlost. Progres je vuče za sobom, oživljava arhaičnost i čini je modernom". Natalija Kolesnikova, časopis Čitamo zajedno, decembar 2020. Blaga samoironija je Genisov lični autorski stil. Ona je prisutna i u ovoj knjizi. Čini mi se da je taj stil upravo ono što je potrebno savremenom mladom čitaocu. Dala sam učenicima desetog razreda da posle diktata analiziraju odlomke iz ove knjige i – „upalilo" je, bilo je savršeno! Želite li da podstaknete tinejdžera da čita? Poturite mu Kožu vremena… Anonimna čitateljka, 2020. Od vremena kad me je Geopoetika upoznala sa srpskim čitaocima, ne prestajem da se radujem svakom susretu s njima. U čitavom svetu, uključujući domovinu mog jezika, nisam imao prilike da odgovaram na tako složena pitanja, da primam tako suptilne komplimente i budem u tako srdačnom i zahtevnom društvu. Zahvaljujući vama, prijatelji, dobro sam zapamtio dve srpske reči: „hvala" i „živeli"! Aleksandar Genis, Njujork, avgust 2021.

Digitalni svet je brz i praktičan. Ipak priznajte da ste imali lepše fotografije, i da ste uživali kada ste fotografisali sa starim dobrim filmovima. Ako vas vuče nostalgija za starim uspomenama, mi smo tu zbog vas. Tri TOP USLUGE u našoj laboratoriji su: Digitalizacija crno belih foto negativa Digitalizacija color negativa Digitalizacija dijapozitiva. Cena digitalizacije iznosi samo 40 dinara po 1 snimku. Digitalizovani snimci se konvertuju u pozitiv_slike. jpg formata i arhiviraju na vaš USB fleš. Sa digitalizovanih snimaka mogu se po želji izraditi fotografije na kvalitetnom foto papiru po ceni od 30 dinara 10×15 cm, a ostali formati po cenovniku. Sigurnost i kvalitet: U našoj laboratoriji do pojave digitalne ere, razvili smo ručno i mašinski hiljade filmova i mi znamo kako pažljivo da rukujemo sa vašim uspomenama i napravimo najbolji balans između analognih i digitalnih tehnologija. Ako nas do sada niste upoznali, vreme je da nas posetite. Radno vreme od 10 do 13 i od 16 do 20 časova. ALEX PHOTO i VIDEO PRODUKCIJA, Milentija Popovića 32v – Novi Beograd ( Do nas se lako dolazi kolima ili gradskim prevozom – skica lokacije u prilogu oglasa) Kontakt: Aleksandar Vladić, mob. 060-6621 702 011-712 2634 Pogledajte sve naše oglase, možda pronađete uslugu koja Vam je upravo potrebna !

Digitalni svet je brz i praktičan. Ipak priznajte da ste imali lepše fotografije, i da ste uživali kada ste fotografisali sa starim dobrim filmovima. Ako vas vuče nostalgija za starim uspomenama, mi smo tu zbog vas. Tri TOP USLUGE u našoj laboratoriji su: Digitalizacija crno belih foto negativa Digitalizacija color negativa Digitalizacija dijapozitiva. Cena digitalizacije iznosi samo 40 dinara po 1 snimku. Digitalizovani snimci se konvertuju u pozitiv_slike. jpg formata i arhiviraju na vaš USB fleš. Sa digitalizovanih snimaka mogu se po želji izraditi fotografije na kvalitetnom foto papiru po ceni od 30 dinara 10x15 cm, a ostali formati po cenovniku. Sigurnost i kvalitet: U našoj laboratoriji do pojave digitalne ere, razvili smo ručno i mašinski hiljade filmova i mi znamo kako pažljivo da rukujemo sa vašim uspomenama i napravimo najbolji balans između analognih i digitalnih tehnologija. Ako nas do sada niste upoznali, vreme je da nas posetite. Radno vreme od 10 do 13 i od 16 do 20 časova. ALEX PHOTO i VIDEO PRODUKCIJA, Milentija Popovića 32v - Novi Beograd ( Do nas se lako dolazi kolima ili gradskim prevozom - skica lokacije u prilogu ostalih oglasa) Kontakt: Aleksandar Vladić, mob. 060-6621 702 011-712 2634 Pogledajte sve naše oglase, možda pronađete uslugu koja Vam je upravo potrebna !

Detalji predmeta Stanje Polovno Sem tačkastih bledih flekica na prvih i poslednjih 6 listova knjiga je odlično očuvana. Oseca se malo na podrum, zbog stajanja u istom. Izabrana dela Fjodora Mihajloviča Dostojevskog Rad 1986 Proročki roman o revolucionarnom fanatizmuTi zli dusi što su izišli iz bolesnika i ušli u svinje, to su sve gnojne rane, sav trulež, sva nečistoća, svi zli dusi i svi đavolčići koji su se namnožili u našem velikom i dragom bolesniku, u našoj Rusiji, vekovima, vekovima!... Ali velika misao i velika volja blagosloviće je sa nebesa, kao i onog bezumnika opsednutog zlim duhom, i izići će svi ti zli dusi, sva nečistoća, sva gadost koja se na površini zagnojila… i sami će moliti da uđu u svinje. Objavljen pet godina posle Zločina i kazne i devet pre Braće Karamazova, roman Zli dusi je inspirisan stvarnim događajem političkog ubistva koje je zapanjilo Rusiju 1869. godine. Dostojevski je zamislio da to bude roman-pamflet u kojem će izneti sve o pošasti materijalističke ideologije koja je počela da hara njegovom zemljom. Proročka kritika svih ideologija, ova priča o mladim revolucionarima koji žele da svrgnu postojeći režim pokazuje kako fanatična opsednutost idejom vodi tragičnom ishodu, kako za pojedinca tako i za mnoštvo. „Zli dusi su roman našeg vremena.“ – Publisher „Ni Dikens, tobožnji učitelj Dostojevskog, ne bi mogao bolje.“ – Džojs Kerol Outs „Najveći politički roman svih vremena.“ – Orhan Pamuk Fjodor Mihajlovič Dostojevski (rus. Фёдор Михайлович Достоевский; rođen 11. novembra, odnosno 30. oktobra po starom kalendaru, 1821. godine u Moskvi, preminuo 9. februara, odnosno 28. januara po starom kalendaru, 1881. godine u Sankt Peterburgu) bio je ruski pisac i jedan od najvećih pisaca svih vremena.[1] Završio je vojnu školu. U dvadesetosmoj godini zbog učešća u revolucionarnoj organizaciji bio je osuđen na smrt. Nakon pomilovanja proveo je četiri godine na prisilnom radu u Sibiru. On je jedan od najuticajnijih pisaca ruske književnosti. Prema širini i značaju uticaja, posebno u modernizmu, on je bio svetski pisac u rangu Šekspira i Servantesa. Realizam Dostojevskog predstavlja svojevrsni prelaz prema modernizmu, jer njegovo stvaranje upravo u epohi modernizma postaje nekom vrstom uzora načina pisanja. Sa aspekta književne tehnike njegovi su romani još uvek bliski realizmu zbog obuhvata celine, načina karakterizacije i dominirajuće naracije, dok dramatični dijalozi, filozofske rasprave i polifonija čine od njega preteču modernizma. Utemeljitelj je psihološkog romana.[1] Po mnogima je i preteča egzistencijalizma. Fjodor je bio drugi od sedmoro dece Mihaila i Marije Dostojevski, koji su bili potomci beloruskih imigranata. Porodica Dostojevski vuče poreklo od beloruskih unijatskih (grkokatoličkih) plemića koji su se kasnije vratili u okvire pravoslavlja. Ubrzo pošto je majka umrla od tuberkoloze 1837. godine, on i brat Mihail su poslati u Vojnu akademiju u Sankt Peterburgu. Godine 1839. umro mu je i otac, penzionisani vojni hirurg i nasilni alkoholičar, koji je služio kao lekar u bolnici za siromašne „Marinski“ u Moskvi. Pretpostavlja se da su Mihaila ubili njegovi kmetovi, za koje je poznato da su u više navrata bili ogorčeni Mihailovim ponašanjem u pijanom stanju. Fjodoru nije previše dobro išlo u Vojnoj akademiji u Sankt Peterburgu, pošto je bio loš iz matematike koju je prezirao. Umesto toga se posvetio književnosti. Tada je visoko cenio Onore de Balzaka, te je 1843. godine čak preveo jedno od njegovih najvećih dela, „Evgenija Grande“, na ruski jezik. Dostojevski je počeo da piše svoju dela otprilike u ovo vreme i 1846. godine se pojavio njegov prvi roman u formi epistolarne proze, „Bedni ljudi“, koji je dobio odlične kritike, a jedan kritičar (Visarion Belinski) je dao čuvenu karakterizaciju: „Rođen je novi Gogolj!“. Progon u Sibir i književno stvaralaštvo Ubrzo nakon objavljivanja pripovetke „Bele noći”[2] u rano jutro 23. aprila 1849. godine, Dostojevski je uhapšen i proveo je osam meseci u pritvoru u Petropavlovskoj tvrđavi.[3] Na dan 16. novembra iste godine je osuđen na smrt zbog delanja protiv vlasti u sklopu intelektualnog kruga, tzv. Kruga Petraševskog. Presuda je glasila: „Inženjerski poručnik F. M. Dostojevski, star 28 godina, zbog učešća u zločinačkim planovima i pokušaja širenja brošura i proklamacija štampanih u tajnoj štampariji — osuđuje se na smrt streljanjem“.[4] Smrtana kazna je 19. novembra preinačena na zaključak vojnog suda na osam godina teškog rada. Tokom ovog perioda povećao se broj epileptičnih napada za koje je imao genetsku predispoziciju. Godine 1854. je pušten iz zatvora da bi služio u Sibirskom regimentu.[5] Dostojevski je proveo narednih pet godina kao poručnik u sedmom bataljonu, koji je bio stacioniran u tvrđavi u Semipalatinsku, u današnjem Kazahstanu. Ovaj period se smatra za prekretnicu u njegovom životu. Dostojevski je napustio ranije političke stavove i vratio se tradicionalnim ruskim vrednostima. Postao je ubeđeni hrišćanin i veliki protivnik filozofije nihilizma. U to vreme je upoznao i Marju Dmitrijevnu Isajevu, udovicu prijatelja iz Sibira, kojom se potom oženio.[6] Godine 1860. se vratio u Sankt Peterburg, gde započinje nekoliko neuspešnih književnih časopisa sa svojim bratom Mihailom. Dostojevski biva izuzetno potresen smrću supruge 1864. godine, a odmah zatim i smrću svoga brata. Bio je u lošoj finansijskoj situaciji, a morao je da izdržava i udovicu i decu svoga brata. U to vreme je potonuo u depresiju, kockajući se, često gubeći i zadužujući se. Fjodor Dostojevski 1876. Dostojevski je imao problem sa kockom. Tako je i jedno od njegovih najpoznatijih dela, „Zločin i kazna“ napisano u rekordno kratkom roku i brzo objavljeno da bi uspeo da isplati kockarske dugove, a pošto ih je otplatio ponovo je ostao gotovo bez novca. Roman mu je doneo slavu, ali ga nije spasao bede.[7] Izdavač Stelovski ga ucenjuje, nudi tri hiljade rubalja za pravo da izdaje njegova dela, ali uz obavezu da napiše još jedan roman. Nemajući izbora, Dostojevski je pristao.[7] U isto vreme je napisao i knjigu „Kockar“ da bi zadovoljio ugovor sa svojim izdavačem. Dostojevski je u ovo vreme putovao po zapadnoj Evropi. Tamo je prvo pokušao da obnovi ljubavnu vezu sa Apolinarijom Suslovom, mladom studentkinjom, ali je ona odbila da se uda za njega. Još jednom mu je slomljeno srce, ali je uskoro upoznao Anu Grigorjevnu, dvadesetogodišnju devojku koja je radila kao stenografkinja, kojom se oženio 1867. godine. U tom periodu je napisao svoja najveća dela. Od 1873. do 1881. godine izdaje, ovaj put uspešan, mesečni književni časopis sa kratkim pričama, karikaturama i člancima o aktuelnim dešavanjima — Piščev dnevnik. Piščev dnevnik se izdavao u novinama kneza Meščerskog „Graždanin“, gde je Dostojevski bio urednik. Časopis je doživeo ogroman uspeh. Za vreme srpsko-turskog rata 1876—1877. više puta je pisao o Srbiji i Crnoj Gori, Černjajevu i dobrovoljcima.[7] Tih godina počinje rad na romanu Braća Karamazovi. Dostojevski je 1877. godine održao počasni govor na sahrani pesnika Nekrasova, koji je tada pobudio mnoge kontroverze, a godine 1880. održao je poznati Puškinov govor na otvaranju spomenika Puškinu u Moskvi. Pred kraj života je živeo u gradu Staraja Rusa u Novgorodskoj oblasti, nedaleko od Sankt Peterburga. Preminuo je 9. februara po novom, odnosno 28. januara po starom, kalendaru, 1881. godine u Sankt Peterburgu od posledica krvarenja uzrokovanog epileptičnim napadom. Posle dva dana, njegovo telo je ispratila na groblje bezbrojna gomila naroda, monaštva i sveštenstva. Sahranjen je na groblju „Tihvin“ pri manastiru Aleksandar Nevski, u Sankt Peterburgu, u Rusiji. Procenjuje se da je 40.000 ljudi prisustvovalo njegovoj sahrani, mahom omladina i studenti, a sam se pogreb pretvorio u demonstracije protiv carizma - uprkos piščevom nedvosmislenom stavu prema celom tom pitanju. Takva počast odavana je jedino telima preminulih ruskih careva. Na njegovom nadgrobnom spomeniku piše: „Zaista, zaista vam kažem, ako zrno pšenično, padnuvši na zemlju, ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, mnogo roda rodi.“ (Jevanđelje po Jovanu XII,24), što je i epigraf njegovog poslednjeg romana, „Braća Karamazovi“...