Podvizi družine `Pet petlića` / Aleksandar Vučić Kolaži i objašnjenja Dušana Matića Na predlistu potpis autora, Aleksandra Vuča Beograd 1959. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 67 strana. Napomena: oštećenje na ivici rikne; knjiga je veoma dobro / odlično očuvana

Kontamo da samo potpis aleksandra vuca vredi nesto, posto ova knjizica skoro pa verna reprodukcija predratnog originala Podvizi druzine pet petlica nema hrbat (riknu). Videti slike. Kolazi i objasnjenja Dusan Matic

San i java hrabrog Koče : poema za decu / Aleksandar Vučo ; ilustrovao Dragan Savić Beograd : Dečja knjiga, 1957 (Zagreb : Tipografija) 55 str. : ilustr. ; 20 cm. ima pečat prethodnog vlasnika inače jako dobro očuvana kao na slikama RETKO U PONUDI!!! Autor - osoba Vučo, Aleksandar, 1897-1985 = Vučo, Aleksandar, 1897-1985 Naslov San i java hrabrog Koče : poema za decu / Aleksandar Vučo ; ilustrovao Dragan Savić Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1957 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dečja knjiga, 1957 (Zagreb : Tipografija) Fizički opis 55 str. : ilustr. ; 20 cm. Drugi autori - osoba Savić, Dragan Još pre priključivanja nadrealističkom pokretu, Aleksandar Vučo je aktivno pisao i objavljivao, te je tako 1923. godine sarađivao u časopisima „Putevi“ i „Svedočanstva“, 1926. je objavio poemu Krov na prozorom,1928. roman Koren vida, a 1929. objavljuje knjigu Ako se još jednom setim ili načelo. Godine 1930. bio je jedan od osnivača srpske grupe nadrealista i supotpisnik manifesta objavljenog u almanahu „Nemoguće“, koji je objavljen 1930. godine, kojeg je, zajedno s M. Ristićem i D. Matićem, i uređivao. U almanahu je izišao i njegov scenarij za nadrealistički film Ljuskari na prsima. Iste je godine s Dušanom Matićem napravio projekt za nadrealistički predmet Urnebesni kliker, koji je prema nacrtima ostvaren 1990. godine u sklopu retrospektivne izložbe Marka Ristića, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu Tom je prilikom, Vučo poklonio svoju kolekciju umetničkih dela beogradskom muzeju. Istražujući pojam kolektivnog autorstva, u suradnji sa D. Matićem nastaju i montaže Rognissol i Rekom kucujem zid, također 1930. godine. Još jedan njegov projekt, nazvan Ogledala nastao 1930. godine, a ostvaren je tek 2002. godine u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Razbijena ogledala zalepljena su, s malim razmacima između, na karton, a na njima su se reflektirali novinski isečci. Iz 1930. godine potiče i asemblaž Une atmosphère du printemps et de jeunesse, koji također dokazuje da je svoju književnu praksu Vučo proširio na multimedijalni izraz, karakterističan za nadrealizam. Sličnosti s objektom ogledala vidljive su u upotrebi kartona kao osnovnog materijala na koji onda Vučo lepi ostale materijale: drvo, ogledalo, novinske isečke. Kasnije, 1931. i 1932. godine, sarađivao je u časopisu „Nadrealizam danas i ovde“, a u „Politici“ je objavljivao priloge pod pseudonimom Askerland. Iste je godine, zajedno s L. Vučo i R. Živanovićem Noem, organizirao izložbu nadrealizma u Umetničkom paviljonu „Cvijete Zuzorić“ u Beogradu, a objavio je i poeme Nemenikuće – Ćirilo i Metodije. Izašla mu je i knjiga poezije Humor zaspalo. Godinu dana kasnije, sa D. Matićem napisao je knjigu za decu Podvizi družine „Pet petlića`, za koju je fotografisao svoje sinove Đorđa i Jovana. Zajedno s Matićem objavio je 1935. poemu Marija Rucara. Od 1936. do 1940. bio je urednik časopisa „Naša stvarnost“. S Matićem 1940. godine objavljuje roman Gluvo doba. Za vreme Drugoga svetskog rata neko je vreme proveo u zarobljeništvu, a nakon rata radio je kao direktor filmskog preduzeća Jugoslavija, te Zvezda filma i Avala filma. Objavio je poeme Titovi pioniri, Mastodonti, roman Raspust i mnoga druga dela. Aleksandar Vučo rođen je 1897. u Beogradu, gde je i umro 1985. godine. Dragan Savić pripada krugu važnijih ilustratora i karikaturista koji su obeležili drugu polovinu XX veka, ali je on svoje ideje i svoj stvaralački izraz realizovao na više polja, kroz raznoliko i bogato umetničko delovanje. Opus ovog umetnika, čiji je jedan deo Zavičajni muzej Petrovac na Mlavi dobio na poklon, po želji Savićeve supruge Darinke Uzelac, broji više od dve hiljade radova, koji se sagledavanjem motiva, izdvajaju u nekoliko celina: skice, ilustracije, karikature, pejzaži i mrtve prirode, portreti i aktovi, mitski prizori, kao i ličnih predmeta, rukopisa i fotografija. Raznolikosti umetničkog stvaralaštva prati i raznolikost umetničkih tehnika koje je koristio: od ulja akvarela, pastela, tempere, preko crteža rađenih tušem, laviranim tušem, kredom i ugljenom, kao i kombinovanjem različitih grafičkih tehnika. Formiranje Legata iz Savićeve zaostavštine je u toku, a selekcija radova za izložbu portreta glumaca predstavljala je samo polaznu tačku za dalje proučavanje i obradu njegovog stvaralaštva, prezentaciju i popularizaciju ovog svetski priznatog i nagrađivanog umetnika. Dragan Savić je rođen 06. maja 1923. godine u Petrovcu na Mlavi. Selidbom u Beograd školovanje nastavlja u Srednjoj tehničkoj školi, gde crta stripove i ilustracije za časopise: Dečije vreme, Vreme i Mikijevo carstvo. Po završetku studija na Akademiji primenjenih umetnosti 1947. aktivno počinje da se bavi karikaturom i ilustracijom, i postaje jedan od osnivača i saradnika u listu Ošišani jež. Godine 1953. prelazi u Borbu. Tokom rada za ovaj list objavljivao je i reportaže i putopise iz inostranstva, kao i karikature i ilustracije koje su se pojavljivale u listovima poput: Njujork Tajmsa, Afrik Aksiona, Čikago-san Tajmsa, Asahi šinbuna. Tokom 1961. godine Savić je boravio u Ažiru među borcima Fronta nacionalnog oslobođenja. Tada nastaje i mapa crteža pod nazivom Alžir, koja ima tematiku iz borbe alžirskog naroda za nezavisnost. Dobitnik je više međunarodnih kao i domaćih nagrada i priznanja, poput: Zlatne medalje na bijenalu humora u Tolentinu 1967, Prve nagrade na svetskom konkursu Karikatura u borbi za mir, u Njujorku 1960, prestižne nagrade Pjer 1980. i drugih. Udruženje novinara Srbije 1988. dodelilo mu je nagradu za životno delo. Savić je idejni tvorac nagrade Pjer, jugoslovenskog konkursa novinske karikature, koju su pokrenule Večernje novosti 1967. godine. Nemački izdavač Ojlenšpigel ferlag ga je 1968. uvrstio u antologiju evropske karikature 19. i 20. veka. Izlagao je u Veneciji, Berlinu, Štutgartu, Hanoveru itd. Bio je dopisni član Akademije nauka i umetnosti San Marko u Veneciji i Poncienc u Napulju. Autor je beogradskog simbola vrapca, nazvanog Dživdžan. Preminuo je 12. januara 2009. godine u Beogradu. Savićev primarni izraz i okosnica njegovog kompletnog rada svakako je crtež, koji u njegovom slučaju ne predstavlja samo predložak, već realizovano umetničko delo. Osobenost stila ovog umetnika upravo se i ogleda u crtežu koji je oslobođen suvišnih poteza i detalja, ponekad koloristički akcentovan, ponekad nalik realističnom krokiju, na kome naglašava ono što je bitno brzim likovnim promišljanjem i istančanim grafičkim osećajem. Specifičnim tretmanom linije umetnik definiše motive, usklađuje i rešava odnose i postiže istančanost i sugestivnost izraza. U svojoj jednostavnosti i sažetosti, ona u Savićevom stvaralaštvu upravo svedoči o snazi izražajnih mogućnosti, refleksiji i gestu, okosnica je svih likovnih elemenata crteža i ukazuje na autentičnost stvaralačkog rukopisa ovog umetnika. Magija Savićeve linije počiva u realizaciji jedne od najsloženijih funkcija crteža, a to je zapravo da se njenim jezikom i kroz najmanji potez, tačku ili crtu stvori oblik. Nastala u jednom dahu, nekada razigrana slobodnim potezima, a nekada samo naslućena, ona nam otkriva vrsnog crtača koji stvara intuitivno i koji ceni izazov koji crtež nameće, svestan da on kao intimistički zapis, bilo imaginacije ili kontemplacije, ujedno najviše i otkriva. tags: nadrealizam srpski nadrealisti družina pet petlića marko ristić dušan matić moni de buli almanah nemoguće andre breton avangarda srpska knjizevnost ... knjizevnost za decu decije knjige decje ...

Prvo izdanje, izuzetno retko u ponudi. Ilustracije Dragan Savić. Na predlistu posveta (v. sliku), inače odlično očuvano. Autor - osoba Vučo, Aleksandar, 1897-1985 = Vučo, Aleksandar, 1897-1985 Naslov San i java hrabrog Koče : poema za decu / Aleksandar Vučo ; ilustrovao Dragan Savić Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1957 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dečja knjiga, 1957 (Zagreb : Tipografija) Fizički opis 55 str. : ilustr. ; 20 cm. Drugi autori - osoba Savić, Dragan Još pre priključivanja nadrealističkom pokretu, Aleksandar Vučo je aktivno pisao i objavljivao, te je tako 1923. godine sarađivao u časopisima „Putevi“ i „Svedočanstva“, 1926. je objavio poemu Krov na prozorom,1928. roman Koren vida, a 1929. objavljuje knjigu Ako se još jednom setim ili načelo. Godine 1930. bio je jedan od osnivača srpske grupe nadrealista i supotpisnik manifesta objavljenog u almanahu „Nemoguće“, koji je objavljen 1930. godine, kojeg je, zajedno s M. Ristićem i D. Matićem, i uređivao. U almanahu je izišao i njegov scenarij za nadrealistički film Ljuskari na prsima. Iste je godine s Dušanom Matićem napravio projekt za nadrealistički predmet Urnebesni kliker, koji je prema nacrtima ostvaren 1990. godine u sklopu retrospektivne izložbe Marka Ristića, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu Tom je prilikom, Vučo poklonio svoju kolekciju umetničkih dela beogradskom muzeju. Istražujući pojam kolektivnog autorstva, u suradnji sa D. Matićem nastaju i montaže Rognissol i Rekom kucujem zid, također 1930. godine. Još jedan njegov projekt, nazvan Ogledala nastao 1930. godine, a ostvaren je tek 2002. godine u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Razbijena ogledala zalepljena su, s malim razmacima između, na karton, a na njima su se reflektirali novinski isečci. Iz 1930. godine potiče i asemblaž Une atmosphère du printemps et de jeunesse, koji također dokazuje da je svoju književnu praksu Vučo proširio na multimedijalni izraz, karakterističan za nadrealizam. Sličnosti s objektom ogledala vidljive su u upotrebi kartona kao osnovnog materijala na koji onda Vučo lepi ostale materijale: drvo, ogledalo, novinske isečke. Kasnije, 1931. i 1932. godine, sarađivao je u časopisu „Nadrealizam danas i ovde“, a u „Politici“ je objavljivao priloge pod pseudonimom Askerland. Iste je godine, zajedno s L. Vučo i R. Živanovićem Noem, organizirao izložbu nadrealizma u Umetničkom paviljonu „Cvijete Zuzorić“ u Beogradu, a objavio je i poeme Nemenikuće – Ćirilo i Metodije. Izašla mu je i knjiga poezije Humor zaspalo. Godinu dana kasnije, sa D. Matićem napisao je knjigu za decu Podvizi družine „Pet petlića`, za koju je fotografisao svoje sinove Đorđa i Jovana. Zajedno s Matićem objavio je 1935. poemu Marija Rucara. Od 1936. do 1940. bio je urednik časopisa „Naša stvarnost“. S Matićem 1940. godine objavljuje roman Gluvo doba. Za vreme Drugoga svetskog rata neko je vreme proveo u zarobljeništvu, a nakon rata radio je kao direktor filmskog preduzeća Jugoslavija, te Zvezda filma i Avala filma. Objavio je poeme Titovi pioniri, Mastodonti, roman Raspust i mnoga druga dela. Aleksandar Vučo rođen je 1897. u Beogradu, gde je i umro 1985. godine. Dragan Savić pripada krugu važnijih ilustratora i karikaturista koji su obeležili drugu polovinu XX veka, ali je on svoje ideje i svoj stvaralački izraz realizovao na više polja, kroz raznoliko i bogato umetničko delovanje. Opus ovog umetnika, čiji je jedan deo Zavičajni muzej Petrovac na Mlavi dobio na poklon, po želji Savićeve supruge Darinke Uzelac, broji više od dve hiljade radova, koji se sagledavanjem motiva, izdvajaju u nekoliko celina: skice, ilustracije, karikature, pejzaži i mrtve prirode, portreti i aktovi, mitski prizori, kao i ličnih predmeta, rukopisa i fotografija. Raznolikosti umetničkog stvaralaštva prati i raznolikost umetničkih tehnika koje je koristio: od ulja akvarela, pastela, tempere, preko crteža rađenih tušem, laviranim tušem, kredom i ugljenom, kao i kombinovanjem različitih grafičkih tehnika. Formiranje Legata iz Savićeve zaostavštine je u toku, a selekcija radova za izložbu portreta glumaca predstavljala je samo polaznu tačku za dalje proučavanje i obradu njegovog stvaralaštva, prezentaciju i popularizaciju ovog svetski priznatog i nagrađivanog umetnika. Dragan Savić je rođen 06. maja 1923. godine u Petrovcu na Mlavi. Selidbom u Beograd školovanje nastavlja u Srednjoj tehničkoj školi, gde crta stripove i ilustracije za časopise: Dečije vreme, Vreme i Mikijevo carstvo. Po završetku studija na Akademiji primenjenih umetnosti 1947. aktivno počinje da se bavi karikaturom i ilustracijom, i postaje jedan od osnivača i saradnika u listu Ošišani jež. Godine 1953. prelazi u Borbu. Tokom rada za ovaj list objavljivao je i reportaže i putopise iz inostranstva, kao i karikature i ilustracije koje su se pojavljivale u listovima poput: Njujork Tajmsa, Afrik Aksiona, Čikago-san Tajmsa, Asahi šinbuna. Tokom 1961. godine Savić je boravio u Ažiru među borcima Fronta nacionalnog oslobođenja. Tada nastaje i mapa crteža pod nazivom Alžir, koja ima tematiku iz borbe alžirskog naroda za nezavisnost. Dobitnik je više međunarodnih kao i domaćih nagrada i priznanja, poput: Zlatne medalje na bijenalu humora u Tolentinu 1967, Prve nagrade na svetskom konkursu Karikatura u borbi za mir, u Njujorku 1960, prestižne nagrade Pjer 1980. i drugih. Udruženje novinara Srbije 1988. dodelilo mu je nagradu za životno delo. Savić je idejni tvorac nagrade Pjer, jugoslovenskog konkursa novinske karikature, koju su pokrenule Večernje novosti 1967. godine. Nemački izdavač Ojlenšpigel ferlag ga je 1968. uvrstio u antologiju evropske karikature 19. i 20. veka. Izlagao je u Veneciji, Berlinu, Štutgartu, Hanoveru itd. Bio je dopisni član Akademije nauka i umetnosti San Marko u Veneciji i Poncienc u Napulju. Autor je beogradskog simbola vrapca, nazvanog Dživdžan. Preminuo je 12. januara 2009. godine u Beogradu. Savićev primarni izraz i okosnica njegovog kompletnog rada svakako je crtež, koji u njegovom slučaju ne predstavlja samo predložak, već realizovano umetničko delo. Osobenost stila ovog umetnika upravo se i ogleda u crtežu koji je oslobođen suvišnih poteza i detalja, ponekad koloristički akcentovan, ponekad nalik realističnom krokiju, na kome naglašava ono što je bitno brzim likovnim promišljanjem i istančanim grafičkim osećajem. Specifičnim tretmanom linije umetnik definiše motive, usklađuje i rešava odnose i postiže istančanost i sugestivnost izraza. U svojoj jednostavnosti i sažetosti, ona u Savićevom stvaralaštvu upravo svedoči o snazi izražajnih mogućnosti, refleksiji i gestu, okosnica je svih likovnih elemenata crteža i ukazuje na autentičnost stvaralačkog rukopisa ovog umetnika. Magija Savićeve linije počiva u realizaciji jedne od najsloženijih funkcija crteža, a to je zapravo da se njenim jezikom i kroz najmanji potez, tačku ili crtu stvori oblik. Nastala u jednom dahu, nekada razigrana slobodnim potezima, a nekada samo naslućena, ona nam otkriva vrsnog crtača koji stvara intuitivno i koji ceni izazov koji crtež nameće, svestan da on kao intimistički zapis, bilo imaginacije ili kontemplacije, ujedno najviše i otkriva. KC (K)

Pisac: LJUBIŠA JOCIĆ Izdavac: PROSVETA BEOGRAD Izdanje: 1952 Povez: MEKI Strana: 60 STR. avangarda, nadrealizam, signalizam, dusan matic, aleksandar vuco, marko ristic, vane bor, andre breton, tristan cara, almanah nemoguce, skriveni svetovi, mesecina u tetrapaku...

PESME I POEME ALEKSANDAR VUČO, Spski /n a d r e a l i s t a/ Srpska književna zadruga B e o G r a d 1 9 8 0 KOLO LXXIII KNJIGA 485 PredGovor: MILOSLAV MIRKOVIĆ ALEKSANDAR VUČO Kao 17-godišnji gimnazijalac, 1915. priDružio se srpskoj vojsci koja je bRanila otadžbinu i sa njom se poVukao preko Albanije. Iz Drača odlazi u Francusku, završava Pravni fakultet na Sorboni, vraća se u BeoGgrad. Po povratku u BeoGrad, Vučo poStaje član i van naše sredine po/Znate, beogradske /n a d R e a l i s t i č k e/ grupe. Pre rata, kao naDRealista uređivao sa Dušanom Matićem, Markom Ristićem i Milanom Dedincem n a d R e a l i s t i č k e publikacije... ....................................................... 1. Krov nad prozorom 2. KoRen vida 3. Ako se još jednom setim ili načela 4. Humor zasPalo 5. Uvod u prvu konačnu knjigu 6. Ljuskari na prsima 7. Nemenikuće 8. ĆiRilo i Metodije 9. Mastodonti 10. Poziv na maštanje 11. Alge 12. NepoVrat humora zaSpalog ........................................................ Књига из легендарног плавог кола СКЗ, понос сваке библиотеке!!! Beleška o piscu Čirilica, Tvrde korice, Šiven poVez, 260 str NEKORIŠĆENO KOndicija: 10

Гојко тешић: РОМАНИ СРПСКЕ АВАНГАРДЕ 1-2 1.- У БЕСКРАЈНОМ ПЛАВОМ КРУГУ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ 2.- ОД НАДРЕАЛИЗМА КА МОДЕРНИЗМУ Издавач: СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК (Београд) и ЧИГОЈА ШТАМПА, (Београд) Меки повез, 630+648 страна, илустровано. Српска авангардна књижевност Милош Црњански, Растко Петровић, Јосип Кулунџић, Станислав Краков, Драгиша Васић, Бранко Ве Пољански, Маријан Микац, Александар Вучо, Марко Ристић, Александар Илић, Бошко Токин, Јулка Хлапец Ђорђевић, Љубиша Јоцић, Љубомир Мицић....

Potpisi cetiri clana beogradske nadrealisticke grupe, i to Marka i Seve Ristic, Koce Popovica i Aleksandra Vuca. Potpisi su na cestitkama, od 1951. do sredine sezdestih. EKSTREMNO RETKO! tags: avangarda, nadrealisti, nadrealizam, nemoguce, koca popovic, marko ristic, vane bor, aleksandar vuco, potpis, posveta, zenit, zenitizam, sfrj, fnrj, bez mere...

Miroslav Krleza - Moj obracun s njima Izdanje piscevo, Zagreb, 1932. Mek povez, 217 strana. Nedostaje prednja korica, kao i rikna, na par mesta podvucen po red crvenom bojicom ili grafitnom olovkom. Kada se prekorici, bice to sasvim pristojan primerak. RETKO! tags: knjizevna levica, avangarda, sukob na knjizevnoj levici, milan bogdanovic, koca popovic, nadrealizam, nadrealisti, marko ristic, dusan matic, aleksandar vuco...

Dečji književni časopis Zmaj, lot od tri broja, broj 11 iz 1955, dvobroj 6-7 i broj 11 iz 1956. godine. Urednici: Mira Alečković, Aleksandar Vučo, Arsen Diklić i Branko Ćopić. Izdavač: Nolit  Beograd Časopis je inače osnovan 1954. godine. Solidno očuvani, naročito ako se uzme u obzir da su skoro 70. godina stari. Jedan časopis je zacepljen po hrbatu. Pogledajte sve slike.

Branko Vučićević Avangardni film 1895-1939Izdavač: radionica SIC, Beograd, 1984broširan povez, latinica,160 + 16 strana;23 x 16 cm;knjiga je ilustrovana crno belim fotografijama i crtežima;Stanje Veoma dobro, kratka posveta na predlistu.Gijom Apoliner, Luis Bunjuel, Rene Kler, Džozef Kornel, Salvador Dali, Šarl Dekukeler, Sergej Ajzenštajn, Grigorij Kozincev, Fernand Ležer, Luj i Ogist Limijer, Laslo Moholj-Nađ, Fransis Pikabija, Valter Rutman, Leopold Survaž, Dziga Vertov, Žan Vigo, Aleksandar Vučo, Bora Ćosić, Marsel Rival,

Branko Vučićević Avangardni film 1895-1939 Izdavač: radionica SIC, Beograd, 1984 broširan povez, latinica, 160 + 16 strana; 23 x 16 cm; knjiga je ilustrovana crno belim fotografijama i crtežima; Stanje Veoma dobro, kratka posveta na predlistu. Gijom Apoliner, Luis Bunjuel, Rene Kler, Džozef Kornel, Salvador Dali, Šarl Dekukeler, Sergej Ajzenštajn, Grigorij Kozincev, Fernand Ležer, Luj i Ogist Limijer, Laslo Moholj-Nađ, Fransis Pikabija, Valter Rutman, Leopold Survaž, Dziga Vertov, Žan Vigo, Aleksandar Vučo, Bora Ćosić, Marsel Rival,

Branko Vučićević Avangardni film 1895-1939 Izdavač: radionica SIC, Beograd, 1984 broširan povez, latinica, 160 + 16 strana; 23 x 16 cm; knjiga je ilustrovana crno belim fotografijama i crtežima; Stanje Veoma dobro, kratka posveta na predlistu. Gijom Apoliner, Luis Bunjuel, Rene Kler, Džozef Kornel, Salvador Dali, Šarl Dekukeler, Sergej Ajzenštajn, Grigorij Kozincev, Fernand Ležer, Luj i Ogist Limijer, Laslo Moholj-Nađ, Fransis Pikabija, Valter Rutman, Leopold Survaž, Dziga Vertov, Žan Vigo, Aleksandar Vučo, Bora Ćosić, Marsel Rival,

prvo izdanje iz 1935. sa originalnim papirnim omotačem lepo očuvano za svoje godine, pogledati slike Тешка искушења / Григорије Божовић Београд : Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон А. Д., 1935 (Београд : Драг. Грегорић) 174 стр. ; 20 cm edicija: Naša knjiga tags: tags: avangarda, stanislav krakov, zenit, zenitizam, alfa, ljubomir micic, branko ve poljanski, nadrealizam, rade drainac, hipnos, nadrealisti, aleksandar vuco, milan dedinac, koca popovic, marko ristic, tin ujevic, kroz buru, crveni pjero, crnjanski, prva izdanja, međuratna književnost, avangardni roman, nadrealizam, ekspresionizam, dizajn omota, avant garde design...

Branko Vučićević - Avangardni film 1895-1939 Izdavač: radionica SIC, Beograd, 1984 broširan povez, latinica, 160 + 16 strana; 23 x 16 cm; knjiga je ilustrovana crno belim fotografijama i crtežima; Knjiga iz moje licne kolekcije, kupljena nova, pazljivo koriscena. Cista, povez kompaktan, bez tragova koriscenja. Gijom Apoliner, Luis Bunjuel, Rene Kler, Džozef Kornel, Salvador Dali, Šarl Dekukeler, Sergej Ajzenštajn, Grigorij Kozincev, Fernand Ležer, Luj i Ogist Limijer, Laslo Moholj-Nađ, Fransis Pikabija, Valter Rutman, Leopold Survaž, Dziga Vertov, Žan Vigo, Aleksandar Vučo, Bora Ćosić, Marsel Rival,

Svaki veliki pisac za decu imaće svoj tom u izboru.Knjige su priredili najbolji poznavaoci ove materije-iz redova profesora,kritičara književnika. U samim knjigama biće najbolji tekstovi za decu,obimno pisani predgovori za decu. Izdavački projekat srpska književnost za decu zamislila je Srpska književna zadruga u 30 knjiga,podeljenih na 5 kola po 6 knjiga. Ove godine je izašlo prvih 6: 1.Aleksandar Vučo -Moć čigre 2.Grigor Vitez -Sila od vrbe 3.Brana Cvetković-Barnine igrarije 4.Ljubivoje Ršumović -Svakojaki ršumi 5.Ivo Andrić -Deca i druge pripovetke 6.Jovan Jovanović Zmaj- Naš je sada ceo svet Čitaj dalje

АЛАЈБЕГОВА СЛАМА СТАНИСЛАВ ВИНАВЕР Издавач: КОНСТАНТИН С. ВИНАВЕР БЕОГРАД 1 9 6 9 Избор и предговор Б. Р. КОШУТИЋ `АЛАЈБЕГОВА СЛАМА`, збирка пародија на савремене књижевне /а л е/ и дахије... Р е ф е р е н ц е Вук Караџић Јернеј Копитар Свети Сава Ђура Јакшић Ели Финци Марин Држић Исидора Секулић Милан Богдановић Десанка Максимовић Велибор Глигорић Душан Костић Божидар Ковачевић Оскар Давичо Александар Вучо Танасије Младеновић Александар Белић Гвидо Тартаља Ото Бихаљи Мњерин Мира Алечковић Слободан Галогажа Душан Матић Васко Попа Мирослав Крлежа Милош Црњански Иво Андрић Исак Самокрилија !!! Скендер Куленовић Станислав Винавер ........................................................... И К О Н А Жита златнога осје. Подне. Кос је. Смерно звиждуће Бос је. Брате, упали воштаницу Већ је час косидбе, и вршидбе. Мимо нас Давно већ мину Пут чедне просидбе Светац на ждралину. Зарасле булке у премалеће. Ниједна стаза натраг неће, Душо. Васко ПОПА ........................................................... БРОШ ЋИРИЛИЦА 21 ЦМ 62 СТРАНА КОЛЕКЦИОНАРСКИ, 1969. ЕКСТРА ********* дсп18

FORUM NOVI SAD - 1962 - 250 STRANA, 24cm. OVA KNJIGE JE PRVA U KOLEKCIJI BIBLIOFILSKIH IZDANJA NIP `FORUM` JZ NOVOG SADA, U REDAKCIJI OSKARA DAVIČA, MIROSLAVA MIRKOVIĆA, MUHAREMA PERVIĆA, DEJANA POZNANOVIĆA, DIMITRA SOLEVA, ERVINA ŠINKA I CIRILA ZLOBECA. KNJIGA JE SLOŽENA BASKERVILLE GRAMONDOM, OTISNUTA JE NA REBRASTOJ HARTIJI. NUMERISANI PRIMERAK BROJ 705 na početku se nalazi reprodukcija slike Sova, čiji je autor Max Ernst, koju je Marko kupio u Nadrealističkoj galeriji u Parizu 1927. kada je pisao prve strane ove knjige. knjiga je unutra u odličnom stanju, korice se lepo vide na slici, nema nikakvih skrivenih oštećenja prvo izdanje je izašlo 1928. kod S. B. Cvijanovića u Beogradu ukrašeno kabalističkim figurama i talismanima koji su štampani i u ovom izdanju. tags: antiroman, nadrealistički roman, nadrealizam, almanah nemoguce, casopis svedocanstva, vane bor, aleksandar vuco podvizi druzine pet petlica...

fali nekoliko strana kod Elijara u jednoj knjizi stoga niža cena inače dobro očuvano kao na slikama (uslikano gde fale strane) jako retko u ponudi Hanifa Kapidžić Osmangić HRESTOMATIJA SRPSKOG NADREALIZMA Poezija i tekstovi Teorija i kritika 1. Marginalije 2. Čeljusti dijalektike 3. Sada i ovde... Napomena, Bibliografske bilješke i objašnjenja, Indeks imena, Latinica, Šiven povez, 335 str 1970; Tvrd povez; I. Svedočanstva bez mere: 1. Gde spava zamišljeni pingvin (Dedinac, Ristić, Vučo, Aragon, Reverdy, Matić, Breton) 2. Tri zlatne vlasi đavolove... 3. Samo peva tajni plamen - Budilnik (Matić, Vučo, Davičo, Ristić, Breton, Char, Crevel, Eluard, Peret, Koča Popović, Tzara... Pogovor, Bibliografske beleške i objašnjenja, Indeks imena, Latinica, Šiven povez, 339 str. Hanifa Kapidžić-Osmanagić, redovni član Odjeljenja humanističkih nauka ANUBiH, rođena je 30. novembra 1935. godine u Sarajevu, gdje se i školovala. Odsjek za francuski jezik i književnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu završila je 1958. godine, kada je i izabrana za asistenta za francusku književnost. Nakon uzastopnih izbora u zvanje docenta i vanrednog profesora, za redovnog profesora za savremenu francusku književnost izabrana je 1975. godine. Školske godine od 1960. do 1963. provela je Kapidžić-Osmanagić na dužnosti lektora za srpskohrvatski jezik na Faculté des Lettres Univerziteta u Dijonu, Francuska, gdje je juna 1963. odbranila (mention très honorable) doktorsku disertaciju pod naslovom Le surréalisme serbe dans ses rapports avec le surréalisme français. U toku univerzitetske karijere Kapidžić-Osmanagić obavljala je dužnosti šefa Katedre za francusku književnost, predsjednika Vijeća Odsjeka za romanistiku, kao i dekana Filozofskog fakulteta u Sarajevu (1973–1975) i prorektora Univerziteta u Sarajevu (1985–1988). U ratu 1992–1995. nastavila je svoje univerzitetske dužnosti u opkoljenom Sarajevu. Na poziv francuske strane, a uz pomoć francuskih snaga UNPROFOR-a privremeno je izašla iz sarajevskog obruča i u seriji predavanja svjedočila o situaciji u gradu u Francuskoj, Švicarskoj, Španiji. Istom prilikom održala je ciklus predavanja o nadrealizmu (Le surréalisme contre le nationalisme) na prestižnoj École Normale Supérieure rue d’Ulm u Parizu, na kojoj je u okviru tromjesečnih predavanja nastavila sa gostovanjem pridruženog profesora u naredne tri godine (1995, 1996, 1997). Na slavistici Univerziteta Paris IV Sorbona održala je, kao professeur associé, šestomjesečnu nastavu iz književnosti s bivših jugoslovenskih prostora 1997. godine. Saradnju s tim Univerzitetom i povremena gostovanja nastavila je sljedećih godina. Profesor Hanifa Kapidžić-Osmanagić bavi se književnošću 20-og vijeka s produžecima u 21. vijek, u prvom redu francuskom i komparativnom, književnostima u Bosni i Hercegovini i široj regiji, kao i teorijom književnosti. Kontinuirano tretira nadrealizam, egzistencijalizam, strukturalizam, poststrukturalizam, žensko pisanje u modernizmu i u postmodernoj književnosti. Hanifa Kapidžić Osmanagić objavila je sljedeće knjige studija i studijskih eseja: Srpski nadrealizam i njegovi odnosi sa francuskim nadrealizmom (Sarajevo 1966); Le surréalisme serbe dans ses rapports avec le surréalisme français (Pariz 1968); Hrestomatija srpskog nadrealizma. Poezija i tekstovi. (Sarajevo 1970); Hrestomatija srpskog nadrealizma. Teorija i kritika (Sarajevo 1970); Suočenja. Od nadrealizma do strukture (književni eseji) (Sarajevo 1976); Suočenja II. Portreti i prigode (Sarajevo 1981); Suočenja III. Ristić, Begić, Davičo, Krleža... (Sarajevo 1986); Pjesnici lirske apstrakcije. Poezija 1945–1980. (Sarajevo 1992. Edicija uništena u ratu 1992–1995); Pjesnici lirske apstrakcije. Poezija 1945–1980. (Gračanica 1999); Sarajevo, Sarajevo... Suočenja IV (Sarajevo 1998); U brzake vremena. Suočenja V. (Sarajevo 2003); Strukturalizam. Poststrukturalizam. Lévi-Straus. Barthes. Foucault. Derrida. J. Kristeva. Lacan. Deleuze. Guattari i dr: tekstovi u knjizi Suvremena tumačenja književnosti (sa Z. Lešić, M. Katnić-Bakaršić, T. Kulenović, Sarajevo 2006); Ogledi o Hélène Cixous. Ka poetici idiomatičke razlike. (Sarajevo 2011). Hanifa Kapidžić-Osmanagić priredila je knjigu poezije Vaska Pope, dvije knjige Marka Ristića, Djela Midhata Begića u šest tomova, sve s iscrpnim popratnim studijama. Znatan broj njenih studija i eseja objavljivanih u književnoj periodici još nije uvršten u zasebne knjige. Kapidžić-Osmanagić je dugogodišnji glavni urednik časopisa za književnu i umjetničku kritiku Novi Izraz. Bila je predsjednik PEN Centra BiH od 1997. do 2001. godine. Hanifa Kapidžić-Osmanagić dobitnica je brojnih društvenih i profesionalnih priznanja za svoj rad. Dobila je Šestoaprilsku nagradu grada Sarajeva, Dvadesetsedmojulsku nagradu Bosne i Hercegovine, univerzitetska priznanja i plakete. Nagrada Sloboda IPC Sarajevo je iz 2007. godine. Pripala joj je i nagrada Izdavačkog preduzeća “Svjetlost” za esej godine, objavljen u časopisu Izraz. 1993. godine dobila je Fund for Free Expression Award USA. 2007. godine Predsjednik Republike Francuske odlikovao je prof. Hanifu Kapidžić- Osmanagić Ordenom akademskih palmi (Chevalier des palmes académiques). Professor emeritus od 2005. godine, Kapidžić-Osmanagić i dalje drži nastavu na magistarskom studiju Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Oktobra 1995. godine Hanifa Kapidžić-Osmanagić izabrana je za dopisnog člana ANUBiH. Pristupno predavanje održala je o “Grozdaninom kikotu” Hamze Hume. Redovni član ANUBiH je od 2005. godine. Jezgro grupe su sačinjavali: Marko Ristić, Dušan Matić, Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Đorđe Kostić, Stevan Živadinović - Vane Bor, Radojica Živanović Noe, Đorđe Jovanović, Koča Popović, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević (pseudonim Dimitrija Dedinca), Petar Popović i Branko Milovanović. „Pošto su konstatovali da među svima njima u načelu postoji, mimo svih individualnih razlika, izvesna duhovna saglasnost, i da ih jedna stalna izdvojenost deli od svega što se oko njih nameće kao duhovni život, potpisani su smatrali da su im nametnuti, u datim okolnostima, jedno preciznije isticanje onoga što im je zajedničko i jedan disciplinovaniji kolektivni aktivitet, radi koga svaki od njih pristaje da žrtvuje psihološku stranu svoga „ja“. Oni su rešeni da, i u nepredvidljivim dialektičkim momentima ovog aktiviteta, učine i održe konstantnim i nesvodljivim, kretnje svog neprestanog ideološkog i moralnog definisanja. Ova prva zajednička publikacija predstavlja samo jedan vidljiv momenat u obeležavanju tog neophodnog definisanja.“ Potpisnici: Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević, Vane Živadinović – Bor, Živanović – Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Dušan Matić, Branko Milovanović, Koča Popović, Petar Popović, Marko Ristić. Časopis Nemoguće-L′impossible, Beograd 1930. Prednadrealistički period, od 1922. godine, obeležen je individualnim radom srpskih nadrealista. Na osnovu neformalnog ali ipak zajedničkog rada na časopisima Putevi i Svedočanstva i kroz individualni rad iskristalisala se potreba formalizacije zajedničkog rada. Đorđe Jovanović, koji je sa Đorđem Kostićem i Oskarom Davičom saradnik u časopisu Tragovi, predlaže Dušanu Matiću pokretanje časopisa, u kome bi se ispoljio zajednički aktivitet. Osnivački sastanak održan je 30. novembra 1929. godine u zgradi u ulici Zmaj Jovinoj 1 (Kneginje Ljubice 1), u kojoj je na prvom spratu stanovao Aleksandar Vučo, a u jednom periodu dva sprata iznad njega Marko Ristić. Na sastanku u Vučovom stanu se razgovaralo o formiranju nadrealističke grupe i pokretanju zajedničke publikacije. Prema svedočenju učesnika, bili su prisutni Aleksandar Vučo, Đorđe Kostić, Marko Ristić, Oskar Davičo, Dušan Matić i Đorđe Jovanović, a saglasnost sa osnivanjem grupe dali su Koča Popović i Milan Dedinac, koji su se tada nalazili u Parizu. Jezgro grupe su sačinjavali: Marko Ristić, Dušan Matić, Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Đorđe Kostić, Stevan Živadinović - Vane Bor, Radojica Živanović Noe, Đorđe Jovanović, Koča Popović, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević (pseudonim Dimitrija Dedinca), Petar Popović i Branko Milovanović. Takođe su i neke od supruga nadrealista učestvovale u nadrealističkim aktivnostima, na primer Ševa (Jelica) Ristić i Lula Vučo. Nikola Vučo je blizak nadrealističkom pokretu, i mada nije bio potpisnik manifesta, u nadrealističkim publikacijama su objavljeni njegovi radovi. Grupi prilaze Salmon Moni de Buli, Risto Ratković i Slobodan Kušić, ali su se posle nekog vremena odvojili. Slobodan Kušić učestvuje u jednom primeru kolektivnog automatskog pisanja „Sedam minuta genijalnosti ili čari automatizma“. Međutim, 8. marta 1930. šalje pismo upućeno Marku Ristiću, Dušanu Matiću, Aleksandru Vučo, Vanetu Živadinoviću, Đorđu Jovanoviću, u kome piše o svom razmimoilaženju sa stavovima grupe. Takođe, Ljubivoje Jocić, iako je pozitivno odgovorio na postavljena pitanja ankete, odustaje od učešća u nadrealističkim aktivnostima. Osim pripadnika, izvan grupe je nekoliko autora bliskih pokretu, kao što su Rade Stojanović, Vladimir Habunek, Rastko Petrović i drugi. Izdavanjem prvog časopisa nadrealističke orijentacije Nemoguće-L′impossible izdatog 1930. godine, donet je manifest pokreta i grupa dobija svoju publikaciju. Posle objavljivanja deklaracija Pozicija nadrealizma, grupu napušta Dimitrije Dedinac, koji se ne slaže sa tekstom deklaracije, u kojoj se nadrealisti opredeljuju za socijalističku revoluciju. Časopis Nadrealizam danas i ovde prestaje da izlazi posle trećeg broja 1932. godine, i time prestaju kolektivne aktivnosti srpskih nadrealista. Oskar Davičo, Đorđe Jovanović i Koča Popović su uhapšeni, Monny de Boully se seli u Pariz, Radojica Živanović Noe 1934. godine prelazi u novoosnovanu umetničku grupu Život, tako da formalno grupa prestaje da postoji, ali ostali nadrealisti individualno deluju i u narednim godinama. srpski i francuski nadrealizam avangarda

НАША КРИТИКА ИЗМЕЂУ ДВА РАТА (Теоријски зачеци и основе) КЊИЖЕВНА КРИТИКА 5 / 1975 РАД Б е о г р а д 1 9 7 5 А В А Н Г А Р Д А 1. Станислав Винавер: Манифест експресионистичке школе 2. Мони де Були: Манифест 3. Милош Црњански: Објашњење Суматре 4. Сима Пандуровић: О књижевној критици 5. Љубомир Мицић: Манифест варварима духа и мисли на свим континетима 6. Милан Богдановић: Нова поезија 7. Момчило Настасијевић: Белешке за апсолутну поезију 8. Путеви - Реч редакције 9. Александар Вучо, Милан Дединац, Бане Живадиновић-Бор, Живановић-Ное, Ђорђе Јовановић, Ђорђе Костић, Душан Матић, Коча Поповић, Петар Поповић, Марко Ристић: ПОЗИЦИЈА НАДРЕАЛИЗМА 10. Велибор Глигорић: На прекретници 11. Милан Богдановић: Слом послератног модернизма 12. Момчило Настасијевић: За матерњу мелодију 13. Исидора Секулић: Критика из дан у дан 14. И. Мерин: Нешто о материјализму поводом `Надреализам данас ....и овде` 15. Морални и социјални смисао поезије 16. Ели Финци: Веда и победа савремене поезије 17.Стеван Галогажа: Шта се не може примити као социјална ...књижевност 18. Радован Зоговић: Одражавају ли уметници одразе 19. Веселин Маслеша: Неколико методолошких примедби 20. Ђорђе Јовановић: Реализам као уметничка истина .................................................... Предговор: ЗОРАН ГАВРИЛОВИЋ А в а н г а р д а !!! Фантастичан Тематски број Антологијски текстови! Прворазредни писци, критичари!!! Прва лига српске књижевности!!! Брош Ћирилица 142 странице ОЧУВАНО Без подвлачених страница Без потписа Без печата ч и с т О

Gojko Tešić ROMANI SRPSKE AVANGARDE 1 i 2 Čigoja, 2010/11. Veliki format, 630 + 648 strana. Na nekoliko mesta, na margini, van teksta je trag korektora gde su najverovatnije bili pečati (ništa preterano). Inače, odlično očuvane. Gojko Tešić ROMANI SRPSKE AVANGARDE 1 U beskrajnom, plavom krugu Miloša Crnjanskog U jednoj knjizi na jednom mestu najveći i najbolji romani srpske avangarde. Priredjivač Gojko Tešić na jednom mestu, u jednoj knjizi sakupio je „Dnevnik o Čarnojeviću” Crnjanskog, „Burlesku gospodina Peruna boga groma” Rastka Petrovića, roman „Lunar” Josipa Kulundžića, „Krila” Stanislava Krakova, zatima „Crvene magle” Dragiše Vasića. Malo ko i zna za roman Branka Ve Poljanskog „ 77 samoubica” , roman Marijana Mikaca „Fenomen majmun”, drugi Rastkov roman „Sa silama nemerljivim” i zatim slede romani „Koren vida” Aleksandra Vuča i „Seobe” Crnjanskog. Dakle u jednoj knjizi je sakupljeno i objavljeno 10 najvažnijih romana srpske avangarde u produkciji „Čigoja štampe” i „Službenog glasnika”. Sve to je podstrto i sveobuhvatnim pregledom izvora, biografijama i bibliografijom. Gojko Tešić ROMANI SRPSKE AVANGARDE 2 Od nadrealizma ka modernizmu Drugi tom počinje romanom „Bez mere“ Marka Ristića, „Terazije“ Boška tokina. Zatim, tu su romani Aleksandra Ilića „Gluvne čini“, „Ljudi govore“ Rastka Petrovića, „Jedno dopisivanje“ julke Hlapec Đorđević, „Ljubav i sloboda“ Ljubiše Jocića i „Barbarogenije decivilizator“ Ljubomira Micića. U posebnom dodatku, uz ovih sedam romana, su „Sudar svetova“ Branka Vepoljanskog, „Radžin valali“Dragana Aleksića, „Ognjena zemlja“ Branka Milovanovića, „24. januar na točkovima“ Slobodana Kušića, dve proze Mite Dimitrijevića MID-a, „Metafi zika ničega“ i „Trgovinska prepiska o valutnom pitanju“. Na kraju toma su proze Boška Tokina „Carstvo duha“ i „Vampir“ Miroslava Felera. Srpska avangarda, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Aleksandar Vučo, Boško Tokin...

Reprint čuvenog nadrealističkog almanaha iz 1930. godine, objavljen 2002. godine povodom izložbe `Nemoguće- umetnost nadrealizma` održane u Muzeju primenjene umetnosti. Štampano u 499 numerisanih primeraka, ovaj primerak nosi broj 116. Beograd 2002. Mek povez, ilustrovano, ćirilica, veliki format (29 cm). Časopis je, bukvalno, kao nov. Prva zajednička publikacija beogradskih nadrealista, almanah Nеmоgućе-L′impossible izlazi u Beogradu u maju 1930. godine. Osim osnovnog tiraža, odštampano je i 160 primeraka na luksuznoj hartiji, od kojih je 25 primeraka bilo numerisano i potpisano, a prema navodu u impresumu sadržali su po jedan originalan prilog. Publikacija je zamišljena kao glasilo pokreta, sa programskom izjavom koju je potpisalo trinaestoro nadrealista. Potpisnici manifesta su: Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević, Vane Živadinović - Bor, Živanović - Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Dušan Matić, Branko Milovanović, Koča Popović, Petar Popović i Marko Ristić. Posle manifesta, kao centralnu temu, almanah donosi anketu sa trideset i jednim pitanjem, kao i odgovorima desetorice autora, pod nazivom “Čeljust dijalektike”, kojoj je posvećen najveći deo publikacije. Time je uspostavljen novi, nekonvencionalni oblik kolektivnog aktiviteta. Potom slede tekstualni prilozi, poetski i prozni, različite forme nadrealističkog izražavanja, zapisani snovi i radovi nastali beleženjem misaonih asocijacija bez kontrole razuma. Na kraju publikacije dat je programski tekst “Uzgred budi rečeno” koji ocrtava osnovne ideje i postulate pokreta, kao i prilike u kojima je nastajao. Almanah, sa uporednim srpsko-francuskim naslovom, donosi i tekstove i poeme u originalu, na francuskom jeziku, Andrea Bretona, Pola Elijara, Luja Aragona, Andrea Tiriona i drugih francuskih nadrealista. Kao vizuelni materijal, u almanahu su objavljeni fotogrami, crteži, kolaži, slike, fotografije, koji nisu puka dopuna ili ilustracija tekstualnih priloga, već predstavljaju podjednako značajnu formu delovanja i ispoljavanja nadrealističkih stavova.