SA SLIKE P-2/P-4

izdanje iz 1948 godine

FRAGMENTI (lirska proza) - Aleksandar Vučo NOLIT Beograd 1983. mek povez, 176 strana knjiga je dobro očuvana Б6

U dve knjige Pogovor Dimitrije Vucenov Izdavac - Nolit, Beograd Godina - 1982. Iz edicije Srpska knjizevnost, roman, knjiga 28. Knjige u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,tvrd povez,format 20 cm,394 + 474 str. (19)

AUTOR: Dušan Matić i Aleksandar Vučo NASLOV: Gluho doba IZDAVAČ: nolit GODINA: 1982 POVEZ: tvrdi (KB:112)

ALEKSANDAR VUCO - MOMAK I PO HOCU DA BUDEM Prosveta, 1970 66 str. Meki povez. Ima posvetu. Vrlo dobro ocuvana knjiga.

ISBN: Ostalo Godina izdanja: 1982 Autor: Domaći Jezik: Srpski Autori : Dušan MATIĆ ; Aleksandar VUČO Izdavač : Nolit - Beograd ; 1982god. Stanje : Veoma dobro(4) Edicija : Srpska književnost : Roman - 28.

AUTOR: Aleksandar Vučo NASLOV: Momak i po hoću da budem IZDAVAC: Prosveta GODINA: 1970. POVEZ: mek, korice imaju malo oštećenje (KB:196)

Gluho doba I., Dušan Matić ,Aleksandar Vučo I.izdanje **3447...2018.* Obrenovićeva Srbija 1900.-1903.godine I.deo: Susreti i senke, II.deo: Beočuzi izdanje: Geca Kon Beograd,štamparija Drag.Gavrilovića Beograd-Izdanje: prvo / first tvrd knjižarski povez, , 394.strane,ćirilica, format: 20,5 x 15 cm stanje: odlično očuvana-stranice čiste -nema ispisivanja-otpis biblioteke -pečati na predlisku i unutarnjoj naslovnoj strani Prvo izdanje iz 1940. godine. Naklada Geca Kon Beograd. Roman. Koautorski rad dvojice značajnih predstavnika srpskog nadrealizma. First edition from 1940. Geca Kon Beograd. A novel by two important members of serbian surrealist group Dusan Matic and Aleksandar Vuco. In nice condition. Hard Cover. Red letters on green covers. Opsežni koautorski roman Gluho doba (1940) predstavlja zaokret od poezije ka faktografskom suvoparnom realizmu. U posleratnim romanima on napušta taj put i vraća se svojim nadrealistiĉkim iskustvima.

Dve knjige, tvrdokoriceno izdanje. Koautorski rad dvojice znacajnijih predstavnika srpskog nadrealizma. Nezadovoljan prilikama u drustvu osniva beogradski nadrealisticki pokret. Usvojio je principe marksizma.

MODERNA KOMEDIJA ĐON GOLSVORDI(JOHN GALSWORTHY)BELI MAJMUN,SREBRNA KAŠIKA,LABUDOVA PESMA.PROSVETA IZDAVAČKO PREDUZEĆE BEOGRAD 1954.UREDNIČKI ODBOR:IVO ANDRIĆ,MILAN BOGDANOVIĆ,ALEKSANDAR VUČO,RAŠKO DIMITRIJEVIĆ I BORIVOJE NEDIĆ.TVRD POVEZ 860 STRANA

Casopis,knjizevnost,antikvarne knjige, Knjiga treca,Godina II,broj 6. Izdato maj 1956. uredjivacki odbor: Oskar Davico,P Dzadzic,Antonije Isakovic,Zoran Misic,Vasko Popa,Aleksandar Vuco. knjiga u dobrom stanju.

VRLO DOBRO OCUVANA KNJIGA ZUTE FLEKICE STAROSTI KNJIZEVNE KRITIKE Змај ; Ђура Јакшић ; Бранислав Нушић ; Борисав Станковић ; Иво Војновић ; Николај Велимировић ; Јосип Косор ; Тин Ујевић ; Мирослав Крлежа ; Драгиша Васић ; Милош Црњански ; Густав Крклец ; Десанка Максимовић ; Божидар Ковачевић ; Ж. Милићевић ; Бранимир Ћосић ; Раде Драинац ; Марко Ристић ; Александар Вучо. Izdavačka knjižarnica Gece Kona Beograd 1931. godina tvrd povez 225 str.

U ponudi 3 indenticna kompleta lektire za cetvrti razred ( cena je za jedan komplet ) dobro ocuvane mlado pokolenje beograd1971/1973 -iz vukovih zbirki -tata ti si lud-Vilijem Sarojan -mali pirat-Anto Stanicic -tuzni cirkusanti-Mirko Vujacic -zasto postoji sve-Ivan Cekovic / princeza breza-Vidoe Podgorec -patuljak iz zaboravljene zemlje-Ahmet Hromadzic -podvizi druzine `pet petlica` san i java hrabrog Koce-Aleksandar Vuco / Gurije-Stevan Raickovic -gvozden covek i druge price-Branko V.Radicevic -cudnovat dan-Milovan Danojlic -cetiri sveta za vas-Radjard Kipling/Elin Pelin/Karel Capek/Vera Caplina

LOT 15 KNJIGA Prosveta Beograd 1971 Stanj evrlo dobro 1.Jablan Petar Koćić 2.PREPELICA U RUCI- vELJKO pETROVIĆ 3. VLAK U SNIJEGU - Mato Lovrak 4. VELIKO DVORIŠTE - Stevan Raičković 5. NA ČASU ISTORIJE - Ljubiša Manojlo 6. MARTIN KRPAN * MOJ ŽIVOT - Levstik, Cankar 7. TARAS BULJBA - Gogolj 8. SANI JA JAVA GRABROG KOĆE -Aleksandar Vučo 9. LENJIN -- Uljanova 10 KNJIGA O TITU, PINKI JE VIDEO TITA - Jurišič, Popović 11. VELI JOŽE, ĐURĐEVAK -Nazor, Voranc 12. KAKO JE ČOVEK POSTAO DIV Iljin 13 MEMOARI - Nenadović 14. OLIVER TVIST -1 Čarls Dikens 15. OLIVER TVIST -2 Čarls Dikens L.3.O.5.P.2.

U CELOFANU Nož film Miroslava Lekića (SR, 1999) Uloge: Žarko Laušević, Bojana Maljević, Aleksandar Berčer, Ljiljana Blagojević, Petar Božović, Bata Živojinović, Nikola Kojo, Svetozar Cvetković, Dragan Nikolić, Josif Tatić, Dragan Maksimović Opis: Film po hit romanu Vuka Draškovića koji kroz sudbinu svojih likova priča priču o sudbini nacije, njenim korjenima i zlu koje slijedi kao prokletstvo kroz vjekove. Glavni lik filma je Alija Osmanović, tj. Ilija Jugović, koji pokušava da pronađe ko je i kakvi su mu korjeni i u tom procesu otkriva nešto mnogo dublje i suptilnije. Otkriva i zlo koje ga vuče u potragu za sopstvenim identitetom bez obzira kako se zovu njegovi preci. Nož je ljubavni triler sa epskim elementima.

m6 Reč prelest u najužem smislu možemo odrediti kao duhovnu obmanu, odnosno skretanje duše s pravog puta ka putu laži i gordosti.Glavni junak u romanu, Maksim Tumanov, neprestano je u potrazi za lekom koji će ublažiti njegove unutrašnje bolove, zalečiti duševne rane i omogućiti mu da bar na trenutak bude spokojan. Emil Sioran bi to nazvao sanjalačkim stanjem egoizma, ali pre bi se moglo reći da Maksimov pogled na svet vuče ka ničeovskom pesimizmu snage – njegove intelektualne sklonosti ka strašnom i neugasiva žeđ za životom zapravo proističu iz izobilja snage, zdravlja i vedrine. Glavni junak se bori sa samim sobom dok ga strasti otimaju jedna od druge, kovitlaju i onespokojavaju. Prelešćen čovek je prevaren čovek, jer lažna duhovna stanja podsećaju na istinska, pa se čovek u njima lako zapliće. Maksim Tumanov je junak XXI veka – on vapi za smislom i za lepotom, ali istovremeno je umoran i rezigniran, jer je razapet između strasti i razuma, spokoja i nespokoja. Tražeći smisao života, on pokušava da pronađe odgovor na pitanje da li postoji izlaz ili je svaki izlaz u životu zapravo novi ulaz. „Ko misli da proza ne sme da mudruje, ali ne zazire od teških misli, može ovo da čita sa strašću.“ Aleksandar Jerkov ✰Izdavač: Vulkan, 2018. ✰Povez: kartonski sa klapnama, 222 strane

OCENA 5 Haris Džinović ‎– Magic Label: Music Star Production ‎– CD 0073 Format: CD, Album Country: Serbia Released: 2010 Genre: Pop, Folk, World, & Country Style: Folk Tracklist 1 Zbog Tebe Postojim Arranged By – Toni Lasan Lyrics By – Haris Džinović Music By – Mića Nikolić* 3:52 2 Muštuluk Arranged By – Toni Lasan Lyrics By – Vlada & Čarli 013 Music By, Arranged By – Slavko Stefanović - Slavkoni* 3:57 3 Ne Vuci Me Za Jezik Arranged By – Toni Lasan Music By, Lyrics By – Haris Džinović 3:43 4 Javi Se Lyrics By – Admir F. Beganović Music By, Arranged By – Slavko Stefanović - Slavkoni* 3:43 5 Pusti Ljubav, Neka Krene Arranged By – Toni Lasan Music By, Lyrics By – Haris Džinović 3:30 6 Tuga Mi Je Sve Što Imam Lyrics By – Marina Tucaković Music By, Arranged By – Toni Lasan 4:11 7 Ne Diraj Ništa, Dobro Je Arranged By – Toni Lasan Lyrics By – Haris Džinović Music By, Arranged By – Bane Vasić 3:30 8 Srce Umorno Lyrics By – Saša Matić Music By, Lyrics By, Arranged By – Toni Lasan 4:05 9 Mjesto Ti Je Uvijek Kraj Mene Arranged By – Toni Lasan Music By, Lyrics By – Haris Džinović 3:58 10 Ne Mogu Ja Protiv Sudbine Lyrics By – Saša Matić Music By, Lyrics By, Arranged By – Toni Lasan 3:43 11 Traži, Traži Backing Vocals, Vocals [Female Vocalism] – Jelena Tomašević Lyrics By – Haris Džinović, Marina Tucaković Music By, Arranged By, Producer, Keyboards – Željko Joksimović Recorded By – Siniša Kokerić 3:12 Credits Accordion – Anto Filipović, Bane Vasić Acoustic Guitar, Oud – Vojkan Runjaić - Lesa* Backing Vocals – Brankica Brodarić, Teo Brajčić Engineer – A. `Taz` Soldo* Executive Producer, Producer [Vocal] – Haris Džinović Kaval, Duduk – Goce Dimovski Keyboards – Aleksandar Domić Lead Guitar – Robert Luketić Mike* Photography By – Slavko Slovinac Producer – Toni Lasan Producer [Vocal] – Saša Matić Technician – Dragan Jakovljević Notes Recorded at studio Andreas `TAZ` Soldo, Reutlingen-Stuttgart Barcode and Other Identifiers Barcode: 9788678260216

Nolit, 1987. Odlično očuvano. U romanu Pokretne stepenice Svetozar Vlajković je pokazao da dobrom piscu unapred data `priča` ne sputava već podstiče imaginaciju koja se ne dokazuje kroz izmišljanje situacija, likova i odnosa, već kroz njihovo oblikovanje književnim sredstvima. Faktička verodostojnost `podatka` u ovom romanu ne izgleda bitna, a određenost zbivanja, kakvu nameće autobiografsko delo, ne fiksira granicu stvarnog i fiktivnog nego pretvara u stvarno sve što je, možda, i plod fikcije - to je pisac tako u mogućnosti da naknadno stvara svoju autobiografiju. Nostalgija za minulim, lirska dimenzija ranih životnih doba, dramatičnost opisanog vremena nisu jedini motivi. Težnja da pruži svedočanstvo o neumitnom korozivnom dejstvu životne sredine na jedno čisto biće najvažniji je razlog što se opredelio za pripovedanje svog detinjstva i mladosti. Život je u ovom romanu neka vrsta `pokretnih stepenica` koje autora tokom njegove priče nose bez njegove volje, ostavljajući mu mogućnost prilagođavanja tom kretanju: dopuštajući mu da bar taj čin učini svojim, da mu odredi oblik, način, pa i suštinu. Svetozar Vlajković (Beograd, 5. januar 1938) srpski je pisac. Biografija Godine detinjstva proveo je pod nemačkom okupacijom na Čuburi. Svirao na igrankama džez na gitari da bi zaradio za cigarete. Završio je Pravni fakultet na Beogradskom univerzitetu, iako je želeo da bude lekar. Kad god mu se pružila prilika igrao je u filmovima glavne i sporedne uloge. Zaposlio se u listu „Borba“ kao sudski izveštač. Tu je razočaran činjenicom da ne živi u pravnom društvu, otkrio nespojivost teorije koju je učio na fakultetu i prakse u sudovima, što izaziva angst koji će biti prisutan u njegovim književnim radovima, i što je razlog prelaska iz dnevnog novinarstva u Umetnički program Radio Beograda. Pri osnivanju Trećeg programa, 1964. godine, pozvan je u redakciju da se bavi emisijama iz filozofije i prirodnih nauka. Posle šest godina prebacili su ga da piše reklame za fabriku rezanaca, jer se `pokazao politički nepodobnim za teorijski nivo mišljenja`. Godine 1971. dobija stipendiju za proučavanje pozorišnih istraživanja u Parizu na Sorboni. Antoan Vitez ga prima za asistenta u Pozorištu u Ivry-sur-Seine. O životu u Parizu će kasnije pisati u nekoliko romana. Godine 1972. Radio Beograd ga poziva da preuzme uređivanje govornog programa na lokalnoj stanici `202`. Tu ostaje do kraja svog radnog staža, uprkos mnogim sukobima sa kolektivom. U 44. godini upoznao je svog oca, koji je bio književnik i koga je razvedena majka držali daleko od njega. Godine 1979. ženi se po drugi put. Kao i prvi, rani, brak, i ovaj se završava razvodom. Od 1992. živi sa ženom čiji je lik uneo u roman „Nensoleta dela Luna“. Venčali su se u crkvi Svetog Arhangela Mihajla u Herceg Novom i nastanili u piščevoj rodnoj kući. Napisao je dvadeset pet knjiga proze i pedesetak drama. Slikarstvom se takođe bavi od onih dana kad je počeo da piše svoje knjige i drame.[1] Književna dela Proza U početku, njegovi romani i priče ispunjeni su poetskom fantastikom. Tadašnji književni kritičari koji su pohvalili njegove romane zamerali su mu suvišak mašte. Pisac je tu kritiku prihvatio kao pohvalu. Već tada je pisanje shvatao kao snevanje u budnom stanju.[2] Šta bi učinio Zobec, pripovetke,1969 Šuma čudnovata, roman, 1969 Neko drugo leto, roman, 1971 Čubura, negde u Kaliforniji, roman, 1976 Večernji trkači, roman, 1980 Romanom Vera, 1981, započinje serija romana ispovednog karaktera kojima autor sledi uverenje da pisca i njegovo delo treba spojiti znakom jednakosti: Pokretne stepenice, roman, 1986 Ružičasti arhipelag, roman, 1991 Najslabiji učenik škole igranja, roman, 1992 Karamfla, roman, 1998[3] Imenik, roman, 1998 Skladište uzdaha, roman, 1998 Tajanstvo spajanja, roman, 2000.[4] Vezanost za fantastiku nastavlja da ispoljava kao pripovedač. Tako nastaju knjige pripovedaka: Uzletanje, pripovetke, 1997 Rajska ptica, pripovetke, 2005[5] U nedostatku tumača svoje literature pisac piše dve knjige - esejističke autobiografije, koje su istovremeno i jedna vrsta apokrifne istorije srpske književnosti u proteklih pola veka. Objavljuje ih njegov prvi izdavač „Prosveta“ koji se nalazi na izdisaju. Don Žuan beogradski u šumi čudnovatoj, 2005[6] Pustinja u prašumi, 2008.[7] Uoči propasti Nolita ovaj izdavač objavljuje: Smirenje na jezeru Leko, roman, 2008 Duga na sajmu knjiga, pripovetke, 2009.[8] Takođe, pred stavljanje katanca na firmu, nekad ugledni izdavač Rad objavljuje Neznani vojnik, roman, 2008, novu i konačnu verziju romana Karamfla. Ovim knjigama Vlajković se pridružuje piscima koji reaguju na društveno-istorijski trenutak. Ali, kao protivtežu, objavljuje i poetsko-fantastični roman Sanja, 2006, obrađujući jednu od početnih tema svog književnog puta: kako se postaje vilovnjak. Krajem 2012. godine izlazi roman Stranac. Sve jasniji hrišćanski duh, koji se projavio u nekoliko prethodnih dela, u romanu Stranac dobio je svoj otvoreni izraz. Razmatrajući stranstvovanje kao prirodno osećanje pobožnih ljudi pisac se u ovom delu bavi samospoznajom koja odeljuje novog od starog čoveka u istoj ličnosti. Drama Izvedena su tri pozorišna komada Svetozara Vlajkovića: Grejalica, Atelje 212, 1969 Stvari u vrtu, Teatar Levo, 1970 Rastanak, Beogradsko dramsko pozorište, 1978. U ovim komadima pisac se bavi pitanjima celovitosti ljudskoga bića, potragom za idealnom ženom koja ne postoji, dramom odrastanja. Dramski program TV Beograd realizovao je tri njegova teksta: Džangrizalo, komedija Džek pot, porodična drama Zasluge, dramatizacija romana Aleksandra Vuča. U specijalizovanoj periodici objavljeni su pozorišni komadi: Zidanje, Scena, 1977 Večernji trkači, Scena, 1983 Don Žuan beogradski, Scena, 1986[9] Ponavljač, Scena, 1991 Marko&Musa, Savremena srpska drama, 2006 More u liftu, Savremena srpska drama, 2008 I nevidljivi voli vatromet, Savremena srpska drama, 2011. Nekoliko desetina dramskih tekstova objavio je na televiziji i na radiju. Naročitu pažnju posvetio je radio-igrama za decu i o deci. Dobitnik je desetak nagrada na javnim anonimnim konkursima za radio dramu. Radio Beograd mu je dodelio plaketu za izuzetan doprinos radiofoniji, 2005. Dobitnik je i prve nagrade na javnom konkursu tri pozorišta (Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu, Narodno pozorište u Novom Sadu, Srpsko narodno pozorište u Nišu) za komad Zidanje. Film Realizovana su četiri filma za koja je scenario pisao Svetozar Vlajković: Prvo ubistvo, 1970 Bez, 1972 Kvar, 1979 Čavka, 1982 [10] Kao glumac, igrao je u filmovima Dejana Đurkovića i Miše Radivojevića, a pojavio se i u seriji Živojina Pavlovića „Pesma“. Napisao desetak eseja o srpskim piscima i umetnicima sa kojima je bio blizak (Ljubiša Jocić, Bata Mihajlović, Ljubinka Jovanović, Aleksandar Tišma, Dušan Matić i drugi). Najveća priznanja za književni i umetnički rad dobija od anonimnih čitalaca koji mu se javljaju.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mihajlo Pantić (Beograd, 10. jun 1957) srpski je književnik, kritičar i univerzitetski profesor. Bio je urednik u više izdavačkih kuća (Matica srpska, Filip Višnjić, Otkrovenje, Albatros plus) i više listova i časopisa (Književna reč, Književne novine, Letopis Matice srpske, Sarajevske sveske). Trenutno je glavni urednik Književne opštine Vršac. Član je Srpskog PEN centra, Srpskog književnog društva i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu. Bio je stalni kritičar Naše borbe, Politike, Vremena, Danasa, NIN-a i saradnik gotovo svih književnih časopisa koji su izlazili i dalje izlaze u Srbiji i regionu. Obrazovanje Mihajlo Pantić je pohađao osnovnu školu u nekoliko gradova, među kojima su Beograd, Nikšić, Zenica i Skoplje, da bi je završio u Beogradu (OŠ „Josip Broz Tito“, danas OŠ „Jovan Dučić“). Po završetku osnovne škole upisao je Dvanaestu beogradsku gimnaziju, da bi potom prešao u Desetu beogradsku gimnaziju na Novom Beogradu, kada je u Bloku 21. otvorena njena nova zgrada. Tokom srednjoškolskog obrazovanja počinje da se interesuje za književnost. Najpre upisuje Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, da bi nakon godinu dana prešao na Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, na kojem diplomira 1981. Na istom fakultetu je 1998. godine odbranio doktorat Modernističko pripovedanje. Počasni je građanin Novog Beograda. Dela Knjige priča „Hronika sobe” (1984, 2007) „Vonder u Berlinu” (1987, 1994, 2007, 2015) „Pesnici, pisci i ostala menažerija” (1992, 2007) „Ne mogu da se setim jedne rečenice” (1993, 1996, 2000, 2004, 2007) „Novobeogradske priče” (1994, 1998, 2002, 2006, 2007, 2010, 2016) „Sedmi dan košave” (1999, 2002, 2007, 2010) „Jutro posle” (2001) „Ako je to ljubav” (2003, 2004, 2005, 2007, 2008, 2010, 2014, 2020) „Najlepše priče Mihajla Pantića” (2004) Sve priče Mihajla Pantića 1-4 (2007) „Žena u muškim cipelama” (2006) „Ovoga puta o bolu” (2007, 2010, 2016) „Priče na putu” (2010, 2013) „Hodanje po oblacima” (2013, 2014) „Priče od vode” (sa Milanom Tucovićem, 2014) „Kada me ugleda ono što tražim” (2017) Suviše vremena za nevažne stvari (2018) Priče o piscima (2021) Studije, kritike, ogledi, kritička proza Iskušenja sažetosti – kritička panorama kratkih proznih oblika u mlađoj srpskoj književnosti (1984) Aleksandrijski sindrom – eseji i kritike iz savremene srpske i hrvatske proze (1987) Protiv sistematičnosti – studija o dnevnoj kritici i kritike 1980-1988 (1988) Šum Vavilona – kritičko-poetska hrestomatija mlađe srpske poezije, zajedno sa Vasom Pavkovićem (1988) Deset pesama, deset razgovora – intervjui i eseji, zajedno sa Slobodanom Zubanovićem (1992) Aleksandrijski sindrom 2 – ogledi i kritike o savremenoj srpskoj prozi (1994) Novi prilozi za savremenu srpsku poeziju – ogledi i kritike (1994) Puzzle – eseji (1995) Šta čitam i šta mi se događa – kritički dnevnik (1998) Kiš – esej (1998, 2000, 2001, 2007) Aleksandrijski sindrom 3 – ogledi i kritike o savremenoj srpskoj prozi (1998) Modernističko pripovedanje – srpska i hrvatska pripovetka/novela 1918 – 1930 (1999) Tortura teksta (puzzle II) – dnevnici, eseji, poetički memoari (2000) Ogledi o svakodnevici (puzzle III) – dnevnici, eseji (2001) Svet iza sveta – ogledi i kritike o srpskoj poeziji XX veka (2002) Aleksandrijski sindrom 4 – ogledi i kritike o savremenoj srpskoj prozi (2003) Kapetan sobne plovidbe (puzzle IV) – putopisi, eseji, svakodnevni memoari (2005) Svakodnevnik čitanja – kritički dnevnik (2004) Život je upravo u toku (puzzle V) – putopisi, eseji (2005) Pisci govore (2007) Dnevnik jednog uživaoca čitanja (2009) Neizgubljeno vreme (2009) Drugi svet iza sveta (2009) Slankamen (puzzle VI)(2009) A short history of Serbian literature, zajedno sa grupom autora (2011) Biti rokenrol, zajedno sa Petrom Pecom Popovićem (2011, 2012, 2016) Stan bez adrese (puzzle VII) (2014) Od stiha do stiha - Svet iza sveta 3 (2014) Osnovi srpskog pripovedanja (2015) Čitati, šta drugo... (2015) Čitanje, drugi život (2019) Solvitur scribendo (puzzle VIII)(2019) Pisci govore 2 (2020) Aleksandrijski sindrom 5 (2021) Antologije Antologija srpske pripovetke 1945-1995 (1997) Čitanje vode – srpske priče o ribolovu (1998) Mala kutija – najkraće srpske priče XX veka (2001, 2008) Onaj život – 40 pesnika Disovog proleća (2003) The Man Who Ate Death – An Anthology of Contemporary Serbian Stories (2003, 2011) Antologija svetske ljubavne priče (2005, 2008) Antologija srpskih pripovedaka tom I (XIX vek), tom II (prva polovina XX veka), tom III (druga polovina XX veka) (2005) Little Box : anthology of twentieth century Serbian short short stories (2007) Haeums, antologija balkanske poezije, zajedno sa Miodragom Perišićem i Vasom Pavkovićem (2008) Kristin, koja je mahala iz voza - antologija savremene bugarske priče (2011) Zbornici kratke priče „Osluškivanje tišine“, zajedno sa Davidom Albaharijem i Petrom Lazićem (1989) „Otkucaji peščanog sata“, zajedno sa Davidom Albaharijem i Petrom Lazićem (1990) „Nekontrolisane senke“, zajedno sa Davidom Albaharijem i Petrom Lazićem (1991) „Ritam sedmog čula“, zajedno sa Davidom Albaharijem i Petrom Lazićem (1992) „Simptomi buke“, zajedno sa Davidom Albaharijem i Vasom Pavkovićem (1993) „Nisam tu, ali radim na tome“, zajedno sa Davidom Albaharijem i Vasom Pavkovićem (1994) „Otisci srca planete“, zajedno sa Davidom Albaharijem i Vasom Pavkovićem (1995) „Veština namigivanja mesecu“, zajedno sa Davidom Albaharijem i Vasom Pavkovićem (1996) „Čamac na Mont Everestu“, zajedno sa Davidom Albaharijem i Vasom Pavkovićem (1997) „Čuvari ozona“, zajedno sa Davidom Albaharijem, Petrom Lazićem i Vasom Pavkovićem (1997) „Vodič kroz lavirint“, zajedno sa Vasom Pavkovićem (1998) Prevodi Priče Mihajla Pantića prevedene su na dvadesetak jezika i uvrštene su u mnoge antologije u Srbiji i svetu. Posebna izdanja na francuskom, engleskom, ruskom, nemačkom, bugarskom, ukrajinskom, slovenačkom, slovačkom, makedonskom i mađarskom. Ah (na makedonski prevela Olivera Ćorveziroska, 2003) Sretnutie v ulici gaštanov (na slovački preveo Karol Hmel, 2006) Si c’est bien de l’amour (na francuski preveo Alen Kapon, 2007) Ako това је любовта (na bugarski prevele Nička Bečeva, Darina Dončeva i dr., 2008) Ako това је любов (na bugarski prevela Rusanka Ljapova, 2009) Ha ez szerelem (na mađarski prevela Viktorija Radič, 2009) Ако тоа е љубов (na makedonski prevela Jasmina Aleksova, 2010) Если это любовь (na ruski prevela Larisa Savljeva, 2011) Ловец на разкази (na bugarski prevela Žela Georgieva, 2011) Too Much Time for Unimportant Things (na engleski preveli Elen Elias-Bursać, Piter Egnon i dr., 2011) Če je to ljubezen (na slovenački prevela Varja Balžalorski, 2011) Якщо це любов (na ukrajinski prevela Oksana Mikitenko, 2012) Поети, писатели & останалата менажерия (na bugarski prevela Asja Tihinova, 2012) Този път за болката (na bugarski prevela Sevda Dimitrova, 2013) Wenn es Liebe ist (na nemački prevela Margit Jugo, 2013) Овој пат за болката (na makedonski prevela Jasmina Aleksova, 2014) Премногу време за неважни нешта (na makedonski preveo Dimitar Baševski, 2015) Одење по облаците (na makedonski prevela Nataša Dančevska, 2015) Прогулянка хмарами (na ukrajinski prevela Katerina Kalitko, 2015) Старомодная манера ухаживать (na ruski prevela grupa prevodilaca: Julija Sozina, Larisa Saveljeva, Evgenija Šatko, Elena Sagalovič, Žana Perkovska, Olga Saraikina, Anastasija Plotnikova, Vasja Sokolov, 2016) Kto я dlя sebя (na ruski prevela grupa prevodilaca: Evgenij Šatko, Julija Sozina, Larisa Saveljeva, Elena Sagalovič, Sergej Borisov, Žana Perkovska, Anastasija Plotnikova, Olga Saraikina, Tatjana Žarovoi, 2019) La donna con le scarpe da uomo – Amori e altre imperfezioni (na italijanski prevela Anita Vuco, 2022) Nagrade i priznanja Brankova nagrada (1981) Sedam sekretara SKOJ-a (1985) Milan Bogdanović (1985) Nagrada IP Oktoih (1993) Stanislav Vinaver (1994) Grigorije Božović (1994) Nagrada lista BORBA za knjigu godine (1995) Ivo Andrić – za esej (1995) Đorđe Jovanović (1999) Branko Ćopić (2000) Mikina čaša (2000) Karolj Sirmai (2003) Andrićeva nagrada (2004) Danica Marković (2004) Zlatni Hit liber (2004) Ramonda serbica (2006) Majstorsko pismo - Vranje (2008) Nagrada grada Beograda (2008) Orden Ćirila i Metodija – Bugarska (2009) Moma Dimić (2010) JUGRA – Rusija (2012) Veselin Lučić - Univerzitet u Beogradu (2012) Počasni građanin Novog Beograda (2013) Veljkova golubica (2014) Kočićevo pero (2015) Aleksandar Arnautović (2016) Bagdalin prsten Despota Stefana Lazarevića (2021)[1][2] Nagrada „Bora Stanković” (2022) Privatni život Mihajlo Pantić je oženjen Jelenom Dubajić Pantić i ima sinove Đorđa i Bogdana. Živi na Novom Beogradu, koji mu je česta inspiracija za priče. Strastveni je ribolovac. U mlađim danima igrao je košarku u novobeogradskim klubovima „Ušće“ i „Kadinjača“, sa kojom je pet sezona zaredom prelazio u viši rang takmičenja. Kao student je svirao bas-gitaru u nekoliko beogradskih rokenrol grupa. I danas svira i komponuje za svoju dušu.