Podvizi družine `Pet Petlića` lektira za niže razrede osnovne škole,prednja korica iskrzana,jedan list pocepan u donjem ćošku. Autor:Aleksandar Vučo. Izdavač:Mlado Pokolenje,Beograd 1965. Format:18,5cm x 12cm. Broj Strana:104 strane,ilustrovana,mek povez,ćirilica.

Ima potpis inace odlicno stanje 1983 Prosveta Beograd Aleksandar Vučo rođen je 25. septembra 1897. godine u trgovačkoj porodici u Beogradu. Kao gimnazijalac sa sedamnaest godina (1915), pridružio se srpskoj vojsci kao dobrovoljac i sa njom se povukao preko Albanije. Iz Drača, izmučen strahotama povlačenja, kao i dosta njegovih vršnjaka odlazi u Francusku. Sledeće godine se našao u Nici i tamo završio gimnaziju a zatim upisao Pravni fakultet na Sorboni, u Parizu. Tamo je upoznao i svoju buduću ženu Julijanu Simeonović i već 1920. godine su se venčali. U Parizu su dobili i svoja dva sina Đorđa (1921) i Jovana (1922). Vučo se sa porodicom vratio u Beograd gde je po pravilu trebalo da nasledi porodičan posao, međutim Vuča je više zanimao intelektualni rad i tako je već 1923. godine počeo da sarađuje sa časopisom „Putevi“ a zatim i za „Svedočanstva“. Prvu poemu objavio je 1926. godine pod nazivom „Krov nad prozorom“ a 1928-e roman „Koren vida“. Sledeće godine izašla je knjiga „Ako se još jednom setim ili načela“. Na Beograd je tih godina uticalo posleratno raspoloženje. Vučo, koji je tokom svoje mladosti dosta iskusio i dosta video boraveći u Evropi i školujući se u francuskim školama, ubrzo je postao nezadovoljan društvenim prilikama i stanjem duha u gradu. Sa prijateljima istomišljenicima osnovao je beogradsku grupu nadrealista i počeo da se aktivno uključuje u politički život. Kao jedan od osnivača i potpisnika manifesta postao je i jedan od urednika almanaha Nemoguće – L’impossible. Pored poezije objavio je i prvi scenario za film „Ljuskari na prsima“. Sarađivao je za časopis „Nadrealizam danas i ovde“ i pisao u „Politici“ priloge pod pseudonimom Askerland. Spomen-tabla na zgradi u Beogradu, u kojoj je živeo Javio se početkom 20-ih godinama pesmama koje lirskom mekoćom i melodioznošću podsećaju na Crnjanskog. Godina 1932. bila je veoma plodna za njega jer je iste izašla čuvena poema „Nemenikuće – Ćirilo i Metodije“ ali i poema „Humor Zaspalo“. U njima je raskid s konvencijama tradicionalnog pesničkog jezika doveden do krajnosti. One su pune verbalnih dosetki, igri rečima, kalambura, smelih improvizacija, bizarnih i vibrantnih spojeva reči, „izvan protektorata razuma“, kako je primetio pesnik. Poema „Humor Zaspalo“ vrhunac je te poezije apsurda i alegoričnosti, najozloglašenije naše moderno pesničko delo, neka vrsta „Kralja Ibija“ srpske poezije. Građena je na humorno-burlesknim sintagmatskim spojevima, na zvučnim podudaranjima bez smisla, nasuprot smislu ili čak u inat smislu, na neobičnim rimovanjima, ponekad bliskim načinu na koji dete doživljava svet. Iste godine organizovana je i čuvena izložba nadrealista u paviljonu Cvijete Zuzorić u Beogradu, a već sledeće sa Dušanom Matićem izašli su „Podvizi družine Pet petlića“, delo namenjeno deci, sa fotografijama Vučovih sinova na naslovnoj strani knjige. Ovo je Vučovo, možda, najuspešnije pesničko ostvarenje. To je nastavak nadrealističkih poema ali istovremeno otvaranje novog kruga u njegovom pesničkom razvoju, različitog od prethodnog i u tematskom i u umetničkom smislu. Eksperimenti zvukom i smislom, koji su prethodno bili sami sebi svrha, dobili su u ovoj poemi dublje osmišljenje. Verbalni humor doveden je u vezu s realnim svetom gradske dece, s njihovim igrama i maštanjima, s njihovim stvarnim i izmišljenim podvizima. Vučo je tako pružio deci ono što im je najbliže, „slobodnu i živu igru duha“, i stvorio klasično delo naše moderne poezije za decu. Aleksandar Vučo imao je odličnu saradnju sa Dušanom Matićem sa kojim ga je vezivalo veliko dugogodišnje prijateljstvo. Sa njim je objavio i poemu „Marija Ručara“ ali i koju godinu kasnije roman „Gluvo doba“. U periodu od 1936. do 1940. Vučo je bio urednik časopisa „Naša stvarnost“, ali budući da su ta vremena bila veoma turbulentna i da su se nadrealisti držali principa marksizma i aktivnije učestvovali u politici, Vučo je u tom periodu čak dva puta hapšen, 1937. i 1939. godine.[1] Tokom narodnooslobodilačke borbe je takođe dva puta lišen slobode i poznato je da je tokom 1941. godine pet meseci proveo zatočen u banjičkom logoru. Grob u Aleji zaslužnih na Novom groblju Za poeziju nastalu nakon rata karakteristično je višestruko vraćanje prvobitnom: vraćanje u praistorijsku prošlost, među pretpotopska čudovišta (alegorijska poema o borbi protiv fašizma) „Mastodonti“, (1951), „Alge“ (1968), ronjenje u „prabiljna stanja“, u hladni i senoviti svet algi i drugog primarnog rastinja (Nepovrat Humora Zaspalog, 1978) povratak vlastitoj pesničkoj mladosti. Od svih nadrealista Vučo se najranije okrenuo romanu. Njegov prvi roman „Koren vida“ (1928)[1] izrazio je lirsko delo satkano od autobiografske građe postupkom prilagođenim logici sna. Opsežni koautorski roman „Gluvo doba“ (1940) predstavlja zaokret od poezije ka faktografskom suvoparnom realizmu. U posleratnim romanima on napušta taj put i vraća se svojim nadrealističkim iskustvima. Tri romana o sudbini građanskog intelektualca u revoluciji, „Raspust“ (1954), „Mrtve javke“ (1957) i „Zasluge“ (1966), koje je neko nazvao beogradskom trilogijom, predstavljaju, po rečima autora, „svedočanstvo o sudaru čoveka sa apsurdom oko sebe i u sebi“. Radnja se odvija na dva plana, u dve vremenske ravni, u sadašnjem vremenu, koje obuhvata ratna i poratna zbivanja, i u prošlosti, od početka ovog veka do rata. Dva se plana međusobno prepliću. Dragan Manojlović, junak trilogije, vraćajući se u detinjstvo i mladost da pronađe sebe, pokušava da iz krhotina sećanja sačini svoj lik. Postupak kojim je ostvareno to traganje za izgubljenim vremenom autor naziva „unutrašnjim pisanjem“, „unutrašnjim zabeleškama“. Poslednji Vučov veliki romansijerski poduhvat, trilogija, ili roman u tri dela, s naslovima „Omame“ (1973), „I tako, dalje Omame“ (1976) i „Omame, kraj“ (1980), neobičan je spoj poetskog, autobiografskog i romanesknog. Od svih njegovih proznih ostvarenja to delo je najmanje roman, ali ono, zauzvrat, ima najviše poezije i života, i najviše ličnog, svojstvenog Vuču kao stvaraocu. Posle rata Vučo se posvetio i filmskoj umetnosti i postao upravnik filmskih preduzeća Jugoslavije (1947) i predsednik Komiteta za kinematografiju u jugoslovenskoj vladi. Osim toga bio je i direktor Zvezda-filma i Avala-filma. Pisao je dosta filmskih kritika i scenarija, bio je urednik “Borbe”, “Dela” i “Zmaja”. Za svoj rad bio je nagrađen Sedmojulskom nagradom za životno delo, nagradu saveza književnika (za roman „Raspust“) dok mu je roman „Mrtve javke“ bio proglašen za najbolji roman godine. Tadašnji predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito ga je odlikovao Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom. Godine 1982. dobio je nagradu “Aleksa Šantić” za knjigu „Pesme i poeme“. Do kraja života se bavio intelektualnim radom inspirišući i svoju ženu kao i najmlađeg brata Nikolu da se bave pisanjem. Bio je veliki prijatelj Ive Andrića i često su se mogli videti kako uz šetnju uživaju u priči. Arhiva Aleksandra Vuča Uredi Njegova arhiva je deo Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”. U arhivi se nalazi pedesetak važnih dokumenata, uključujući Vučove filmske kritike i tekstove, obračune autorskih honorara, dokumentaciju sa poslova i funkcija koje je obavljao, originalne tekstove, pisma razmenjena sa kolegama piscima Gustavom Krklecom, Todorom Manojlovićem, Miodragom Pavlovićem, Draškom Ređepom i drugima.[2] Dela Uredi Poezija Uredi Krov nad prozorom (poema) Nemenikuće (1932) Ćirilo i Metodije (1932) Humor Zaspalo (1930) Podvizi družine „Pet petlića” (1933) Marija Ručara (1935) Mastodonti (1951) Alge (1968) Nepovrat Humora Zaspalog (1978) Moj otac tramvaj vozi (1945) Proza Uredi Koren vida (1928) Ako se još jednom setim ili načela (roman) Gluvo doba (1940) Trilogija: Raspust (1954) Mrtve javke (1957) Zasluge (1966) Trilogija: Omame (1973) I tako, dalje Omame (1976) Omame, kraj (1980) Scenarista Uredi Dugometražni film Naziv 1948 Sofka 1950-te 1953 Ciganka 1959 Vetar je stao pred zoru TV film Naziv 1972 Zasluge TV mini serija Naziv 1982 Podvizi družine „Pet petlića” avangarda, nadrealizam, andre breton, marko ristic, vane bor...

PESME I POEME ALEKSANDAR VUČO, srpski nadrealista Srpska književna zadruga, Beograd, 1980 strana 255,tvrd povez KOLO LXXIII KNJIGA 485 Predgovor MILOSLAV MIRKOVIĆ Stanje: Veoma dobro. # Budite u toku sa najnovijim objavama

dobro stanje tvrd povez 20 x 13 cm 115 strana

Prosveta 1985, tvrd povez, odlično stanje, sitna poderotina na zadnjoj korici treće knjige, težina oko 1050 gr

PROSVETA - 1985 - 244 + 209 + 243 STRANE, TVRD POVEZ.

Odlično očuvana. 7

U dve knjige Pogovor Dimitrije Vucenov Izdavac - Nolit, Beograd Godina - 1982. Iz edicije Srpska knjizevnost, roman, knjiga 28. Knjige u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,tvrd povez,format 20 cm,394 + 474 str. (19)

nadrealistička izdanja 1932 godina odlično očuvana

Tvrd povez sa omotom, bez pisanja, odlicna 5 i knjiga i omot Prosveta 1976

Detalji predmeta Stanje Polovno tvrd povez dobro ocuvano omot losiji 120 --- 09.11. 14:23 prodavac je promenio načine slanja ---

Detalji predmeta Stanje Polovno odlično očuvano

378 strana stranice požutele, pečati biblioteke prednja korica zacepljena, tragovi savijanja na ćoškovima zadnje korice i par poslednjih listova

odlično očuvana exlibris JES.20/12

Izdavač Kultura, Zagreb, 1957.godina, tvrdi povez, poluplatno, 20x14cm, 333 strane, dve mrlje na korici, ostalo vrlo dobro...

SAN I JAVA HRABROG KOČE - Aleksandar Vučo Odlična! Biblioteka Prosveta Beograd 1963.god

Gluho doba II Dušan Matić, Aleksandar Vučo SRPSKA KNJIŽEVNOST ROMAN 25 NOLIT 1982 KAO NOVO

San i java hrabrog Koče - Aleksandar Vučo u dobrom stanju tavan

San i java hrabrog Koče - Aleksandar Vučo Prosveta, Beograd, 1963. Biblioteka Prosveta 37. 105 str. Tvrde korice.

AUTOR: Dušan Matić i Aleksandar Vučo NASLOV: Gluho doba IZDAVAČ: nolit GODINA: 1982 POVEZ: tvrdi (KB:112)

Autor: Aleksandar Vučo Izdavač: ZAVOD ZA UDZBENIKE - BEOGRAD Godina izdanja: 2005 Format: 20 cm Broj strana: 77 Povez: Tvrd povez odlično očuvana knjiga prelepo izdanje

Pesme i poeme Aleksandar Vučo, srpski nadrealista Srpska književna zadruga, Beograd, 1980 strana 255,tvrd povez Kolo LXXIII knjiga 485 Predgovor Miloslav Mirković Stanje: Veoma dobro.

Aleksandar Vučo (1897-1985) - Podvizi družine Pet Petlića ; San i java hrabrog Koče Izdavač: Mlado pokolenje, 1965, Beograd Štampa: BIGZ, Beograd 103 str, meke korice, latinica, dim. ↕18,5cm x ↔12cm x 0,7cm težina: 100 grama Očuvanost: 3 odvojen prvi list posle prednje korice a pre najavnog lista, na tom listu je povučeno hemijskom nekoliko linija preko celog lista uspravno, iskrzana prednja korica

САН И ЈАВА ХРАБРОГ КОЧЕ Подвизи дружине пет петлића АЛЕКСАНДАР ВУЧО ИРО `ВЕСЕЛИН МАСЛЕША` С а р а ј е в о 1 9 8 1 ЛАСТАВИЦА АЛЕКСАНДАР ВУЧО писац, припадао српском надреалистичком покрету !!!!! Предговор и о писцу ове књиге: МУНЕВЕРА ЗОРАБДИЋ .............................................................. Ћирилица Тврде корице Шивен повез 113 страница + сувишна посвета Некоришћено