ALEKSANDAR VUČO PODVIZI DRUŽINE PET PETLIĆA SAN I JAVA HRABROG KOČE IZDAVAČ: NOLIT BEOGRAD STRANA: 123 MEKOG POVEZA STANJE: OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA: 3... PA I VIŠE, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 335

ALEKSANDAR VUČO - PODVIZI DRUŽINE PET PETLIĆA SAN I JAVA HRABROG KOČE IZDAVAČ: NOLIT BEOGRAD STRANA: 123 MEKOG POVEZA STANJE: RIKNA DOLE POHABANA 1 CM, BLAGO POHABANIH KORICA, UNUTRAŠNOST OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, OCENA: 3+ DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 127

nolit, platneni povez, godina 1977. u cast osamdesetogodisnjice g-dina vuca, odlicno stanje

Aleksandar Vučo - Pet petlića / San i java hrabrog Koče Podvizi družine „Pet petlića” je poema za decu Aleksandra Vuča, objavljena 1933. godine. Ova poema na­ja­vi­la je ne sa­mo no­ve kva­li­te­te jed­nog vi­da pe­sni­štva, ne­go i no­ve, do ta­da ma­lo ko­ri­šće­ne mo­guć­no­sti stva­ra­lač­ke ima­gi­na­ci­je. Zahvaljujući ovoj i drugim poemama za decu Aleksandar Vučo smatra se osnivačem nadrealizma u dečjoj poeziji. Devojčica Mira je dospela u manastirski ininstitut[a] u kome vladaju surovi zakoni discipline. Umesto da uživa u dečjoj igri i slobodi, Mira podnosi torturu od strane otuđenih časnih sestara - internat je predstavljen kao simbol neslobode i teškog života deteta. Videvši sve to, pet dečaka, članova družine `Petlići`, spremni su da pomognu devojčici. Smišljaju prvi plan koji ne uspeva, ali ne posustaju i uporno žele da ostvare svoj cilj. U drugom pokušaju, uz pomoć luftbalona, uspevaju da izbave Miru. Oni pronalaze mesto na kome neće ni časne sestre, ni ostali pronaći devojčicu i vratiti je u internat. Prilikom ostvarivanja ovog plana dečaci pokazuju veliku hrabrost i odvažnost i dokazuju da su neraskidiva celina. San i java hrabrog Koče U osnovi poeme je, svakako avanturizam, sloboda, igra. Kao što je Luis Kerol u “Alisi u zemlji čuda”, oniričkim predstavama odveo junakinju u zemlju čuda i priredio joj niz avantura, tako Vučo, oniričkim postupkom vodi dečaka Koču na njegovo uzbudljivo putovanje, koje mu donosi niz prepreka, iskušenja i drugih zanimljivih događaja. San i java su dve bitne odrednice u okviru kojih Koča deluje. Naime, on živi u pristojnim porodičnim uslovima. Veoma lepo je vaspitan, voli svoje roditelje i brine o njima i upravo zato traži najbolji način da se oprosti od njih – piše im pismo, jer bi se pri rastanku s njima sigurno rasplakao, što ukazuje na to da je Koča još uvek mali, emotivan i neodlučan. Koča zatim svu pažnju usmerava na sliku koja se nalazi u njegovoj sobi – na dečaka Papuanca koji plovi nekim trošnim čamcem i hrabro se bori sa morskim valovima. Koča u želji da pomogne dečaku sa slike sve intenzivnije razmišlja o tome i počinje da u glavi oživljava detalje sa slike. Nakon toga, lagano kreće Kočin san i počinje njegova avantura. Izdavač: Prosveta, Beograd Godina: 1963 Broj strana: 103 Mek povez Biblioteka: Prosveta Ocena: 4-. Vidi slike. Skladište: V Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Aleksandar Vučo - Pet petlića / San i java hrabrog Koče Podvizi družine „Pet petlića” je poema za decu Aleksandra Vuča, objavljena 1933. godine. Ova poema na­ja­vi­la je ne sa­mo no­ve kva­li­te­te jed­nog vi­da pe­sni­štva, ne­go i no­ve, do ta­da ma­lo ko­ri­šće­ne mo­guć­no­sti stva­ra­lač­ke ima­gi­na­ci­je. Zahvaljujući ovoj i drugim poemama za decu Aleksandar Vučo smatra se osnivačem nadrealizma u dečjoj poeziji. Devojčica Mira je dospela u manastirski ininstitut[a] u kome vladaju surovi zakoni discipline. Umesto da uživa u dečjoj igri i slobodi, Mira podnosi torturu od strane otuđenih časnih sestara - internat je predstavljen kao simbol neslobode i teškog života deteta. Videvši sve to, pet dečaka, članova družine `Petlići`, spremni su da pomognu devojčici. Smišljaju prvi plan koji ne uspeva, ali ne posustaju i uporno žele da ostvare svoj cilj. U drugom pokušaju, uz pomoć luftbalona, uspevaju da izbave Miru. Oni pronalaze mesto na kome neće ni časne sestre, ni ostali pronaći devojčicu i vratiti je u internat. Prilikom ostvarivanja ovog plana dečaci pokazuju veliku hrabrost i odvažnost i dokazuju da su neraskidiva celina. San i java hrabrog Koče U osnovi poeme je, svakako avanturizam, sloboda, igra. Kao što je Luis Kerol u “Alisi u zemlji čuda”, oniričkim predstavama odveo junakinju u zemlju čuda i priredio joj niz avantura, tako Vučo, oniričkim postupkom vodi dečaka Koču na njegovo uzbudljivo putovanje, koje mu donosi niz prepreka, iskušenja i drugih zanimljivih događaja. San i java su dve bitne odrednice u okviru kojih Koča deluje. Naime, on živi u pristojnim porodičnim uslovima. Veoma lepo je vaspitan, voli svoje roditelje i brine o njima i upravo zato traži najbolji način da se oprosti od njih – piše im pismo, jer bi se pri rastanku s njima sigurno rasplakao, što ukazuje na to da je Koča još uvek mali, emotivan i neodlučan. Koča zatim svu pažnju usmerava na sliku koja se nalazi u njegovoj sobi – na dečaka Papuanca koji plovi nekim trošnim čamcem i hrabro se bori sa morskim valovima. Koča u želji da pomogne dečaku sa slike sve intenzivnije razmišlja o tome i počinje da u glavi oživljava detalje sa slike. Nakon toga, lagano kreće Kočin san i počinje njegova avantura. Izdavač: Prosveta ,Beograd Godina: 1965. Broj strana: 102 Meki povez Biblioteka: Biblioteka Prosveta 37 Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Prosveta IV Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Aleksandar Vučo - Pet petlića / San i java hrabrog Koče Podvizi družine „Pet petlića” je poema za decu Aleksandra Vuča, objavljena 1933. godine. Ova poema na­ja­vi­la je ne sa­mo no­ve kva­li­te­te jed­nog vi­da pe­sni­štva, ne­go i no­ve, do ta­da ma­lo ko­ri­šće­ne mo­guć­no­sti stva­ra­lač­ke ima­gi­na­ci­je. Zahvaljujući ovoj i drugim poemama za decu Aleksandar Vučo smatra se osnivačem nadrealizma u dečjoj poeziji. Devojčica Mira je dospela u manastirski ininstitut[a] u kome vladaju surovi zakoni discipline. Umesto da uživa u dečjoj igri i slobodi, Mira podnosi torturu od strane otuđenih časnih sestara - internat je predstavljen kao simbol neslobode i teškog života deteta. Videvši sve to, pet dečaka, članova družine `Petlići`, spremni su da pomognu devojčici. Smišljaju prvi plan koji ne uspeva, ali ne posustaju i uporno žele da ostvare svoj cilj. U drugom pokušaju, uz pomoć luftbalona, uspevaju da izbave Miru. Oni pronalaze mesto na kome neće ni časne sestre, ni ostali pronaći devojčicu i vratiti je u internat. Prilikom ostvarivanja ovog plana dečaci pokazuju veliku hrabrost i odvažnost i dokazuju da su neraskidiva celina. San i java hrabrog Koče U osnovi poeme je, svakako avanturizam, sloboda, igra. Kao što je Luis Kerol u “Alisi u zemlji čuda”, oniričkim predstavama odveo junakinju u zemlju čuda i priredio joj niz avantura, tako Vučo, oniričkim postupkom vodi dečaka Koču na njegovo uzbudljivo putovanje, koje mu donosi niz prepreka, iskušenja i drugih zanimljivih događaja. San i java su dve bitne odrednice u okviru kojih Koča deluje. Naime, on živi u pristojnim porodičnim uslovima. Veoma lepo je vaspitan, voli svoje roditelje i brine o njima i upravo zato traži najbolji način da se oprosti od njih – piše im pismo, jer bi se pri rastanku s njima sigurno rasplakao, što ukazuje na to da je Koča još uvek mali, emotivan i neodlučan. Koča zatim svu pažnju usmerava na sliku koja se nalazi u njegovoj sobi – na dečaka Papuanca koji plovi nekim trošnim čamcem i hrabro se bori sa morskim valovima. Koča u želji da pomogne dečaku sa slike sve intenzivnije razmišlja o tome i počinje da u glavi oživljava detalje sa slike. Nakon toga, lagano kreće Kočin san i počinje njegova avantura. Izdavač: Prosveta, Beograd Godina: 1966. Broj strana: 102 Meki povez Biblioteka: Prosveta Ocena: 4+. Vidi slike. Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Izdavač, Kosmos Beograd 1956 Tvrd povez, zlatotisak Stranice malo požutele, knjige u dobrom stanju 323+346 strana

Detalji predmeta Stanje Polovno mek povez dobro ocuvano 120 --- 09.11. 14:23 prodavac je promenio načine slanja ---

Izdavač: Nolit, Beograd Godina izdanja: 1982. Broj strana: 393, 473 Povez: Tvrdi Format: 19 cm Stanje: Odlično

POEME - Aleksandar Vučo, Stevan Raičković,Dobrica Erić Aleksandar Vučo - Podvizi druzine `Pet petlića` Stevan Raičković - Gurije Dobrica Erić - Vašar u Topoli Razgovor o delima

ok stanje, kao na slikama RASPUST - Aleksandar Vučo

Dodatne informacije Edicija Izdanje 1932 Izdavač BEOGRAD Pisac ALEKSANDAR VUČO Povez MEKI Stanje Solidno Strana 33

Prvo izdanje, izuzetno retko u ponudi. Ilustracije Dragan Savić. Na predlistu posveta (v. sliku), inače odlično očuvano. Autor - osoba Vučo, Aleksandar, 1897-1985 = Vučo, Aleksandar, 1897-1985 Naslov San i java hrabrog Koče : poema za decu / Aleksandar Vučo ; ilustrovao Dragan Savić Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1957 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dečja knjiga, 1957 (Zagreb : Tipografija) Fizički opis 55 str. : ilustr. ; 20 cm. Drugi autori - osoba Savić, Dragan Još pre priključivanja nadrealističkom pokretu, Aleksandar Vučo je aktivno pisao i objavljivao, te je tako 1923. godine sarađivao u časopisima „Putevi“ i „Svedočanstva“, 1926. je objavio poemu Krov na prozorom,1928. roman Koren vida, a 1929. objavljuje knjigu Ako se još jednom setim ili načelo. Godine 1930. bio je jedan od osnivača srpske grupe nadrealista i supotpisnik manifesta objavljenog u almanahu „Nemoguće“, koji je objavljen 1930. godine, kojeg je, zajedno s M. Ristićem i D. Matićem, i uređivao. U almanahu je izišao i njegov scenarij za nadrealistički film Ljuskari na prsima. Iste je godine s Dušanom Matićem napravio projekt za nadrealistički predmet Urnebesni kliker, koji je prema nacrtima ostvaren 1990. godine u sklopu retrospektivne izložbe Marka Ristića, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu Tom je prilikom, Vučo poklonio svoju kolekciju umetničkih dela beogradskom muzeju. Istražujući pojam kolektivnog autorstva, u suradnji sa D. Matićem nastaju i montaže Rognissol i Rekom kucujem zid, također 1930. godine. Još jedan njegov projekt, nazvan Ogledala nastao 1930. godine, a ostvaren je tek 2002. godine u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Razbijena ogledala zalepljena su, s malim razmacima između, na karton, a na njima su se reflektirali novinski isečci. Iz 1930. godine potiče i asemblaž Une atmosphère du printemps et de jeunesse, koji također dokazuje da je svoju književnu praksu Vučo proširio na multimedijalni izraz, karakterističan za nadrealizam. Sličnosti s objektom ogledala vidljive su u upotrebi kartona kao osnovnog materijala na koji onda Vučo lepi ostale materijale: drvo, ogledalo, novinske isečke. Kasnije, 1931. i 1932. godine, sarađivao je u časopisu „Nadrealizam danas i ovde“, a u „Politici“ je objavljivao priloge pod pseudonimom Askerland. Iste je godine, zajedno s L. Vučo i R. Živanovićem Noem, organizirao izložbu nadrealizma u Umetničkom paviljonu „Cvijete Zuzorić“ u Beogradu, a objavio je i poeme Nemenikuće – Ćirilo i Metodije. Izašla mu je i knjiga poezije Humor zaspalo. Godinu dana kasnije, sa D. Matićem napisao je knjigu za decu Podvizi družine „Pet petlića`, za koju je fotografisao svoje sinove Đorđa i Jovana. Zajedno s Matićem objavio je 1935. poemu Marija Rucara. Od 1936. do 1940. bio je urednik časopisa „Naša stvarnost“. S Matićem 1940. godine objavljuje roman Gluvo doba. Za vreme Drugoga svetskog rata neko je vreme proveo u zarobljeništvu, a nakon rata radio je kao direktor filmskog preduzeća Jugoslavija, te Zvezda filma i Avala filma. Objavio je poeme Titovi pioniri, Mastodonti, roman Raspust i mnoga druga dela. Aleksandar Vučo rođen je 1897. u Beogradu, gde je i umro 1985. godine. Dragan Savić pripada krugu važnijih ilustratora i karikaturista koji su obeležili drugu polovinu XX veka, ali je on svoje ideje i svoj stvaralački izraz realizovao na više polja, kroz raznoliko i bogato umetničko delovanje. Opus ovog umetnika, čiji je jedan deo Zavičajni muzej Petrovac na Mlavi dobio na poklon, po želji Savićeve supruge Darinke Uzelac, broji više od dve hiljade radova, koji se sagledavanjem motiva, izdvajaju u nekoliko celina: skice, ilustracije, karikature, pejzaži i mrtve prirode, portreti i aktovi, mitski prizori, kao i ličnih predmeta, rukopisa i fotografija. Raznolikosti umetničkog stvaralaštva prati i raznolikost umetničkih tehnika koje je koristio: od ulja akvarela, pastela, tempere, preko crteža rađenih tušem, laviranim tušem, kredom i ugljenom, kao i kombinovanjem različitih grafičkih tehnika. Formiranje Legata iz Savićeve zaostavštine je u toku, a selekcija radova za izložbu portreta glumaca predstavljala je samo polaznu tačku za dalje proučavanje i obradu njegovog stvaralaštva, prezentaciju i popularizaciju ovog svetski priznatog i nagrađivanog umetnika. Dragan Savić je rođen 06. maja 1923. godine u Petrovcu na Mlavi. Selidbom u Beograd školovanje nastavlja u Srednjoj tehničkoj školi, gde crta stripove i ilustracije za časopise: Dečije vreme, Vreme i Mikijevo carstvo. Po završetku studija na Akademiji primenjenih umetnosti 1947. aktivno počinje da se bavi karikaturom i ilustracijom, i postaje jedan od osnivača i saradnika u listu Ošišani jež. Godine 1953. prelazi u Borbu. Tokom rada za ovaj list objavljivao je i reportaže i putopise iz inostranstva, kao i karikature i ilustracije koje su se pojavljivale u listovima poput: Njujork Tajmsa, Afrik Aksiona, Čikago-san Tajmsa, Asahi šinbuna. Tokom 1961. godine Savić je boravio u Ažiru među borcima Fronta nacionalnog oslobođenja. Tada nastaje i mapa crteža pod nazivom Alžir, koja ima tematiku iz borbe alžirskog naroda za nezavisnost. Dobitnik je više međunarodnih kao i domaćih nagrada i priznanja, poput: Zlatne medalje na bijenalu humora u Tolentinu 1967, Prve nagrade na svetskom konkursu Karikatura u borbi za mir, u Njujorku 1960, prestižne nagrade Pjer 1980. i drugih. Udruženje novinara Srbije 1988. dodelilo mu je nagradu za životno delo. Savić je idejni tvorac nagrade Pjer, jugoslovenskog konkursa novinske karikature, koju su pokrenule Večernje novosti 1967. godine. Nemački izdavač Ojlenšpigel ferlag ga je 1968. uvrstio u antologiju evropske karikature 19. i 20. veka. Izlagao je u Veneciji, Berlinu, Štutgartu, Hanoveru itd. Bio je dopisni član Akademije nauka i umetnosti San Marko u Veneciji i Poncienc u Napulju. Autor je beogradskog simbola vrapca, nazvanog Dživdžan. Preminuo je 12. januara 2009. godine u Beogradu. Savićev primarni izraz i okosnica njegovog kompletnog rada svakako je crtež, koji u njegovom slučaju ne predstavlja samo predložak, već realizovano umetničko delo. Osobenost stila ovog umetnika upravo se i ogleda u crtežu koji je oslobođen suvišnih poteza i detalja, ponekad koloristički akcentovan, ponekad nalik realističnom krokiju, na kome naglašava ono što je bitno brzim likovnim promišljanjem i istančanim grafičkim osećajem. Specifičnim tretmanom linije umetnik definiše motive, usklađuje i rešava odnose i postiže istančanost i sugestivnost izraza. U svojoj jednostavnosti i sažetosti, ona u Savićevom stvaralaštvu upravo svedoči o snazi izražajnih mogućnosti, refleksiji i gestu, okosnica je svih likovnih elemenata crteža i ukazuje na autentičnost stvaralačkog rukopisa ovog umetnika. Magija Savićeve linije počiva u realizaciji jedne od najsloženijih funkcija crteža, a to je zapravo da se njenim jezikom i kroz najmanji potez, tačku ili crtu stvori oblik. Nastala u jednom dahu, nekada razigrana slobodnim potezima, a nekada samo naslućena, ona nam otkriva vrsnog crtača koji stvara intuitivno i koji ceni izazov koji crtež nameće, svestan da on kao intimistički zapis, bilo imaginacije ili kontemplacije, ujedno najviše i otkriva. KC (K)

Kao na slikama 1. izdanje RETKO u ponudi Prosveta 1970, str. 72. POEMA A. Vuča, pripadnika čuvenog srpskog književnog pokreta nadrealista... Ruke, Iskustva, Mašine, Ljubav... Naslovna strana, crteži, inicijali i vinjete MIODRAG NAGORNI, Objašnjenja nekih reči... Aleksandar Vučo (Beograd, 25. septembar 1897 — Beograd, 21. jul 1985) bio je srpski i jugoslovenski romansijer, pesnik[1] i nadrealista. Biografija[uredi | uredi izvor] Aleksandar Vučo rođen u trgovačkoj porodici u Beogradu. Kao gimnazijalac sa sedamnaest godina (1915), pridružio se srpskoj vojsci kao dobrovoljac i sa njom se povukao preko Albanije. Iz Drača, izmučen strahotama povlačenja, kao i dosta njegovih vršnjaka odlazi u Francusku. Sledeće godine se našao u Nici i tamo završio gimnaziju a zatim upisao Pravni fakultet na Sorboni, u Parizu. Tamo je upoznao i svoju buduću ženu Julijanu Simeonović i već 1920. godine su se venčali. U Parizu su dobili i svoja dva sina Đorđa (1921) i Jovana (1922). Vučo se sa porodicom vratio u Beograd gde je po pravilu trebalo da nasledi porodičan posao, međutim Vuča je više zanimao intelektualni rad i tako je već 1923. godine počeo da sarađuje sa časopisom „Putevi“ a zatim i za „Svedočanstva“. Prvu poemu objavio je 1926. godine pod nazivom „Krov nad prozorom“ a 1928. roman „Koren vida“. Sledeće godine izašla je knjiga „Ako se još jednom setim ili načela“. Na Beograd je tih godina uticalo posleratno raspoloženje. Vučo, koji je tokom svoje mladosti dosta iskusio i dosta video boraveći u Evropi i školujući se u francuskim školama, ubrzo je postao nezadovoljan društvenim prilikama i stanjem duha u gradu. Sa prijateljima istomišljenicima osnovao je beogradsku grupu nadrealista i počeo da se aktivno uključuje u politički život. Kao jedan od osnivača i potpisnika manifesta postao je i jedan od urednika almanaha Nemoguće – L’impossible. Pored poezije objavio je i prvi scenario za film „Ljuskari na prsima“. Sarađivao je za časopis „Nadrealizam danas i ovde“ i pisao u „Politici“ priloge pod pseudonimom Askerland. Spomen-tabla na zgradi u Beogradu, u kojoj je živeo Javio se početkom 20-ih godinama pesmama koje lirskom mekoćom i melodioznošću podsećaju na Crnjanskog. Godina 1932. bila je veoma plodna za njega jer je iste izašla čuvena poema „Nemenikuće – Ćirilo i Metodije“ ali i poema „Humor Zaspalo“. U njima je raskid s konvencijama tradicionalnog pesničkog jezika doveden do krajnosti. One su pune verbalnih dosetki, igri rečima, kalambura, smelih improvizacija, bizarnih i vibrantnih spojeva reči, „izvan protektorata razuma“, kako je primetio pesnik. Poema „Humor Zaspalo“ vrhunac je te poezije apsurda i alegoričnosti, najozloglašenije naše moderno pesničko delo, neka vrsta „Kralja Ibija“ srpske poezije. Građena je na humorno-burlesknim sintagmatskim spojevima, na zvučnim podudaranjima bez smisla, nasuprot smislu ili čak u inat smislu, na neobičnim rimovanjima, ponekad bliskim načinu na koji dete doživljava svet. Iste godine organizovana je i čuvena izložba nadrealista u paviljonu Cvijete Zuzorić u Beogradu, a već sledeće sa Dušanom Matićem izašli su „Podvizi družine Pet petlića“, delo namenjeno deci, sa fotografijama Vučovih sinova na naslovnoj strani knjige. Ovo je Vučovo, možda, najuspešnije pesničko ostvarenje. To je nastavak nadrealističkih poema ali istovremeno otvaranje novog kruga u njegovom pesničkom razvoju, različitog od prethodnog i u tematskom i u umetničkom smislu. Eksperimenti zvukom i smislom, koji su prethodno bili sami sebi svrha, dobili su u ovoj poemi dublje osmišljenje. Verbalni humor doveden je u vezu s realnim svetom gradske dece, s njihovim igrama i maštanjima, s njihovim stvarnim i izmišljenim podvizima. Vučo je tako pružio deci ono što im je najbliže, „slobodnu i živu igru duha“, i stvorio klasično delo naše moderne poezije za decu. Aleksandar Vučo imao je odličnu saradnju sa Dušanom Matićem sa kojim ga je vezivalo veliko dugogodišnje prijateljstvo. Sa njim je objavio i poemu „Marija Ručara“ ali i koju godinu kasnije roman „Gluvo doba“. U periodu od 1936. do 1940. Vučo je bio urednik časopisa „Naša stvarnost“, ali budući da su ta vremena bila veoma turbulentna i da su se nadrealisti držali principa marksizma i aktivnije učestvovali u politici, Vučo je u tom periodu čak dva puta hapšen, 1937. i 1939. godine.[2] Tokom narodnooslobodilačke borbe je takođe dva puta lišen slobode i poznato je da je tokom 1941. godine pet meseci proveo zatočen u banjičkom logoru. Grob u Aleji zaslužnih na Novom groblju Za poeziju nastalu nakon rata karakteristično je višestruko vraćanje prvobitnom: vraćanje u praistorijsku prošlost, među pretpotopska čudovišta (alegorijska poema o borbi protiv fašizma) „Mastodonti“, (1951), „Alge“ (1968), ronjenje u „prabiljna stanja“, u hladni i senoviti svet algi i drugog primarnog rastinja (Nepovrat Humora Zaspalog, 1978) povratak vlastitoj pesničkoj mladosti. Od svih nadrealista Vučo se najranije okrenuo romanu. Njegov prvi roman „Koren vida“ (1928)[2] izrazio je lirsko delo satkano od autobiografske građe postupkom prilagođenim logici sna. Opsežni koautorski roman „Gluvo doba“ (1940) predstavlja zaokret od poezije ka faktografskom suvoparnom realizmu. U posleratnim romanima on napušta taj put i vraća se svojim nadrealističkim iskustvima. Tri romana o sudbini građanskog intelektualca u revoluciji, „Raspust“ (1954), „Mrtve javke“ (1957) i „Zasluge“ (1966), koje je neko nazvao beogradskom trilogijom, predstavljaju, po rečima autora, „svedočanstvo o sudaru čoveka sa apsurdom oko sebe i u sebi“. Radnja se odvija na dva plana, u dve vremenske ravni, u sadašnjem vremenu, koje obuhvata ratna i poratna zbivanja, i u prošlosti, od početka ovog veka do rata. Dva se plana međusobno prepliću. Dragan Manojlović, junak trilogije, vraćajući se u detinjstvo i mladost da pronađe sebe, pokušava da iz krhotina sećanja sačini svoj lik. Postupak kojim je ostvareno to traganje za izgubljenim vremenom autor naziva „unutrašnjim pisanjem“, „unutrašnjim zabeleškama“. Poslednji Vučov veliki romansijerski poduhvat, trilogija, ili roman u tri dela, s naslovima „Omame“ (1973), „I tako, dalje Omame“ (1976) i „Omame, kraj“ (1980), neobičan je spoj poetskog, autobiografskog i romanesknog. Od svih njegovih proznih ostvarenja to delo je najmanje roman, ali ono, zauzvrat, ima najviše poezije i života, i najviše ličnog, svojstvenog Vuču kao stvaraocu. Posle rata Vučo se posvetio i filmskoj umetnosti i postao upravnik filmskih preduzeća Jugoslavije (1947) i predsednik Komiteta za kinematografiju u jugoslovenskoj vladi. Osim toga bio je i direktor Zvezda-filma i Avala-filma. Pisao je dosta filmskih kritika i scenarija, bio je urednik “Borbe”, “Dela” i “Zmaja”. Za svoj rad bio je nagrađen Sedmojulskom nagradom za životno delo, nagradu saveza književnika (za roman „Raspust“) dok mu je roman „Mrtve javke“ bio proglašen za najbolji roman godine. Tadašnji predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito ga je odlikovao Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom. Godine 1982. dobio je nagradu “Aleksa Šantić” za knjigu „Pesme i poeme“. Do kraja života se bavio intelektualnim radom inspirišući i svoju ženu kao i najmlađeg brata Nikolu da se bave pisanjem. Bio je veliki prijatelj Ive Andrića i često su se mogli videti kako uz šetnju uživaju u priči. Arhiva Aleksandra Vuča[uredi | uredi izvor] Njegova arhiva je deo Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”. U arhivi se nalazi pedesetak važnih dokumenata, uključujući Vučove filmske kritike i tekstove, obračune autorskih honorara, dokumentaciju sa poslova i funkcija koje je obavljao, originalne tekstove, pisma razmenjena sa kolegama piscima Gustavom Krklecom, Todorom Manojlovićem, Miodragom Pavlovićem, Draškom Ređepom i drugima.[3][4] Dela[uredi | uredi izvor] Poezija[uredi | uredi izvor] Krov nad prozorom (poema) Nemenikuće (1932) Ćirilo i Metodije (1932) Humor Zaspalo (1930) Podvizi družine „Pet petlića” (1933) Marija Ručara (1935) Mastodonti (1951) Alge (1968) Nepovrat Humora Zaspalog (1978) Moj otac tramvaj vozi (1945) Proza[uredi | uredi izvor] Koren vida (1928) Ako se još jednom setim ili načela (roman) Gluvo doba (1940) Trilogija: Raspust (1954) Mrtve javke (1957) Zasluge (1966) Trilogija: Omame (1973) I tako, dalje Omame (1976) Omame, kraj (1980) Nadrealizam Srpski nadrealisti Avangarda Nadrealistička poezija za decu

tvrd povez Veoma lepo očuvane

АЛЕКСАНДАР ВУЧО И ТАКО, ДАЉЕ ОМАМЕ ПРОСВЕТА БЕОГРАД 1976 АЛЕКСАНДАР ВУЧО припадник српског надреалистичког књижевног покрета ********* (Михајло Грушић) ............................................................. Р е ф е р е н ц е САБАЈЛА ОДСЈАЈИ ПРЕОКРЕТИ ДА НЕМА ВЈЕТРА, ПАУЦИ БИ НЕБО ПРЕМРЕЖИЛИ ЗАТОЧЕНИШТВА ............................................................. Омот и корице: ДОБРИЛО НЕНАДИЋ ********* ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ 191 СТРАНА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ОДЛИЧНО Екстра **********

52505) THE HOLIDAYS , Alexander Vučo , Lincolns Prager Publishers Ltd London 1959 , Praznici Aleksandar Vučo na engleskom jeziku , translated by Alec Brown , biblioteka Modern Yugoslav Novels , tvrd povez, format 15 x 20m5 cm , 339 strana

SAN I JAVA HRABROG KOČE-ALEKSANDAR VUČO BEOGRAD 1966. TVRD POVEZ,102 STRANE,KNJIGA JE U DOBROM STANJU.

LEKTIRA ZA CETVRTI RAZRED OSNOVNE SKOLE Autor: ALEKSANDAR VUCO, STEVAN RAICKOVIC, DOBRICA ERIC Izdavac: NOLIT, PROSVETA, ZAVOD ZA UDZBENIKE Izdanje: 1979. Povez: MEKI Broj strana: 275 Format (cm): 18 Stanje knjige: SOLIDNO, KORICE I RIKNA SU POHABANI.

LEKTIRA ZA CETVRTI RAZRED OSNOVNE SKOLE Autor: ALEKSANDAR VUCO, STEVAN RAICKOVIC, DOBRICA ERIC Izdavac: NOLIT, PROSVETA, ZAVOD ZA UDZBENIKE Izdanje: 1984. Povez: MEKI Broj strana: 275 Format (cm): 18 Stanje knjige: SOLIDNO, KORICE I RIKNA SU POHABANI.

Autor: Aleksandar Vučo

GLUHO DOBA (1 - 2) - Dušan Matić/Aleksandar Vučo Očuvane, sa spoljašnje strane listova tragovi prašine i blede flekice

Opis Aleksandar Vučo Kultura 1961