U svetu koji neprekidno beleži porast nasilja u najrazličitijim oblicima, Erih From tretira ovaj problem na izuzetno pronicljiv način u jednoj od svojih najznačajnijih knjiga. From postavlja pitanje: Šta je to u ljudskoj prirodi što vodi čoveka orgijama destrukcije i nasilja kojima je svedočio prošli vek? Oslanjajući se na istraživanja i dostignuća psihologije, antropologije i istorije, te, istovremeno, nudeći briljantnu analizu pojava poput Staljina, Hitlera i Himlera, From ukazuje kako naša nezainteresovanost da volimo otvara vrata suprotnoj emociji: mi želimo ili da potpuno kontrolišemo svoj život ili da ga uništimo. izdavač naprijed 1973 tvrdi povez 318 str oštećen hrbat unutra odlično očuvana

ISBN: Ostalo Godina izdanja: Ostalo Oblast: Ezoterija Jezik: Srpski Autor: StraniNOVO„ U ovoj knjizi, Šakti Gavejn nam omogućava pristup alatima za postizanje introspekcije i lične promene – malo je ovako moćnih darova u životu. Srdačno preporučujem ovu knjigu koja doprinosi postizanju uvida na putu svakog čoveka. ” - dr Karolin Mis, autor knjige Anatomija duha„ Za sve one koji tragaju ne samo za psihološkom zrelošću, već i za duhovnim rastom, ova knjiga će predstavljati vrednu pomoć na ovom putu. ” Leri Dosi, autor knjige Molitva je dobar lek Da li tragate za načinima da dovedete svoj život u stanje veće ravnoteže, zdravlja i harmonije? U ovoj neverovatnoj knjizi, autorka bestselera Šakti Gavejn objašnjava važnost razvijanja svih nivoa vašeg postojanja i pokazuje praktične načine da:-Pronađete i zadržite jaku vezu sa svojim duhovnim izvorom; -Otpustite stara ograničavajuća uverenja i otvorite se za nove ohrabrujuće ideje; -Prihvatite i doživite najširi spektar vaših emocija; -Poštujete i negujete svoje telo; -Uspešno funkcionišete u svetu; -Objedinite i uravnotežite sve aspekte svog života.Četiri nivoa isceljenja sadrže moćne meditacije i vežbe koje će vam pomoći na vašem putu isceljenja.

Šifra proizvoda: K8600262046680 ISBN: K8600262046680 Autor: Danica Obradović, Branko Milutinović Godina izdanja: 2017 Izdavač: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Pismo: Format i povez: Plastificirane korice Kategorije: Medicina, farmacija, stomatologija, Prvi razred, Udžbenici - srednja škola Dostupno: Knjižara Centar, 27.marta 43, 11000 Beograd WEB SHOP

Šakti Gavejn Opis „U ovoj knjizi, Šakti Gavejn nam omogućava pristup alatima za postizanje introspekcije i lične promene – malo je ovako moćnih darova u životu. Srdačno preporučujem ovu knjigu koja doprinosi postizanju uvida na putu svakog čoveka.” – dr Karolin Mis, autor knjige Anatomija duha „Za sve one koji tragaju ne samo za psihološkom zrelošću, već i za duhovnim rastom, ova knjiga će predstavljati vrednu pomoć na ovom putu.” Leri Dosi, autor knjige Molitva je dobar lek Da li tragate za načinima da dovedete svoj život u stanje veće ravnoteže, zdravlja i harmonije? U ovoj neverovatnoj knjizi, autorka bestselera Šakti Gavejn objašnjava važnost razvijanja svih nivoa vašeg postojanja i pokazuje praktične načine da: -Pronađete i zadržite jaku vezu sa svojim duhovnim izvorom; -Otpustite stara ograničavajuća uverenja i otvorite se za nove ohrabrujuće ideje; -Prihvatite i doživite najširi spektar vaših emocija; -Poštujete i negujete svoje telo; -Uspešno funkcionišete u svetu; -Objedinite i uravnotežite sve aspekte svog života. Četiri nivoa isceljenja sadrže moćne meditacije i vežbe koje će vam pomoći na vašem putu isceljenja. Izdavač: Leo Commerce Broj strana: 100 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 15×23 cm Godina izdanja: 2017.

U ovoj knjizi pred čitaoca isplivava Miloševićeva čuvena harizma o kojoj su pričali svi koji su ga lično poznavali. Sada i mi imamo privilegiju da (još bolje) spoznamo kakav je bio čovek koji je našim životima upravljao punih trinaest godina. Čitajući tajne transkripte nekih od privatnih i političkih razgovora koje je vodio tokom perioda 1995-1998. Oni koji su ga voleli, voleće ga još više, a oni koji su ga mrzeli, neka se ne iznenade ako ga budu mrzeli – manje! Knjiga je dokumentarističko poglavlje jedne veće celine koju je pod nazivom "Slobodan Milošević - anatomija zločina" napisao Dušan Viro.

Nova knjiga u poznatoj seriji čiji je idejni tvorac Dejvid Salarija, poznatoj po tome što o istorijskim epohama govori iz perspektive "malog čoveka". Kako su se u 16. veku u Engleskoj lečili, od kakvih bolesti su bolovali, ko je bio čuveni profesor anatomije a ko travar, kako su izgledali porođaji, kako se glavobolja lečila svrdlom, saznaćete u ovoj knjizi. Uz to idu i saveti lekarima, poput sledećeg: "Vodi računa o tome da ukloniš pijavice sa pacijenta pre nego što odeš". Naslov: Ne bi želeo da si lekar u XVI veku Izdavač: Kreativni centar Strana: 32 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 x 24 cm ISBN:

Sarajevski magazin `Arka` je svojevremeno bio jedan od najpopularnijih časopisa na prostorima bivše Jugoslavije (zajedno sa srodnim časopisima, kao što su `Tajne`, `Treće oko` itd.). Magazin je godinama izlazio pod nazivom `Arka`, da bi ga u novom milenijumu promenio u `Nova Arka`. Teme časopisa uključuju - hinduizam, NLO, astralna putovanja, iskustva bliska smrti, ishrana, meditacija, new age, atlantida, psienergija, asteroidi, kloniranje, proročanstva, Feng Šui, astrologija, Jung, joga, NWO i mnoge druge... Iz sadržaja: Kultura i smrt Skoplje: Nestao petogodišnji Alkan Ahmet Ekspedicija `Tibet 88`: Dečak koji se ponovo rodio (Ahmed Bosnić) Budva: Skup `Čovek priroda` - Anatomija jedne pošasti Akupunktura otklanja gojaznost Osvajanje Marsa: Preko straha do užasa Arheologija: Pogled u zakopano blago Zagonetka zvana blizanci Priče starog brodara: Čarobnjaci, vilenjaci, vidovnjaci... - Beketov relikvij Astrologijom do psihoanalize: Libido, Venerina energija Život bogatiji od mašte: Aveti u letu 401 Pokreti vas odaju: Gest kao test 3.deo Džuna Davitašvili - Ruke koje znače život Makrobiotika i život: Venčanje na džaku pasulja Makrobiotika i život-ishrana: Zdrav duh u zdravom telu Hiromantija, sudbina na dlanu 7.deo: Mocartov dlan Bioenergija: Nauka ili... 5.deo - U službi akupukture Bioenergijom do zdravlja: Zaustaviti starost Biljna apoteka: Narodni lekar Zona sumraka: Glas iz prošlosti Vaši snovi, tumačenje snova, sanovnik Galerija fantastičnog slikarstva: Đusepe Arčimboldo - Zima ... Izdavač: Oslobođenje, Sarajevo Strana: 60 Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Magazini 33/1 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Ljubav i razum Erih From (1900–1980), nemačko-američki socijalni psiholog, filozof i psihoanalitičar, bio je neobično plodan pisac humanističke orijentacije, koji je pisao sredinom XX veka. Na Hajdelberškom univerzitetu doktorirao je filozofiju 1922. godine. U Berlinu je 1930. završio specijalizaciju iz psihoanalize a zatim otvorio kliniku gde je lečio pacijente sa mentalnim problemima. Ovim se zanimanjem bavio praktično čitavog svog izvanredno plodnog i aktivnog radnog veka. Nakon dolaska fašizma na vlast u Nemačkoj, preselio se u Ženevu, a zatim u Njujork. Uporedo piše filozofsko-psihoanalitičke knjige i obavlja psihoterapeutsku praksu. Već prva njegova knjiga Bekstvo od slobode, objavljena 1941, pobudila je veliko interesovanje, najpre u Sjedinjenim Državama a potom širom sveta. Godine 1950. seli se u Meksiko Siti gde nastavlja svoju veliku misiju oslobađanja čoveka i otkrivanja puteva srećnog življenja. U svojoj 65. godini smanjuje obim praktičnog psihoterapeutskog rada i više se posvećuje pisanju knjiga, koje će u dobroj meri uticati na stanje svesti modernog čoveka. Napisao je više od 20 knjiga, koje je ostavio čovečanstvu kao putokaz ka sreći: Bekstvo od Slobode (Escape from freedom,1941), Čovek za sebe – istraživanje o psihologiji etike (Man for himself, an inquiry into the psychology of ethics, 1947), Psihoanaliza i religija (Psychoanalysis and Religion, 1950), Zdravo društvo (The sane society, 1955), Umeće ljubavi (The art of loving, 1956) Zen budizam i psihoanaliza (Zen Buddhism and Psychoanalysis, 1960), Ljudska priroda (The Nature of Man,1968), Anatomija ljudske destruktivnosti (The anatomy of human destructiveness,1973), Imati ili biti (To have or to be, 1976) i dr. U poznim godinama nastanjuje se u Švajcarskoj, gde ostaje do kraja života. “Čovek mora sam da prihvati odgovornost za sebe, kao i činjenicu da samo vlastitim snagama može svom životu dati smisao. Međutim, smisao ne podrazumeva i sigurnost: u stvari, težnja za sigurnošću blokira traženje smisla. Nesigurnost i jeste onaj uslov koji podstiče čoveka da razvija svoje snage. Suoči li sa on sa istinom bez panike, shvatiće da život nema smisla sem onog koji mu čovek daje, razvijajući svoje snage, živeći produktivno; samo nas stalna budnost, aktivnost i napor mogu sačuvati od neuspeha u jedinom zadatku koji je doista važan – u punom razvijanju naših snaga unutar ograničenja koja su postavljena zakonima naše egzistencije. Čovek nikada neće prestati da bude zbunjen, da se čudi i da postavlja nova pitanja. Samo ako shvati ljudsku situaciju, dihotomije svojstvene njegovom egzistiranju, i svoju moć da razvija vlastite snage, biće sposoban da uspe u svom zadatku, da bude ono što jeste, da bude za sebe, da postigne sreću, potpunom realizacijom onih osobina koje su specijalno njegove – razuma, ljubavi i produktivnog rada.” Prikaži više

Vreme vlasti II Ova knjiga okončava porodičnu sagu o Katićima i Dačićima na kraju XX veka, koja, u romanu Koreni, počinje jedan vek ranije. Ovo je pripovest o čoveku na vlasti, Dušanu Katiću, imaginarnom junaku našeg doba, i njegovom vođi – Titu. U svojoj Hronici naše vlasti, utkanoj u roman, Dušan Katić, usponom i padom, od komunističkog obožavaoca Tita vremenom se u osećanjima pretvara u njegovog Bruta. Originalan prosede romana pokazao se kao idealna forma za idejnu, psihološku i moralnu anatomiju titoizma od 1945. do njegovog istorijskog sloma.

Leonardo da Vinči „Zagonetka Mona Lizinog osmeha dostojna je zagonetke životne sile njenoga tvorca.“ Knjiga Leonardo da Vinči Šervina Nulanda (za čije delo Tajm tvrdi da „uliva strahopoštovanje“) rezultat je dvadesetogodišnjeg istraživanja života ovog neškolovanog čoveka koji je bio slikar, arhitekta, inženjer, filozof, matematičar i naučnik. Šta je to podsticalo Leonardovu nezajažljivu radoznalost? Kako je mogao istovremeno biti naivan kao dete i trezven kao mudrac? Nuland traga za odgovorima u Leonardovoj umetnosti, odnosima i izučavanjima – kao i rukopisima koji su privukli pažnju na aukciji na kojoj ih je kupio Bil Gejts. Nuland otkriva pesmu sirena koja je ovog velikog umetnika tako često vukla u zagrljaj nauke – njegovu opsednutost anatomijom, pre svega kao osnovom njegovih slika, a zatim i ključnom komponentom njegovih napora da sistematizuje sva znanja o prirodi. Učevan i strastven, Nulandov Leonardo da Vinči vodi nas duboko u tajne prvog istinski modernog empirijskog uma, koji je išao vekovima ispred svog vremena.

Opis Velika slikovnica: Konji U poglavlju „Poreklo i mitovi” saznaćete šta su eohipusi (Eohippus), da predak konja nije bio veći od današnje lisice, i otkrićete odakle vode poreklo današnje rase konja. Saznaćete i kako su nastali mitovi o kentaurima i Pegazu. „Anatomija i nega” drugo je poglavlje ove knjige, iz kojeg ćete otkriti kako se konji timare, čime se hrane, kako se mere. U knjizi ćete naći i ilustraciju konja s označenim nazivima određenih delova tela ove životinje. Naučićete ponešto o najvažnijim rasama ovih plemenitih životinja, upoznaćete se sa rasom najbržih konja na svetu, otkriti zašto su poniji mali i koliko najviše mogu da porastu te kako su Indijanci koristili konje za vuču. Otkrićete gde su se odvijale trke dvokolica u starom Rimu, zašto su konji bili najbolji prijatelji srednjovekovnih vitezova. Saznaćete kako ždrebe dolazi na svet, čime se hrani, kad može da načini prve korake i da se osamostali. Posebna poglavlja posvećena su i ponašanju konja, najboljem uzrastu za dresuru, konjičkim sportovima. Velika slikovnica o konjima bogato je opremljena izuzetnim ilustracijama koje prate zanimljive priče o poreklu i evoluciji ove rase, o pripitomljavanju konja, koji su vekovima pomagali čoveku u svakodnevnim poslovima

МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ Тања Крагујевић: Анатомија зиме Мираш Мартиновић: Дуга Ана Марија Грбић: тетраптих једне кућне журке Радивој Шајтинац: Алвин Ли и Френк Запа ме оговарају Милан Мицић: Чикашки блуз Лаура Барна: Странац Јулиа Капорњаи: Полетање птице Гавра Влашкалин: Сребрна љубав ОСТАВШТИНА Драга П. Јовановић: Свет се затвара КОРАК Борис Лазић: Путописне песме Борјан Митровић: О, слатко моје прољеће ФЕНОМЕНИ Марија Миџовић: Beyond Borders – Кад, ако не сад? Мила Медиговић Стефановић: Позни лексикон МЕРИДИЈАНИ Александра Колонтај: Сестре (превод са руског Нада Усановић Ашоња) Антонио Ортега: Заборављени Кинез (превод са шпанског Маја Џамић и Лиза Рижникова) ОКУЛАР Зденка Валент Белић: Граничари Terrаe incognitаe Милена Ж. Кулић: Улазак у храм Миодрага Павловића: контекстуализација храма у есејистичким књигама Ђорђе М. Ђурђевић: Фигура анђела у књижевности ТЕРАЗИЈЕ Венко Андоновски: Роман-тест о могућностима романа и човека (Мирко Демић: Пустоловине бачког опсенара, Дерета, Београд, 2018) Велимир Младеновић: Још једна књига о Камију (Јасмина Ахметагић: Књига о Камију – поетика мере, Дерета, Београд, 2017) Јелена С. Младеновић: Парадокси кретања (Дејан Илић: Долина Плистос, НБ „Стефан Првовеначани“, Краљево, 2017) Ала Татаренко: Ехо историје, ехо књижевности (Слободан Владушић: Велики јуриш, Лагуна, Београд, 2018) Илија Бакић: (Неозбиљно) мудар и (озбиљно) духовит (Зоран Пешић Сигма: Улица усамљених аутомобила, НБ „Стеван Сремац“, Ниш, 2017) Јованка Вукановић: Нова проза: никад нијесмо сами (Јовица Аћин: Сродници, Лагуна, Београд, 2017) Данијела Ковачевић Микић: Зар ће заиста сви ти тренуци да нестану? (Веселин Марковић: Прошлост никад не прође, Архипелаг, Београд, 2017) Ивана Голијанин: Богатство живог духа и језика (Џевад Карахасан: Недоумице, КДБХ „Препород“, Загреб, 2017) Милан Громовић: Континуитет српске културе на Медитерану (Никола Маловић: Бока Которска и Србија, Књига комерц, Београд, 2018) Стефан Пајовић: Француски генерал старог кова и народ сељака ратника (Луј Франше д’Епере: Мемоари: Солунски фронт, Србија, Балкан, Централна Европа, 1918‒1919, Прометеј, Нови Сад, 2018) РАМПА Гордана Јоцић, Лела Вујошевић: Позориште живог дијалога ДОМАНОВИЋЕВОМ УЛИЦОМ Владимир Стефановић: Кад Атлас слегне раменима

Leonardo Da Vinci Makers of the millennium coin. *MI-06*LIM.K-08*2022 stvaraoci milenijuma Leonardo da Vinci LEONARDO DA VINCI 1452 - 1519 MAKERS OF THE MILLENNIUM A-UNC Year 2000 Currency United Kingdom - Souvenir Tokens Composition Stainless steel Weight 8.21 g Size 27 mm Thickness 2 mm Obverse Lettering: MAKERS OF THE MILLENNIUM 1452 1519 LEONARDO DA VINCI Reverse Ribbon with lettering through 2000 numeral, swirls above and below. Toothed border. Lettering: INTO A NEW MILLENNIUM 2000 PM Leonardo di ser Pietro da Vinci, poznat kao Leonardo da Vinci (15. april 1452. — 2. maj 1519. ), italijanski renesansni arhitekta, pronalazač, inženjer, kipar i slikar. Bio je opisan kao ideal `renesansnog čovjeka` i kao univerzalni genije. Poznat je po svojim remek-djelima, kao što su `Posljednja večera` i Mona Lisa, a njegovi izumi se danas koriste u modernoj tehnologiji, iako nisu bili primjenjivi u njegovo doba. Pomogao je razvoju anatomije, astronomije, i građevinarstva.

Uzgrednik - Leonardo da Vinči Kao nova knjiga. POUCNE PRICE NALIK NA BASNE , DOSETKE , AFORIZME Leonardo Da Vinči Žanrovi: Knjige za decu Izdavač: Beli put Broj strana: 96. Pismo: latinica Povez: tvrdi Format: 240x340 Godina izdanja: 2007. Knjiga je odlicno ocuvana. „Leonardo da Vinči bio je čovek koji se prerano probudio dok su svi drugi spavali dubokim snom“ rekao je jednom prilikom Sigmund Frojd. I zaista, premda je doba humanizma i renesanse iznedrilo brojne velike umetnike nijedan ne može da se poredi sa Leonardom po svestranosti i genijalnosti. Leonardo je bio vizionar i prorok kome su priroda i čovek bili najveće ostvarenje života, a svakako se može tvrditi da je on najbolji primer renesansnog ideala svestranog čoveka neutažive želje za novim saznanjima.Osim njegovog opštepoznatog doprinosa u slikarstvu, Leonardo je bio zainteresovan za najrazličitije oblasti poput anatomije, aeronautike, botanike, kartografije, geologije, matematike, optike, mehanike, astronomije, hidraulike, akustike, građevinarstva, tehnike proizvodnje oružja i mnoge druge. Leonardo se tokom života latio i pera. Štaviše, njegove priče spadaju u sam vrh italijanske renesansne proze jer su lišene retorike i pune živosti, kolorita i konciznosti. Ova knjiga sadrži gotovo sve Leonardove tekstove nalik na basne, dosetke i aforizme koji su sačuvani. Predstavljeni su u izvornom obliku i oplemenjene izuzetnim ilustracijama Đorđa Milovića. Izdavacka kuca Beli Put objavila je knjigu „Uzgrednik“ jednog od najbriljantnijih umova koje je covecanstvo iznedrilo, Leonarda da Vincija. Ova knjiga sadrzi sve sacuvane Leonardove tekstove nalik na basne, dosetke i aforizme, koji su predstavljeni u izvornom obliku koga odlikuje specifican, oskudan nacin pripovedanja uz kratak i efektan izraz. Ovakav naslov „Uzgrednik“ duguje cinjenici da je Leonardo svoje literarne bisere u najvecoj meri stvarao uzgred, zapisivajuci je na marginama svojih drugih radova. Premda predlozak ove knjige cine Leonardovi tekstovi, ona je svoj finalni izgled dobila zahvaljujuci kreativnosti domacih umetnika koji su je dizajnirali i ilustrovali. Objavljen u prestiznoj biblioteci Belog Puta Vrelo, Uzgrednik je stao u red sa knjigama obogacenim delima najvecih svetskih majstora ilustracije kao sto su Andersenove bajke, Basne od Ezopa do nasih dana i Pinokio.

Naime Bela Hamvaš Pisac priča prilično jednostavnu i sumornu priču o nekoliko ljudi koji su sasvim drugačije pristupili ljudskim vrednostima. Anatomija vlasti, rekli bismo. Sažeta istorija ovoga veka, još tačnije. Bela-Hamvas Roden 1897. godine u Eperješu (danas Prešov u Slovackoj). Studirao na filozofskom fakultetu u Budimpešti madarski i nemacki. Radio kao novinar i bibliotekar. Umro 1968. godine. Po mnogobrojnim listovima i casopisima objavljivao je eseje, studije i recenzije. Najznacajnija dela: Scientia sacra, Karneval I-II, Silvester, U odredjenom pogledu, Naime. Fama o čudnom Mađaru neverovatne erudicije koji je pisao knjige koje za života nije mogao objavljivati, sa rasponom tema od rekonstrukcije misaonog univerzuma Hermesa Trismegistosa do saveta kako najbolje hladiti jagode, izdržavajući se, ne svojom voljom, kao fizički radnik, zemljoradnik i baštovan – počela je ovde da kruži pre desetak godina. Periodika i sve brojnije knjige koje su ubrzo po izlaženju bivale rasprodate, dok izdavači iz neobjašnjivih razloga nikada nisu štampali druga izdanja, ukazivali su da Bela Hamvaš ovde ima nemali broj svojih poštovalaca i redak kultni status. Stvar je bila naizgled čudna jer takvog interesovanja za Hamvaša nema ni u Mađarskoj, gde sve njegove knjige još nisu ni objavljene, a srpski je, osim hrvatskog, jedini jezik na koji je do danas preveden. Iza Hamvaša nisu stajale preporuke autoriteta, izdavačke kuće, trendovi. Jedini čovek koji je stajao iza njegovog ovdašnjeg proboja bio je njegov prevodilac Sava Babić, šef katedre za Mađarski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Tek prošle godine organizovano izdavanje Hamvaševih knjiga preuzela je na sebe Dereta, pokretanjem edicije Kontinent Hamvaš, u kojoj su do sada izašle dve važne Hamvaševe knjige – sedmotomni roman Karneval (izašle su dosad prve četiri knjige) i trotomna Scientia sacra I i II. Za prevod ovih knjiga Sava Babić je nedavno dobio i godišnju nagradu `Grafičkog ateljea Dereta`. Ko je zapravo Bela Hamvaš? Sjećanje 1997 106 str

EN, DEN, DINU... -Snežana Jakovljević Iza `dečjeg` naslova `En, den, dinu?` krije se spisateljski sasvim zrela knjiga. Kao i u `Evi od kaveza` (1995) i `Ipalu` (1997), Snežana Jakovljević i u ovom kratkom romanu čitaocu nudi jednu osobenu varijantu `ženskog pisma` koja se odlikuje kultivisanim izrazom i finim pomeranjima u tretmanu opštih mesta tzv. trivijalne i intimističko-sentimentalne književnosti. Poetika lirske anatomije ženske psihe u okrilju sivkaste zone svakodnevnog i običnog, ovoga puta stavljena je na svojevrsnu `probu izdržljivosti`, budući da vreme pripovedanja lične ispovesti junakinje romana zahteva i blisko povesno vreme prošlogodišnjeg bombardmana i tako samu priču uvodi u polje prikrivene, ali jake napetosti između sveta privatnog i sveta javnog čoveka. Rešenje koje za ovu koliziju nudi Jakovljevićkina knjiga nije ni ideološko ni psihološko, već ponajpre u prvom redu - stilsko. `En, den, dinu?` je, drugim rečima, roman zaista bogate lirske imaginacije, priča koja se ne razmeće zapletom, fabulom i idejama nego računa na čitalačku prijemčivost za sve one detalje, opservacije, marginalije i maštarije koje tvore alternativne sadržaje naše slutnje, čežnje, žala za neostvarenim i nedohvatnim. `Čovek postoji u prošlosti i budućnosti, retko i sadašnjosti`, kazuje autsajderska junakinja ove knjige koja nema životnu ljubav, životni poziv ili pak `životni stav`, ali ima istančanu uobrazilju i tanane reči kadre da zabeleže ono što inače izmiče opažanju i razumevanju. Lepota i ispunjenje ne postoje u životu, mirnodopskom jednako kao i ratnom, `ovde` jednako kao i `tamo`, ali one su možda dosežne u našoj sposobnosti da sam život sagledamo i predstavimo drugačije, makar i kao lepo snatrenje i želju. Stoga visoko stilizovani jezik postaje ono krhko, ali delotvorno sredstvo kojim novi roman Snežane Jakovljević u konačnom utisku ipak ostvaruje svoj diskretni i difuzni `pogled na svet`, kao i svoju pripovednu zrelost, koja se u finom paradoksu na kraju susreće s detinjom bezazlenošću i verovanjem da su svi ljudi - kao i sva deca - isti i da je čovek najmanje prikraćen onda kad se odrekne ostvarivih zabluda i varki, a zaista prigrli one najlepše, neostvarive iluzije. Tihomir Brajović Filip Višnjić, Beograd 2000 god, 153 str, meki povez, malo škrabanja na predlistu, u dobrom stanju. L.1.O.4.P.1.

Svi modeli po jedinstvenoj ceni - za dva ista ili različita separatora cena po paru ( naravno ) 399,00 rsd Silikonski separatori za čukljeve napravljeni su od medicinskog silikona, elastičinog hipoalergijskog materijala bezbednog za zdravlje i takođe veoma izdržljivog. Separatori se lako prilagođavaju anatomiji stopala, ne osećaju se na nozi, a pri tome pažljivo i čvrsto fiksiraju palačeve u pravilan položaj. Čukljevi su najčešći problem stopala na svetu i ujedno najrasprostranjenija deformacija mišićno-skeletnog sistema savremenog čoveka. Čukalj je estetski, ali isto tako i neprijatan funkcionalni problem jer stvara bol, otežava kretanje i smanjuje izbor obuće koja vam odgovara. Prema statistici čukalj češće se javlja kod žena. Čak 40% žena pre četrdesete godine života suoči se sa ovim problemom, a svaka 2. posle pedesete. U poslednje vreme beleži se porast pojave čukljeva i među muškarcima, što je direktna posledica nošenja moderne obuće sa uskim delom pri vrhu. Silikonski separatori za čukljeve pomogli su velikom broju ljudi da u potpunosti ili barem delimično reše ovaj veliki problem. Mnogi su njima ispravili ili smanjili ovaj deformitet, ali i ublažili i eliminisali bolove koje on uzrokuje. Nisu neudobni, mogu neograničeno da se nose uvek i svuda, i još i pomažu! Ove separatore možete nositi u bilo kojoj obući. Neće vam smetati i žuljati vas, a ipak će vam biti velika pomoć. Već nakon kratkotrajnog korišćenja videćete kako Vam se postepeno palac vraća u pravilan i prirodan položaj. Način upotrebe: provucite palac kroz otvor silikonskog separatora tako da duži deo separatora prekrije spoljni deo palca, odnosno čukalj. Možete ih nositi koliko god mislite da je potrebno, jer nemaju nikakve neželjene efekte. Sastav:  Silikon Boja: Bela Set sadrži 2 kom silikonskih separatora (za levu i za desnu nogu). Slični proizvodi  :     https: ///nega-lica-tela-i-ulepsavanje/oprema-za-masazu/relax-nogu-Zuljevi-tokom-spavanja-goodnight-bunion/oglas/99481915? filter_id=                                 Informacije ISKORISTITE PREDNOSTI :  Uplate na tekući račun -  e - bankom, ( troškovi poštarine su niži , nema naknade za transfer otkupnog iznosa – otkupnine ) • Poštarinu plaćate prilikom preuzimanja • Isporuka postexpress Količina koju uplatite biće Vam isporučena kontakt : nepokretnost@gmail. com

GDE JE ŠTA GLASOVI Slobodan Zubanović: OGLEDI OKO STOLA Nenad Grujičić: DOPISNICE Draginja Ramadanski: MLADINSKA KNJIGA Miloš Đurđević: TRGOVAČKI RATOVI Saša Stojanović: ČASOVI LEPE KNJIŽEVNOSTI ZA NAPREDNE POLAZNIKE ILI MALI TRAKTAT O EMPEDOKLEU Marija Jakim: ZAŠTO SAM GAJILA PARADAJZE Julia Kapornjai: KUPAČI Danica Dimitrijević: DAROVI VRT: SAVREMENA ŠPANSKA POEZIJA (izabrala Mersedes Sebrijan) Marija Eloj Garsija: NEKRETNINE Serhio K. Fanhul: RAZOČARANJE Fruela Fernandes: MARIE: TRÈS BIEN. Berta Garsija Faet: ŠTETA BR. 18 Olvido Garsija Valdes: (Voda mi je nepoznanica...) Patrisija Gonsalo de Hesus: MORFOLOGIJA PRIČE Karmen Hodra Davo: PÁTHEI MÁTHOS Andres Katalan: OKTOBARSKI KONJ Ben Klark: MUNDUS IMMUNDUS EST Martin Lopes Vega: NAPUŠTANJE OSTRVA Erika Martines: ŽENA GLEDA MUŠKARCA DOK ČISTI AUTO Elena Mendel: MOJ PRVI BIKINI Visente Molina Foš: ČAS ANATOMIJE Andres Navaro: NEŠTO PRIRODNE VELIČINE Karlos Pardo: NEDELJIVI ČOVEK Mirijam Rejes: (Nisi mi potreban...) Ana Roseti: POČETAK NEIZVESNOSTI Sandra Santana: GLAGOL JE KRHKE PRIRODE Mersedes Sebrijan: MOTHER TONGUE Manuel Vilas: NE ŽELE DA ODU ZLATNA GREDA Vladimir Kopicl: GENERACIJSKI ŠUM I INDIVIDUALNI BUM Milutin Ž. Pavlov: NEOAVANGARDNI PEČAT SOCIJALNE LIRIKE VUJICE REŠINA TUCIĆA LICE Derek Volkot i Marko Facini: MUZA NIJE ANDROGINA, VEĆ JE ŽENA Euđen Simion i Radmila Gikić Petrović: RAZGOVOR SA EUĐENOM SIMIONOM IME Igor Marojević: ROMAN O PIJANSTVIMA Igor Marojević i Saša Ćirić: NEŠTO OSTAJE I ZA TREĆE ČITANJE Marija Nenenzić: STRANAC IGORA MAROJEVIĆA Dragana V. Todoreskov: TUĐIN I U NJOJ I U NJEMU RED VOŽNJE Lidija Dimkovska: S DRUGE STRANE L. DOZIVI Kazuo Išiguro: DVE JAPANSKE PRIČE I JEDNA ENGLESKA Robert Gernhart: PTICE Mažana Bogumila Kjelar: PLOVIDBE Selahatin Jolgiden: RIHARD VAGNER RAZMENA DAROVA Katarina Pantović: SEĆATI SE SVEGA OSIM SEBE (Jelena Lengold: Odustajanje, Arhipelag, Beograd, 2018) Mića Vujičić: LINIJA PRESECANJA VRATA I KIČME (Kristijan Eker: Vetar sa kopna, Mediterran Publishing, Novi Sad, 2015. i Peščana granica, Arhipelag, Beograd, 2018) Dragan Babić: NEŠTO IZMEĐU PRIČE I REPORTAŽE (Bojan Babić: Yahoo, Partizanska knjiga, Kikinda, 2018) Dinko Kreho: JEDAN OD MNOGIH PASOLINIJA (Pier Paolo Pasolini: Jedan od mnogih epiloga: Izabrane pjesme, MeandarMedia, Zagreb, 2018) Srđan V. Tešin: UPOZNALI SMO NEPRIJATELJA I ON JE MI (Džordž Sonders: Deseti decembar, Laguna, Beograd, 2019) SVETLA KOMORA Sonja Jankov: IZLOŽBENA SEZONA ZIMA/PROLEĆE 2019. Andrej Radulović: IN MEMORIAM (PROF. DR MIODRAG RADOVIĆ, 1945–2018) KO JE KO

Rahilja og leta 1954. Svjatoslav Kojfman nije mogao da dočeka početak školske godine. U SSSR-u su, ako mu je verovati, u osmi razred uveli anatomiju, što je dalo krila mašti četrnaestogodišnjaka. Udžbenik je, međutim, prevazišao njegova očekivanja. Nije ni sanjao da su ljudi u njima baš toliko obnaženi. Potonje slične događaje Kojfman – sada već profesor engleske književnosti – odredio je kao deflorisanje pogleda na svet. Prokockano devičansko poverenje. Gubitak koji se više nikada ne može nadoknaditi. Fiziologija je ipak fiziologija, a sa zakonima prirode ne možemo se igrati. A tek sa zakonima sudbine! Glavni junak romana „Rahilja” ruskog književnika Andreja Gelasimova (1965) tada je shvatio da sistem funkcioniše kao prevara. Obećava kule i gradove, a nudi samo odgovornost i težak rad. Odmah mu je bila jasna još jedna pravilnost. Priroda obmane je takva da kad god nas nasamari, mi opet žudimo za njom. Možda je čoveku nužan san, obećanje potpune sreće. Kojfmanov se ideal zove Rahilja. Biblijska nesuđena ljubav, koju gubimo dok nam život prevarom podmeće drugu. Možda se upravo iz te neutažive žudnje posle LJudmile ženio Verom i Natašom, a prevalivši pedesetu, našao se u stanu prve supruge dok je ona, poput većine Rusa, čeznula za emigracijom. Osećanje potpune sreće, međutim, ni u Americi ne traje više od minute. Negde u atmosferi, ili iznad nje, dešava se nešto neshvatljivo i sve se sjedinjuje i poklapa – na tren... Prikaži više

Svi modeli po jedinstvenoj ceni - za dva ista ili različita separatora cena po paru ( naravno )399,00 rsd Set rukavaca za pete protiv pucanja (pakovanje od 2 komada - par ) Poboljšava pristajanje cipela radi bolje udobnosti Pomaže u sprečavanju trljanja i klizanja cipela Može se ukloniti bez oštećenja cipela Perivi i za višekratnu upotrebu jastuci Svaki jastuk se može koristiti iznova i iznova Zaštitne čarape za pete koje se ne znoje Za komplet protiv pucanja pete, protiv pucanja, kože, grube otekline pete, za ublažavanje bolova u potpori pete ( par )                               2                       Silikonski separatori za čukljeve napravljeni su od medicinskog silikona, elastičinog hipoalergijskog materijala bezbednog za zdravlje i takođe veoma izdržljivog. Separatori se lako prilagođavaju anatomiji stopala, ne osećaju se na nozi, a pri tome pažljivo i čvrsto fiksiraju palačeve u pravilan položaj. Čukljevi su najčešći problem stopala na svetu i ujedno najrasprostranjenija deformacija mišićno-skeletnog sistema savremenog čoveka. Čukalj je estetski, ali isto tako i neprijatan funkcionalni problem jer stvara bol, otežava kretanje i smanjuje izbor obuće koja vam odgovara. Prema statistici čukalj češće se javlja kod žena. Čak 40% žena pre četrdesete godine života suoči se sa ovim problemom, a svaka 2. posle pedesete. U poslednje vreme beleži se porast pojave čukljeva i među muškarcima, što je direktna posledica nošenja moderne obuće sa uskim delom pri vrhu. Silikonski separatori za čukljeve pomogli su velikom broju ljudi da u potpunosti ili barem delimično reše ovaj veliki problem. Mnogi su njima ispravili ili smanjili ovaj deformitet, ali i ublažili i eliminisali bolove koje on uzrokuje. Nisu neudobni, mogu neograničeno da se nose uvek i svuda, i još i pomažu! Ove separatore možete nositi u bilo kojoj obući. Neće vam smetati i žuljati vas, a ipak će vam biti velika pomoć. Već nakon kratkotrajnog korišćenja videćete kako Vam se postepeno palac vraća u pravilan i prirodan položaj. Način upotrebe: provucite palac kroz otvor silikonskog separatora tako da duži deo separatora prekrije spoljni deo palca, odnosno čukalj. Možete ih nositi koliko god mislite da je potrebno, jer nemaju nikakve neželjene efekte.   Sastav:  Silikon Boja: Bela Set sadrži 2 kom silikonskih separatora (za levu i za desnu nogu). Slični proizvodi  :     https: ///nega-lica-tela-i-ulepsavanje/oprema-za-masazu/relax-nogu-Zuljevi-tokom-spavanja-goodnight-bunion/oglas/99481915? filter_id= Informacije ISKORISTITE PREDNOSTI :  Uplate na tekući račun -  e - bankom, ( troškovi poštarine su niži , nema naknade za transfer otkupnog iznosa – otkupnine ) • Poštarinu plaćate prilikom preuzimanja • Isporuka postexpress Količina koju uplatite biće Vam isporučena kontakt : nepokretnost@gmail. com

Ljudsko telo / Antoni Smit ; [s engleskog prevele Zora Minderović, Milica Mihailović]Vrsta građe knjigaCilјna grupa odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.)Jezik srpskiGodina 1973Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1973 (Novi Sad : Budućnost)Fizički opis 574 str. ; 25 cmDrugi autori - osoba Minderović, Zora, 1921-1975 = Minderović, Zora, 1921-1975Mihailović, Milica, 1926-1986 = Mihailović, Milica, 1926-1986Napomene Prevod dela: The body / Anthony SmithRegistar.Predmetne odredniceAnatomija (popularna nauka)Fiziologija (popularna nauka)Autor - osoba Smit, Entoni, 1926-2014 = Smith, Anthony, 1926-2014SADRŽAJ ... 7EVOLUCIJAPoreklo života — Fosili — Sisari — Primati — Čovek ...9RASARasizam — Rasne podele — Jevreji— Crnci — Veličina mozga — Superiornost — Čistota — Biološka nužnost — Naučni zaključci...19STANOVNIŠTVOProšlost — Sadašnjost — Budućnost — Urbanizacija — Iseljavanje — ...Predviđanje ...32ODBRANA REPRODUKCIJ E ...43MUŽJAKKako se prenosi sperma — Penis — Potencija — Afrodizijaci — Spermatozoid — Semenica — Ejakulacija — Otisak sperme — Nomenklatura — Vreme parenja — Polni prestupi — Homoseksualnost — Škopljenje — ...Obrezivanje ...48ŽENKAAnatomija — Estrus — Ovulacija — Menstruacija — Određivanje pola — Devičansko rađanje — Menopauza i promene — Obrezivanje ...71PLODNOSTNeplodni bračni par — Veštačko oplođivanje — Doba, vatrenost, raspoloženje — F.S.H. plodnost — Slučaj „tuđih mužjaka` ... ...86KONTRACEPCIJAIstorija — Kontrolori rađanja — Religiozno mnšljenje — Današnje prilike — Pilula — I. 1J. I. — Uškopljvanje . . . ...BRAK ....107TRUDNOĆAZnaci — Testovi — Embriologija — Oplođivanje -- Ektopične trudnoće — Implantacija — Ektoderm, mezoderm, endoderm - Kalendar trudnoće — Zagonetke trudnoće — Normalnost trudnoće — Neodoljiv prohtev za određenim jelom i pićem — Posteljica — Pupčana vrpca — Plod i zakon — Abortus . . . . 111VREME PRE POROĐAJADužina trudnoće — Zakonske trudnoće — Trudnoća životinja — Porođajni bolovi — Prva, druga i treća faza — Pojavljivanje iz materice — Plač iz materice ... 143POROĐAJIstorija babištva — Porodice Čemberlen (Sćatđeg1sp) i forceps — Carski rez — Anesteznja — Kuća ili bolnica — Dužina boravka u bolnici — Smrtnost majki Semelvajs i babinja groznica — Smrtnost odojčadi — Čedomorstvo — Razmer polova — Težina novorođenčeta — Prevremeni porođaj — Babinje — Porođajni bolovi oca — Ergot — Ko rađa decu . . . 152LAKTACIJALjudsko mleko — Dojenje — Cena mleka — Politelija — Odbijanje od sise ...187BLIZANCI I NENORMALNOSTIPojava blizanaca — Njihova vrednost — Višestruki porođaji — Dijagnoziranje blizanaca — Spojeni blizanci — Dokaz razdvajanja — Zašto se rađaju blizanci — Urođene deformacije — Registrovanje i podaci — Glavne nevolje — Male boginje — Kontergan i Distaval — Uzrok deformacija — „Materinski utisci` ...195NASLEĐEIstorijat — Hromozomi — Šifrovanje — Mutacije — Međupolovi — Inherentne crte — Hemofnlija — Habsburška usna — Albinizam — Visina — Boja — Ćelavost — Slepilo za boje ... 220POLNO OPŠTENJE MEĐU SRODNICIMAPonašanje crkava — Brakovi prvih rođaka — Zabranjene veze — Posledice polnog opštenja meću srodnicima — Incest — Genetički recesivi ...249KRVNE GRUPEKarl Landsteiner — Transfuzije — Kako su krvne grupe raspoređene — Prednosti grupa — Koliko grupa — Rhesus — Očinstvo i sudivu ...257RAST NOVOROĐENČADIStopa rasta Izgledi da se preživi — Smrtnosti — Pretučene bebe - Napredak razvoja — Prvi refleksi - Promene u plućima, mozgu snu, kosturu, mišićima - Dr Spok - Povijanje - Zakon o deci ... 268PUBERTET ... 286VELIČINA ... 290TELESNA GRAĐAFizička kondicija — Atletika — Somatoticija – Odnos između muškarca i žene — Budućnost ...294STAROSTŠta je senescencija - Koliko je dug ljudski vek – Rekordno duboka starost - Čovek u poređenju sa životinjom – Promene kod starih ljudi - Uzroci . ...306SMRTKada nastupa smrt - Znaci smrti — Njeni uzroci – Tajna smrti... 318SAMOUBISTVOStav društva - Istorija samoubistva - Ko diže ruku na sebe — Broj samoubica u pojedinim zemljama – Studenti – Deca – Načini – Samoubistvo i ubistvo ...327MOZAKŽivotinjski i ljudski mozak — Anatomija mozga – Cerebrum i njegovi režnjevi - Levaci – Dešnjaci – Inteligencija - Elektroencefalografija – Hirurški zahvati – Izliv krvi u mozak -Potres mozga - Pamćenje — moždani i kičmeni nervi - Sprovođenje nadražaja ... 336SAN ...357GOVOR ... 366TEMPERATURANormalna temperatura — Zbog čega postoje topli organizmi — Hladnoća — Toplota — Hibernacija — Hipotermija ... 373ČULANastanak vida — Oko — Kapci, trepavice, obrve i suze — Čitanje — Sposobnost za raspoznavanje boja — Nepravilnost očnih sudova — Slepilo — Čulo sluha i ravnoteža — Gluvoća — Čulo mirisa i mirisi — Čulo ukusa i ukusa — Kožni čulni organi, dodir, bol i svrab — Šesto čulo ... 386Derma i epiderma — Vijuge na koži i otisci — Sunčanje — Tetoviranje — Lepota — Vlasi i dlakavost — Malje i vellus - Čekinjaste dlake i sapun — Zubi, promenljivi i stalni - Kvaranje zuba — Pranje zuba i fluorid ...415VARENJE I ISHRANASažeti pregled — Enzimi — Hrana — Stvarne potrebe Belančevine — Masnoće — Ugljeni hidrati — Minerali — Vitamini —Voda — Koliko treba jesti — Gojaznost — Gladovanje— Spravljanje hrans — Trovanje hranom ...430SISTEM ORGANA ZA VARENJEBomonov prozor — Želudac — Kisele reakcnje — Razne vrste čireva — Povraćanje — Creva — Slepo crevo — Jetra — Pankreas — Slezina ...476IZLUČIVANJEEvolucija — Bubrezi — Mokraća — Mokraćna bešika .... 494DISANјE I KRVNekoliko pojedinosti — Čemu služi sistem disajnih organa — Pluća — Disanje — Kontrola disanja — Nadmorska visina — Utopljenici — Zagađenost vazduha — Zadavljivanje stranimpredmetima, kašljanje, kijanje — Smeh, zevanje, štucanje — Prekomerne i nedovolјne količine kiseonika — Srce — Harvej i Galen — Od jedne postaju dve pumpe — Otkucaji srca — Krvni pritisak — Promeis krvnog pritiska — Difuzija krvi — Privlačna sila teže — Krv, crvena i bela krvna zrnca, trombociti — Plazma — Puštanje krvn — Transfuzija .. .502SKELET I MIŠIĆIUkupan broj kostiju — Razvitak — Rašćenje — Razlike izmeću polova — Dvojna uloga kostiju — Kostur i minerali — Šaka — Ukupan broj mišića — Svs nli iišta — Kontrakcije mišića — Adenozin-trifosfat i adenoznn-difosfat — Grč, kočenje i probadanje 527RADIJACIJAJonizirajuća radijacija — Nјena dejstva — Smrtnost i povrede — Neškodljive radioaktivne doze — Radioaktivne padavine — Osećaj radijacije — Glosar ...539POGOVOR ..553REGISTAR.... 5577/20

Ljudsko telo / Antoni Smit ; [s engleskog prevele Zora Minderović, Milica Mihailović]Vrsta građe knjigaCilјna grupa odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.)Jezik srpskiGodina 1973Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1973 (Novi Sad : Budućnost)Fizički opis 574 str. ; 25 cmDrugi autori - osoba Minderović, Zora, 1921-1975 = Minderović, Zora, 1921-1975Mihailović, Milica, 1926-1986 = Mihailović, Milica, 1926-1986Napomene Prevod dela: The body / Anthony SmithRegistar.Predmetne odredniceAnatomija (popularna nauka)Fiziologija (popularna nauka)Autor - osoba Smit, Entoni, 1926-2014 = Smith, Anthony, 1926-2014SADRŽAJ ... 7EVOLUCIJAPoreklo života — Fosili — Sisari — Primati — Čovek ...9RASARasizam — Rasne podele — Jevreji— Crnci — Veličina mozga — Superiornost — Čistota — Biološka nužnost — Naučni zaključci...19STANOVNIŠTVOProšlost — Sadašnjost — Budućnost — Urbanizacija — Iseljavanje — ...Predviđanje ...32ODBRANA REPRODUKCIJ E ...43MUŽJAKKako se prenosi sperma — Penis — Potencija — Afrodizijaci — Spermatozoid — Semenica — Ejakulacija — Otisak sperme — Nomenklatura — Vreme parenja — Polni prestupi — Homoseksualnost — Škopljenje — ...Obrezivanje ...48ŽENKAAnatomija — Estrus — Ovulacija — Menstruacija — Određivanje pola — Devičansko rađanje — Menopauza i promene — Obrezivanje ...71PLODNOSTNeplodni bračni par — Veštačko oplođivanje — Doba, vatrenost, raspoloženje — F.S.H. plodnost — Slučaj „tuđih mužjaka` ... ...86KONTRACEPCIJAIstorija — Kontrolori rađanja — Religiozno mnšljenje — Današnje prilike — Pilula — I. 1J. I. — Uškopljvanje . . . ...BRAK ....107TRUDNOĆAZnaci — Testovi — Embriologija — Oplođivanje -- Ektopične trudnoće — Implantacija — Ektoderm, mezoderm, endoderm - Kalendar trudnoće — Zagonetke trudnoće — Normalnost trudnoće — Neodoljiv prohtev za određenim jelom i pićem — Posteljica — Pupčana vrpca — Plod i zakon — Abortus . . . . 111VREME PRE POROĐAJADužina trudnoće — Zakonske trudnoće — Trudnoća životinja — Porođajni bolovi — Prva, druga i treća faza — Pojavljivanje iz materice — Plač iz materice ... 143POROĐAJIstorija babištva — Porodice Čemberlen (Sćatđeg1sp) i forceps — Carski rez — Anesteznja — Kuća ili bolnica — Dužina boravka u bolnici — Smrtnost majki Semelvajs i babinja groznica — Smrtnost odojčadi — Čedomorstvo — Razmer polova — Težina novorođenčeta — Prevremeni porođaj — Babinje — Porođajni bolovi oca — Ergot — Ko rađa decu . . . 152LAKTACIJALjudsko mleko — Dojenje — Cena mleka — Politelija — Odbijanje od sise ...187BLIZANCI I NENORMALNOSTIPojava blizanaca — Njihova vrednost — Višestruki porođaji — Dijagnoziranje blizanaca — Spojeni blizanci — Dokaz razdvajanja — Zašto se rađaju blizanci — Urođene deformacije — Registrovanje i podaci — Glavne nevolje — Male boginje — Kontergan i Distaval — Uzrok deformacija — „Materinski utisci` ...195NASLEĐEIstorijat — Hromozomi — Šifrovanje — Mutacije — Međupolovi — Inherentne crte — Hemofnlija — Habsburška usna — Albinizam — Visina — Boja — Ćelavost — Slepilo za boje ... 220POLNO OPŠTENJE MEĐU SRODNICIMAPonašanje crkava — Brakovi prvih rođaka — Zabranjene veze — Posledice polnog opštenja meću srodnicima — Incest — Genetički recesivi ...249KRVNE GRUPEKarl Landsteiner — Transfuzije — Kako su krvne grupe raspoređene — Prednosti grupa — Koliko grupa — Rhesus — Očinstvo i sudivu ...257RAST NOVOROĐENČADIStopa rasta Izgledi da se preživi — Smrtnosti — Pretučene bebe - Napredak razvoja — Prvi refleksi - Promene u plućima, mozgu snu, kosturu, mišićima - Dr Spok - Povijanje - Zakon o deci ... 268PUBERTET ... 286VELIČINA ... 290TELESNA GRAĐAFizička kondicija — Atletika — Somatoticija – Odnos između muškarca i žene — Budućnost ...294STAROSTŠta je senescencija - Koliko je dug ljudski vek – Rekordno duboka starost - Čovek u poređenju sa životinjom – Promene kod starih ljudi - Uzroci . ...306SMRTKada nastupa smrt - Znaci smrti — Njeni uzroci – Tajna smrti... 318SAMOUBISTVOStav društva - Istorija samoubistva - Ko diže ruku na sebe — Broj samoubica u pojedinim zemljama – Studenti – Deca – Načini – Samoubistvo i ubistvo ...327MOZAKŽivotinjski i ljudski mozak — Anatomija mozga – Cerebrum i njegovi režnjevi - Levaci – Dešnjaci – Inteligencija - Elektroencefalografija – Hirurški zahvati – Izliv krvi u mozak -Potres mozga - Pamćenje — moždani i kičmeni nervi - Sprovođenje nadražaja ... 336SAN ...357GOVOR ... 366TEMPERATURANormalna temperatura — Zbog čega postoje topli organizmi — Hladnoća — Toplota — Hibernacija — Hipotermija ... 373ČULANastanak vida — Oko — Kapci, trepavice, obrve i suze — Čitanje — Sposobnost za raspoznavanje boja — Nepravilnost očnih sudova — Slepilo — Čulo sluha i ravnoteža — Gluvoća — Čulo mirisa i mirisi — Čulo ukusa i ukusa — Kožni čulni organi, dodir, bol i svrab — Šesto čulo ... 386Derma i epiderma — Vijuge na koži i otisci — Sunčanje — Tetoviranje — Lepota — Vlasi i dlakavost — Malje i vellus - Čekinjaste dlake i sapun — Zubi, promenljivi i stalni - Kvaranje zuba — Pranje zuba i fluorid ...415VARENJE I ISHRANASažeti pregled — Enzimi — Hrana — Stvarne potrebe Belančevine — Masnoće — Ugljeni hidrati — Minerali — Vitamini —Voda — Koliko treba jesti — Gojaznost — Gladovanje— Spravljanje hrans — Trovanje hranom ...430SISTEM ORGANA ZA VARENJEBomonov prozor — Želudac — Kisele reakcnje — Razne vrste čireva — Povraćanje — Creva — Slepo crevo — Jetra — Pankreas — Slezina ...476IZLUČIVANJEEvolucija — Bubrezi — Mokraća — Mokraćna bešika .... 494DISANјE I KRVNekoliko pojedinosti — Čemu služi sistem disajnih organa — Pluća — Disanje — Kontrola disanja — Nadmorska visina — Utopljenici — Zagađenost vazduha — Zadavljivanje stranimpredmetima, kašljanje, kijanje — Smeh, zevanje, štucanje — Prekomerne i nedovolјne količine kiseonika — Srce — Harvej i Galen — Od jedne postaju dve pumpe — Otkucaji srca — Krvni pritisak — Promeis krvnog pritiska — Difuzija krvi — Privlačna sila teže — Krv, crvena i bela krvna zrnca, trombociti — Plazma — Puštanje krvn — Transfuzija .. .502SKELET I MIŠIĆIUkupan broj kostiju — Razvitak — Rašćenje — Razlike izmeću polova — Dvojna uloga kostiju — Kostur i minerali — Šaka — Ukupan broj mišića — Svs nli iišta — Kontrakcije mišića — Adenozin-trifosfat i adenoznn-difosfat — Grč, kočenje i probadanje 527RADIJACIJAJonizirajuća radijacija — Nјena dejstva — Smrtnost i povrede — Neškodljive radioaktivne doze — Radioaktivne padavine — Osećaj radijacije — Glosar ...539POGOVOR ..553REGISTAR.... 5577/20

JENS-MARTIN ERIKSEN ZIMA U OSVIT - izveštaj Prevod - Predrag Crnković Izdavač - Alexandria Press, Beograd Godina - 2002 159 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Roman ISBN - 86-83275-06-X Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja "Jens Martin Eriksen, poznati danski pisac, autor je mnogih romana, zbirki priča i drama. Dobitnik je najznačajnijih književnih nagrada u Danskoj, uključujući i državnu nagradu za životno delo. Ipak, sebe ne vidi u okvirima nacionalne književnosti ili nacionalne tradicije. Kaće da "nijednu temu ne stavlja ni u kakav nacionalni kontekst". Trenutno sa profesorom Univerziteta u Kopenhagenu i urednikom časopisa "Kritik" Frederikom Stjernfeltom priprema knjigu reportaža i intervjua iz Srbije i Bosne. Ovih dana, povodom objavljivanja romana "Zima u osvit", u izdanju beogradske izdavačke kuće Alexandria Press, Jens Martin Eriksen je govorio o svojoj knjizi u Centru za kulturnu dekontaminaciju. "Zima u osvit", jedna od najuspešnijih Eriksenovih knjiga, objavljena je 1997. godine i do sada je prevedena na francuski, nemački i holandski jezik, a u Švedskoj je po ovom romanu u toku snimanje filma. Reč je o uzbudljivoj ispovesti mladog studenta koga autor označava samo inicijalom Z. i za koga kaže da je kratko vreme proveo kao pripadnik jedne milicijske grupe "negde u Evropi". Misleći da će odvajanje od svakodnevnog života trajati kratko, mladić ubrzo biva uvučen u ratne strahote i shvata da je zadatak njegovog odreda masovna likvidacija civila. Jedan običan i normalan čovek ulazi tako u središte zločina i tu počinje priča o okrutnosti, nasilju, o banalnosti zla. . . Roman jeste inspirisan događajima koji su se dešavali 90-ih na prostoru bivše Jugoslavije, ali pisac nije imao nameru da priču stavlja u bilo kakav politički kontekst. Knjiga nije nastala s idejom da otvara političke polemike: ko je protiv koga, ko je više ubijao. Kritičari smatraju da je reč o ozbiljnoj studiji o anatomiji nasilja, koja je na jedinstven način "povezana s aktuelnim istorijskim materijalom, kao i s uslovima koje taj materijal određuje. To je ne čini političkom raspravom, a ni knjigom o Bosni, već njenom sadržaju daje auru fascinantne neposrednosti". "Mene ne zanimaju politički, verski ili kulturološki razlozi ratnih zločina", objašnjava Eriksen. "Pokušao sam da otkrijem šta je zaista realnost i zato kažem da ova knjiga počinje tamo gde se politika završava. Kako niko ne bi mogao da upotrebi knjigu u političke svrhe, koristio sam 'tehniku anonimnosti'. Nema određenih imena ljudi ni mesta gde se radnja odvija, ne zna se u kom vremenu se sve odigrava. Knjiga pre svega ima za ideju prepoznavanje realnosti. Želeo sam da opišem tu realnost, da sve prikažem na jednom praktičnom nivou; samo logistički potezi, tehnika etničkog čišćenja koju objašnjavam korak po korak, do detalja. Uništenje naroda postaje 'posao', kao zadatak koji treba odraditi. Tu više nema reči propagande, preostaje jedino rutina zarobljavanja ljudi i utvrđivanja koga treba pobiti. Stvar je svedena na praktičan nivo, na svakodnevni posao koji se odvija od danas do sutra. U knjizi prikazujem ogoljenu tehnologiju zločina i da bih u tome uspeo, koristim okrutni jezik jer je i sama radnja takva, okrutna. . . Imao sam dobrih razloga za upotrebu tog specifičnog jezika jer na taj način ratni horor postaje realan i utoliko sve deluje jezivije. Želeo sam da svako može da pročita moju knjigu, ko god da je, jer je prepoznavanje realnosti njena polazna tačka. Sledeća faza je utvrđivanje krivice, istorijski postupak ko je šta uradio kome i ko je odgovoran. Ja pišem o onome šta se desilo. " Autora, dakle, interesuje nasilje samo po sebi, ratni zločin u čistom obliku. Proteklih godina Jens Martin Eriksen više puta je ovde boravio komentarišući događaje u Bosni i Jugoslaviji. Razgovarao je pri tom sa onima koji su nalazili opravdanje za rat, sa protivnicima rata, ali i sa onima koji su ga neposredno doživeli. Suočio se sa brojnim šokantnim svedočanstvima ljudi koji su se nalazili u gotovo bezizlaznim situacijama, imajući pred sobom teške dileme da počine zločin ili da sami postanu njegova žrtva. Mnoge od tih priča utkane su u roman "Zima u osvit" i otuda je realizam ove knjige zasnovan prevashodno na ispovestima koje su nastale na Balkanu. Pored toga, Eriksen je proučavao i izvore koji govore o zločinima počinjenim u Drugom svetskom ratu; svedočenja ljudi uključenih u nacističku kampanju u Istočnoj Nemačkoj, onih koji su opkoljavali jevrejska sela u Poljskoj i po autorovom mišljenju učestvovali u najvećem etničkom čišćenju u Evropi. " Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

FJODOR MIHAILOVIČ DOSTOJEVSKI ZAPISI IZ MRTVOG DOMA Tvrdi povez Фјодор Михајлович Достојевски (рус. Фёдор Михайлович Достоевский; 11. новембар 1821. – 9. фебруар 1881.) био је руски романописац, писац кратких прича, есејиста и новинар. Књижевна дела Достојевског истражују људско стање у проблематичној политичкој, друштвеној и духовној атмосфери Русије 19. века и баве се разним филозофским и религиозним темама. Његови најпризнатији романи су Злочин и казна (1866), Идиот (1869), Зли дуси (1872) и Браћа Карамазови (1880). Његова новела Записи из подземља из 1864. сматра се једним од првих дела егзистенцијалистичке књижевности.[1] Бројни књижевни критичари га сматрају једним од највећих романописаца у читавој светској књижевности, јер се многа његова дела сматрају ремек-делима великог утицаја.[2] Рођен у Москви 1821. године, Достојевски је у раној младости упознао књижевност кроз бајке и легенде, и кроз књиге руских и страних аутора. Мајка му је умрла 1837. када је имао 15 година, а отприлике у исто време је напустио школу и уписао се у Николајевски војнотехнички институт. Након што је дипломирао, радио је као инжењер и накратко је уживао у раскошном начину живота, преводећи књиге да би зарадио додатни новац. Средином 1840-их написао је свој први роман, Бедни људи, који му је омогућио улазак у књижевне кругове Санкт Петербурга. Међутим, ухапшен је 1849. јер је припадао књижевној групи, кругу Петрашевског, који је расправљао о забрањеним књигама са критиком царске Русије. Достојевски је осуђен на смрт, али је казна у последњем тренутку преиначена. Провео је четири године у сибирском заробљеничком логору, након чега је уследило шест година обавезног служења војног рока у избеглиштву. У наредним годинама, Достојевски је радио као новинар, издавајући и уређујући неколико својих часописа, а касније и Дневник писца, збирку његових списа. Почео је да путује по западној Европи и развио зависност од коцкања, што је довело до финансијских потешкоћа. Неко време је морао да моли за новац, али је на крају постао један од најчитанијих и најцењенијих руских писаца. Опус Достојевског састоји се од тринаест романа, три новеле, седамнаест приповедака и бројних других дела. Његови списи су били широко читани како у његовој родној Русији тако и ван ње и утицали су на подједнако велики број каснијих писаца, укључујући Русе попут Александра Солжењицина и Антона Чехова, филозофа Фридриха Ничеа и Жан-Пола Сартра, и на појаву егзистенцијализма и фројдизма.[3] Његове књиге су преведене на више од 170 језика и послужиле су као инспирација за многе филмове. Биографија Порекло Преци Достојевског по оцу били су део племићке породице руских православних хришћана. Породица вуче корене из Данила Иртишча, који је 1509. добио земљу у области Пинска (вековима део Великог војводства Литваније, сада у данашњој Белорусији) за своје услуге под локалним кнезом, а његово потомство је тада преузело назив „Достојевски“ по имену тамошњег села Достојево (изведено од старопољског достојник – достојанственик).[4] Непосредни преци Достојевског по мајчиној страни били су трговци; по мушкој линији по очевој страни били су свештеници.[5] Године 1809. 20-годишњи Михаил Достојевски уписао се на Московску царску медицинско-хируршку академију. Одатле је распоређен у московску болницу, где је служио као војни лекар, а 1818. године постављен је за вишег лекара. 1819. оженио се Маријом Нечајевом. Следеће године је преузео дужност у болници за сиромашне Марински. Године 1828, када су његова два сина, Михаил и Фјодор, имали осам, односно седам година, унапређен је у колегијалног проценитеља, што је његов правни статус подигао на племићки и омогућио му да стекне мало имање у граду Даровоје. око 150 км (100 миља) од Москве, где је породица обично проводила лета. Родитељи Достојевског су касније добили још шесторо деце: Варвару (1822–1892), Андреја (1825–1897), Љубов (рођена и умрла 1829), Веру (1829–1896), Николаја (1831–1883) и Александра (1835–1889).[6] Детињство и младост Достојевски као инжињерски поручник. Фјодор је био други од седморо деце Михаила и Марије Достојевски, који су били потомци белоруских имиграната. Породица Достојевски вуче порекло од белоруских унијатских (гркокатоличких) племића који су се касније вратили у оквире православља. Убрзо пошто је мајка умрла од туберкулозе 1837. године, он и брат Михаил су послати у Војну академију у Санкт Петербургу. Године 1839. умро му је и отац, пензионисани војни хирург и насилни алкохоличар, који је служио као лекар у болници за сиромашне „Марински“ у Москви. Претпоставља се да су Михаила убили његови кметови, за које је познато да су у више наврата били огорчени Михаиловим понашањем у пијаном стању. Фјодору није превише добро ишло у Војној академији у Санкт Петербургу, пошто је био лош из математике коју је презирао. Уместо тога се посветио књижевности. Тада је високо ценио Оноре де Балзака, те је 1843. године чак превео једно од његових највећих дела, „Евгенија Гранде“, на руски језик. Достојевски је почео да пише своја дела отприлике у то време и 1846. године се појавио његов први роман у форми епистоларне прозе, „Бедни људи“, који је добио одличне критике, а један критичар (Висарион Белински) је дао чувену карактеризацију: „Рођен је нови Гогољ!“. Прогон у Сибир и књижевно стваралаштво Убрзо након објављивања приповетке „Беле ноћи”[7] у рано јутро 23. априла 1849. године, Достојевски је ухапшен и провео је осам месеци у притвору у Петропавловској тврђави.[8] На дан 16. новембра исте године је осуђен на смрт због делања против власти у склопу интелектуалног круга, тзв. Круга Петрашевског. Пресуда је гласила: „Инжењерски поручник Ф. М. Достојевски, стар 28 година, због учешћа у злочиначким плановима и покушаја ширења брошура и прокламација штампаних у тајној штампарији — осуђује се на смрт стрељањем“.[9] Смртна казна је 19. новембра преиначена на закључак војног суда на осам година тешког рада. Током овог периода повећао се број епилептичних напада за које је имао генетску предиспозицију. Године 1854. је пуштен из затвора да би служио у Сибирском регименту.[10] Достојевски је провео наредних пет година као поручник у седмом батаљону, који је био стациониран у тврђави у Семипалатинску, у данашњем Казахстану. Овај период се сматра за прекретницу у његовом животу. Достојевски је напустио раније политичке ставове и вратио се традиционалним руским вредностима. Постао је убеђени хришћанин и велики противник филозофије нихилизма.[11] Позната је његова чувена парабола о Христу и истини: „Када би ми неко могао доказати да је Христос ван истине, и када би истина збиља искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом, а не са истином. Без Христа све одједном постаје одвратно и грешно. Покажите ми нешто боље од Христа! Покажите ми ваше праведнике које ћете ставити место Христа.”[12] У то време је упознао и Марију Дмитријевну Исајеву, удовицу пријатеља из Сибира, којом се потом оженио. Године 1860. се вратио у Санкт Петербург, где започиње неколико неуспешних књижевних часописа са својим братом Михаилом. Достојевски бива изузетно потресен смрћу супруге 1864. године, а одмах затим и смрћу свога брата. Био је у лошој финансијској ситуацији, а морао је да издржава и удовицу и децу свога брата. У то време је потонуо у депресију, коцкајући се, често губећи и задужујући се. Убрзо је коцкање прерасло у порок. Тако је и једно од његових најпознатијих дела, „Злочин и казна“ написано у рекордно кратком року и брзо објављено да би успео да исплати коцкарске дугове, а пошто их је отплатио поново је остао готово без новца. Роман му је донео славу, али га није спасао беде.[13] Издавач Стеловски га уцењује, нуди три хиљаде рубаља за право да издаје његова дела, али уз обавезу да напише још један роман. Немајући избора, Достојевски је пристао.[13] У исто време је написао и књигу „Коцкар“ да би задовољио уговор са својим издавачем. Фјодор Достојевски 1876. Достојевски је у ово време путовао по западној Европи. Тамо је прво покушао да обнови љубавну везу са Аполинаријом Сусловом, младом студенткињом, али је она одбила да се уда за њега. Још једном му је сломљено срце, али је ускоро упознао Ану Григорјевну, двадесетогодишњу девојку која је радила као стенографкиња, којом се оженио 1867. године. У том периоду је написао своја највећа дела. Од 1873. до 1881. године издаје, овај пут успешан, месечни књижевни часопис са кратким причама, карикатурама и чланцима о актуелним дешавањима — Пишчев дневник. Пишчев дневник се издавао у новинама кнеза Мешчерског „Гражданин“, где је Достојевски био уредник. Часопис је доживео огроман успех. За време српско-турског рата 1876—1877. више пута је писао о Србији и Црној Гори, Черњајеву и добровољцима.[13] Тих година почиње рад на роману Браћа Карамазови. Достојевски је 1877. године одржао почасни говор на сахрани песника Некрасова, који је тада побудио многе контроверзе, а године 1880. одржао је познати Пушкинов говор на отварању споменика Пушкину у Москви. Пред крај живота је живео у граду Стараја Руса у Новгородској области, недалеко од Санкт Петербурга. Велико креативно раздобље Извод из Браће Карамазових Године 1864. Достојевски обелодањује бриљантне „Записе из подземља“ - један од најинтензивнијих исповедних кратких романа, претечу сличних дела Камија, Крлеже, Селина или Андрејева. У њему је писац применио низ поступака у којима је иновирао прозу и поставио образац својих будућих великих романа: идеолошки обрачун с утопијским и уопштено `хуманистичким` стереотипима, низ есејистичких поглавља која су есенцијално драматизирани сократовски дијалози вођени у атмосфери набијеној страстима и скандалима; журналистички стил којему је једина сврха функционалност у приопћавању ауторове визије, а не естетски доживљај; психолошку типологију која обухваћа најчешће кротке и понизне хршћане (Соња Мармеладова, Аљоша Карамазов, кнез Мишкин), нихилистичке цинике (Свидригајлов, Николај Ставрогин), радикалне интелектуалце у борби против свих општеприхваћених вредности или `религиозне атеисте` (Родион Раскољников, Иван Карамазов, Кирилов), децу из „случајних породица“ и људе којима је повређено достојанство (јунак романа „Младић“, „Записи из подземља“). Достојевски је развио технику струје свести давно пре но што је постала популарна у англоамеричком роману 20. веку (пример је даља приповетка „Кротка“), сажео је радњу у свега неколико дана („Идиот“) или сати, дајући временски пресек у свести наратора („Кротка“), те створио истински „полифони роман“ (како га је назвао истакнути руски теоретик Михаил Бахтин) у којему многогласје идеолошке и верскофилозофске борбе која раздире протагонисте налази израз како у интериоризираним свестима, тако у драмски набијеним дијалозима. Већина је романа Достојевскога смештена у тмурно озрачје велеградскога подземља, са средиштем око узбудљивих догађаја баштињених из тривијалнога романа и црних хроника (убиство, очеубиство, злочин, крађа, скандали разне врсте) и врти се око за човечанство „проклетих питања“: нарави зла, људске патње, смртности и бесмртности, постојања и непостојања Бога, слободе и одговорности, судбине Русије и Запада. Како су приметили неки критици - Достојевски је битно спиритуални аутор, те је његова карактеризација човека као „срца у којем се боре Бог и Сотона, а залог је људски живот“ можда и примерен опис његовог властитог стваралаштва. У типологији јунака коју је навео Нортроп Фрај у књизи „Анатомија критике“, књижевни се ликови крећу од надземаљских богова и полубогова (најчешће митске и религијске приче) до обичних људи (реалистички роман) и, у читатељевом дискурзу, инфериорних појединаца који су испод нивоа вредности просечних људи. Паскаловским речником, човек је биће ниже од анђела. Међутим, ликови Достојевског су често и ниже од обичних људи, каткад управо анимални, али у тренуцима екстазе досежу и прелазе ниво анђела, па је та двострука оптика једна од тајни узбудљивости дела Достојевскога: истодобно ниже од животиње и више од анђела, његови архетипски раскољени јунаци зраче духовном виталношћу која је темељ метафизичке и спиритуалне нарави. Стваралаштво и утицај Радни сто Фјодора Михајловича Достојевског Најпознатија дела су му „Злочин и казна“„“ и „Браћа Карамазови“. У „Злочину и казни“ главни лик, сиромашни студент, искушава себе понет идејама о „великим људима“ и социјалној правди. Живећи у највећој беди изграђује поглед на свет који се заснива на идеји да је друштво суштински неправедно, јер омогућава бескорисним и исквареним људима да уживају у богатству, док истински вредни људи пропадају у сиромаштву без могућности да развију и остваре своје способности. Правосуђе осуђује ситне злочине, а историја слави људе попут Наполеона који су одговорни за смрт хиљада људи. Одлучује да искуша себе и да почини злочин који ће му омогућити новац за школовање и човека достојни живот. Међутим, под теретом савести на крају се предаје полицији. „Браћа Карамазови“ је последња књига Достојевског. То је роман сложене структуре у чијем је средишту судбина породице Карамазових. Осим тога познати су и његови романи „Коцкар“ и „Идиот“. Стваралаштво и име Достојевског је временом постало синоним за дубоку психолошку анализу. Дуго су психолошка анализа и контрадикторност његових ликова чиниле да чак и систематске психолошке теорије значајних психолога изгледају површно. Многи теоретичари психологије, укључујући и самог Сигмунда Фројда, сматрали су Достојевског зачетником психолошке теорије и анализе. Осећај за зло и љубав према слободи учинили су његово дело врло релевантним за 20. век, век два светска рата, масовних убистава и тоталитарних режима. Његове идеје и иновације у форми књижевног дела, дубоко су утицале на многе филозофе и писце, Фридриха Ничеа, Албера Камија, Жана Пола Сартра, Михаила Булгакова. Немачки писац Томас Ман назива Достојевског највећим психологом светске књижевности.[14] Дела склопљена од комбинације обичних и свакодневних тема са универзалним питањима, као што су вера, патња и значење живота, и данас буде живо интересовање читалаца широм света. Поред константног интересовања читалачке публике широм света Достојевски привлачи пажњу и изучавалаца књижевности, књижевних критичара, историчара књижевности и теоретичара књижевности, као и стручњака из других области (психологије, хришћанске теологије, филозофије, антропологије и др). Достојевски се сматра руским књижевником о коме је највише писано, а само библиографија радова о њему на руском језику до половине 20. века објављена је у више томова. Његова дела остварила су значајног утицаја и у српској култури. Неки од најзначајнијих српских интелектуалаца писали су о Достојевском или били под утицајем његовог књижевног стваралаштва: Јустин Поповић написао је студију о филозофским схватањима Достојевског са позиција православне теолошке мисли, Исидора Секулић му је посветила више есеја, сматра се да је остварио утицај на литерарно стваралаштво Милована Ђиласа, а Никола Милошевић му је посветио више филозофских и књижевнотеоријских студија (Достојевски као мислилац, Негативни јунак итд). Посебно је велики утицај Достојевски имао на руску религиозну филозофију. Смрт Гроб Фјодора Михајловича Достојевског, Санкт-Петербург Преминуо је 9. фебруара по новом, односно 28. јануара по старом, календару, 1881. године у Санкт Петербургу од последица крварења узрокованог епилептичним нападом. После два дана, његово тело је испратила на гробље безбројна гомила народа, монаштва и свештенства. Сахрањен је на гробљу „Тихвин“ при манастиру Александар Невски, у Санкт Петербургу, у Русији. Процењује се да је 40.000 људи присуствовало његовој сахрани, махом омладина и студенти, а сам се погреб претворио у демонстрације против царизма - упркос пишчевом недвосмисленом ставу према целом том питању. Таква почаст одавана је једино телима преминулих руских царева. На његовом надгробном споменику пише: „Заиста, заиста вам кажем, ако зрно пшенично, паднувши на земљу, не умре, онда једно остане; ако ли умре, много рода роди.“ (Јеванђеље по Јовану XII,24), што је и епиграф његовог последњег романа, „Браћа Карамазови“. Дела Романи Бедни људи, 1846 — роман у писмима. Двојник, 1846 — психолошка студија на тему раздвојене личности. Неточка Незванова, 1849 — недовршено дело, прекинуто хапшењем и одласком у Сибир. Село Степанчиково, 1859 — написано у Сибиру, комични роман с темом о провинцијској властели. Понижени и увређени, 1861 — роман-фељтон, апологија љубави. Записи из мртвог дома, 1861 — роман о заточеништву, један од најбогатијих карактеролошких списа у историји, било да је реч о чисто психолошким, антрополошким или конкретно књижевним остварењима. Записи из подземља, 1864 — интимна филозофска исповест човека из „подземља”. Злочин и казна, 1866 — прелазни облик према модерном роману, виртуозни роман на тему савести. Коцкар, 1866 — такође врста аутобиографског списа, роман о искушењима коцкарске страсти. Идиот, 1868 — апологија доброте, православља и лепоте. Зли дуси, 1871—1872 — „антинихилистички роман“. Младић, 1875 — филозофско разматрање мотива и циља, невероватно понирање у дубину младе људске душе. Браћа Карамазови, 1879—1880 — круна пишчевог стваралаштва. Новеле и кратке приче Господин Прохарчин, 1846 Роман у девет писама, 1847 — кратка прича објављена у јануарском броју часописа „Савременик” Газдарица, 1847 Туђа жена и муж под креветом, 1848 Слабо срце, 1848 Ползунков, 1848 Поштени лопов, 1848 Божићно дрвце и свадба, 1848 — објављена у Домовинским записима Мали јунак, 1849 Ујкин сан, 1859 Непријатан случај, 1862 Зимске белешке о летњим утисцима, 1863 — историјско-филозофски „експеримент“ о буржоаском друштву. Крокодил, 1865 Вечни муж, 1870 Бобац, 1873 Кротка, 1876 — објављена унутар пишчевог дневника, „једна од најпотреснијих новела очаја“ у светској књижевности Сељак Мареј, 1876 — објављен у Пишчевом Дневнику Сан смешног човека, 1877 Референце Leigh, David J (2010). „The Philosophy and Theology of Fyodor Dostoevsky”. Ultimate Reality and Meaning (на језику: енглески). 33 (1-2): 85—103. ISSN 0709-549X. doi:10.3138/uram.33.1-2.85. Scanlan, James Patrick (2002). Dostoevsky the Thinker (на језику: енглески). Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3994-0. „Fyodor Dostoyevsky | Biography, Books, Philosophy, & Facts | Britannica”. http://www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-25. Dominique Arban, Dostoïevski, Seuil, 1995, p. 5 Frank, Joseph (1979-05-21). Dostoevsky: The Seeds of Revolt, 1821-1849 (на језику: енглески). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01355-8. Terras, Victor (1985-01-01). Handbook of Russian Literature (на језику: енглески). Yale University Press. ISBN 978-0-300-04868-1. Белов, Сергей Владимирович; Загидуллина, Марина Викторовна. „Белые ночи”. Федор Михайлович Достоевский. Антология жизни и творчества. Приступљено 4. 1. 2016. Орнатская & Туниманов 1992. Якубович & Орнатская 1993, 1849. Ноября до 13. Якубович & Орнатская 1993, 1849. Ноября 19. Три љубави Фјодора Достојевског („Руска реч“, 29. јул 2015) „Христос је важнији и од истине”. Politika Online. Приступљено 2021-10-16. Браћа Карамазови први део - увод Достојевски, И. П. Рад Београд, 1975, стр. III Браћа Карамазови први део - увод Достојевски, И. П. Рад Београд, 1975, стр. I Литература Достојевски, Фјодор Михајлович, Комплет 12 књига, Ленто, Београд, 2009. Belinsky, Vissarion (1847). Polnoye sobranye (на језику: руски). 10. Bloshteyn, Maria R. (2007). The Making of a Counter-Culture Icon: Henry Miller`s Dostoevsky. University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-9228-1. (на енглеском) Breger, Louis (2008). Dostoevsky: The Author As Psychoanalyst. Transaction Publishers. ISBN 978-1-4128-0843-9. (на енглеском) Burry, Alexander (2011). Multi-Mediated Dostoevsky: Transposing Novels Into Opera, Film, and Drama. Northwestern University Press. ISBN 978-0-8101-2715-9. (на енглеском) Carr, Edward Hallett (1962). Dostoevsky 1821-1881. Taylor & Francis. OCLC 319723. (на енглеском) Catteau, Jacques (1989). Dostoyevsky and the Process of Literary Creation. Cambridge University Press. ISBN 9780521324366. (на енглеском) Dostoyevsky, Fyodor. A Writer`s Diary. (на енглеском) Jones, Malcom V.; Terry, Garth M. (2010). New Essays on Dostoyevsky. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-15531-1. (на енглеском) Якубович, И. Д.; Орнатская, Т. И., ур. (1993). Летопись жизни и творчества Ф. М. Достоевского: 1821—1881. 1 (1821—1864) (Ин-т русской литературы (Пушкинский Дом) РАН изд.). СПб.: Академический проект. стр. 540. ISBN 5-7331-043-5. Якубович, И. Д.; Орнатская, Т. И., ур. (1994). Летопись жизни и творчества Ф. М. Достоевского: 1821–1881. 2 (1865—1874) (Ин-т русской литературы (Пушкинский Дом) РАН изд.). СПб.: Академический проект. стр. 586. ISBN 5-7331-006-0. Якубович, И. Д.; Орнатская, Т. И., ур. (1995). Летопись жизни и творчества Ф. М. Достоевского: 1821–1881. 3 (1875—1881) (?Ин-т русской литературы (Пушкинский Дом) РАН изд.). СПб.: Академический проект. стр. 614. ISBN 978-5-7331-0002-9. Bercken, Wil van den (2011). Christian Fiction and Religious Realism in the Novels of Dostoevsky. Anthem Press. ISBN 978-0-85728-976-6. Cassedy, Steven (2005). Dostoevsky`s Religion. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-5137-7. Cicovacki, Predrag (2012). Dostoevsky and the Affirmation of Life. Transaction Publishers. ISBN 978-1-4128-4606-6. Frank, Joseph (1981). „Foreword”. Ур.: Goldstein, David. Dostoevsky and the Jews. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-71528-8. Jones, Malcolm V. (2005). Dostoevsky And the Dynamics of Religious Experience. Anthem Press. ISBN 978-1-84331-205-5. Lantz, Kenneth A. (2004). The Dostoevsky Encyclopedia. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30384-5. Lauer, Reinhard (2000). Geschichte der Russischen Literatur: von 1700 bis zur Gegenwart (на језику: German). Verlag C.H. Beck. ISBN 978-3-406-50267-5. Lavrin, Janko (2005). Dostoevsky: A Study. Kessinger Publishing. ISBN 978-1-4179-8844-0.[мртва веза] Leatherbarrow, William J. (2002). The Cambridge Companion to Dostoevskii. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65473-9. Meier-Gräfe, Julius (1988) [1926]. Dostojewski der Dichter (на језику: German). Insel Verlag. ISBN 978-3-458-32799-8. Mochulsky, Konstantin (1967) [1967]. Dostoevsky: His Life and Work. Minihan, Michael A. (translator). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01299-5. Müller, Ludolf (1982). Dostojewskij: Sein Leben, Sein Werk, Sein Vermächtnis (на језику: German). Erich Wewel Verlag. ISBN 978-3-87904-100-8. Paperno, Irina (1997). Suicide as a Cultural Institution in Dostoevsky`s Russia. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-8425-4. Pattison, George; Thompson, Diane Oenning (2001). Dostoevsky and the Christian tradition. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-78278-4. Popović, Justin (2007). Philosophical and Religious Beliefs of Dostoyevsky (на језику: руски). ISBN 978-985-90125-1-8. Scanlan, James Patrick (2002). Dostoevsky the Thinker. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3994-0. Sekirin, Peter, ур. (1997). The Dostoevsky Archive: Firsthand Accounts of the Novelist from Contemporaries` Memoirs and Rare Periodicals, Most Translated Into English for the First Time, with a Detailed Lifetime Chronology and Annotated Bibliography. McFarland. ISBN 978-0-7864-0264-9. Terras, Victor (1998). Reading Dostoevsky. University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-16054-8. Bloom, Harold (2004). Fyodor Dostoevsky. Infobase Publishing. ISBN 978-0-7910-8117-4. Frank, Joseph (2009). Dostoevsky: A Writer in His Time. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12819-1. Frank, Joseph (1979) [1976]. Dostoevsky: The Seeds of Revolt, 1821–1849. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01355-8. Frank, Joseph (1987) [1983]. Dostoevsky: The Years of Ordeal, 1850–1859. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01422-7. Frank, Joseph (1988) [1986]. Dostoevsky: The Stir of Liberation, 1860–1865. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01452-4. Frank, Joseph (1997) [1995]. Dostoevsky: The Miraculous Years, 1865–1871. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01587-3. Frank, Joseph (2003) [2002]. Dostoevsky: The Mantle of the Prophet, 1871–1881. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-11569-6. Kjetsaa, Geir (1989). Fyodor Dostoyevsky: A Writer`s Life. Fawcett Columbine. ISBN 978-0-449-90334-6. Lavrin, Janko (1947). Dostoevksy. New York The Macmillan Company. OCLC 646160256. Nikolai Berdyaev (1948). The Russian Idea, The Macmillan Company. Otto Julius Bierbaum (1910–11). `Dostoyevsky and Nietzsche,` The Hibbert Journal, Vol. IX. Lavrin, Janko (1918). `Dostoyevsky and Certain of his Problems,` Part II, Part III, Part IV, Part V, Part VI, Part VII, Part VIII, Part IX, Part X, The New Age, Vol. XXII, Nos. 12–21. Lavrin, Janko (1918). `The Dostoyevsky Problem,` The New Age, Vol. XXII, No. 24. pp. 465–466. Maeztu, Ramiro de (1918). `Dostoyevsky the Manichean,` The New Age, Vol. XXII, No. 23, (1918). pp. 449–451. Manning, Clarence Augustus (1922). `Dostoyevsky and Modern Russian Literature,` The Sewanee Review, Vol. 30, No. 3. Simmons, Ernest J. (1940). Dostoevsky: The Making Of A Novelist, Vintage Books. Westbrook, Perry D. (1961). The Greatness of Man: An Essay on Dostoyevsky and Whitman. New York: Thomas Yoseloff. Спољашње везе P literature.svg Портал Књижевност Више информација о чланку Фјодор Достојевски пронађите на Википедијиним сестринским пројектима: Медији на Остави Цитати на Викицитату Подаци на Википодацима С обзиром на датум смрти (прије више од 120 година), дела великог мајстора су доступна онлајн на руском и енглеском: Dostojevski:sabrana djela na ruskom i engleskom jeziku Сајт обожавалаца Достојевског, на енглеском Dostojevski eBook na Google book: Stogodišnja baka Dostojevski eBook na Google book: Bobac Dostojevski eBook na Google book: Krotka Dostojevski eBook na Google book: San smešnog čoveka Dostojevski eBook na Google book: Seljak Marej Dostojevski eBook na Google book: Roman u devet pisama Dostojevski eBook na Google book: Mališan kod Hrista na Božićnoj jelki Кротка, Фјодор Достојевски Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2017) Online archive of Dostoevsky`s novels in their original Russian (језик: руски) Complete journalistic works (језик: руски) Dostoyevsky studies Dostoyevsky`s family tree Fyodor Dostoyevsky на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески) ДОСТОЈЕВСКОМ СРБИ У СРЦУ: Први пут на српском биографија великог писца из пера његове ћерке („Вечерње новости”, 6. децембар 2020)

Autor - osoba Gete, Johan Volfgang, 1749-1832 = Goethe, Johann Wolfgang, 1749-1832 Naslov Stradanja mladog Vertera / Johan Volfgang Gete ; prevod i predgovor Isidora Sekulić Jedinstveni naslov ǂDie ǂLeiden des jungen Werhers. srpski jezik Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1968 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1968 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Fizički opis 175 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Sekulić, Isidora, 1877-1958 = Sekulić, Isidora, 1877-1958 Zbirka ǂBiblioteka ǂProsveta ; 113 (Broš.) Napomene Prevod dela: Die Leiden des jungen Werhers / Kohann Wolfgang von Goethe Predgovor: str. 5-11. Johan Volfgang fon Gete (nem. Johann Wolfgang von Goethe; Frankfurt na Majni, 28. avgust 1749 – Vajmar, 22. mart 1832) bio je nemački pisac, političar, pesnik, naučnik i filozof, a tokom 10 godina i predsednik oblasti Vajmar. Gete je bio jedna od najznačajnijih ličnosti nemačke književnosti i evropskog neoklasicizma i romantizma krajem 18. i početkom 19. veka. Autor „Fausta“ i „Teorije boja“ širio je svoj uticaj širom Evrope, a tokom narednog veka njegova dela nadahnula su mnoge muzičke i dramske komade. Biografija Gete je rođen u Frankfurtu na Majni u Nemačkoj. Njegov otac bio je važna i poštovana ličnost, i lično je nadgledao obrazovanje svog sina u početku. Gete je studirao pravo na univerzitetu u Lajpcigu 1765, zatim 1770. na univerzitetu u Štrasburgu, uz prava pohađa i botaniku, hemiju, anatomiju itd. U Štrasburgu upoznaje Herdera, koji se već proslavio kritičkim spisima. Pod njegovim uticajem, Gete počinje da se interesuje za poeziju narodnog predanja i za nemačku nacionalnu prošlost. Ubrzo se uklapa u pokret Šturm und drang. Godine 1771. radi u Frankfurtu kao advokat gde izdaje i književni časopis „Gec fon Berlihingen“. Odlazi 1772. godine, jer oseća da remeti mir između svog prijatelja Kestnera i njegove verenice Šarlote Buf. Ta epizoda, vest o samoubistvu njegovog poznanika Jerusalima, i događaj kada mu je rečeno da izbegava kuću trgovca Brentana sa čijom je ženom voleo da svira, dali su mu građu za prvi roman. Roman „Jadi mladog Vertera“ izdaje 1774. godine, i on mu donosi svetsku slavu, dok je iza sebe imao dramu „Gec fon Berlihingen“, poznatu, ali ne u tolikoj meri. Iste godine se veri sa Elizabet Šeneman (Lili iz njegovih pesama) i odlazi zauvek iz rodnog grada. Na poziv Karla Avgusta, vojvode od Saks-Vajmara, otišao je 1775. u Vajmar gde je obavljao niz političkih poslova. Naposletku je postao vojvodin glavni savetnik. Uskoro dovodi Herdera, zatim i Šilera. Vajmar postaje značajno duhovno stecište Nemačke. Upoznaje Šarlotu fon Štajn kojoj posvećuje 1700 pisama. Od 1786. do 1788. putovao je Italijom i upravljao vojvodskim pozorištem Vajmara. U to vreme je završio „Egmonta“, pretočio u stihove „Ifigeniju“ i započeo „Torkvata Tasa“. Učestvovao je u ratu protiv Francuske što se veoma odrazilo na njegovu ličnost. U narednom periodu sklopio je prijateljstvo sa Fridrihom Šilerom koje je potrajalo do 1805. Iako je imao verenicu, oženio se Kristijanom Vulpius 1806. godine. Od 1794. godine posvetio se isključivo pisanju, i nakon niza neprevaziđenih dela, godine 1832. preminuo je u Vajmaru. Rad Njegovo prvo delo napisano pre odlaska u Vajmar, tragedija „Gec fon Berlihingen“ (nem. Götz von Berlichingen, 1773), ujedno je i prvo delo koje ga je proslavilo. Zatim je usledio roman „Jadi mladog Vertera“ koje mu je donelo izvanrednu naklonost svetskog čitalaštva. U periodu dok se družio sa Fridrihom Šilerom dovršio je „Godine učenja Vilhelma Majstera“ i prelepu pesmu „Herman i Dorotea“ (u ovom epu, povodom revolucije, protiv koje je bio, slavi porodicu, svakodnevni rad i mir), kao i „Rimske elegije“. U periodu Od Šilerove do svoje smrti, napisao je „Fausta“, „Izbor po srodnosti“, svoju pseudo-autobiografiju „Iz mog života: činjenice i fikcija“, opisao je putovanje po Italiji, objavio je dosta naučnih radova i seriju rasprava o nemačkoj umetnosti. Njegova dela imala su ogroman uticaj na književnost i umetnost čim su se pojavila. Kao dopuna radu u književnosti, Gete je dao značajan doprinos naučnom radu. U biologiji, dao je teoriju uslova za metamorfozu biljaka, po kojoj sve biljke nastaju od listova. Takođe je poznat po svom otkriću središnje vilične kosti kod ljudi. Gete je smatrao svoju teoriju boja, svojim najznačajnijim doprinosom nauci i uopšte svojim najznačajnijim delom. On je tvrdio da boje nisu samo fenomen na fizičkom nivou već da boje zavise od svetla i načina na koje ono pada na predmete, odnosno da su one stvar individualne percepcije. Bio je izuzetno ponosan na svoj rad i jednom prilikom je rekao: „To što sam ja jedina osoba u ovom veku koja ima pravi uvid u nauku boja, je zato što sam ja ponosan na to i to je ono što mi daje osećaj da sam mnoge nadmašio“. U razgovorima sa Ekermanom, Gete potvrđuje da nije voleo prosvetiteljstvo, jer je bio više čovek srca nego razuma. Romantičari su mu strani, jer je u osnovi bio realista. Od svih svojih savremenika najviše ceni Bajrona, upravo zato što mu se činilo da Bajron više pripada klasici nego romantici. Najviše ceni klasičnu poeziju i umetnost – u romantizmu vidi nešto nezdravo, neorgansko. Geteov duhovni razvoj se najbolje ogleda u lirici. Od pobožnih pesama ispirisanih Klopštokom, preko anakreotskih pesama inspirisanih Vilandom, do Herderovog uticaja kada izvor pesničkog zanosa postaje priroda, u kojoj Gete vidi oličenje stvaralačke sklobode i elementarne snage („Dobrodošlica i rastanak“). Gete je postao spinozista: bog je u prirodi, u prirodi postoje dva elementa – sila i materija, a sila je bog; zato treba voleti svu prirodnu silu. Kasnije se ovo filozofsko shvatanje nijansira, i Gete kao pesnički motiv uzima grčke bogove kao personifikaciju prirodnih sila, i buni se protiv njih („Prometej“). Ova poezija je ujedno patetična, puna borbe i zanosa. U to vreme Getea zaokuplja ideja velikih ljudi: Cezara, Fausta, Prometeja, Muhameda – simbol genija koji vodi čovečanstvo. U ovoj fazi (Šturm und drang) javljaju se slobodni ritmovi, stihovi svaki drugom broju slogova, da bi se skoro mogli pisati u prozi. U Vajmaru prestaje buntovništvo i javlja se smireni Gete, pesnik harmonije koji u prirodi vidi materinsku silu čovečanstva. Priroda više nije jezovita, puna neprijateljskih, demonskih sila, nego je protkana harmonijom i redom, a božanske sile su naklonjene čoveku („Putnikova noćna pesma“, „Pevanje duhova nad vodama“). Što više Geteova poezija postaje misaona, to se više kreće oko ideje humaniteta („Božansko“). Čežnja za jugom, za Italijom, ogleda se u delu „Minjon“. Posle Italije njegova poezija postaje čulna koliko i misaona. Gete je još od pokreta Šturm und drang pisao balade, a usavršio se u takmičenju sa Šilerom. Dok Šiler redovno polazi od etičke ideje, Gete je slobodniji u koncepciji. Za Šilera (kantovac) balada je zamisao za dramu, dok se kod Getea (spinozista) pre oseća delovanje prirodnih sila, koje su jače od čoveka i razum ne može da ih objasni i definiše. Najznačajnija dela Jadi mladog Vertera Jadi mladog Vertera je prvo Geteovo delo koje ga je proslavilo, a nastalo je 1774. godine. Reč je o dubokoj ličnoj ispovesti. Fabula je jednostavna, a lepota pojedinih scena proizlazi iz njihove vešte kompozicije. U romanu se radi o pasivnom, sentimentalnom nezadovoljstvu osećajnog, ali preosetljivog junaka svog doba, koji beži od sveta, ali ne može da izbegne okove koje mu nameće društvo. On se onda potpuno okreće od ljudi i tone u prirodu. To nije samo ljubavni roman – pisma (po uzoru na Ričardsona[traži se izvor]) su ujedno i junakove ispovesti o doživljavanju života uopšte, o zanosima i teskobama njegovog psihičkog sveta. Život o kojem Verter mašta je u oštroj suprotnosti sa stvarnošću koja ga okružuje. Oseća se ogorčenje zbog nazadnih konvencija društva koje koče slobodan razvitak jedinke i ljudske duše. Ovo je jedan od najznačajnijih Geteovih ljubavnih romana u svetskoj književnosti. Veličina ovog dela se ogleda u tome što je to osećajna i lirska setna ispovest najtajnijih duševnih raspoloženja i najintimnijeg duševnog bola. Za tako nešto se pre toga nije ni znalo, a kasnije će se ispostaviti, neće se ni posle toga čuti. Gete je na isto tako neuporediv način pisac uspeo da u opis jedne ljubavne tragedije sažme sve velike probleme svog vremena u borbi za razvoj ličnosti. Zbog povećanog broja samoubistava knjiga je jedno vreme zabranjivana u Italiji i Danskoj. Godine učenja Vilhelma Majstera Delo Godine učenja Vilhelma Majstera je nastalo 1796. godine. Vilhelm Majster je kao junak posebna varijacija Vertera, ali ovaj roman je ujedno i ostvarenje jednog estetskog programa. Gete piše veoma koncizno, sa velikim bogatstvom izraza, ali intenzivno neposredno pripovedanje se sve više opterećuje didaktikom: sav zanos za pozorište je samo zabluda. Izbor prema sličnosti U ovom romanu zahteva odricanje od svega što je čulno, pa čak i greh počinjen jedino u mislima dovodi do katastrofe. Roman je eksperiment, psiho-hemijski pokušaj. Putovanja Vilhelma Majstera Roman Putovanja Vilhelma Majstera je napisao 1821. godine, četvrt veka posle prvog dela. Podnaslov ovog romana glasi Oni koji se odriču. Glavni deo romana posvećen je utopiji vaspitanja koja je ocrtana kao Pedagoška provincija. Iako govori o disciplini i sintezi, roman je krajnje slobodan po kompoziciji: labavo nanizani delovi, novele i pripovetke već objavljivane ili namenjene za druge zbirke, maksime i refleksije, kao i poneka pesma. Bibliografija Romani Jadi mladog Vartera (1774) Putovanja Vilhelma Majstera (1821) Godine učenja Vilhelma Majstera (1796) Izbor prema sličnosti Drame Gete je bio veoma plodan na polju drama. Napisao ih je preko stotinu. Gec od Berlihingena (1773) – prva nemačka drama sa nacionalnim motivom, originalna po formi, puna životne etike i istorijske realnosti. Ifigenija na Tauridi Egmont (1788) Torkvato Taso (1789) Faust, prvi deo (1808) Faust, drugi deo (1832) Pesme Prometej 1 Kralj vilenjaka Rimske elegije (1795) Rajneke Fuks (Reineke Fuchs) Godine učenja čarobnjaštva Herman i Doroteja (1797) Naučna dela Metamorfoza biljaka (1790) Teorija boja (1810) Putovanje Italijom Posmrtna posla Geteovi razgovori MG34 (N)