Objavljujući traktat na temu okultne anatomije, bilo nam je jasno da on mora protrčati kroz špalir nauke. Iako smo svesni sopstvenih nedostataka kada je reč o obradi ove teme, uvereni smo u temeljni integritet i razumnost doktrine koju nastojimo da odbranimo. Platon je bio oplemenjen svojom filozofskom vizijom; savremenog mislioca podozrenje čini siromašnim. Uporediti samo plemenitu glavu herkulaneumske biste Aristotela sa žrtvom savremenog intelektualnog srođivanja. Reklo bi se da je krepka veličanstvenost oličena u ovom starom peripatetiku iščezla sa naše zemlje. Kosa koja se u loknama spušta preko širokog čela, oči sanjara koje zure ispod obrva mudraca, taj ljubazni osmeh na uglovima usana, kratka brada što daje dodatnu snagu, glava koja je možda Zevsova ili Asklepijeva – više božanska nego smrtnička. Bogovi su tada odista hodali zemljom. Profesor V. Hagard je verovatno mislio na Aristotela kada je zapisao sledeće značajne reči: „Samo oni najuzvišeniji među ljudima imaju potrebnu inteligenciju, nezavisnost, poštenje, te odvažnost da priznaju svoje greške i nepristrasno tragaju za istinom“. Posmatrati posrnuće i slom naše trenutne civilizacije znači uvideti da kada se lepota u ljudskim srcima žrtvuje zarad korisnosti, život postaje užasna parodija. Istinska svrha obrazovanja nije u tome da iskoreni idealizam, već da učini svet sigurnim mestom za ideale. Visoko iznad širokog proscenijuma grandioznog univerziteta duboko je urezan ponosni natpis o prosvetljenju: „Obrazovanje se sastoji u učenju kako koristiti oruđa koje ljudi smatraju neophodnim.“ Zar je život samo dvoboj umova? Zar su ova oruđa samo sholastičarski rapiri i zar obrazovanje ništa drugo do obuka o tome kako probosti oponenta i kako parirati tuđem mišljenju? Obrazovanje očigledno mora biti podešeno mladima za nešto više od viteškog pohoda na pojmove ili borbe sa vetrenjačama. Pravo obrazovanje mora da nas nauči kako da sagradimo temelj koji će odgovarati ljudskim idealima. U mračnom dobu obrazovanje je bilo oslobađanje od stega sujeverja. U današnjem, još mračnijem dobu, obrazovanje se mora osloboditi materijalizma – najočajnijeg mogućeg sujeverja. Čovečanstvu su potrebna oruđa viših aspekata filozofije – estetika, etika i metafizika. Jer, kakvo će dobro doneti čoveku da postane najvrsniji umetnik ako njegova ruka nije šegrt kreativne vizije? Obrazovanje znači oslobođenje ideala i određivanje duhovnih vrednosti. U meri u kojoj ne uspe da ostvari ovaj legitimni cilj, omanuće i u samom obrazovanju.

Objavljujući traktat na temu okultne anatomije, bilo nam je jasno da on mora protrčati kroz špalir nauke. Iako smo svesni sopstvenih nedostataka kada je reč o obradi ove teme, uvereni smo u temeljni integritet i razumnost doktrine koju nastojimo da odbranimo. Platon je bio oplemenjen svojom filozofskom vizijom; savremenog mislioca podozrenje čini siromašnim. Uporediti samo plemenitu glavu herkulaneumske biste Aristotela sa žrtvom savremenog intelektualnog srođivanja. Reklo bi se da je krepka veličanstvenost oličena u ovom starom peripatetiku iščezla sa naše zemlje. Kosa koja se u loknama spušta preko širokog čela, oči sanjara koje zure ispod obrva mudraca, taj ljubazni osmeh na uglovima usana, kratka brada što daje dodatnu snagu, glava koja je možda Zevsova ili Asklepijeva – više božanska nego smrtnička. Bogovi su tada odista hodali zemljom. Profesor V. Hagard je verovatno mislio na Aristotela kada je zapisao sledeće značajne reči: „Samo oni najuzvišeniji među ljudima imaju potrebnu inteligenciju, nezavisnost, poštenje, te odvažnost da priznaju svoje greške i nepristrasno tragaju za istinom“. Posmatrati posrnuće i slom naše trenutne civilizacije znači uvideti da kada se lepota u ljudskim srcima žrtvuje zarad korisnosti, život postaje užasna parodija. Istinska svrha obrazovanja nije u tome da iskoreni idealizam, već da učini svet sigurnim mestom za ideale. Visoko iznad širokog proscenijuma grandioznog univerziteta duboko je urezan ponosni natpis o prosvetljenju: „Obrazovanje se sastoji u učenju kako koristiti oruđa koje ljudi smatraju neophodnim.“ Zar je život samo dvoboj umova? Zar su ova oruđa samo sholastičarski rapiri i zar obrazovanje ništa drugo do obuka o tome kako probosti oponenta i kako parirati tuđem mišljenju? Obrazovanje očigledno mora biti podešeno mladima za nešto više od viteškog pohoda na pojmove ili borbe sa vetrenjačama. Pravo obrazovanje mora da nas nauči kako da sagradimo temelj koji će odgovarati ljudskim idealima. U mračnom dobu obrazovanje je bilo oslobađanje od stega sujeverja. U današnjem, još mračnijem dobu, obrazovanje se mora osloboditi materijalizma – najočajnijeg mogućeg sujeverja. Čovečanstvu su potrebna oruđa viših aspekata filozofije – estetika, etika i metafizika. Jer, kakvo će dobro doneti čoveku da postane najvrsniji umetnik ako njegova ruka nije šegrt kreativne vizije? Obrazovanje znači oslobođenje ideala i određivanje duhovnih vrednosti. U meri u kojoj ne uspe da ostvari ovaj legitimni cilj, omanuće i u samom obrazovanju. Čitaj dalje

Prevodilac: Nikola Ilić, Radmila Đurica Broj strana: 368 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 14 X 21 cm Objavljujući traktat na temu okultne anatomije, bilo nam je jasno da on mora protrčati kroz špalir nauke. Iako smo svesni sopstvenih nedostataka kada je reč o obradi ove teme, uvereni smo u temeljni integritet i razumnost doktrine koju nastojimo da odbranimo. Platon je bio oplemenjen svojom filozofskom vizijom; savremenog mislioca podozrenje čini siromašnim. Uporediti samo plemenitu glavu herkulaneumske biste Aristotela sa žrtvom savremenog intelektualnog srođivanja. Reklo bi se da je krepka veličanstvenost oličena u ovom starom peripatetiku iščezla sa naše zemlje. Kosa koja se u loknama spušta preko širokog čela, oči sanjara koje zure ispod obrva mudraca, taj ljubazni osmeh na uglovima usana, kratka brada što daje dodatnu snagu, glava koja je možda Zevsova ili Asklepijeva – više božanska nego smrtnička. Bogovi su tada odista hodali zemljom. Profesor V. Hagard je verovatno mislio na Aristotela kada je zapisao sledeće značajne reči: „Samo oni najuzvišeniji među ljudima imaju potrebnu inteligenciju, nezavisnost, poštenje, te odvažnost da priznaju svoje greške i nepristrasno tragaju za istinom“.

Objavljujući traktat na temu okultne anatomije, bilo nam je jasno da on mora protrčati kroz špalir nauke. Iako smo svesni sopstvenih nedostataka kada je reč o obradi ove teme, uvereni smo u temeljni integritet i razumnost doktrine koju nastojimo da odbranimo. Platon je bio oplemenjen svojom filozofskom vizijom; savremenog mislioca podozrenje čini siromašnim. Uporediti samo plemenitu glavu herkulaneumske biste Aristotela sa žrtvom savremenog intelektualnog srođivanja. Reklo bi se da je krepka veličanstvenost oličena u ovom starom peripatetiku iščezla sa naše zemlje. Kosa koja se u loknama spušta preko širokog čela, oči sanjara koje zure ispod obrva mudraca, taj ljubazni osmeh na uglovima usana, kratka brada što daje dodatnu snagu, glava koja je možda Zevsova ili Asklepijeva – više božanska nego smrtnička. Bogovi su tada odista hodali zemljom. Profesor V. Hagard je verovatno mislio na Aristotela kada je zapisao sledeće značajne reči: „Samo oni najuzvišeniji među ljudima imaju potrebnu inteligenciju, nezavisnost, poštenje, te odvažnost da priznaju svoje greške i nepristrasno tragaju za istinom“. Posmatrati posrnuće i slom naše trenutne civilizacije znači uvideti da kada se lepota u ljudskim srcima žrtvuje zarad korisnosti, život postaje užasna parodija. Istinska svrha obrazovanja nije u tome da iskoreni idealizam, već da učini svet sigurnim mestom za ideale. Visoko iznad širokog proscenijuma grandioznog univerziteta duboko je urezan ponosni natpis o prosvetljenju: „Obrazovanje se sastoji u učenju kako koristiti oruđa koje ljudi smatraju neophodnim.“ Zar je život samo dvoboj umova? Zar su ova oruđa samo sholastičarski rapiri i zar obrazovanje ništa drugo do obuka o tome kako probosti oponenta i kako parirati tuđem mišljenju? Obrazovanje očigledno mora biti podešeno mladima za nešto više od viteškog pohoda na pojmove ili borbe sa vetrenjačama. Pravo obrazovanje mora da nas nauči kako da sagradimo temelj koji će odgovarati ljudskim idealima. U mračnom dobu obrazovanje je bilo oslobađanje od stega sujeverja. U današnjem, još mračnijem dobu, obrazovanje se mora osloboditi materijalizma – najočajnijeg mogućeg sujeverja. Čovečanstvu su potrebna oruđa viših aspekata filozofije – estetika, etika i metafizika. Jer, kakvo će dobro doneti čoveku da postane najvrsniji umetnik ako njegova ruka nije šegrt kreativne vizije? Obrazovanje znači oslobođenje ideala i određivanje duhovnih vrednosti. U meri u kojoj ne uspe da ostvari ovaj legitimni cilj, omanuće i u samom obrazovanju. tvrd povez, 370 str.

Knjiga je kao nova. Dobra lepota. Andrićev svet - Gorana Raičević Izdavač: Akademska knjiga Godina izdanja: 2022 Broj strana: 290 Format: 23 cm Povez: Broširani U knjizi Dobra lepota: Andrićev svet, autorka nudi odgovore na pitanje zašto je Ivo Andrić avangardni pisac. Ako književnu avangardu ne shvatimo samo kao eksces ili ekspe-riment već kao širi pojam koji podrazumeva veru pisaca da umetnost može da učestvuje u promeni čoveka i sveta, da ih učini boljim, onda u Andrićevom delu vidimo upravo ovu vrstu avangardnog angažmana suprotstavljenog estetizmu i larpurlartizmu. Polazeći od okolnosti piščevog preobražaja iz estetskog u političko i društveno biće, i posvećujući se karakterističnim problemima Andrićeve literature, autorka razmatra pitanje lepote koja se ovde ponovo povezuje sa etičkim vrednostima. Most kao simbol trajnosti, služenja dobru, kao i svako umetničko delo, za Andrića je i simbol savladavanja stihijnosti prirode sadržane u čovekovom nagonskom biću (voda kao simbol nesvesnog). Lepota koja budi nagone – himerična je i destruktivna: „ako je ne uzmeš, nema je, ako je uzmeš opet je nema“. Samo stvaralačka lepota, lepota umetničkog dela, zato što ne služi samo jednoj individui već svim ljudima, jedina je vrednost koja menja čoveka, čineći ga boljim, kao i svet u kojem živimo. U knjizi se, u kontekstu piščevog shvatanja života kao borbe, agona, razmatraju i pitanja Andrićevog realizma, odnosa prema stvarnosti, prema strahu, strahu od reči i potrebi za pričom i pričanjem. Posebna poglavlja posvećena su nedovršenom romanu Omerpaša Latas i Andrićevim pričama iz okupacije. Identitetska pitanja postavljena su u komparativnoj studiji o Andriću i Osteru; analizira se pripovetka Letovanje na jugu, a traži se i odgovor na pitanje: šta je Andrić stvarno mislio o diplomatama? Gorana ( Krkljuš ) Raičević, rođena u Novom Sadu gde živi i radi. Osnovne studije Srpske i opšte književnosti završila na Univerzitetu u Novom Sadu, a postdiplomske na Univerzitetu u Beogradu. Radi na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde kao redovni profesor predaje Književnost srpske moderne, Književnost srpske avangarde, Poetiku Miloša Crnjanskog, Poetiku Ive Andrića i Savremene književne teorije. Urednica je u izdavačkoj kući „Akademska knjiga“. Prevodi sa engleskog jezika. Proučava srpsku književnost devetnaestog i dvadesetog veka i prevodi sa engleskog i francuskog jezika. Prevela je knjige: Anatomija kritike (2007) Nortropa Fraja i Veliki lanac bića (2014) Artura Lavdžoja. Autorka je knjiga: Čitanje kao kreacija (1997), Laza Lazarević – Junak naših dana (2002, 2007), Eseji Miloša Crnjanskog (2005), Drugi svet (2010), Krotitelјi sudbine: o Crnjanskom i Andriću (2010), Komentari „Dnevnika o Čarnojeviću“ (2010). Autor je desetine radova u domaćim i stranim naučnim časopisima i publikacijama.

"Upoznaj ljudsko telo" je fascinantna knjiga koja će vas provesti kroz dubine ljudskog tela i otkriti sve njegove tajne. Sa 96 stranica bogatog sadržaja, ova knjiga nudi sveobuhvatno razumevanje funkcionisanja ljudskog tela. Uz to, dolazi i sa velikom magnetnom pločom i 56 magnetnih delova koji omogućavaju sastavljanje skeleta, organa, mišića, srca i zuba. Ova knjiga o biologiji čoveka pruža odgovore na mnoga pitanja koja bi mogla imati znatiželjna deca ili mladi naučnici o velikim zagonetkama ljudskog tela. Uz jasne pojmovnike i objašnjenja, deca će razviti dublje razumevanje ove neverovatne biološke mašine. Na kraju knjige, igre i testovi omogućavaju deci da provere svoje novo stečeno znanje i razumevanje. Jedinstvena komponenta ove knjige su magnetni delovi koji predstavljaju različite delove ljudskog tela. Deca će moći da koriste ove magnete da kreiraju skelet, organe, mišiće, srce i zube na velikoj magnetnoj ploči. Ovaj interaktivan pristup omogućava deci da vizuelno razumeju složenost ljudskog tela i njegovih delova. "Upoznaj ljudsko telo" je ne samo obrazovna, već i zabavna knjiga koja će decu oduševiti i inspirisati da istražuju i uče više o čudesnom svetu ljudske anatomije. Format : 220 x 322 x 30 mm br. str. : 96 povez : mek Pismo : ćirilica Prilog: velika magnetna ploča; 56 komada magneta; kutija 33x25x4cm

"Upoznaj ljudsko telo" je fascinantna knjiga koja će vas provesti kroz dubine ljudskog tela i otkriti sve njegove tajne. Sa 96 stranica bogatog sadržaja, ova knjiga nudi sveobuhvatno razumevanje funkcionisanja ljudskog tela. Uz to, dolazi i sa velikom magnetnom pločom i 56 magnetnih delova koji omogućavaju sastavljanje skeleta, organa, mišića, srca i zuba. Ova knjiga o biologiji čoveka pruža odgovore na mnoga pitanja koja bi mogla imati znatiželjna deca ili mladi naučnici o velikim zagonetkama ljudskog tela. Uz jasne pojmovnike i objašnjenja, deca će razviti dublje razumevanje ove neverovatne biološke mašine. Na kraju knjige, igre i testovi omogućavaju deci da provere svoje novo stečeno znanje i razumevanje. Jedinstvena komponenta ove knjige su magnetni delovi koji predstavljaju različite delove ljudskog tela. Deca će moći da koriste ove magnete da kreiraju skelet, organe, mišiće, srce i zube na velikoj magnetnoj ploči. Ovaj interaktivan pristup omogućava deci da vizuelno razumeju složenost ljudskog tela i njegovih delova. "Upoznaj ljudsko telo" je ne samo obrazovna, već i zabavna knjiga koja će decu oduševiti i inspirisati da istražuju i uče više o čudesnom svetu ljudske anatomije. Format : 220 x 322 x 30 mm br. str. : 96 povez : mek Pismo : ćirilica Prilog: velika magnetna ploča; 56 komada magneta; kutija 33x25x4cm

Opis "Upoznaj ljudsko telo - Adel Pedrola" "Upoznaj ljudsko telo" je fascinantna knjiga koja će vas provesti kroz dubine ljudskog tela i otkriti sve njegove tajne. Sa 96 stranica bogatog sadržaja, ova knjiga nudi sveobuhvatno razumevanje funkcionisanja ljudskog tela. Uz to, dolazi i sa velikom magnetnom pločom i 56 magnetnih delova koji omogućavaju sastavljanje skeleta, organa, mišića, srca i zuba. Ova knjiga o biologiji čoveka pruža odgovore na mnoga pitanja koja bi mogla imati znatiželjna deca ili mladi naučnici o velikim zagonetkama ljudskog tela. Uz jasne pojmovnike i objašnjenja, deca će razviti dublje razumevanje ove neverovatne biološke mašine. Na kraju knjige, igre i testovi omogućavaju deci da provere svoje novo stečeno znanje i razumevanje. Jedinstvena komponenta ove knjige su magnetni delovi koji predstavljaju različite delove ljudskog tela. Deca će moći da koriste ove magnete da kreiraju skelet, organe, mišiće, srce i zube na velikoj magnetnoj ploči. Ovaj interaktivan pristup omogućava deci da vizuelno razumeju složenost ljudskog tela i njegovih delova. "Upoznaj ljudsko telo" je ne samo obrazovna, već i zabavna knjiga koja će decu oduševiti i inspirisati da istražuju i uče više o čudesnom svetu ljudske anatomije. Format: 220 x 322 x 30 mm br. str.: 96 povez: mek Pismo: ćirilica Prilog: velika magnetna ploča; 56 komada magneta; kutija 33x25x4cm

U CELOFANU Originalni naslov: Vertigo Vrtoglavica Radnja filma: Tokom policijske jurnjave po krovovima San Franciska, detektiv Skoti Ferguson otkriva da se plaši visine, akrofobija, kada umalo pada. Dok njegov partner pokušava da ga spase pada i gine, posle čega Skoti odlučuje da se povuče iz policije, ali ga Gevin Elster unajmljuje kao privatnog detektiva da prati svoju ženu, Madlen Elster, koja se ponaša čudno. Tokom svog zadatka Skoti sprečava Madlen da se ubije, ali se i zaljubljuje u nju. Impresivna psihološka triler drama `Vrtoglavica`, 1959. godine nominirana za Oscare za najbolji zvuk i scenografiju, te 1958. nagrađena na međunarodnom filmskom festivalu u San Sebastianu, općenito se drži najuspjelijim i najutjecajnijim filmom legendarnog majstora horrora i trilera Alfreda Hitchcocka (Ucjena, 39 stepenica, Dama koja nestaje, Rebecca, Začaran, Ozloglašena, Prozor u dvorište,Sever Sevorzapad,Ptice, Psiho), filmaša kojemu je nakon 6 neuspjelih nominacija za Oscara 1968. godine dodijeljena počasna akademijina nagrada Irving G. Thalberg. `Vrtoglavica` je kompleksna, tjeskobna, izuzetno dojmljiva i sugestivna ekranizacija hvaljenog krimića `D´entre les morts` nastalog iz pera Pierrea Boileaua i Thomasa Narcejaca (Diaboliques, Oči bez lica, Zločin se ne isplati, Body Parts, Entangled), glasovitog francuskog spisateljskog dvojca za čijim su romanima filmski producenti i redatelji često posezali. Hitchcockov je film maestralno režirana, iznimno slojevita i mnogoznačna karakterna studija, uznemirujuće ostvarenje polaganog tempa i svojevrsno slobodno čitanje grčkog mita o Orfeju i Euridiki, u kojem redatelj temeljito i kirurški precizno pokazuje kako se ljubav i strast mogu upotrijebiti kao oružja manipulacije i zločina. Priču svog filma smjestio je na strme ulice San Francisca, grada na američkoj zapadnoj obali koji se zahvaljujući magličastoj i snolikoj fotografiji Roberta Burksa (Staklena menažerija, Nepoznati iz Nord Expressa, Nazovi M zbog umorstva, Čovjek koji je previše znao), snimatelja nagrađenog Oscarom upravo za rad na Hitchevu filmu `Drž´te lopova`, pa se doima poput nekog europskog velegrada. Hitchcock se vješto poigrava očekivanjima gledatelja, intrigantno umnaža motiv dvostrukih identiteta i često briše granicu između sna i jave. `Vrtoglavica` je tijekom proteklih pedesetak godina snažno utjecala na djela brojnih redatelja, a osobito na radove francuskih novovalovaca poput Françoisa Truffauta (Sirena s Mississippija) i Alaina Resnaisa (Prošle godine u Marienbadu), koji su u svojim filmovima Hitchcocku često odavali počast. Dok u glavnoj ulozi gledamo izvrsnog J. Stewarta (Gospodin Smith ide u Washington, Divan život, Anatomija jednog ubojstva, Trgovina iza ugla, Slomljena strijela, Gola mamuza, Priča o Glennu Milleru, Daleka zemlja, Čovjek koji je ubio Liberty Valancea), glumca koji je od 5 oskarovskih nominacija potvrdio onu za glavnu ulogu u snažnoj drami `Philadelphijska priča`, njegova je partnerica atraktivna K. Novak (Čovjek sa zlatnom rukom, Poljubi me budalo, Velika pljačka banke, Bijeli bizon, Napuklo ogledalo). Uobičajeno impresivnu filmsku glazbu potpisuje Hitchcockov stalni suradnik, oskarovac Bernard Hermann (Građanin Kane, Goli i mrtvi, Sjever-sjeverozapad, Rt straha, Marnie, Fahrenheit 451, Bitka na Neretvi, Taksist). Uloge: James Stewart, Kim Novak, Barbara Bel Geddes, Henry Jones Režija: Alfred Hitchcock Trajanje: 124 min. Godina izdanja: 1958 god.

Autor bestselera Stiv Džobs i Ajnštajn. „Prosvetljujuće i veličanstveno. Ovo je monumentalna pohvala titanskoj ličnosti.“ Publishers Weekly Najkreativniji genije otkad je sveta i veka. Na osnovu hiljada stranica iz Leonardovih neverovatnih beležnica i na osnovu novih otkrića o njegovom životu i radu, Volter Ajzakson nam razotkriva velikog umetnika i naučnika. Leonardo je naslikao dve najslavnije slike u istoriji, Tajnu večeru i Mona Lizu. Ali je sebe podjednako smatrao naučnikom i tehnologom. Sa strašću koja je povremeno prelazila u opsesivnost, bavio se proučavanjem anatomije, fosila, ptica, letećih mašina, botanike, geologije i oružja. Sposobnost da ukršta društvene i prirodne nauke, koju simboliše crtež Vitruvijev čovek, stvorila je od njega najkreativnijeg inovatora u istoriji. Proučavao je matematiku optike, pokazao kako svetlosni zraci padaju na rožnjaču, i u Tajnoj večeri izveo iluzije izmenjene perspektive. Gulio je meso sa lica leševa, crtao mišiće koji pomeraju usne, a onda naslikao najpoznatiji osmeh u istoriji. Da Vinčijevo oduševljenje pozorištem uticalo je na njegove slike i izume. Leonardovo uživanje u kombinovanju raznorodnih interesovanja ostaje najbolji recept za kreativnost. Nije mu smetalo ni to što je bio neprilagođen: nezakoniti sin, homoseksualac, vegetarijanac, levoruk, rasejan, i ponekad jeretičan. Njegov život nas podseća na to koliko je važno da se usvojeno znanje dovodi u pitanje – da budemo maštoviti, strastveno radoznali, da razmišljamo drugačije i brižljivo posmatramo svet. „I sam Ajzakson je poput renesansnog čoveka. Kao i Leonarda, njega pokreće neiscrpna želja za otkrivanjem. Ta radost izbija na površinu u ovoj veličanstvenoj knjizi. U Ajzaksonu Leonardo dobija biografa kakvog zaslužuje – pisca sposobnog da shvati njegovu često mahnitu, čudnu potragu za poimanjem.“ Times of London „Veličanstveno... Ajzakson još jednu kompleksnu, džinovsku figuru preobražava u nekoga ko nam je prepoznatljiv... Potpuno očaravajuće, majstorsko i strasno delo.“ Kirkus Reviews

Autor bestselera Stiv Džobs i Ajnštajn. „Prosvetljujuće i veličanstveno. Ovo je monumentalna pohvala titanskoj ličnosti.“ Publishers Weekly Najkreativniji genije otkad je sveta i veka. Na osnovu hiljada stranica iz Leonardovih neverovatnih beležnica i na osnovu novih otkrića o njegovom životu i radu, Volter Ajzakson nam razotkriva velikog umetnika i naučnika. Leonardo je naslikao dve najslavnije slike u istoriji, Tajnu večeru i Mona Lizu. Ali je sebe podjednako smatrao naučnikom i tehnologom. Sa strašću koja je povremeno prelazila u opsesivnost, bavio se proučavanjem anatomije, fosila, ptica, letećih mašina, botanike, geologije i oružja. Sposobnost da ukršta društvene i prirodne nauke, koju simboliše crtež Vitruvijev čovek, stvorila je od njega najkreativnijeg inovatora u istoriji. Proučavao je matematiku optike, pokazao kako svetlosni zraci padaju na rožnjaču, i u Tajnoj večeri izveo iluzije izmenjene perspektive. Gulio je meso sa lica leševa, crtao mišiće koji pomeraju usne, a onda naslikao najpoznatiji osmeh u istoriji. Da Vinčijevo oduševljenje pozorištem uticalo je na njegove slike i izume. Leonardovo uživanje u kombinovanju raznorodnih interesovanja ostaje najbolji recept za kreativnost. Nije mu smetalo ni to što je bio neprilagođen: nezakoniti sin, homoseksualac, vegetarijanac, levoruk, rasejan, i ponekad jeretičan. Njegov život nas podseća na to koliko je važno da se usvojeno znanje dovodi u pitanje – da budemo maštoviti, strastveno radoznali, da razmišljamo drugačije i brižljivo posmatramo svet. „I sam Ajzakson je poput renesansnog čoveka. Kao i Leonarda, njega pokreće neiscrpna želja za otkrivanjem. Ta radost izbija na površinu u ovoj veličanstvenoj knjizi. U Ajzaksonu Leonardo dobija biografa kakvog zaslužuje – pisca sposobnog da shvati njegovu često mahnitu, čudnu potragu za poimanjem.“ Times of London „Veličanstveno... Ajzakson još jednu kompleksnu, džinovsku figuru preobražava u nekoga ko nam je prepoznatljiv... Potpuno očaravajuće, majstorsko i strasno delo.“ Kirkus Reviews

„Prosvetljujuće i veličanstveno. Ovo je monumentalna pohvala titanskoj ličnosti.“ Publishers Weekly Najkreativniji genije otkad je sveta i veka. Na osnovu hiljada stranica iz Leonardovih neverovatnih beležnica i na osnovu novih otkrića o njegovom životu i radu, Volter Ajzakson nam razotkriva velikog umetnika i naučnika. Leonardo je naslikao dve najslavnije slike u istoriji, Tajnu večeru i Mona Lizu. Ali je sebe podjednako smatrao naučnikom i tehnologom. Sa strašću koja je povremeno prelazila u opsesivnost, bavio se proučavanjem anatomije, fosila, ptica, letećih mašina, botanike, geologije i oružja. Sposobnost da ukršta društvene i prirodne nauke, koju simboliše crtež Vitruvijev čovek, stvorila je od njega najkreativnijeg inovatora u istoriji. Proučavao je matematiku optike, pokazao kako svetlosni zraci padaju na rožnjaču, i u Tajnoj večeri izveo iluzije izmenjene perspektive. Gulio je meso sa lica leševa, crtao mišiće koji pomeraju usne, a onda naslikao najpoznatiji osmeh u istoriji. Da Vinčijevo oduševljenje pozorištem uticalo je na njegove slike i izume. Leonardovo uživanje u kombinovanju raznorodnih interesovanja ostaje najbolji recept za kreativnost. Nije mu smetalo ni to što je bio neprilagođen: nezakoniti sin, homoseksualac, vegetarijanac, levoruk, rasejan, i ponekad jeretičan. Njegov život nas podseća na to koliko je važno da se usvojeno znanje dovodi u pitanje – da budemo maštoviti, strastveno radoznali, da razmišljamo drugačije i brižljivo posmatramo svet. „I sam Ajzakson je poput renesansnog čoveka. Kao i Leonarda, njega pokreće neiscrpna želja za otkrivanjem. Ta radost izbija na površinu u ovoj veličanstvenoj knjizi. U Ajzaksonu Leonardo dobija biografa kakvog zaslužuje – pisca sposobnog da shvati njegovu često mahnitu, čudnu potragu za poimanjem.“ Times of London Naslov: Leonardo Da Vinči Izdavač: Laguna Strana: 464 (cb) Strana u boji: 464 Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 16.5x24 cm Godina izdanja: 2019 ISBN: 978-86-521-3317-8

Autor bestselera Stiv Džobs i Ajnštajn. „Prosvetljujuće i veličanstveno. Ovo je monumentalna pohvala titanskoj ličnosti.“ Publishers Weekly Najkreativniji genije otkad je sveta i veka. Na osnovu hiljada stranica iz Leonardovih neverovatnih beležnica i na osnovu novih otkrića o njegovom životu i radu, Volter Ajzakson nam razotkriva velikog umetnika i naučnika. Leonardo je naslikao dve najslavnije slike u istoriji, Tajnu večeru i Mona Lizu. Ali je sebe podjednako smatrao naučnikom i tehnologom. Sa strašću koja je povremeno prelazila u opsesivnost, bavio se proučavanjem anatomije, fosila, ptica, letećih mašina, botanike, geologije i oružja. Sposobnost da ukršta društvene i prirodne nauke, koju simboliše crtež Vitruvijev čovek, stvorila je od njega najkreativnijeg inovatora u istoriji. Proučavao je matematiku optike, pokazao kako svetlosni zraci padaju na rožnjaču, i u Tajnoj večeri izveo iluzije izmenjene perspektive. Gulio je meso sa lica leševa, crtao mišiće koji pomeraju usne, a onda naslikao najpoznatiji osmeh u istoriji. Da Vinčijevo oduševljenje pozorištem uticalo je na njegove slike i izume. Leonardovo uživanje u kombinovanju raznorodnih interesovanja ostaje najbolji recept za kreativnost. Nije mu smetalo ni to što je bio neprilagođen: nezakoniti sin, homoseksualac, vegetarijanac, levoruk, rasejan, i ponekad jeretičan. Njegov život nas podseća na to koliko je važno da se usvojeno znanje dovodi u pitanje – da budemo maštoviti, strastveno radoznali, da razmišljamo drugačije i brižljivo posmatramo svet. „I sam Ajzakson je poput renesansnog čoveka. Kao i Leonarda, njega pokreće neiscrpna želja za otkrivanjem. Ta radost izbija na površinu u ovoj veličanstvenoj knjizi. U Ajzaksonu Leonardo dobija biografa kakvog zaslužuje – pisca sposobnog da shvati njegovu često mahnitu, čudnu potragu za poimanjem.“ Times of London „Veličanstveno... Ajzakson još jednu kompleksnu, džinovsku figuru preobražava u nekoga ko nam je prepoznatljiv... Potpuno očaravajuće, majstorsko i strasno delo.“ Kirkus Reviews

Autor bestselera Stiv Džobs i Ajnštajn. „Prosvetljujuće i veličanstveno. Ovo je monumentalna pohvala titanskoj ličnosti.“ Publishers Weekly Najkreativniji genije otkad je sveta i veka. Na osnovu hiljada stranica iz Leonardovih neverovatnih beležnica i na osnovu novih otkrića o njegovom životu i radu, Volter Ajzakson nam razotkriva velikog umetnika i naučnika. Leonardo je naslikao dve najslavnije slike u istoriji, Tajnu večeru i Mona Lizu. Ali je sebe podjednako smatrao naučnikom i tehnologom. Sa strašću koja je povremeno prelazila u opsesivnost, bavio se proučavanjem anatomije, fosila, ptica, letećih mašina, botanike, geologije i oružja. Sposobnost da ukršta društvene i prirodne nauke, koju simboliše crtež Vitruvijev čovek, stvorila je od njega najkreativnijeg inovatora u istoriji. Proučavao je matematiku optike, pokazao kako svetlosni zraci padaju na rožnjaču, i u Tajnoj večeri izveo iluzije izmenjene perspektive. Gulio je meso sa lica leševa, crtao mišiće koji pomeraju usne, a onda naslikao najpoznatiji osmeh u istoriji. Da Vinčijevo oduševljenje pozorištem uticalo je na njegove slike i izume. Leonardovo uživanje u kombinovanju raznorodnih interesovanja ostaje najbolji recept za kreativnost. Nije mu smetalo ni to što je bio neprilagođen: nezakoniti sin, homoseksualac, vegetarijanac, levoruk, rasejan, i ponekad jeretičan. Njegov život nas podseća na to koliko je važno da se usvojeno znanje dovodi u pitanje – da budemo maštoviti, strastveno radoznali, da razmišljamo drugačije i brižljivo posmatramo svet. „I sam Ajzakson je poput renesansnog čoveka. Kao i Leonarda, njega pokreće neiscrpna želja za otkrivanjem. Ta radost izbija na površinu u ovoj veličanstvenoj knjizi. U Ajzaksonu Leonardo dobija biografa kakvog zaslužuje – pisca sposobnog da shvati njegovu često mahnitu, čudnu potragu za poimanjem.“ Times of London „Veličanstveno... Ajzakson još jednu kompleksnu, džinovsku figuru preobražava u nekoga ko nam je prepoznatljiv... Potpuno očaravajuće, majstorsko i strasno delo.“ Kirkus Reviews Čitaj dalje

Kao novo. Bez posvete. Leonardo da Vinči - Volter Ajzakson Godina izdanja: 2019 Broj strana: 464 Povez: Tvrd Autor bestselera Stiv Džobs i Ajnštajn. „Prosvetljujuće i veličanstveno. Ovo je monumentalna pohvala titanskoj ličnosti.“ Publishers Weekly Najkreativniji genije otkad je sveta i veka. Na osnovu hiljada stranica iz Leonardovih neverovatnih beležnica i na osnovu novih otkrića o njegovom životu i radu, Volter Ajzakson nam razotkriva velikog umetnika i naučnika. Leonardo je naslikao dve najslavnije slike u istoriji, Tajnu večeru i Mona Lizu. Ali je sebe podjednako smatrao naučnikom i tehnologom. Sa strašću koja je povremeno prelazila u opsesivnost, bavio se proučavanjem anatomije, fosila, ptica, letećih mašina, botanike, geologije i oružja. Sposobnost da ukršta društvene i prirodne nauke, koju simboliše crtež Vitruvijev čovek, stvorila je od njega najkreativnijeg inovatora u istoriji. Proučavao je matematiku optike, pokazao kako svetlosni zraci padaju na rožnjaču, i u Tajnoj večeri izveo iluzije izmenjene perspektive. Gulio je meso sa lica leševa, crtao mišiće koji pomeraju usne, a onda naslikao najpoznatiji osmeh u istoriji. Da Vinčijevo oduševljenje pozorištem uticalo je na njegove slike i izume. Leonardovo uživanje u kombinovanju raznorodnih interesovanja ostaje najbolji recept za kreativnost. Nije mu smetalo ni to što je bio neprilagođen: nezakoniti sin, homoseksualac, vegetarijanac, levoruk, rasejan, i ponekad jeretičan. Njegov život nas podseća na to koliko je važno da se usvojeno znanje dovodi u pitanje – da budemo maštoviti, strastveno radoznali, da razmišljamo drugačije i brižljivo posmatramo svet. „I sam Ajzakson je poput renesansnog čoveka. Kao i Leonarda, njega pokreće neiscrpna želja za otkrivanjem. Ta radost izbija na površinu u ovoj veličanstvenoj knjizi. U Ajzaksonu Leonardo dobija biografa kakvog zaslužuje – pisca sposobnog da shvati njegovu često mahnitu, čudnu potragu za poimanjem.“ Times of London „Veličanstveno... Ajzakson još jednu kompleksnu, džinovsku figuru preobražava u nekoga ko nam je prepoznatljiv... Potpuno očaravajuće, majstorsko i strasno delo.“ Kirkus Reviews

Satirična bajka za odrasle! Ova božanstvena knjiga, puna očaravajućih ilustracija, izvanredna je kolekcija predanja o ljudima i pruža nov pogled na stvari koje se nama čine krajnje svakodnevnim. U rukama držite dokaz jedne od najvećih misterija sveta – dokaz da ljudska bića zaista postoje. Iako vilinska stvorenja iz Svetlucave Zemlje Mar mahom ne veruju da on postoji, ove priče dokazuju da je čovek, verovali ili ne, stvaran koliko i vile, patuljci ili trolovi! U ovoj knjizi sabrani su tekstovi magičnih stvorenja Mara, slučajnih posetilaca ljudske Zemlje Кamenih Cvetova, koji su se lično uverili da ljudi nisu mitska bića, te su rešili da svoje doživljaje podele sa drugima. Otkrijte tajne čarobnih papirića koji žive u ljudskim novčanicima, nevidljivih šešira poznatih kao „raspoloženja”, saznajte kakve su to ljudske kutijice za čitanje misli i čujte misteriozne jezike poezije, odeće i ljubavi. Generalno, vilinska bića ne veruju u ljude, oni samo plaše svoju decu pričama o njima (Ako ne budeš dobar / ne pojedeš sve / ne legneš da spavaš, odneće te ČOVEK). Neki od bića iz vilinskog sveta imali su kontakte sa svetom ljudi na različite načine, pa ova knjiga treba da: dokaže drugim vilama, vilenjacima, patuljcima, džinovima, vešticama itd. da ljudi postoje; prikupi opservacije i utiske o ljudskoj prirodi i svetu. Vile, vilenjaci, goblini i druga bajkovita stvorenja, „autori“ su ove zbirke priča, crteža, pesama, koja je puna duhovitih, naivnih, a katkad i apsurdnih objašnjenja čovekove anatomije, običaja, verovanja. Čitaj dalje

Satirična bajka za odrasle! Ova božanstvena knjiga, puna očaravajućih ilustracija, izvanredna je kolekcija predanja o ljudima i pruža nov pogled na stvari koje se nama čine krajnje svakodnevnim. U rukama držite dokaz jedne od najvećih misterija sveta – dokaz da ljudska bića zaista postoje. Iako vilinska stvorenja iz Svetlucave Zemlje Mar mahom ne veruju da on postoji, ove priče dokazuju da je čovek, verovali ili ne, stvaran koliko i vile, patuljci ili trolovi! U ovoj knjizi sabrani su tekstovi magičnih stvorenja Mara, slučajnih posetilaca ljudske Zemlje Кamenih Cvetova, koji su se lično uverili da ljudi nisu mitska bića, te su rešili da svoje doživljaje podele sa drugima. Otkrijte tajne čarobnih papirića koji žive u ljudskim novčanicima, nevidljivih šešira poznatih kao „raspoloženja”, saznajte kakve su to ljudske kutijice za čitanje misli i čujte misteriozne jezike poezije, odeće i ljubavi. Generalno, vilinska bića ne veruju u ljude, oni samo plaše svoju decu pričama o njima (Ako ne budeš dobar / ne pojedeš sve / ne legneš da spavaš, odneće te ČOVEK). Neki od bića iz vilinskog sveta imali su kontakte sa svetom ljudi na različite načine, pa ova knjiga treba da: 1. dokaže drugim vilama, vilenjacima, patuljcima, džinovima, vešticama itd. da ljudi postoje; 2. prikupi opservacije i utiske o ljudskoj prirodi i svetu. Vile, vilenjaci, goblini i druga bajkovita stvorenja, „autori“ su ove zbirke priča, crteža, pesama, koja je puna duhovitih, naivnih, a katkad i apsurdnih objašnjenja čovekove anatomije, običaja, verovanja. Prevod s ruskog: Tijana Petković

Satirična bajka za odrasle! Ova božanstvena knjiga, puna očaravajućih ilustracija, izvanredna je kolekcija predanja o ljudima i pruža nov pogled na stvari koje se nama čine krajnje svakodnevnim. U rukama držite dokaz jedne od najvećih misterija sveta – dokaz da ljudska bića zaista postoje. Iako vilinska stvorenja iz Svetlucave Zemlje Mar mahom ne veruju da on postoji, ove priče dokazuju da je čovek, verovali ili ne, stvaran koliko i vile, patuljci ili trolovi! U ovoj knjizi sabrani su tekstovi magičnih stvorenja Mara, slučajnih posetilaca ljudske Zemlje Кamenih Cvetova, koji su se lično uverili da ljudi nisu mitska bića, te su rešili da svoje doživljaje podele sa drugima. Otkrijte tajne čarobnih papirića koji žive u ljudskim novčanicima, nevidljivih šešira poznatih kao „raspoloženja”, saznajte kakve su to ljudske kutijice za čitanje misli i čujte misteriozne jezike poezije, odeće i ljubavi. Generalno, vilinska bića ne veruju u ljude, oni samo plaše svoju decu pričama o njima (Ako ne budeš dobar / ne pojedeš sve / ne legneš da spavaš, odneće te ČOVEK). Neki od bića iz vilinskog sveta imali su kontakte sa svetom ljudi na različite načine, pa ova knjiga treba da: 1. dokaže drugim vilama, vilenjacima, patuljcima, džinovima, vešticama itd. da ljudi postoje; 2. prikupi opservacije i utiske o ljudskoj prirodi i svetu. Vile, vilenjaci, goblini i druga bajkovita stvorenja, „autori“ su ove zbirke priča, crteža, pesama, koja je puna duhovitih, naivnih, a katkad i apsurdnih objašnjenja čovekove anatomije, običaja, verovanja. Prevod s ruskog: Tijana Petković Povez knjige : tvrd Strana : 215 Format knjige : 24 cm Pismo : ćirilica

Satirična bajka za odrasle! Ova božanstvena knjiga, puna očaravajućih ilustracija, izvanredna je kolekcija predanja o ljudima i pruža nov pogled na stvari koje se nama čine krajnje svakodnevnim. U rukama držite dokaz jedne od najvećih misterija sveta – dokaz da ljudska bića zaista postoje. Iako vilinska stvorenja iz Svetlucave Zemlje Mar mahom ne veruju da on postoji, ove priče dokazuju da je čovek, verovali ili ne, stvaran koliko i vile, patuljci ili trolovi! U ovoj knjizi sabrani su tekstovi magičnih stvorenja Mara, slučajnih posetilaca ljudske Zemlje Кamenih Cvetova, koji su se lično uverili da ljudi nisu mitska bića, te su rešili da svoje doživljaje podele sa drugima. Otkrijte tajne čarobnih papirića koji žive u ljudskim novčanicima, nevidljivih šešira poznatih kao „raspoloženja”, saznajte kakve su to ljudske kutijice za čitanje misli i čujte misteriozne jezike poezije, odeće i ljubavi. Generalno, vilinska bića ne veruju u ljude, oni samo plaše svoju decu pričama o njima (Ako ne budeš dobar / ne pojedeš sve / ne legneš da spavaš, odneće te ČOVEK). Neki od bića iz vilinskog sveta imali su kontakte sa svetom ljudi na različite načine, pa ova knjiga treba da: 1. dokaže drugim vilama, vilenjacima, patuljcima, džinovima, vešticama itd. da ljudi postoje; 2. prikupi opservacije i utiske o ljudskoj prirodi i svetu. Vile, vilenjaci, goblini i druga bajkovita stvorenja, „autori“ su ove zbirke priča, crteža, pesama, koja je puna duhovitih, naivnih, a katkad i apsurdnih objašnjenja čovekove anatomije, običaja, verovanja. Prevod s ruskog: Tijana Petković Povez knjige : tvrd Strana : 215 Format knjige : 24 cm Pismo : ćirilica

Satirična bajka za odrasle! Ova božanstvena knjiga, puna očaravajućih ilustracija, izvanredna je kolekcija predanja o ljudima i pruža nov pogled na stvari koje se nama čine krajnje svakodnevnim. U rukama držite dokaz jedne od najvećih misterija sveta – dokaz da ljudska bića zaista postoje. Iako vilinska stvorenja iz Svetlucave Zemlje Mar mahom ne veruju da on postoji, ove priče dokazuju da je čovek, verovali ili ne, stvaran koliko i vile, patuljci ili trolovi! U ovoj knjizi sabrani su tekstovi magičnih stvorenja Mara, slučajnih posetilaca ljudske Zemlje Кamenih Cvetova, koji su se lično uverili da ljudi nisu mitska bića, te su rešili da svoje doživljaje podele sa drugima. Otkrijte tajne čarobnih papirića koji žive u ljudskim novčanicima, nevidljivih šešira poznatih kao „raspoloženja”, saznajte kakve su to ljudske kutijice za čitanje misli i čujte misteriozne jezike poezije, odeće i ljubavi. Generalno, vilinska bića ne veruju u ljude, oni samo plaše svoju decu pričama o njima (Ako ne budeš dobar / ne pojedeš sve / ne legneš da spavaš, odneće te ČOVEK). Neki od bića iz vilinskog sveta imali su kontakte sa svetom ljudi na različite načine, pa ova knjiga treba da: 1. dokaže drugim vilama, vilenjacima, patuljcima, džinovima, vešticama itd. da ljudi postoje; 2. prikupi opservacije i utiske o ljudskoj prirodi i svetu. Vile, vilenjaci, goblini i druga bajkovita stvorenja, „autori“ su ove zbirke priča, crteža, pesama, koja je puna duhovitih, naivnih, a katkad i apsurdnih objašnjenja čovekove anatomije, običaja, verovanja. Наслов: Вилински водич кроз митски свет људских бића Издавач: Dereta Страна: 215 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15,0 x 23,0 cm Година издања: 2019 ИСБН: 978-86-6457-278-1

Satirična bajka za odrasle! Ova božanstvena knjiga, puna očaravajućih ilustracija, izvanredna je kolekcija predanja o ljudima i pruža nov pogled na stvari koje se nama čine krajnje svakodnevnim. U rukama držite dokaz jedne od najvećih misterija sveta – dokaz da ljudska bića zaista postoje. Iako vilinska stvorenja iz Svetlucave Zemlje Mar mahom ne veruju da on postoji, ove priče dokazuju da je čovek, verovali ili ne, stvaran koliko i vile, patuljci ili trolovi! U ovoj knjizi sabrani su tekstovi magičnih stvorenja Mara, slučajnih posetilaca ljudske Zemlje Кamenih Cvetova, koji su se lično uverili da ljudi nisu mitska bića, te su rešili da svoje doživljaje podele sa drugima. Otkrijte tajne čarobnih papirića koji žive u ljudskim novčanicima, nevidljivih šešira poznatih kao „raspoloženja”, saznajte kakve su to ljudske kutijice za čitanje misli i čujte misteriozne jezike poezije, odeće i ljubavi. Generalno, vilinska bića ne veruju u ljude, oni samo plaše svoju decu pričama o njima (Ako ne budeš dobar / ne pojedeš sve / ne legneš da spavaš, odneće te ČOVEK). Neki od bića iz vilinskog sveta imali su kontakte sa svetom ljudi na različite načine, pa ova knjiga treba da: 1. dokaže drugim vilama, vilenjacima, patuljcima, džinovima, vešticama itd. da ljudi postoje; 2. prikupi opservacije i utiske o ljudskoj prirodi i svetu. Vile, vilenjaci, goblini i druga bajkovita stvorenja, „autori“ su ove zbirke priča, crteža, pesama, koja je puna duhovitih, naivnih, a katkad i apsurdnih objašnjenja čovekove anatomije, običaja, verovanja. Наслов: Вилински водич кроз митски свет људских бића Издавач: Dereta Страна: 215 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15,0 x 23,0 cm Година издања: 2019 ИСБН: 978-86-6457-278-1

Конрад Лоренц: ТЕМЕЉИ ЕТОЛОГИЈЕ Издавач: ГЛОБУС, Загреб, 1987.год. Тврди повез, заштитни омот, 430 страна, илустровано, латиница. Одлично очувано, уз мали потпис на предлисту. `Темељи етологије` животно су дјело Конрада Лоренца, нобеловца и једног од најзначајнијих знанственика данашњице. Етологија је релативно нова знанствена дисциплина, коју бисмо најкраће могли дефинирати као #знанствени приступ проучавању понашања`..... `Конрад Лоренц (нем. Konrad Lorenz; Беч, 7. новембар 1903 — Беч, 27. фебруар 1989) је био један од најистакнутијих природњака двадесетог века, добитник Нобелове награде за медицину. Рођен је 7. новембра 1903. године у Бечу, где је 1928. успешно завршио студије медицине. После тога је почео да студира природне науке и 1933. је дипломирао на бечком Филозофском факултету зоологију са палеонтологијом и психологијом. Са неколико научних радова, Лоренц је постао пионир у истраживању понашања птица, а убрзо и научник светског гласа. Вршећи бројне опите са животињама, пре свега птицама, Конрад Лоренц отпочиње проучавање понашања животиња и човека. Докторирао је 1937. године на Филозофском факултету у Бечу, радом „Упоредна анатомија и психологија животиња“, а после Другог светског рата био је професор на Универзитету у Минхену. Године 1973. добио је Нобелову награду за медицину у знак признања за плодоносно научно истраживање корена људског понашања. Поред великог броја стручних радова, Лоренц је писао и научно-популарне књиге које су преведене на многе светске језике. Његово најпознатије такво дело је књига „Говорио је са животињама“, преведена и на српски језик и штампана у издању „Српске књижевне задруге“. Умро је 27. фебруара 1989. године.` Драгош Калајић- Увод у дело Конрада Лоренца `Премда живе речи Конрада Лоренца међу Европљанима одавно нема — а све чешћи су, на жалост, подстицаји да призивамо њене моћи упућивања — његов научни и заправо мудрачки ауторитет те углед тријумфују над свим ударима времена и заборава. Ипак, бар због потреба најмлађих генерација читалаца, односно наследника европске културе, ваља осветлити основне црте биографије Конрада Лоренца, пред чијом величином су се морали поклонити — упркос његове извикане „политичке некоректности” — чак и дародавци Нобелове награде, 1973. године. Конрад Лоренц рођен је 7. новембра 1903. године у селу Алтенберг, крај царског Беча, а растао је под сенком двора, где је његов отац, професор Адолф Лоренц, иначе ортопедски хирург и еугенетичар, био лични саветник те пријатељ императора Франца Јозефа I. Можда је такво окриље помогло или надахнуло Конрада Лоренца да са својим погледом на свет буде најистакнутији представник веродостојно империјалне (у најбољем смислу тог појма европске политике) димензије аустро-угарске културе, насупрот оној противничкој и субверзивној те антиевропској (од фројдизма до неопозитивизма „Бечког круга”), што осведочава сву трулеж тог последњег остатка Римско-германског царства, чију је престоницу тада Карл Краус с правом назвао „лабораторијом за уништење човечанства”. Студије медицине, зоологије и (nota bene!) философије Конрад Лоренц је похађао на Бечком универзитету. У редове бечког Института за анатомију ступио је 1928. године, а ту је, 1937, постао асистент при катедрама компаративне анатомије и психологије животиња. На основу препоруке Ериха фон Холста, 1940. године, Конрад Лоренц је позван на Универзитет у Кенигсбергу, где је управљао сектором психолошких истраживања и предавања. Ратна мобилизација одвела га је на Источни фронт, у својству војног хирурга, где је заробљен 1944. године. Из заробљеничког логора Лоренц се вратио у домовину 1948. године, а већ следеће је преузео дужности и одговорности управника бечког Института за компаративну етологију. Од 1951. године он је управљао Институтом „Макс-Планк” за биологију мора, у Вилхелмшавену, а 1954. године је постављен на место управника Института „Макс-Планк” за физиологију понашања, у Зивисену, Баварска. Следећи обичај немачких мудраца (попут Хајдегера или Јингера), Лоренц се у старости, 1973. године, вратио „у дивљину”, односно у родно село, у породични дом с имањем, крај Дунава. Ту је гајио и даље изучавао понашања домаћих и дивљих животиња, а многи сведоци тврде да је научио чак и језик дивљих патака, са којима је обичавао да пријатељски разговара. Волео је и да броди Дунавом, наоружан легитимацијом капетана дуге пловидбе. Осим Аустријске академије наука, и многе друге одговарајуће установе имале су част да у своје чланство убрајају Конрада Лоренца, од Баварске академије наука и Академије наука и књижевности Магонца, све до Краљевске академије у Лондону и Америчке академије наука. Лоренц је примио и многе почасне професуре те мноштво признања, међу којима су најугледнији француска Легија части, италијанска награда Cino del Duca, Deutsches Kultunverk europaischen Geistes и Bundersverdienst Kreuz те Нобелова награда. Сва поменута и непоменута признања у случају Лоренца имају много већи значај од својственог, јер је његов поглед на свет био и остао изразито „реакционаран”, у најбољем смислу те политичке погрде, јер је истрајно, одлучно и убедљиво реаговао против основних обмана и самообмана модерне цивилизације, те и модерне науке Запада, о чему извесно најизразитије и најјезгровитије сведочи његово заветно дело, које нам се налази у рукама, Осам смртних грехова цивилизованог човечанства. С обзиром на чињеницу да су владавине глупости и нискости трајна својства речене цивилизације (што изазива трајну, па и очајничку потребу за преосталим изворима те примерима узвишености), могуће је и данас опазити покушаје да се ауторитет Конрада Лоренца оспорава потезањем ироније најнижег кова (у недостатку икаквог ваљаног противстава), по формули реторичке запитаности: како је могуће да се један етолог, дакле познавалац само понашања животиња, усуђује говорити о понашању (модерног) човека и (модерног) друштва? Изложена иронија, осим што је савршено неоснована, осведочава једну од најупадљивијих па и најпогубнијих илузија модерног човека што га уверава да је човек природно потпуно издвојена и аутономна појава спрам остатка света флоре и фауне, те њихов апсолутни господар. Можда је излишно истицати да таква илузија — која има старозаветне корене — изазива, посредно или непосредно, катастрофалне последице, осведочене планетарном „пустињом што се шири”. У спознајном домену, речено иронисање (и игнорисање) заборавља или превиђа темељно сазнање о човеку које је нашим мислима први пренео Платон, опажајући двострукост људске природе, измешаност животињских и божанских елемената, звану zoon nootikon. До сличног сазнања дошао је и Лао Цу, на другом крају евроазијског континента, проучавајући сведочења о аријској мудрости, похрањена у царској архиви: „Све животињско је у човеку, али није све људско у животињи.” На критике да људско објашњава животињским, сам Лоренц је најбоље одговорио, током разговора са француским мислиоцем нове деснице Аланом де Беноа: „Критичари о којима је реч нису ме читали или се праве да ме нису разумели. Неки, истина је, постају толико бесни кад почну да ме читају да можда постају неспособни за наставак лектире. Не само да ја не прецењујем животињски удео у човеку, већ су противници етологије они који потцењују разлике између човека и животиње. Прва револуција извршена је крајем терцијера, када су наши преци, џентлмени долине човека, открили концептуалну мисао.” По опажању Лоренца, посебна вредност концептуалног мишљења је његова способност да се преноси, да буде предмет традиције, што је, уз потребе међуљудског споразумевања, једнако значајни и синхрони извор синктатичког језика. На том месту разматрања Лоренцовог учења можемо спознати и најдубљи корен његове борбе против обмана и самообмана модерне цивилизације Запада: реч је о позитивној критици, заснованој на спознаји врлина и вредности традиције, што брани превасходно традицију од нихилизма чије силе, у крајњој перспективи, циљају језгро и извор концептуалног мишљења. Суштинско својство модерне цивилизације Запада — која себи присваја атрибуте просвећења и владавине разума — обележено је знацима помрачења и владавине неразумља, односно безумља. Уз посебни, изложени легитимитет Лоренцовог суочавања проблема и зала светских магнитуда, из перспективе једне научне дисциплине — дакле етологије, што у проучавањима понашања примењује искуства биолошких истраживања после Дарвина — ваља истаћи и општи, који почива у темељима европске мисли. Сетимо се: у античком свету философија је била „краљица наука”, општи формативни и информативни принцип свих посебних научних дисциплина. Зато међу радовима великана античке мисли — од Платона до Аристотела — налазимо, уз философске дијалоге или студије и друге, изведене из философских сазнања, посвећене посебним доменима, од политике, реторике, музике или естетике до физике, астрономије, медицине и карактерологије. Такав сноп научних дисциплина, повезаних и надзираних философском, одавно је расут, уз губитак чак и пуке свести о органској целовитости те међузависности света ствари и појава. Имала је у томе удела и концептуална мисао заборављајући и коначно потпуно заборавивши, у модерној епохи, да су све њене категорије само условно аутономне и ограничене, углавном ради потреба лакшег мишљења и споразумевања. Ипак, пре или касније, чак и у модерној науци, најамбициозније и најспособније мисли морале су и морају сагледати истину целовитости света ствари и појава те императив холистичког светоназора, уз преку потребу за помоћима истинске (а не неопозитивистичке) философије. Под светлом изложеног разумљиво је зашто су управо најамбициознији те најспособнији протагонисти модерне науке — од Вернера Хајзенберга, преко Жака Моноа и Алексиса Карела, до Конрада Лоренца — предузели спознајне путеве који су их одвели далеко изван оквира одговарајућих дисциплина те довели под окриље философије, у изворном смислу тог појма. Судећи по заветном делу Осам смртних грехова цивилизованог човечанства,Конрад Лоренц је извео највећи подухват и досегао највише осмотриште. Његовој општој критици слабости и зала модерне цивилизације Запада време ништа није одузело већ је само додало. Нажалост, сваким даном Лоренцова критика добија нове потврде. Стање савременог света, при крају XX столећа, много је горе него оно које је Лоренц описао, почетком седамдесетих. Остали су исти узроци и симптоми болести, али знатно увећани. Зато је Лоренцово дело данас потребније од свих осталих, наших савременика и његових истомишљеника, а по свему судећи оно ће бити и све потребније пред испитима и изазовима који нас очекују на хоризонтима будућности`. Драгош Калајић (Овај текст објављен је као увод у студију `Осам смртних грехова цивилизованог човечанства Конрада Лоренца`)

Prikazujući ajurvedsku medicinu bez mistifikacije, Petrušić ruši predrasude, edukuje čitaoca i ovu drevnu nauku približava na izuzetno razumljiv i jednostavan način. Osnovi ajervude su prirodne, zdravorazumeske i celovite zakonitosti koje vladaju Svemirom. Živeti po ajurvedskim principima nije ništa drugo nego živeti po prirodnim zakonitostima, u skladu sa sobom, okolinom i Kosmosom. SADRŽAJ Zahvala 11 PREDGOVOR: Dr. med. Ninoslav Novak 13 UVOD: MEDICINSKI SUSTAVII AVURVEDA: Dr. med. Marijan Montani spec.psih. 17 UVOD AUTORA 25 l.podglavlje: ISTOK I ZAPAD 29 1.1 Vedska filozofija, ayurveda i znanstveni materijalizam 29 1.2 Veliki umovi zapada i vedska filozofija 32 2.podglavlje: NAUK O ŽIVOTU 37 2.1 Povijest ayurvede 37 2.2 Podjela ayurvede 38 2.2.1 Rasayana 40 2.2.2 Vajikarana 40 2.2.3 Bhuta Vidya 41 3.podglavlje: KARMA IZDRAVLJE 45 3.1 Karma u Ayurvedi 45 3.2 Bolest kao savršeni učitelj 50 3.3 Slučajnost kao glavni i dežurni krivac 52 4.podglavlje: DINAMIKA BOLESTI 57 4.1 Gdje griješi konvencionalna medicina? 57 4.2 Dinamika bolesti i govor tijela 59 4.3 Materijalistička filozofija i zakon potiskivanja 64 5.podglavlje: ALKEMIJA - MAJKE PRIRODE 69 5,1 Sastojci iz prirodnog laboratorija 69 5.2 Kakvi su nam izgledi? 70 5,3 Svjesni odabir kao jedino rješenje 77 6.podglavlje: AYURVEDA KAO VJEČNIIZVOR NADAHNUĆA 85 6.1 Vede - naslijeđe cijelog čovječanstva 85 6.2 Sad-darshanas ili šest škola filozofske misli ili pogleda 86 6.2.1 Nyaya darshana ili logika 89 6.2.2 Vaisheshika darshana 90 6.2.3 Sankhya darshana 91 6.2.4 Yoga darshana 93 6.2.5 Mimamsa darshana 94 6.2.6 Vedanta darshana 95 7.podglavlje: AYURVEDA I BUDIZAM 97 7.1 Budističke škole filozofije 97 S.podglavlje: AYURVEDA IINDIJSKA FILOZOFSKA MISAO 99 8.1 Ayurveda i indijska filozofska misao 101 8.2 Padartha vignanam ili postavke o objektima postanka 101 8.3 Dravya vigyan ili nauk o materiji 103 8.3.1 Karana dravya 103 8.3.2 Karya dravya 104 8.4 Paramanu u ayurvedi 106 8.5 Guna vigyan ili nauk o kvalitetama 106 8.6 Karma vigyan ili nauk o djelovanju 115 8.7 Samanya i vishesa 115 8.8 Samavaya 116 9. podglavlje: TRI GUNE, PET ELEMENATA, ČOVJEK I SVEMIR 117 91 Podrijetlo čovjeka i svemira 117 9.2 Teorija pet velikih elemenata (Pancha mahabhuta) 120 9.3 Karakteristike Mahabhuta 121 9.4 Tri doshe 122 10.podglavlje: PRAKRiTI I ViKRUTI 123 10.1 Konstitucijski tipovi - priroda duha i tijela 123 10.2 Vata (vaju) dosha 127 10.2.1 Znakovi neravnoteže vata doshe 133 10.2.2 Čimbenici koji pogoršavaju vata doshu 133 10.2.3 Hrana i okusi koji pogoršavaju vata doshu 134 10.2.4 Tretman vata poremećaja 134 10.2.5 Karakteristike vata prakriti 134 10.3 Pittadosha 135 10.3.1 Znakovi povećane pitta doshe 136 10.3.2 Čimbenici koji pogoršavaju pitta doshu 139 10.3.3 Tretman pitta poremećaja 139 10.3.4 Karakteristike pitta prakriti konstitucije 139 10.3.5 Pitta atributi i specifične kvalitete osobe pitta konstitucije 140 10.4 Kapha dosha 140 10.4.1 Znakovi poremećaja kapha doshe 142 10.4.2 Tretman kapha doshe 143 10.4.3 Karakteristike kapha konstitucije 144 10.4.4 Kapha atributi i specifične kvalitete osobe kapha konstitucije ... 144 10.5 Ostali konstitucijski tipovi 145 10.6 Sama prakriti 145 10.7 Vikruti 145 ll.podglavlje: KRALJEVSTVO UMA I ONKRAJ UMA 147 11.1 Priroda uma 147 11.1.1 Mentalna ili umna konstitucija - manasa prakriti 148 11.1.1.1 Karakteristike pojedinca satlvikauma 149 11.1.1.2 Karakterislike i kvalitete pojedinca rajastika uma 150 11.1.1.3 Karakteristike pojedinca s tamastika umom 151 11.2 Tri stanja uma i turiya 151 11.3 Sanisnovi 153 12.podglavlje.TKIVNI ELEMENTI, ESENCA I METABOLIČKI OTROVI 155 12.1 Dhatu ili tkivni elementi 155 12.2 Dhalu bolesti 156 12.3 Ojas 158 12.4 Mala 158 13.podglavlje: KANALI CIRKULACIJE 161 13.1 Srote (kanali cirkulacije) 161 13.2 Polazište kanala (srote) 163 13.3 Dhatus i polazišta kanala koji ih prenose 164 14.podglavlje: PROBAVNAVATRA 165 14.1 Probava i metabolizam 165 14.2 Ama - toksini 169 15. podglavlje: KOMBINIRANJE HRANE ILI SAMYOGA 171 15.1 Ayurveda i pravilna prehrana 171 15.2 Vrste nekompatibilne hrane (viruddha ahara) 173 15.3 Nekompatibilna hrana i njene kombinacije u Ayurvedi 174 16. podglavlje: GRUBOMATERIJALNA I ENERGETSKA ANATOMIJA I AYURVEDSKA AKUPUNKTURA 177 16.1 Sthula shareera ili anatomija fizičkog tijela 177 16.2 Marme - energetska čvorišta 179 16.3 Ayurvedska akupunktura ili shiravedanam 190 17. podglavlje: AYURVEDSKI LIJEKOVI, NJIHOVE OSOBINE IDJELOVANJE 191 17.1 Ayurvedska farmakologija (dravyaguna) 191 17.2 Rasa 192 17.3 Vipaka 197 17.4 Guna 198 17.5Virya 200 17.6 Prabhava 203 18.podglavlje: AYURVEDSKA DIJAGNOSTIKA I UZROCI BOLESTI 205 18.1 Dijagnostika u ayurvedi 207 18.1.1. Dijagnostika pomoću pulsa 206 18.1.2. Dijagnostika pomoću urina 207 18.1.3. Dijagnostika pomoću stolice 207 18.1.4. Dijagnostikapomoćujezika 208 18.1.5. Dijagnostika pomoću očiju 208 18.1.6. Dijagnostika pomoću glasa 208 18.1.7. Dijagnostika pomoću dodira 209 18.1.8. Dijagnostika na temelju općega stanja 209 18.2. Uzroci bolesti u ayurvedskoj medicini 211 I9.podglavlje: AYURVEDA I SEKSUALNOST 213 19.1 Seksualni život i zdravlje 213 19.2 Djelovanje dosha za vrijeme začeća 216 20. podglavlje: ŽIVOTNI CILJEVI, VRSTE ŽIVOTA, VREMENSKI CIKLUSI, SVJETOVI1 KASTE 219 20.1 Četiri glavna životna cilja 219 20.2 Četiri vrste života 220 20.3 Četiri vremenska ciklusa ili yuge - svemir kao živo biće 221 20.4 Loka ili svjetovi egzistencije 224 20.5 Varna sustav 227 21. podglavlje: MEDICINSKA PRAKSA NEKAD I SAD 231 21.1 Yuge i medicinska praksa 231 21.2 Odabir studenata ayurvede u drevno doba 234 21.3 Današnje medicinske škole i medicinska praksa 236 22. podglavlje. SUPTILNA ANATOMUA LJUDSKOG BIĆA PO AYURVEDI 239 22.1 Tijelo kao živo biće 239 22.2 Energetska čvorišta na Ijudskom tijelu -čakre 241 22.3 Hormoni - vrata svemira 243 22.4 Pel čovjekovih omotača 244 22.5 Tri čovjekova tijela (shareeras) 244 23.podglavlje: ČOVJEK KAO SAM SVOJ LIJEČNIK 247 24.podglavlje: ŠKOLOVANJETRADICIONALNIH AYURVEDSKIH LIJEČNIKA 257 25.podglavlje: BUDUĆNOST MEDICINEI ZDRAVSTVENI SUSTAV 261 26. podglavlje: AYURVEDA KAO TRADICIONALNA I KOMPLEMENTARNA MEDICINA 265 26.1 Ayurveda i život 266 26.2 Preuzimanje odgovornosti 274 26.3 Novi globalizam 272 26.4 Globalizam novog doba 280 ZAKLJUČAK 283 BIBLIOGRAFIJA 285

ANTIBAKTERIJSKA TEHNOLOGIJA Intenzivna fizička aktivnost podrazumeva obilno znojenje, što zauzvrat dovodi do neprijatnog mirisa. Ali, suprotno opštem mišljenju, nije znoj taj koji prouzrokuje neprijatan miris, nego bakterija koje razlaže masti i lipide koje izlučuju lojne žlezde. Tehnologija koju koristimo sadrži vlakna protkana srebrnim jonima, koji su prirodni baktericidi i znatno ograničavaju bakterijske procese na površini kože, pa samim tim neutrališu i neprijatan miris. AKTIVNA TOPLOTNA REGULACIJA Istraživanja su pokazala da je najbolja telesna temperatura koja će osigurati visoku efikasnost tokom treninga 37 stepeni Celzijusa. Zahvaljujuci 3D weave tehnologiji, uspeli smo da postignemo aktivnu regulaciju telesne temperature koja je neophodna tokom različitih programa treninga snage. ČETVOROSTRUKI ELASTIČNI ŠAV Poboljšava izdržljivost tkanine i štiti je od preteranog istezanja. Elastičan šav takođe smanjuje opasnost od ogrebotina ili povreda kože. Ne useca se u vašu kožu, a tkanina deluje mekša. Praktično je neprimetan, ali izuzetno jak, zbog čega materijal može da izdrži čak i najekstremnije situacije. DRUGA KOŽA Da bi vaša termalna odeća funkcionisala pravilno, treba da čvrsto prijanja uz telo. Tek tada će ispuniti svoju svrhu: štitiće vaše telo, neće ograničiti vaše pokrete i sarađivaće sa vašom kožom i mišićima. Zahvaljujući SMMASH Nano-Stretch tkanini, naša oprema je lagana, mekana i nežna i njen savršeno prijanjajući sastav stvara osećaj kao da je vaša “druga koža”. IZVANREDNA ELASTIČNOST SMMASH Nano-Stretch tkanina je duplo tanja, a dva puta jača u odnosu na tradicionalne materijale. Savršeno se uklapa sa anatomijom vašeg tela i zajedno sa njim čini da postignete maksimalne rezultate na treningu. PAUKOV ČELIK Paukove mreže su fascinirale i inspirisale čoveka od davnina. Nit je nekoliko desetina puta tanja od ljudske dlake, skoro je izdrzljiva kao Kevlar i može se izdužiti do 40% bez cepanja. Sposobnost pauka da proizvede materijal koji je jači od čelika i rastegljiviji od najlona razlog je zašto su i proces stvaranja i sama nit postali fokus istraživanja mnogih naučnika. Aktuelne biohemijske i mehaničke analize niti paukove mreze inspirisale su nas da napravimo revolucionarnu Spider’s Steel tehnologiju zahvaljujući kojoj smo stvorili niti 2,5 puta jače i 140% otpornije na cepanje od tradicionalnih vlakana koja se koriste za proizvodnju termalne odeće. BIO COLOR INTENSE (BIO-BOJENJE MATERIJALA) Sve naše aplikacije se prenose na odeću primenom novog metoda bojenja zasnovanog na sublimaciji nano čestica boje. To je visoko-precizna tehnologija štampe za ceo spektar boja koja se sastoji od termalnog prenosa direktno na tkaninu. Na ovaj način smo u stanju da proizvedemo boje koje su 40% intenzivnije od onih na tradicionalnim proizvodima. Pošto koristimo samo ekološke boje na bazi vode, koje ne uključuju nikakve teške metale ili rastvarače, naš način bojenja je potpuno bezbedan za decu i osobe sa alergijama.

ANTIBAKTERIJSKA TEHNOLOGIJA Intenzivna fizička aktivnost podrazumeva obilno znojenje, što zauzvrat dovodi do neprijatnog mirisa. Ali, suprotno opštem mišljenju, nije znoj taj koji prouzrokuje neprijatan miris, nego bakterija koje razlaže masti i lipide koje izlučuju lojne žlezde. Tehnologija koju koristimo sadrži vlakna protkana srebrnim jonima, koji su prirodni baktericidi i znatno ograničavaju bakterijske procese na površini kože, pa samim tim neutrališu i neprijatan miris. AKTIVNA TOPLOTNA REGULACIJA Istraživanja su pokazala da je najbolja telesna temperatura koja će osigurati visoku efikasnost tokom treninga 37 stepeni Celzijusa. Zahvaljujuci 3D weave tehnologiji, uspeli smo da postignemo aktivnu regulaciju telesne temperature koja je neophodna tokom različitih programa treninga snage. ČETVOROSTRUKI ELASTIČNI ŠAV Poboljšava izdržljivost tkanine i štiti je od preteranog istezanja. Elastičan šav takođe smanjuje opasnost od ogrebotina ili povreda kože. Ne useca se u vašu kožu, a tkanina deluje mekša. Praktično je neprimetan, ali izuzetno jak, zbog čega materijal može da izdrži čak i najekstremnije situacije. DRUGA KOŽA Da bi vaša termalna odeća funkcionisala pravilno, treba da čvrsto prijanja uz telo. Tek tada će ispuniti svoju svrhu: štitiće vaše telo, neće ograničiti vaše pokrete i sarađivaće sa vašom kožom i mišićima. Zahvaljujući SMMASH Nano-Stretch tkanini, naša oprema je lagana, mekana i nežna i njen savršeno prijanjajući sastav stvara osećaj kao da je vaša “druga koža”. IZVANREDNA ELASTIČNOST SMMASH Nano-Stretch tkanina je duplo tanja, a dva puta jača u odnosu na tradicionalne materijale. Savršeno se uklapa sa anatomijom vašeg tela i zajedno sa njim čini da postignete maksimalne rezultate na treningu. PAUKOV ČELIK Paukove mreže su fascinirale i inspirisale čoveka od davnina. Nit je nekoliko desetina puta tanja od ljudske dlake, skoro je izdrzljiva kao Kevlar i može se izdužiti do 40% bez cepanja. Sposobnost pauka da proizvede materijal koji je jači od čelika i rastegljiviji od najlona razlog je zašto su i proces stvaranja i sama nit postali fokus istraživanja mnogih naučnika. Aktuelne biohemijske i mehaničke analize niti paukove mreze inspirisale su nas da napravimo revolucionarnu Spider’s Steel tehnologiju zahvaljujući kojoj smo stvorili niti 2,5 puta jače i 140% otpornije na cepanje od tradicionalnih vlakana koja se koriste za proizvodnju termalne odeće. BIO COLOR INTENSE (BIO-BOJENJE MATERIJALA) Sve naše aplikacije se prenose na odeću primenom novog metoda bojenja zasnovanog na sublimaciji nano čestica boje. To je visoko-precizna tehnologija štampe za ceo spektar boja koja se sastoji od termalnog prenosa direktno na tkaninu. Na ovaj način smo u stanju da proizvedemo boje koje su 40% intenzivnije od onih na tradicionalnim proizvodima. Pošto koristimo samo ekološke boje na bazi vode, koje ne uključuju nikakve teške metale ili rastvarače, naš način bojenja je potpuno bezbedan za decu i osobe sa alergijama.