Vreme vlasti II Završetak sage o Katićima Dejstvo Velikog Mehanizma na ljudsku sudbinu razumem kao imanentni tragizam ljudskog postojanja. Na dejstvima Velikog Mehanizma pisac tvori dramu svojih likova. A Istorija u Vremenu Vlasti ostala je neprozirna kao pakleni košmar. Dušan Katić, pripovedač druge knjige ovog romana, ostavlja posle smrti piscu svoj rukopis „Hronika naše Vlasti“, u kojem se na neki način odvija i raslojavanje porodice Katić, i propadanje srpskog sela oličenog u rodnom mestu Katića, i raspad države, ideala i vrednosti za koje su se i on i njegovi preci u tom veku smrti, zla i vlasti borili. Ova hronika Dušana Katića, koji je iskusio i uspon i pad sa vlasti, utkana je u roman kako bi omogućila Ćosiću da ispiše idejnu, psihološku i moralnu anatomiju titoizma od 1945. do njegovog istorijskog sloma. „Posle našeg Rata i mira, to jest Vremena smrti, posle naših Nečistih sila, to jest Vremena zla, Dobrica Ćosić ostaje veran velikim i večitim temama, zaokružujući svoje delo romanom Vreme vlasti. To jeste roman, ali je i više od romana: rekli bismo, nova summa vitae, velika rasprava o istoriji dvadesetog veka, veka velikih obećanja, zanosa i iluzija, uzleta, padova i stravičnih obračuna, o sudbini čoveka u vrtlozima i nepogodama te krvave povesti.“ – Dragan Nedeljković „Prvi tom ovog romana oblikovan je kao tragedija i kraj građanske klase u Srbiji, a drugi tom kao tragedija i krah revolucionarne i socijalističke Srbije.“ – Slobodan Kalezić Prikaži više

Opis proizvoda Završetak sage o Katićima Dejstvo Velikog Mehanizma na ljudsku sudbinu razumem kao imanentni tragizam ljudskog postojanja. Na dejstvima Velikog Mehanizma pisac tvori dramu svojih likova. A Istorija u Vremenu Vlasti ostala je neprozirna kao pakleni košmar. Dušan Katić, pripovedač druge knjige ovog romana, ostavlja posle smrti piscu svoj rukopis „Hronika naše Vlasti“, u kojem se na neki način odvija i raslojavanje porodice Katić, i propadanje srpskog sela oličenog u rodnom mestu Katića, i raspad države, ideala i vrednosti za koje su se i on i njegovi preci u tom veku smrti, zla i vlasti borili. Ova hronika Dušana Katića, koji je iskusio i uspon i pad sa vlasti, utkana je u roman kako bi omogućila Ćosiću da ispiše idejnu, psihološku i moralnu anatomiju titoizma od 1945. do njegovog istorijskog sloma. „Posle našeg Rata i mira, to jest Vremena smrti, posle naših Nečistih sila, to jest Vremena zla, Dobrica Ćosić ostaje veran velikim i večitim temama, zaokružujući svoje delo romanom Vreme vlasti. To jeste roman, ali je i više od romana: rekli bismo, nova summa vitae, velika rasprava o istoriji dvadesetog veka, veka velikih obećanja, zanosa i iluzija, uzleta, padova i stravičnih obračuna, o sudbini čoveka u vrtlozima i nepogodama te krvave povesti.“ – Dragan Nedeljković „Prvi tom ovog romana oblikovan je kao tragedija i kraj građanske klase u Srbiji, a drugi tom kao tragedija i krah revolucionarne i socijalističke Srbije.“ – Slobodan Kalezić

Opis "Vreme vlasti II - Dobrica Ćosić" Poslednji Ćosićev roman i završetak sage o Katićima Dejstvo Velikog Mehanizma na ljudsku sudbinu razumem kao imanentni tragizam ljudskog postojanja. Na dejstvima Velikog Mehanizma pisac tvori dramu svojih likova. A Istorija u Vremenu Vlasti ostala je neprozirna kao pakleni košmar. Dušan Katić, pripovedač druge knjige ovog romana, ostavlja posle smrti piscu svoj rukopis „Hronika naše Vlasti“, u kojem se na neki način odvija i raslojavanje porodice Katić, i propadanje srpskog sela oličenog u rodnom mestu Katića, i raspad države, ideala i vrednosti za koje su se i on i njegovi preci u tom veku smrti, zla i vlasti borili. Ova hronika Dušana Katića, koji je iskusio i uspon i pad sa vlasti, utkana je u roman kako bi omogućila Ćosiću da ispiše idejnu, psihološku i moralnu anatomiju titoizma od 1945. do njegovog istorijskog sloma. „Posle našeg Rata i mira, to jest Vremena smrti, posle naših Nečistih sila, to jest Vremena zla, Dobrica Ćosić ostaje veran velikim i večitim temama, zaokružujući svoje delo romanom Vreme vlasti. To jeste roman, ali je i više od romana: rekli bismo, nova summa vitae, velika rasprava o istoriji dvadesetog veka, veka velikih obećanja, zanosa i iluzija, uzleta, padova i stravičnih obračuna, o sudbini čoveka u vrtlozima i nepogodama te krvave povesti.“ – Dragan Nedeljković „Prvi tom ovog romana oblikovan je kao tragedija i kraj građanske klase u Srbiji, a drugi tom kao tragedija i krah revolucionarne i socijalističke Srbije.“ – Slobodan Kalezić

Poslednji Ćosićev roman i završetak sage o Katićima Dejstvo Velikog Mehanizma na ljudsku sudbinu razumem kao imanentni tragizam ljudskog postojanja. Na dejstvima Velikog Mehanizma pisac tvori dramu svojih likova. A Istorija u Vremenu Vlasti ostala je neprozirna kao pakleni košmar. Dušan Katić, pripovedač druge knjige ovog romana, ostavlja posle smrti piscu svoj rukopis „Hronika naše Vlasti“, u kojem se na neki način odvija i raslojavanje porodice Katić, i propadanje srpskog sela oličenog u rodnom mestu Katića, i raspad države, ideala i vrednosti za koje su se i on i njegovi preci u tom veku smrti, zla i vlasti borili. Ova hronika Dušana Katića, koji je iskusio i uspon i pad sa vlasti, utkana je u roman kako bi omogućila Ćosiću da ispiše idejnu, psihološku i moralnu anatomiju titoizma od 1945. do njegovog istorijskog sloma. „Posle našeg Rata i mira , to jest Vremena smrti , posle naših Nečistih sila , to jest Vremena zla, Dobrica Ćosić ostaje veran velikim i večitim temama, zaokružujući svoje delo romanom Vreme vlasti . To jeste roman, ali je i više od romana: rekli bismo, nova summa vitae, velika rasprava o istoriji dvadesetog veka, veka velikih obećanja, zanosa i iluzija, uzleta, padova i stravičnih obračuna, o sudbini čoveka u vrtlozima i nepogodama te krvave povesti.“ – Dragan Nedeljković „Prvi tom ovog romana oblikovan je kao tragedija i kraj građanske klase u Srbiji, a drugi tom kao tragedija i krah revolucionarne i socijalističke Srbije.“ – Slobodan Kalezić

Završetak sage o Katićima Dejstvo Velikog Mehanizma na ljudsku sudbinu razumem kao imanentni tragizam ljudskog postojanja. Na dejstvima Velikog Mehanizma pisac tvori dramu svojih likova. A Istorija u "Vremenu Vlasti" ostala je neprozirna kao pakleni košmar. Dušan Katić, pripovedač druge knjige ovog romana, ostavlja posle smrti piscu svoj rukopis Hronika naše Vlasti, u kojem se na neki način odvija i raslojavanje porodice Katić, i propadanje srpskog sela oličenog u rodnom mestu Katića, i raspad države, ideala i vrednosti za koje su se i on i njegovi preci u tom veku smrti, zla i vlasti borili. Ova hronika Dušana Katića, koji je iskusio i uspon i pad sa vlasti, utkana je u roman kako bi omogućila Ćosiću da ispiše idejnu, psihološku i moralnu anatomiju titoizma od 1945. godine do njegovog istorijskog sloma. Posle našeg Rata i mira, to jest Vremena smrti, posle naših Nečistih sila, to jest Vremena zla, Dobrica Ćosić ostaje veran velikim i večitim temama, zaokružujući svoje delo romanom "Vreme vlasti". To jeste roman, ali je i više od romana: rekli bismo, nova summa vitae, velika rasprava o istoriji dvadesetog veka, veka velikih obećanja, zanosa i iluzija, uzleta, padova i stravičnih obračuna, o sudbini čoveka u vrtlozima i nepogodama te krvave povesti. Dragan Nedeljković Prvi tom ovog romana oblikovan je kao tragedija i kraj građanske klase u Srbiji, a drugi tom kao tragedija i krah revolucionarne i socijalističke Srbije. Slobodan Kalezić

Satirična bajka za odrasle! Ova božanstvena knjiga, puna očaravajućih ilustracija, izvanredna je kolekcija predanja o ljudima i pruža nov pogled na stvari koje se nama čine krajnje svakodnevnim. U rukama držite dokaz jedne od najvećih misterija sveta – dokaz da ljudska bića zaista postoje. Iako vilinska stvorenja iz Svetlucave Zemlje Mar mahom ne veruju da on postoji, ove priče dokazuju da je čovek, verovali ili ne, stvaran koliko i vile, patuljci ili trolovi! U ovoj knjizi sabrani su tekstovi magičnih stvorenja Mara, slučajnih posetilaca ljudske Zemlje Кamenih Cvetova, koji su se lično uverili da ljudi nisu mitska bića, te su rešili da svoje doživljaje podele sa drugima. Otkrijte tajne čarobnih papirića koji žive u ljudskim novčanicima, nevidljivih šešira poznatih kao „raspoloženja”, saznajte kakve su to ljudske kutijice za čitanje misli i čujte misteriozne jezike poezije, odeće i ljubavi. Generalno, vilinska bića ne veruju u ljude, oni samo plaše svoju decu pričama o njima (Ako ne budeš dobar / ne pojedeš sve / ne legneš da spavaš, odneće te ČOVEK). Neki od bića iz vilinskog sveta imali su kontakte sa svetom ljudi na različite načine, pa ova knjiga treba da: 1. dokaže drugim vilama, vilenjacima, patuljcima, džinovima, vešticama itd. da ljudi postoje; 2. prikupi opservacije i utiske o ljudskoj prirodi i svetu. Vile, vilenjaci, goblini i druga bajkovita stvorenja, „autori“ su ove zbirke priča, crteža, pesama, koja je puna duhovitih, naivnih, a katkad i apsurdnih objašnjenja čovekove anatomije, običaja, verovanja. Prevod s ruskog: Tijana Petković

Brojerovo lečenje gospođice Ane O., na čemu se zasniva čitavovaj rad, odvijalo se između 1890 i 1892. g. U to vreme Josef Brojer [Josef Breuer (1842-1925)] je već uživao veliki ugled u Beču, kao lekar sa velikom praksom i čovek sa na- učnim dostignućima, dok je Sigmund Frojd (1856-1939) tek završavao medicinu. Međutim, njih dvojica su već godina- mabili prijatelji. Lečenje je završeno u junu 1882. g., da bi u novembru Brojer ispričao Frojdu ovaj značajni događaj, koji jenanjega, mada su mu tada interesovanja bila usmerena na anatomiju nervnog sistema, ostavila veliki utisak. Frojdove studije u Parizu kod Sarkoa, oko tri godine kasni- je, uglavnom su se odnosile na histeriju, i kada se vratio u Beč i ustanovio praksu za nervne boiesti, histerija je činila veliki postotak njegove klijentele. U početku se oslanjao na tada pre- poručivane terapije kao što su hidroterapija, elektroterapija, ma- saža i Wer Mičelova kura odmaranja. Međutim, kako one nisu zadovoljile njegova očekivanja, krajem 1887. g. okrenuo se hip- nozi. S druge strane, slučaj Ane O. mu je još uvek bio na umu, tako da je od samog početka koristio hipnozu i na drugi način osim za davanje hipnotičkih sugestija. Ovaj „drugi način” se odnosi na katartički metod koji čini osnovu ove knjige.

Тече из срца мог реч добра; Рекох, дело је моје за цара; Језикје мој перо хитрог писара Псалам 45 Ако желиш да постанеш узор онима које волиш и понос онима који воле тебе. Ако хоћеш да господариш собом, а служиш циљевима који те превазилазе. Ако ти се свиђа да научиш да се радујеш неизвесном, а да уживаш у ономе што је извесно. Ако хоћеш да научиш да у сваки свој дан као у иглу увучеш нит смисла. Ако мислиш да сваки твој уздах треба да буде битан, не само теби, него бар још једном човеку на овоме свету. Ако издах буде ту само да би могао поново да удахнеш и наставиш даље у ритму који те чини већим од онога што јеси, а мањим од онога што тек треба да постанеш. Ако имаш сан да почнеш да превазилазиш могуће и ако желиш да схватиш да је забавно бавити се немогућим. Ако коначно намераваш да узмеш глину свог живота у руке да је обликујеш, а ако желиш да тебе и твоје руке обликује неко ко је већи од тебе, а воли те више од било кога. Ако, на крају крајева, тежиш да смисао, љубав и успех постану црте твог карактера. Ако намераваш да тај новоизграђени карактер постане чврста стена ослонца у свакој твојој одлуци, а да приликом одлучивања имаш ширину сагледавања флуидну као вода. Ако све то и још много тога, о чему можда још и ништа не знаш, можеш мирне савести да упишеш у свој лични устав живота, у типик сопственог живљења, онда неће бити узалудно ово читање, на које си се отиснуо као на голу и отворену пучину. С друге стране, упозоравам: на пучини нису само сунце и мирна вода. Олује и узнемирени таласи, чак су и чешћи. Зато ти у овом читању не обећавам ништа лагано, осим да ћеш, на самом крају, лагано одахнути, јер си схватио нешто ново. А опет, ако размислим, заправо ништа ти ново нећу рећи. Све што је требало већ је речено, већ је написано, испричано, доживљено. Волео бих када би свако ово слово доживео као трн који ти боде табане и подсећа да си забраздио у странпутицу. Бол је увек добар, ако се разуме његово значење. Посматрајући твоје лице, а видео сам га у огледалу поред кога место пролазим, открио сам да у теби као гоњене и изморене животиње на смену спавају разум, памет и свест. Можда сам то видео посматрајући себе, али ове речи су ипак упућене теби и није случајно што баш ти држиш ову књигу у руци. Ако наставиш да читаш те моћне силе у теби заспале, пробудиће се истовремено. Тако ћеш моћи да се уразумиш, опаметиш и освестиш. А коме то не треба? Било би превише недостојно и опасно по мене да кажем да је свако ово слово зрно семена које треба да пада у њиву твоје душе. Ја немам ништа ново и од мене ништа ново неће ући у твоје биће. Могу само да изазовем оно што већ постоји негде дубоко у теби. Плод израња из мрака тврде земље, али у њега су уграђени и ветар и киша и сунце. Моје име је Наум и видео си шта сам наумио. Радим као професор линеарне алгебре на Математичком факултету, али приближније истини било би рећи да математику не предајем, него да математиком живим. За седам година, дакле 2025, постаћу водећи научник или иноватор у IT индустрији. Истраживања која ме озбиљно обузимају почела су да дају резултате које сам наслућивао. Направио сам искорак у савременој техници спајајући своја математичка знања са анатомијом тела и духа човека. Математика је наука о од носима. Прецизно дефинисани математички односи могу да се примене у односу човека према себи и на односе према другим људима. О томе само толико. Ипак су резултати мојих истраживања још увек тајни. Неки од вас који ово читају могу ме због претходне изјаве сматрати наивним или можда маштовитим, али сматрам да све претходно речено, као и све оно што долази, може да демантује и побије маштовитост и наивност у мојим ставовима, Садржај 1. Не тражи љубав других, 9 2. Туђе сунце неће разданити твоју ноћ, 21 3. Туђа ватра неће распалити пепео, 40 4. У твом угашеном огњишту, 57 5. Пођи на пут кроз себе, 75 6. Све дубље до дна, 97 7. До кутка скровитог, 101 8. И пламичка који те из бескраја, кроз тмину, овде довео, 121 9. Са њим, 125 10. Без страха, крени на пут из себе, 145 11. И видећеш како се око тебе шири круг светлости, 151 12. И пале безбројне ватре, 168 13. И топе лед са твога усамљеног срца, 178 14. И чућеш песму вечног пролећа, 182 15. Коју ти певају звонки дечији гласови, 187 16. Долазећи из далека, 190 Наслов: Умро сам у петак Издавач: Чвор Страна: 195 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2018 ИСБН:

Maurice Merleau Ponty Fenomenologija percepcijeTvrdi povezRadi se o tome da se opiše, a ne da se objasni i analizira. Taj prvi naputak koji je Husserl dao fenomenologiji, što počinje da bude jedna deskriptivna psihologija ili da se vraća samim stvarima, prije svega je opoziv znanosti. Ja nisam rezultat ili raskršće mnogostrukih kauzalnosti koje određuju moje tijelo ili moj psihizam, ne mogu sebe pomišljati kao običan objekt biologije, psihologije i sociologije, ne mogu se zatvoriti u univerzumu znanosti. Sve što znam o svijetu, čak pomoću znanosti, to znam polazeći od jednog svoga gledišta ili od iskušavanja svijeta bez kojega simboli znanosti ne bi mogli ništa reći. Sav univerzum znanosti konstruiran je na proživljenom svijetu pa - ako želimo strogo promisliti samu znanost, točno procijeniti njezin smisao i domet - treba najprije probuditi to iskustvo o svijetu, čiji je ona drugi izraz. Znanost nije imala niti ikad će imati isti smisao postojanja kao opaženi svijet, iz jednostavnog razloga što je ona samo njegovo određenje ili objašnjenje. Ja nisam samo živo biće pa čak ni čovjek, čak ni svijest sa svim osobinama što ih zoologija, socijalna anatomija ili induktivna psihologija priznaju ovim proizvodima prirode ili povijesti – moja eksistencija ne dolazi iz moje fizičke i društvene okoline, ona ide prema njima i podržava ih, jer ja sam taj koji čini da budu za mene (pa, dakle, da budu u jedinom smislu koji riječ može imati za mene)... Znanstveni pogledi prema kojima sam ja trenutak svijeta uvijek su naivni i licemjerni, jer oni podrazumijevaju (iako ga ne spominju) taj drugi pogled, onaj svijesti, u kojem se isprva jedan svijet raspoređuje oko mene i počinje opstojati za mene. Vratiti se samim stvarima znači vratiti se tome svijetu s obzirom na koji je svako znanstveno određenje abstraktno, znakovno i zavisno, poput geografije spram krajolika u kome smo najprije naučili što je šuma, livada ili rijeka....Svijet je tu prije svake analize koju bih mogao na njemu izvršiti pa bi bilo neprirodno izvoditi ga iz niza sinteza koje bi nanovo povezivale osjete, zatim perspektivne vidove objekta – dok su i jedno i drugo upravo proizvodi analize, pa ne moraju biti realizirani prije nje... Čovjek je u svijetu, on se spoznaje u svijetu. Kad se, napuštajući dogmatizam zdravog razuma ili dogmatizam znanosti, vraćam sebi, ne nailazim na žarište unutarnje istine, nego na subjekt predan svijetu. (...)Zato što smo skroz-naskroz odnos prema svijetu, za nas je jedini način da to opazimo obustavljanje toga kretanja, u odbijanju da u njemu sudjelujemo, ili, pak, u tome da ga stavimo izvan igre. Ne da bismo se odrekli izvjesnosti zdravog razuma i prirodnog stava – one su, naprotiv, stalna tema filosofije – nego zato što se one, upravo kao pretpostavka svake misli, podrazumijevaju same po sebi, pa prolaze nezapažene. I zato se moramo za trenutak od njih uzdržati kako bismo ih probudili i učinili da se pojave. ... Sav Husserlov nesporazum s njegovim tumačima, ... i napokon sa samim sobom dolazi odatle što, upravo zato da bismo svijet vidjeli i shvatili kao paradoks, valja prekinuti našu prisnost s njime, i što nas taj prekid može poučiti jedino o nemotiviranom izviranju svijeta. Najveća je pouka redukcije nemogućnost jedne potpune redukcije... Da smo absolutni duh, redukcija ne bi bila problematična....Najznamenitija je tekovina fenomenologije, nesumnjivo, to što je ona u svojem pojmu svijeta ili racionalnosti, spojila ekstremni subjektivizam i ekstremni objektivizam. Racionalnost je točno primjerena iskustvima u kojima se ona otkriva. Ima racionalnosti, to jest: perspektive se sijeku, percepcije se potvrđuju, pojavljuje se smisao. Ali ne treba da se on postavlja zasebno, pretvoren u absolutni Duh ili u svijet u realističkom smislu. Fenomenološki je svijet smisao koji transpararira presjecima mojih iskustava te presjecima mojih iskustava s iskustvima drugih, uzupčavanjem jednih u druge, on je, dakle, neodvojiv od subjektivnosti i intersubjektivnosti što tvore jedinstvo nastavljanjem mojih prošlih iskustava u mojim sadašnjim iskustvima, iskustva drugog u mojem. ... Fenomenologija, kao otkrivanje svijeta, počiva na samoj sebi, ili još, ona samu sebe zasniva.(Maurice Merleau-Ponty, Fenomenologija percepcije)5/19

The novel Kaya, Belgrade and the Good American by Mirjana Đurđević is a vivid picture of a period, ennobled by robust story-telling. The story-teller, who occupies an ambivalent position – one moment an omniscient observer, the next moment an unnamed character in the story – talks ironically and humorously about a carefree world which is not aware of the oncoming cataclysm that will be caused by the outbreak of Nazism in Germany. The novel conjures up the atmosphere of Belgrade before World War II, and the story centers mostly around the small Kalmyk population which settled there together with the Russians who fled in the face of the October Revolution. At its core, there is an auto-ironic portrait of a not-so-popular authoress, who compensates for her want of productivity with a fashionable life in the Yugoslav capital, participating in local scandals and running her own small detective investigation. Mirjana Đurđević (Belgrade, 1956). Graduated from the Faculty of Engineering and worked for many years as an urban planner. She is a teacher at the Engineering-Geodetics Trade School, and a writer. She has published several books in her profession. Her novels include: Čas anatomije na Građevinskom fakultetu/An Anatomy Class at the Faculty of Engineering/ (2001), Treći sektor ili sama žena u tranziciji/The Third Sector or the Woman Herself in Transition/ (2001, 2006, 2009), Ubistvo u Akademiji nauka/Murder at the Academy of Sciences/ (2002, 2007), Parking svetog Savatija/The Parking Lot of St. Sebastian/ (2003, 2008), Deda Rankove riblje teorije/Grandpa Ranko’s Fish Theories/ (2004), Aždajin osmeh/The Dragon’s Smile/ (2004), Jacuzzi u liftu/The Jacuzzi in the Elevator/ (2005), Prvi, drugi, treći čovek/First, Second, Third Man/ (2006, 2008), Čuvari svetinje/Guardians of the Sublime/ (2007, 2008), Čim preživim ovaj roman/As Soon as I Survive This Novel/ (2008, 2009). For her novel Kaya, Belgrade and the Good American she received the prestigious Meša Selimović Award for the best book in the region in 2010.

Lutalaštvo - istorija hodanja „Ekolozi nam stalno dokazuju da neki leptir, pašnjak, šuma i vododerina imaju nezamenljivu ulogu u velikoj mreži života, bez obzira na to da li imaju neku vrednost na tržištu. Isto važi i za divlje livade imaginacije - časovi provedeni tamo ne računaju se u radno vreme, ali su ipak neophodni da um ne bi zapao u učmalost, jalovost, mrtvilo. Borba za slobodan prostor - za očuvanje divljine i javnog prostora - mora se voditi uporedo s borbom za slobodno vreme, za časove koji se mogu provesti lutajući tim prostorom. U suprotnom će lična imaginacija biti sravnjena sa zemljom da bi se napravile parcele i sagradile prodavnice s robom za jednokratnu upotrebu i lanci restorana sa brzom hranom, da bi se zadovoljila glad potrošača za tračevima sa estrade i pikanterijama iz crne hronike..." Istorija hodanja stara je koliko i istorija ljudskog roda i, po svojoj tematici, zalazi u polje anatomije, antropologije, arhitekture, baštovanstva, geografije, političke i kulturne istorije, književnosti i seksualnosti, religijskih studija. Uz portrete nekih od najznačajnijih šetača u istoriji i prozi, Rebeka Solnit se, u ovoj svojoj ličnoj istoriji hodača, sa strašću zauzima za očuvanje mesta i vremena po kojem se može hodati, u ovom ubrzanom svetu koji uglavnom koristi prevozna sredstva. Ona prati preobražaj kulture hodanja: od egzistencijalnog, filozofskog hodanja, preko aristokratskih šetnji parkovima i vrtovima, usamljeničkih lutanja, hodočašća, pa sve do protesta i političkog delovanja. Poredeći sa zlatnim dobom hodanja, čiji je vrhunac bio na prelasku iz XIX u XX vek, hodanje se danas, sa drastičnim ubrzanjem života, pretvorilo u jedinicu utrošenog vremena, fizičkog napora i mehaničkog kretanja na traci za trčanje, jer prostor - kao krajolik, teren, prizor, iskustvo - više ne postoji. Čovek je usavršio prevozna sredstva, ali, izgubivši kontakt sa prostorom, više u njima nije putnik, već paket u tim projektilima koji potpuno menjaju njegovu percepciju. Iako se hodanje svelo na naizmenično pokretanje donjih ekstremiteta, autorka ubedljivo pokazuje da hodanje i dalje može biti subverzivan čin, koji makar podriva model društva baziran na apsolutnoj privatizaciji prostora i kontroli građana, pored toga što je oblik zabave u kojoj se ništa ne konzumira niti troši. Značajan deo u ovoj knjizi posvećen je hodanju kao umetnosti i tu je, razume se, najviše pažnje zauzeo čuveni performans Marine Abramović i Ulaja koji su prepešačili ceo Kineski zid. „Rebeka Solnit vrlo ubedljivo gradi ovo impresivno istraživanje kojim podupire svoju strast prema hodanju kao kreativnosti koja oslobađa i humanizuje." Daily Telegraph „...posmatrajući hodanje kao protest, hodočašće, terapiju i vežbu, Rebeka Solnit je napisala uzbudljivu knjigu koja nas primorava da se zamislimo." Scotland on Sunday Prikaži više

NA OTVORENOM SRCU LJUBAVNI ROMAN Šifra artikla: 376325 Isbn: 9788610046762 Autor : Elvira Lindo Izdavač : VULKAN IZDAVAŠTVO Pogledom punim saosećanja i radoznalosti sjajnog posmatrača koji zna da pretoči svaki fragment sećanja u priču, Elvira Lindo slika raskošnu porodičnu fresku prepunu osećanja i strasti i odaje počast generaciji koja se u veku velikih promena hrabro borila da preživi u Španiji nakon građanskog rata... Detaljnije Pogledom punim saosećanja i radoznalosti sjajnog posmatrača koji zna da pretoči svaki fragment sećanja u priču, Elvira Lindo slika raskošnu porodičnu fresku prepunu osećanja i strasti i odaje počast generaciji koja se u veku velikih promena hrabro borila da preživi u Španiji nakon građanskog rata. Priču počinje od očevog detinjstva, od dečaka Manuela i njegove borbe da pobegne iz bede kada ga sa samo devet godina šalju u ratom opustošeni Madrid. Postaje nepoverljiv čovek, a ipak velikodušan, naviknut da ironijom zamaskira osećanja. Zahvaljujući svojoj snalažljivosti, Manuel pronalazi dobar posao i zasniva porodicu. Četvoro dece – dva brata i dve sestre – otac neukrotivog karaktera i ličnost puna snage koju posao vodi po čitavoj Španiji, majka uzdržana ali i brižna: njihov brak je buran, obeležen njegovom ljubomorom i njenom popustljivošću i slabim srcem. Upravo će taj njihov odnos diktirati puls života čitave porodice. Snažna i lična priča o nesavršenoj ljubavi, naglo prekinutom detinjstvu i na kraju, izmirenju ćerke sa očevim vrlinama i manama, njegovom svetlom i mračnom stranom. „Remek-delo… vodi nas u dubine srca jedne žene.“ – EL PAÍS „Naslov romana ukazuje na hrabrost autorke da ispita anatomiju svoje porodice. Priča se sama razvija i prepliće sa sećanjima nalik na snove.“ – New York Times Book Review Od prvog objavljivanja u martu 2020, ova knjiga prodata je u više od 100 000 primeraka u Španiji. Autorka je za ovaj roman dobila i prestižnu Madridsku književnu nagradu. Prevedena je na nekoliko jezika i doživela uspeh širom Evrope i u Americi. O autoru Elvira Lindo je španska novinarka i spisateljica. Sa 12 godina se preselila u Madrid, gde je studirala novinarstvo. Nije diplomirala, jer je počela da radi na televiziji i na radiju kao spiker, glumica i scenarista. Njen prvi roman zasnovan je na liku iz njene radio-emisije, i postao je klasik španske književnosti za decu, za koji je dobila i Nacionalnu nagradu za književnost za decu i mlade. Pored romana za decu, pisala je i romane za odrasle i pozorišne komade. Trenutno živi u Njujorku sa mužem, i često piše za novine na španskom jeziku, El País, kao i za mnoge druge novine i časopise. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija LJUBAVNI ROMAN Autor Elvira Lindo Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Pismo Latinica Povez Broš Godina 2023 Format 14,5x20,5 Strana 304 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.