Roman ima nekoliko priča od kojih je najvažnija ona o Franki, studentkinji medicine. U studentskoj sobi, dok je učila anatomiju čoveka, Franku iznenada preplavljuje osećaj klonuća koji je nagoni da počne da piše na belim mestima Atlasa anatomije. Tako ćemo pratiti priču o njenoj prošlosti u kojoj jedno od glavnih mesta dobija starac Ratko...

Knjiga koja u svojih 96 strana objašnjava sve važno za funkcionisanje ljudskog tela + Velika magnetna ploča + 56 magnetnih delova za sastavljanje skeleta, organa, mišića, srca i zuba. Na stranicama ove knjige o biologiji čoveka, naći ćeš odgovore na sva pitanja koja bi znatiželjni um ili mladi budući naučnik mogao da ima o velikim zagonetkama ljudskog tela! Pojmovnik i objašnjenja pomažu razvoju detetovog razumevanja te neverovatne mašine, a igrama i testovima na kraju knjige deca mogu proveriti svoje znanje. Pozicije 56 magneta predstavljaju različite delove ljudskog tela na magnetnoj ploči. Anatomija čoveka više neće biti nikakva tajna velikim hirurzima i istraživačima koji krenu u ovu avanturu!

Praktični saveti za izbor najboljeg pribora i materijala za ostvarivanje uspešnih rezultata. Sadrži inspirativne galerije i poglavlja o osnovnim tehnikama za razvijanje vaših umetničkih veština. 38 uzbudljivih projekata koji omogućavaju početniku da odmah počne sa crtanjem. Obuhvata sve aspekte crtanja, uključujući mrtvu prirodu, anatomiju čoveka, crtanje figure i ženskog akta.

Celokupan korak-po-korak vodič za početnike. 38. uzbudljivih projekata koji omugućuju početniku da odmah počne sa crtanjem. Obuhvata sve aspekte crtanja, uključujući mrtvu prirodu, anatomiju čoveka, crtanje figure i ženskog akta; praktični saveti za izbor najboljeg pribora i materijala za ostvarivanje uspešnih rezultata. Sadrži inspirativne galerije i poglavlja o osnovnim tehnikama za pravljenje vaših umetničkih veština.

Knjiga i kako je čitati autorice Ljiljane Sabljak daje naslutiti da postoji posebna povezanost anatomije knjige i anatomije čovjeka. Autorica tu supovezanost propituje baveći se različitim aspektima čitanja. Svoju je knjigu podijelila u tri dijela: Čitanje kao osobit način komunikacije, Posebni programi poticanja i promicanja čitanja, te Program vođenog čitanja, u kojemu donosi praktične smjernice i upute uz opširan popis stručne literature. U prvom nas dijelu autorica uvodi u temu čitanja, donoseći iscrpan pregled suvremenih teorija čitanja, kao i filozofska i književna razmatranja i meditacije o tom fenomenu. Drugi dio, počevši od poglavlja Povijesni pregled primjene književnosti u terapijske svrhe, upoznaje čitatelja s različitim oblicima terapijskog čitanja, biblioterapijom, vođenim čitanjem, ciljanim čitanjem i logobiblioterapijom, primjerice baveći se ulogom voditelja posebnih programa poticanja čitanja. Važno je istaknuti da svoje prosudbe i zaključke autorica temelji na opsežnoj stručnoj literaturi i znanstvenim spoznajama koje je stekla radom na doktorskoj disertaciji iz područja biblioterapije, kao i bogatim radnim iskustvom u tom području.

Anatomija je centralni predmet izučavanja na medicinskim fakultetima. Učeći anatomiju studenti uče osnovni jezik medicine, razvijaju sposobnost razumevanja i savladavanja problema u trodimenzionalnom prostoru. Pored toga, sve rutinske procedure, kao i one koje spašavaju život pacijenta, zahtevaju istinsko razumevanje trodimenzionalne anatomije. Svrha proučavanja klasične anatomije disekcije ljudskog tela je uvođenje koncepta vizualizacije i razumevanja normalnih struktura, posebno odnosa između sastavnih komponenti tela (npr. krvnih sudova, nerava, kostiju, organa). Kroz analizu disekcionih preparata i preseka tela student ili lekar koristi znanja o obliku i odnosima anatomskih struktura, stečena praktičnim studiranjem topografske anatomije. Vrlo često, na preparatima i presecima se jasnije prikazuju prostorni odnosi nego na šemama i crtežima U atlasu su korišćeni internacionalno prihvaćeni latinski nazivi iz Terminologia anatomica sa dodacima iz Nomina anatomica et histologica.

"Zemlja straha" istražuje poreklo straha čiji je izvor kako sam čovek tako i njegovo okruženje. Ovaj uznemirujući i snažan psihološko-sociološki roman, svojevrsna anatomija straha čoveka na Zapadu, otkriva nam kako se stvaraju i umnožavaju strahovi da bi na kraju postali gospodari našeg života. Zemlja straha je mesto iz mašte u kojem postaje stvarnost sve ono od čega strepimo. Karlos dobro zna čega se plaši. Njegovi strahovi su uobičajeni: da ne dobije batine, da ga ne opljačkaju, da mu lopovi ne upadnu u kuću dok spava, da mu ne otmu sina; plaši se i agresivnosti komišija, adolescenata siledžija, siromašnih, stranaca… Iako zna da su njegova strahovanja preterana, čak neosnovana, Karlos ne može da ih se oslobodi. Jedan njegov do tada drugorazredni strah zauzeće središnje mesto kada se nađe u konfliktnoj situaciji: manji incident u školi njegovog sina koji bi se mogao jednostavno rešiti, postepeno se komplikuje zbog Karlosove nesposobnosti da donosi odluke. On započinje bežanje od samog sebe u kojem će sa svakom novom laži, svakim pogrešnim korakom, imati sve snažniji utisak pretnje. Isak Rosa (Isaac Rosa) je rođen u Sevilji 1974. godine. Objavio je romane ,,Loše pamćenje” (1999), koji je kasnije preradio u ,,Još jedan prokleti roman o građanskom ratu!” (2007), ,,Isprazna jučerašnjica” (2004), koji je 2005. ovenčan prestižnom nagradom ,,Romulo Galjegos”, a potom i nagradama ,,Oko kritike” i ,,Andaluzijskom nagradom kritike”. Godine 2008. objavio je ,,Zemlju straha” i za ovaj roman 2009. dobio nagradu Fondacije Hose Manuel Lara za najbolji roman objavljen na španskom jeziku; sem romana, autor je i dramskog dela ,,Zbogom momci” (1998) i pripovesti ,,Buka sveta” (1998), kao i priča koje su objavljene u raznim antologijama. Jedan je od trojice koautora publikacije ,,Kosovo. Humanitarni alibi” (2001) u kojoj su raskrinkane medijske manipulacije stvorene da opravdaju intervenciju na Srbiju. Njegova dela prevedena su na mnoge jezike, a po romanu ,,Isprazna jučerašnjica” Andres Linares snima film pod naslovom ,,Život u crvenom” čije se prikazivanje uskoro očekuje.

Ovaj udžbenik je namijenjen učenicima koji se prvu put susreću s medicinskom biokemijom, stručnim predmetom koji će mnogima biti uže područje rada. Medicinska biokemija je znanost koja spaja znanja medicinske znanosti (anatomije, fiziologije, patofiziologije), kemije i biokemije radi otkrivanja i praćenja promjena i poremećaja u metaboličkim procesima u čovjeku. Ista znanost nosi još dva naziva: klinička kemija i klinička biokemija.

Objavljujući traktat na temu okultne anatomije, bilo nam je jasno da on mora protrčati kroz špalir nauke. Iako smo svesni sopstvenih nedostataka kada je reč o obradi ove teme, uvereni smo u temeljni integritet i razumnost doktrine koju nastojimo da odbranimo. Platon je bio oplemenjen svojom filozofskom vizijom; savremenog mislioca podozrenje čini siromašnim. Uporediti samo plemenitu glavu herkulaneumske biste Aristotela sa žrtvom savremenog intelektualnog srođivanja. Reklo bi se da je krepka veličanstvenost oličena u ovom starom peripatetiku iščezla sa naše zemlje. Kosa koja se u loknama spušta preko širokog čela, oči sanjara koje zure ispod obrva mudraca, taj ljubazni osmeh na uglovima usana, kratka brada što daje dodatnu snagu, glava koja je možda Zevsova ili Asklepijeva – više božanska nego smrtnička. Bogovi su tada odista hodali zemljom. Profesor V. Hagard je verovatno mislio na Aristotela kada je zapisao sledeće značajne reči: „Samo oni najuzvišeniji među ljudima imaju potrebnu inteligenciju, nezavisnost, poštenje, te odvažnost da priznaju svoje greške i nepristrasno tragaju za istinom“. Posmatrati posrnuće i slom naše trenutne civilizacije znači uvideti da kada se lepota u ljudskim srcima žrtvuje zarad korisnosti, život postaje užasna parodija. Istinska svrha obrazovanja nije u tome da iskoreni idealizam, već da učini svet sigurnim mestom za ideale. Visoko iznad širokog proscenijuma grandioznog univerziteta duboko je urezan ponosni natpis o prosvetljenju: „Obrazovanje se sastoji u učenju kako koristiti oruđa koje ljudi smatraju neophodnim.“ Zar je život samo dvoboj umova? Zar su ova oruđa samo sholastičarski rapiri i zar obrazovanje ništa drugo do obuka o tome kako probosti oponenta i kako parirati tuđem mišljenju? Obrazovanje očigledno mora biti podešeno mladima za nešto više od viteškog pohoda na pojmove ili borbe sa vetrenjačama. Pravo obrazovanje mora da nas nauči kako da sagradimo temelj koji će odgovarati ljudskim idealima. U mračnom dobu obrazovanje je bilo oslobađanje od stega sujeverja. U današnjem, još mračnijem dobu, obrazovanje se mora osloboditi materijalizma – najočajnijeg mogućeg sujeverja. Čovečanstvu su potrebna oruđa viših aspekata filozofije – estetika, etika i metafizika. Jer, kakvo će dobro doneti čoveku da postane najvrsniji umetnik ako njegova ruka nije šegrt kreativne vizije? Obrazovanje znači oslobođenje ideala i određivanje duhovnih vrednosti. U meri u kojoj ne uspe da ostvari ovaj legitimni cilj, omanuće i u samom obrazovanju.

Senzornomotorna rehabilitacija je od posebnog značaja za osobe posle povrede ili oboljenja centralnog i perifernog nervnog sistema, mišićnog i skeletnog sistema, ali i za osobe sa genetskim promenama pomenutih sistema. Sadržaj ove knjige su signali i sistemi koji karakterišu organizam čoveka, a koji su od značaja za senzorno-motornu rehabilitaciju. Sadržaj knjige: Umesto predgovora ........................................................................................................ 5 Uvod ............................................................................................................................... 7 Literatura .................................................................................................................. 10 1. Opšta klasifikacija signala ....................................................................................... 11 1.1 Signali u organizmu od značaja za rehabilitaciju .............................................. 13 1.2 Prikupljanje i analiza signala ............................................................................. 18 Literatura .................................................................................................................. 20 2. Prenos informacija u organizmu .............................................................................. 21 2.1 Ćelijska membrana i kretanje jona ..................................................................... 21 2.2 Ravnotežni membranski potencijal .................................................................... 23 2.3 Akcioni potencijal .............................................................................................. 25 2.4 Refraktorni period .............................................................................................. 26 2.5 Prenos akcionog potencijala .............................................................................. 28 2.6 Kodiranje informacije akcionim potencijalima ................................................. 30 Literatura .................................................................................................................. 31 3. Nervni sistem ........................................................................................................... 32 3.1 Mozak i moždani signali .................................................................................... 35 3.2 Elektroencefalografija (EEG) ............................................................................ 37 3.2.1 EEG ritmovi ................................................................................................ 41 3.2.2 Analiza EEG signala ................................................................................... 42 Literatura .............................................................................................................. 46 3.3 Kortikalni evocirani potencijali ......................................................................... 47 3.3.1 Izdvajanje EP iz EEG signala ..................................................................... 47 3.3.2 Analiza evociranih potencijala .................................................................... 49 3.3.3 Vrste evociranih potencijala ....................................................................... 49 Literatura .............................................................................................................. 54 3.4 Magnetoencefalografija (MEG) ......................................................................... 55 3.4.1 Analiza MEG signala .................................................................................. 58 3.4.2 Poređenje MEG sa drugim sistemima ......................................................... 59 Literatura .............................................................................................................. 60 3.5 Kompjuterska tomografija - CT sken ............................................................... 61 3.5.1. Formiranje CT slike ................................................................................... 63 Literatura .............................................................................................................. 66 3.6 Magnetna rezonanca (MRI) ............................................................................... 67 2 LANA POPOVIĆ MANESKI I BRANISLAVA JEFTIĆ 3.6.1 Određivanje izvora MR signala .................................................................. 74 3.6.2 Formiranje MR slike ................................................................................... 76 3.6.3 Funkcionalna magnetna rezonanca - fMRI ................................................. 79 Literatura .............................................................................................................. 81 3.7 Signali u perifernom nervnom sistemu .............................................................. 82 3.7.1 Elektroneurografija (ENG) ......................................................................... 86 3.7.2 Analiza ENG i EMNG signala .................................................................... 87 3.7.3 Hronaksimetrija (I-T kriva) ......................................................................... 89 Literatura .............................................................................................................. 91 4. Mišićni sistem .......................................................................................................... 92 4.1 Skeletni mišići .................................................................................................... 92 4.2 Elektromiografija (EMG) ................................................................................... 99 4.2.1 Karakteristike EMG signala ...................................................................... 104 4.2.2 Analiza EMG zapisa. ................................................................................ 105 Literatura ............................................................................................................ 110 4.3 Motorni evocirani potencijali ........................................................................... 111 Literatura ............................................................................................................ 114 4.4 Srčani mišić ...................................................................................................... 115 4.4.1 Elektrokardiografija (EKG) ...................................................................... 121 4.4.1.1 EKG talasi i intervali ......................................................................... 122 4.4.1.2 Merenje EKG signala ......................................................................... 124 4.4.1.3 Patološki EKG zapisi ......................................................................... 128 Literatura ........................................................................................................ 129 4.4.2 Fonokardiografija (FKG) .......................................................................... 130 Literatura ........................................................................................................ 131 4.4.3 Ultrazvuk srca ........................................................................................... 132 4.4.3.1 Formiranje ultrazvučne slike .............................................................. 136 Literatura ........................................................................................................ 137 5. Skeletni sistem ....................................................................................................... 138 5.1 Rentgensko zračenje za posmatranje anatomije .............................................. 143 Literatura ............................................................................................................ 145 5.2 Analiza pokreta ................................................................................................ 146 5.2.1 Sistemi za snimanje kinematike pokreta ................................................... 147 5.2.1.1 Sistemi sa kamerama .......................................................................... 147 5.2.1.2 Inercijalni senzori ............................................................................... 150 5.2.1.3 Potenciometri i goniometri ................................................................ 152 5.2.1.4 Profili kinematičkih signala pri pokretima ........................................ 154 SIGNALI I SISTEMI U REHABILITACIJI 5.2.2 Sistemi za merenje dinamike pokreta ....................................................... 158 Literatura ............................................................................................................ 163 6. Vaskularni i respiratorni sistem ............................................................................. 164 6.1 Vaskularni sistem ............................................................................................. 165 6.1.1 Srčani puls ................................................................................................. 165 6.1.2 Krvni pritisak ............................................................................................ 167 6.1.3 Brzina protoka krvi - Dopler krvnih sudova ............................................. 169 6.2 Respiratorni sistem .......................................................................................... 173 6.2.1 Ritam disanja ............................................................................................ 174 6.2.2 Kapacitet pluća .......................................................................................... 175 6.2.3 Brzina protoka vazduha ............................................................................ 176 6.2.4 Zasićenost krvi kiseonikom ...................................................................... 177 Literatura ................................................................................................................ 179