Dijanetika Moderna nauka o mentalnom zdravlju L. Ron Habard , novo Knjiga je na SRPSKOM jeziku HABARD izdanje sa opisnim grafikonom opstanka. LUX izdanje. Br. strana: 661 Дијанетика: Модерна наука о менталном здрављу (понекад се термин скраћује као ДМНМЗ ) је књига Л. Рона Хабарда о Дијанетици, систему психотерапије које је он развио из комбинације личног искуства, основних принципа источњачке филозофије и рада психоаналитичара као што је Сигмунд Фројд.[1] Књига је канонски текст о сајентологији.[2] Неформално се ова књига назива Књига Један.[3] Књига је утицала на формирање покрета који је касније дефинисао себе религијом, 1950. године. Од 2013. године публикација Нова Ера, међународна издавачка кућа Хабардових дела, продаје ову књигу на енглеском језику и на преко педесет других језика. Autor: L. Ron Habard Povez: broširan Br. strana: 661 Format: 11,5x17 Moderna nauka o mentalnom zdravlju Sadržavajući otkrića proglašena značajnijima od pronalaska kotača ili vatre, Dijanetika je ostala bestseler preko 50 godina. S više od 20 miliona štampanih primeraka i pokretom koji se proširio na preko 100 zemalja, ona je neosporno najčitanija i najuticajnija knjiga o ljudskom umu ikad napisana. U njoj se nalazi anatomija i potpuni opis reaktivnog uma, nekada nepoznatog izvora noćnih mora, iracionalnih strahova, nemira i nesigurnosti koji porobljavaju čoveka.

Drugo izdanje knjige Biofizičke osnove ljudskog pokreta potpuno je osveženo novim informacijama, a dodatna pomagala u učenju povećavaju čitljivost i vrednost udžbenika. Kao i u prethodnom, i u ovom izdanju dat je uravnotežen uvod u svaku od ključnih biofizičkih subdisciplina kineziologije: anatomiju, biomehaniku, fiziologiju vežbanja, motornu kontrolu i psihologiju sporta i vežbanja. Ova sveobuhvatna knjiga je integrisana studija ljudskog pokreta i u njoj su znanja iz ove oblasti primenjena na fizičku aktivnost i postignuća čoveka tokom čitavog životnog ciklusa. U drugom izdanju knjige Biofizičke osnove ljudskog pokreta, razmatrane su osnovne metode i koncepti, uobičajena pitanja postavljana pri sprovođenju naučnih istraživanja, ključni istorijski momenti u razvoju ove mlade naučne discipline, profesionalna obuka i organizacije u oblasti kineziologije, tj. nauke o ljudskom pokretu, i date su odrednice za dalja istraživanja u okviru svake od subdisciplina. Autori su pružili jedinstvenu perspektivu svake od subdisciplina nauke o ljudskom pokretu, izučavanjem ne samo bazičnih naučnih oblasti već i promena u ljudskom pokretu i potencijalu za izvođenje pokreta koje nastaju tokom svih faza rasta i razvoja čoveka, kao i odgovora ljudskog organizma na treniranje, vežbanje i ostale faktore.

Iz recenzije: ’’Ničeov Zaratustra otkrivao je dubine pritajenih, uništiteljnih moći u čoveku. Košmar oko Ničea je roman o anatomiji zlostavljanja i manipulisanja u kome su likovi Fridrih Niče, Sigmund Frojd, K. G. Jung, Herman Hese i Virdžinija Vulf, svi izašli iz Ničeovog pera, mada je samo Frojd odbijao da to prizna. Glavna junakinja romana je Alisa, alter ego velike engleske književnice Virdžinije Vulf, koju su dva polubrata seksualno zlostavljala od njene sedme do njene dvadeset četvrte godine. Njena psihoza i samoubistvo bili su posledice toga... Američki psihijatar Leonard Šengold, koji se decenijama bavio lečenjem takve dece, kazao je da je njihova sudbina „ubistvo duše koja je postala robinja“. Ali šta je u osnovi svih zlostavljanja? Da li je svako zlostavljanje pre svega psihološko? Da li se više veruje žrtvi ili zlostavljaču? Da li živimo među poslednjim ljudima Fridrih Ničea?’’

Detalji predmeta Stanje Polovno Obiteljski zdravstveni prirucnik i medicinska enciklopedija Obiteljski zdravstveni prirucnik namenjen je svakom koga zanima kako radi njegovo tijelo, kako se mogu ocuvati zdravlje i tjelesna sposobnost i kakve nam mogucnosti pruza moderna medicinska znanost. Prirucnik nam na vise nacina pomaze da zadovoljimo svoje zdravstvene potrebe. Prvi dio knjige opisuje razne tjelesne sustave i njihovo djelovanje.Ovi podaci omogucuju da se lakse procijeni vlastito zdravstveno stanje. Normalno `dobro zdravlje` razlicito je u raznih osoba; nesto bolje poznavanje anatomije i fiziologije covjeka moze nam pomoci da odredimo sto je individualno `dobro zdravlje`. Drugi je dio knjige opsezna medicinska enciklopedija. Uz objasnjenje medicinskih izraza ona opisuje simptome i razvoj raznih poremecaja, na temelju kojih se mogu prepoznati nastupi bolesti i pravodobno se posavjetovati s lijecnikom. Pomaze da tocnije opisemo simptome i razumijemo lijecenje koje nam lijecnik propisuje. Treci dio knjige - o prvoj pomoci - govori sto treba uciniti u hitnom slucaju. Upozorava na moguce opasnosti u kuci i oko nje i opisuje nacine kako da se izbjegnu nesretni slucajevi i povrede. Mladinska knjiga - Ljubljana 1981 Prevod sa engleskog: Family health guide - Stephen Lock i Antony Smith, 1972. Tvrde korice, 544 strana. Listovi su skoro kao novi bez ostecenja, jedino malo pozutele po ivicama od vremena. Korica je ostecena malo na donjoj strani od stajanja na polici i na zadnjem delu odlomljen srednji deo, ali sa prednje ne. Prikazano je na slici. Korica je takva da se taj deo lomilo samo od otvaranja knjige. Unutrasnji deo koji drzi stranice je netaknut i samim tim ni sa jednom stranicom nema nikakvih problema u smislu ispadanja. Knjiga je cela.

Nastavak romana Grad bola. Iz recenzije: „Ovo je roman koji pruža anatomiju bola napuštenog deteta oskrnavljene duše. Kada pisac napiše kvalitetnu autobiografiju, to može značiti da je imao dug život bogat događajima i vrednim uspomenama. A kada mlad čovek učini to isto, to može značiti samo jedno – njegova sećanja će svakom čitaocu ostati urezana duboko u srcu – poput njegovih ožiljaka koje mu je utisnula sudbina. Upravo tako ćete se osećati kada zatvorite poslednju stranicu knjige Grad Greha Metija Kamberija.“ Jelena Dilber, „Nova poetika“

Nastavak bestselera Grad bola! “Ovo je roman koji pruža anatomiju bola napuštenog deteta oskrnavljene duše. Kada pisac napiše kvalitetnu autobiografiju, to može značiti da je imao dug život bogat događajima i vrednim uspomenama. A kada mlad čovek učini to isto, to može značiti samo jedno – njegova sećanja će svakom čitaocu ostati urezana duboko u srcu – poput njegovih ožiljaka koje mu je utisnula sudbina. Upravo tako ćete se osećati kada zatvorite poslednju stranicu knjige Grad greha Metija Kamberija.” Jelena Dilber, “Nova poetika”

Objavljujući traktat na temu okultne anatomije, bilo nam je jasno da on mora protrčati kroz špalir nauke. Iako smo svesni sopstvenih nedostataka kada je reč o obradi ove teme, uvereni smo u temeljni integritet i razumnost doktrine koju nastojimo da odbranimo. Platon je bio oplemenjen svojom filozofskom vizijom; savremenog mislioca podozrenje čini siromašnim. Uporediti samo plemenitu glavu herkulaneumske biste Aristotela sa žrtvom savremenog intelektualnog srođivanja. Reklo bi se da je krepka veličanstvenost oličena u ovom starom peripatetiku iščezla sa naše zemlje. Kosa koja se u loknama spušta preko širokog čela, oči sanjara koje zure ispod obrva mudraca, taj ljubazni osmeh na uglovima usana, kratka brada što daje dodatnu snagu, glava koja je možda Zevsova ili Asklepijeva – više božanska nego smrtnička. Bogovi su tada odista hodali zemljom. Profesor V. Hagard je verovatno mislio na Aristotela kada je zapisao sledeće značajne reči: „Samo oni najuzvišeniji među ljudima imaju potrebnu inteligenciju, nezavisnost, poštenje, te odvažnost da priznaju svoje greške i nepristrasno tragaju za istinom“. Posmatrati posrnuće i slom naše trenutne civilizacije znači uvideti da kada se lepota u ljudskim srcima žrtvuje zarad korisnosti, život postaje užasna parodija. Istinska svrha obrazovanja nije u tome da iskoreni idealizam, već da učini svet sigurnim mestom za ideale. Visoko iznad širokog proscenijuma grandioznog univerziteta duboko je urezan ponosni natpis o prosvetljenju: „Obrazovanje se sastoji u učenju kako koristiti oruđa koje ljudi smatraju neophodnim.“ Zar je život samo dvoboj umova? Zar su ova oruđa samo sholastičarski rapiri i zar obrazovanje ništa drugo do obuka o tome kako probosti oponenta i kako parirati tuđem mišljenju? Obrazovanje očigledno mora biti podešeno mladima za nešto više od viteškog pohoda na pojmove ili borbe sa vetrenjačama. Pravo obrazovanje mora da nas nauči kako da sagradimo temelj koji će odgovarati ljudskim idealima. U mračnom dobu obrazovanje je bilo oslobađanje od stega sujeverja. U današnjem, još mračnijem dobu, obrazovanje se mora osloboditi materijalizma – najočajnijeg mogućeg sujeverja. Čovečanstvu su potrebna oruđa viših aspekata filozofije – estetika, etika i metafizika. Jer, kakvo će dobro doneti čoveku da postane najvrsniji umetnik ako njegova ruka nije šegrt kreativne vizije? Obrazovanje znači oslobođenje ideala i određivanje duhovnih vrednosti. U meri u kojoj ne uspe da ostvari ovaj legitimni cilj, omanuće i u samom obrazovanju.

„Maligna tuga, anatomija depresije“ Luisa Volperta je knjiga koja će biti od koristi i stručnjacima i laicima. Depresija je bolest za koju se predviđa da će do 2020. postati najrasprostranjenija na planeti i zdravstveni problem broj jedan. „Maligna tuga, anatomija depresije“ Luisa Volperta će biti od koristi i stručnjacima i laicima. Luis Volpert je ugledni biolog, profesor na UCL, koji je na osnovu sopstvenog iskustva pacijenta lečenog od depresije koji je prošao kroz razne oblike terapija i razne faze oboljenja, konsultujući relevantnu literaturu i svedočanstva drugih ljudi, čitaocima predočio jedan ozbiljan, detaljan i širok portret ove opake bolesti. Volpert pruža interligentan i lucidan uvid u sve aspekte ove bolesti iz jedinstvene tačke gledišta nekog ko je bolest preživeo, ali i naučnika i majstora komunkacije. Njegovo delo je brzo steklo širok krug čitalaca širom sveta, među kojima su jednako zastupljeni psihijatri, psiholozi i obični ljudi koji se svakodnevno rvu s demonom depresije. Knjigu su pratile i tri emisije na BBC-ju, u kojima je govorio o ovoj bolesti i svojoj depresivnoj epizodi. Prevedena je na sve vodeće svetske jezike i prodaje se u milionskim tiražima. Prikaz knjige ,,Depresija" Luisa Volperta 10.05.2018. Luis Volpert je ugledni britanski biolog, čovek koji se i sam godinama bori sa depresijom. Tokom dugogodišnjeg lečenja konsultovao je brojne stručnjake, pokušavao razne tretmane i čitao stručnu literaturu. Kako sam kaže, do sada nije uspeo da nađe ni na šta dovoljno sveobuhvatno i informativno. Sve te knjige su pisali ljudi koji su depresiju posmatrali spolja, iz tuđih iskustava. Zbog toga je došao na ideju da sam pokuša da napiše studiju o depresiji i na taj način pomogne svetu da se bolje upozna sa ovim sve češćim poremećajem. Nazvao ju je „Depresija – maligna tuga”. Detaljnije

U knjizi Dobra lepota: Andrićev svet, autorka nudi odgovore na pitanje zašto je Ivo Andrić avangardni pisac. Ako književnu avangardu ne shvatimo samo kao eksces ili ekspe-riment već kao širi pojam koji podrazumeva veru pisaca da umetnost može da učestvuje u promeni čoveka i sveta, da ih učini boljim, onda u Andrićevom delu vidimo upravo ovu vrstu avangardnog angažmana suprotstavljenog estetizmu i larpurlartizmu. Polazeći od okolnosti piščevog preobražaja iz estetskog u političko i društveno biće, i posvećujući se karakterističnim problemima Andrićeve literature, autorka razmatra pitanje lepote koja se ovde ponovo povezuje sa etičkim vrednostima. Most kao simbol trajnosti, služenja dobru, kao i svako umetničko delo, za Andrića je i simbol savladavanja stihijnosti prirode sadržane u čovekovom nagonskom biću (voda kao simbol nesvesnog). Lepota koja budi nagone – himerična je i destruktivna: „ako je ne uzmeš, nema je, ako je uzmeš opet je nema“. Samo stvaralačka lepota, lepota umetničkog dela, zato što ne služi samo jednoj individui već svim ljudima, jedina je vrednost koja menja čoveka, čineći ga boljim, kao i svet u kojem živimo. U knjizi se, u kontekstu piščevog shvatanja života kao borbe, agona, razmatraju i pitanja Andrićevog realizma, odnosa prema stvarnosti, prema strahu, strahu od reči i potrebi za pričom i pričanjem. Posebna poglavlja posvećena su nedovršenom romanu Omerpaša Latas i Andrićevim pričama iz okupacije. Identitetska pitanja postavljena su u komparativnoj studiji o Andriću i Osteru; analizira se pripovetka Letovanje na jugu, a traži se i odgovor na pitanje: šta je Andrić stvarno mislio o diplomatama? Gorana ( Krkljuš ) Raičević, rođena u Novom Sadu gde živi i radi. Osnovne studije Srpske i opšte književnosti završila na Univerzitetu u Novom Sadu, a postdiplomske na Univerzitetu u Beogradu. Radi na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde kao redovni profesor predaje Književnost srpske moderne, Književnost srpske avangarde, Poetiku Miloša Crnjanskog, Poetiku Ive Andrića i Savremene književne teorije. Urednica je u izdavačkoj kući „Akademska knjiga“. Prevodi sa engleskog jezika. Proučava srpsku književnost devetnaestog i dvadesetog veka i prevodi sa engleskog i francuskog jezika. Prevela je knjige: Anatomija kritike (2007) Nortropa Fraja i Veliki lanac bića (2014) Artura Lavdžoja. Autorka je knjiga: Čitanje kao kreacija (1997), Laza Lazarević – Junak naših dana (2002, 2007), Eseji Miloša Crnjanskog (2005), Drugi svet (2010), Krotitelјi sudbine: o Crnjanskom i Andriću (2010), Komentari „Dnevnika o Čarnojeviću“ (2010). Autor je desetine radova u domaćim i stranim naučnim časopisima i publikacijama.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno UZGREDNIK POUCNE PRICE NALIK NA BASNE , DOSETKE , AFORIZME PUN KOLOR , TVRD POVEZ , KVALITETNA STAMPA Leonardo Da Vinči Žanrovi: Knjige za decu Izdavač: Beli put Broj strana: 96 Pismo: latinica Povez: tvrdi Format: 240x340 Godina izdanja: 2007. Opis „Leonardo da Vinči bio je čovek koji se prerano probudio dok su svi drugi spavali dubokim snom“ rekao je jednom prilikom Sigmund Frojd. I zaista, premda je doba humanizma i renesanse iznedrilo brojne velike umetnike nijedan ne može da se poredi sa Leonardom po svestranosti i genijalnosti. Leonardo je bio vizionar i prorok kome su priroda i čovek bili najveće ostvarenje života, a svakako se može tvrditi da je on najbolji primer renesansnog ideala svestranog čoveka neutažive želje za novim saznanjima.Osim njegovog opštepoznatog doprinosa u slikarstvu, Leonardo je bio zainteresovan za najrazličitije oblasti poput anatomije, aeronautike, botanike, kartografije, geologije, matematike, optike, mehanike, astronomije, hidraulike, akustike, građevinarstva, tehnike proizvodnje oružja i mnoge druge. Leonardo se tokom života latio i pera. Štaviše, njegove priče spadaju u sam vrh italijanske renesansne proze jer su lišene retorike i pune živosti, kolorita i konciznosti. Ova knjiga sadrži gotovo sve Leonardove tekstove nalik na basne, dosetke i aforizme koji su sačuvani. Predstavljeni su u izvornom obliku i oplemenjene izuzetnim ilustracijama Đorđa Milovića. Izdavacka kuca Beli Put objavila je knjigu „Uzgrednik“ jednog od najbriljantnijih umova koje je covecanstvo iznedrilo, Leonarda da Vincija. Ova knjiga sadrzi sve sacuvane Leonardove tekstove nalik na basne, dosetke i aforizme, koji su predstavljeni u izvornom obliku koga odlikuje specifican, oskudan nacin pripovedanja uz kratak i efektan izraz. Ovakav naslov „Uzgrednik“ duguje cinjenici da je Leonardo svoje literarne bisere u najvecoj meri stvarao uzgred, zapisivajuci je na marginama svojih drugih radova. Premda predlozak ove knjige cine Leonardovi tekstovi, ona je svoj finalni izgled dobila zahvaljujuci kreativnosti domacih umetnika koji su je dizajnirali i ilustrovali. Objavljen u prestiznoj biblioteci Belog Puta Vrelo, Uzgrednik je stao u red sa knjigama obogacenim delima najvecih svetskih majstora ilustracije kao sto su Andersenove bajke, Basne od Ezopa do nasih dana i Pinokio.

Završetak sage o Katićima Dejstvo Velikog Mehanizma na ljudsku sudbinu razumem kao imanentni tragizam ljudskog postojanja. Na dejstvima Velikog Mehanizma pisac tvori dramu svojih likova. A Istorija u "Vremenu Vlasti" ostala je neprozirna kao pakleni košmar. Dušan Katić, pripovedač druge knjige ovog romana, ostavlja posle smrti piscu svoj rukopis Hronika naše Vlasti, u kojem se na neki način odvija i raslojavanje porodice Katić, i propadanje srpskog sela oličenog u rodnom mestu Katića, i raspad države, ideala i vrednosti za koje su se i on i njegovi preci u tom veku smrti, zla i vlasti borili. Ova hronika Dušana Katića, koji je iskusio i uspon i pad sa vlasti, utkana je u roman kako bi omogućila Ćosiću da ispiše idejnu, psihološku i moralnu anatomiju titoizma od 1945. godine do njegovog istorijskog sloma. Posle našeg Rata i mira, to jest Vremena smrti, posle naših Nečistih sila, to jest Vremena zla, Dobrica Ćosić ostaje veran velikim i večitim temama, zaokružujući svoje delo romanom "Vreme vlasti". To jeste roman, ali je i više od romana: rekli bismo, nova summa vitae, velika rasprava o istoriji dvadesetog veka, veka velikih obećanja, zanosa i iluzija, uzleta, padova i stravičnih obračuna, o sudbini čoveka u vrtlozima i nepogodama te krvave povesti. Dragan Nedeljković Prvi tom ovog romana oblikovan je kao tragedija i kraj građanske klase u Srbiji, a drugi tom kao tragedija i krah revolucionarne i socijalističke Srbije. Slobodan Kalezić

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Svetlana Doroševa Vilinski vodič kroz mitski svet ljudskih bića Izdavač: Dereta Godina izdanja: 2019 Br. str.: 215 Povez: tvrd Format: 24 cm Pismo: ćirilica Satirična bajka za odrasle! Ova božanstvena knjiga, puna očaravajućih ilustracija, izvanredna je kolekcija predanja o ljudima i pruža nov pogled na stvari koje se nama čine krajnje svakodnevnim. U rukama držite dokaz jedne od najvećih misterija sveta – dokaz da ljudska bića zaista postoje. Iako vilinska stvorenja iz Svetlucave Zemlje Mar mahom ne veruju da on postoji, ove priče dokazuju da je čovek, verovali ili ne, stvaran koliko i vile, patuljci ili trolovi! U ovoj knjizi sabrani su tekstovi magičnih stvorenja Mara, slučajnih posetilaca ljudske Zemlje Кamenih Cvetova, koji su se lično uverili da ljudi nisu mitska bića, te su rešili da svoje doživljaje podele sa drugima. Otkrijte tajne čarobnih papirića koji žive u ljudskim novčanicima, nevidljivih šešira poznatih kao „raspoloženja”, saznajte kakve su to ljudske kutijice za čitanje misli i čujte misteriozne jezike poezije, odeće i ljubavi. Generalno, vilinska bića ne veruju u ljude, oni samo plaše svoju decu pričama o njima (Ako ne budeš dobar / ne pojedeš sve / ne legneš da spavaš, odneće te ČOVEK). Neki od bića iz vilinskog sveta imali su kontakte sa svetom ljudi na različite načine, pa ova knjiga treba da: 1. dokaže drugim vilama, vilenjacima, patuljcima, džinovima, vešticama itd. da ljudi postoje; 2. prikupi opservacije i utiske o ljudskoj prirodi i svetu. Vile, vilenjaci, goblini i druga bajkovita stvorenja, „autori“ su ove zbirke priča, crteža, pesama, koja je puna duhovitih, naivnih, a katkad i apsurdnih objašnjenja čovekove anatomije, običaja, verovanja. Prevod s ruskog: Tijana Petković

Brojerovo lečenje gospođice Ane O., na čemu se zasniva čitavovaj rad, odvijalo se između 1890 i 1892. g. U to vreme Josef Brojer [Josef Breuer (1842-1925)] je već uživao veliki ugled u Beču, kao lekar sa velikom praksom i čovek sa na- učnim dostignućima, dok je Sigmund Frojd (1856-1939) tek završavao medicinu. Međutim, njih dvojica su već godina- mabili prijatelji. Lečenje je završeno u junu 1882. g., da bi u novembru Brojer ispričao Frojdu ovaj značajni događaj, koji jenanjega, mada su mu tada interesovanja bila usmerena na anatomiju nervnog sistema, ostavila veliki utisak. Frojdove studije u Parizu kod Sarkoa, oko tri godine kasni- je, uglavnom su se odnosile na histeriju, i kada se vratio u Beč i ustanovio praksu za nervne boiesti, histerija je činila veliki postotak njegove klijentele. U početku se oslanjao na tada pre- poručivane terapije kao što su hidroterapija, elektroterapija, ma- saža i Wer Mičelova kura odmaranja. Međutim, kako one nisu zadovoljile njegova očekivanja, krajem 1887. g. okrenuo se hip- nozi. S druge strane, slučaj Ane O. mu je još uvek bio na umu, tako da je od samog početka koristio hipnozu i na drugi način osim za davanje hipnotičkih sugestija. Ovaj „drugi način” se odnosi na katartički metod koji čini osnovu ove knjige.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Давичо, Оскар, 1909-1989 = Davičo, Oskar, 1909-1989 Наслов Светлаци неслични себи / Оскар Давичо Врста грађе поезија URL медијског објекта одрасли, опште (лепа књижевност) Језик српски Година 1987 Издавање и производња Нови Сад : Матица српска, 1987 (Нови Сад : Будућност) Физички опис 98 стр. ; 21 cm ISBN 86-363-0048-7 (брош.) Напомене Тираж 1.500. Poezija: Tragovi, 1928. Četiri strane sveta i tako dalje, 1930. Anatomija, 1930. Pesme (Detinjstvo, Mladost, Brodolom, Ljubav, Nemir), 1938. Zrenjanin, 1949. Višnja za zidom, 1950. Hana, 1951. Čovekov čovek, 1953. Nastanjene oči, 1954. Flora, 1955. Kairos, 1959. Tropi, 1959. Snimci, 1963. Trg Em, 1968. Pročitani jezik, 1972. Strip stop (sa Predragom Neškovićem), 1973. Telo telu, 1975. Veverice-leptiri ili nadopis obojenog žbunja, 1976. Reči na delu, 1977. Misterija dana, 1979. Trema smrti, 1982. Gladni stoliv, 1983. Đačka sveska sećanja, 1985. Mali oglasi smrti, 1986. Dvojezična noć, 1987. Mitološki zverinjak smrti, 1987. Svetlaci neslični sebi, 1987. Pesmice: a diftong se obesio, 1988. Ridaji nad sudbinom u magli, 1988. Prva ruka (posthumno), 1999. Detinjstvo i druge pesme (posthumno), 2006. Krov oluje (posthumno, povodom stogodišnjice rođenja), 2008. Romani: Pesma, 1952. Beton i svici, 1955. Radni naslov beskraja, 1958. Generalbas, 1962. Ćutnje, 1963. Gladi, 1963. Tajne, 1964. Bekstva, 1966. Zavičaji, 1971. Gospodar zaborava, 1980. Memoari: Po zanimanju samoubica, 1988. Eseji i književno-kritički tekstovi: Položaj nadrealizma u društvenom procesu, 1932. Poezija i otpori, 1952. Pre podne, 1960. Notes, 1969. Pristojnosti, 1969. Novine nevino, 1969. Poezija, otpori i neotpori, 1969. Rituali umiranja jezika, 1971. Pod-tekst, 1979. Pod-sećanja, 1981. Kratka proza: Nežne priče, 1984. Putopisi: Među Markosovim partizanima, 1947. Crno na belo, 1962. Polemike: Procesi, 1983. Polemika i dalje, 1986. Drame: Ljubav u četiri usne, 1956. Mesije Mesijah oh, 1986. Filmski scenario: Majka Katina, 1947. Do pobede, 1948. Dečak Mita, 1950. Poslednji dan, 1951. Prevodi: Sa nemačkog: Tomas Man, Budenbrokovi, (sa Ognjenom Pricom), 1939. Sa ruskog: Nikolaj Nikolajevič Mihajlov, Prirodna bogatstva Sovjetske unije (sa D. Klepac), 1940; Mihail Šolohov, Uzorana ledina, 1968; Bela Ahmadulina, Groznica, 1968; Jevgenij Aleksandrovič Jevtušenko, Izabrane pesme (sa grupom autora), 1973. Rukopis druge knjige romansirane autobiografije Po zanimanju izdajnik nestao je u ratnom Sarajevu. Sabrana dela Oskara Daviča u dvadeset knjiga su u zajedničkom izdanju objavili beogradska „Prosveta“ i „Svjetlost“ iz Sarajeva 1969. godine. „Nolit“ je 1979. godine izdao ciklus romana Robije: Gladi, Ćutnje, Tajne, Bekstva, Zavičaji. Izabranu poeziju su u osam knjiga 1979. godine u zajedničkom izdanju objavili „Prosveta“ Beograd, „Mladost“ Zagreb, „Pobjeda“ Titograd i „Svjetlost“ Sarajevo. Nagrade i Odlikovanja Dobio je veliki broj književnih nagrada, među njima i NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine, tri puta (1956, 1963. i 1964.). Odlikovan je Ordenom junaka socijalističkog rada. Povezano Nadrealizam u srpskoj književnosti Vanjske veze Partizanska spomenica 1941. Portal NOB Segment isključivo posvećen Narodnooslobodilačkoj borbi. Digitalizovana dela Nadrealistički pokret u Srbiji Arhivirano 2006-06-24 na Wayback Machine-u Jovan Deretić: Kratka istorija srpske književnosti (Nadrealizam) Arhivirano 2015-09-24 na Wayback Machine-u pru Dobitnici NIN-ove nagrade Kategorije: Rođeni 1909.Umrli 1989.Jugoslavenski komunistiJugoslavenski partizaniSrpski pisciJugoslavenski pisciSrpski nadrealistiBiografije, ŠabacJevreji u Narodnooslobodilačkoj borbiJugoslavenski JevrejiDobitnici Disove nagradeDobitnici NIN-ove nagradeDobitnici Goranovog vijencaJunaci socijalističkog rada

Prikazujući ajurvedsku medicinu bez mistifikacije, Petrušić ruši predrasude, edukuje čitaoca i ovu drevnu nauku približava na izuzetno razumljiv i jednostavan način. Osnovi ajervude su prirodne, zdravorazumeske i celovite zakonitosti koje vladaju Svemirom. Živeti po ajurvedskim principima nije ništa drugo nego živeti po prirodnim zakonitostima, u skladu sa sobom, okolinom i Kosmosom. SADRŽAJ Zahvala 11 PREDGOVOR: Dr. med. Ninoslav Novak 13 UVOD: MEDICINSKI SUSTAVII AVURVEDA: Dr. med. Marijan Montani spec.psih. 17 UVOD AUTORA 25 l.podglavlje: ISTOK I ZAPAD 29 1.1 Vedska filozofija, ayurveda i znanstveni materijalizam 29 1.2 Veliki umovi zapada i vedska filozofija 32 2.podglavlje: NAUK O ŽIVOTU 37 2.1 Povijest ayurvede 37 2.2 Podjela ayurvede 38 2.2.1 Rasayana 40 2.2.2 Vajikarana 40 2.2.3 Bhuta Vidya 41 3.podglavlje: KARMA IZDRAVLJE 45 3.1 Karma u Ayurvedi 45 3.2 Bolest kao savršeni učitelj 50 3.3 Slučajnost kao glavni i dežurni krivac 52 4.podglavlje: DINAMIKA BOLESTI 57 4.1 Gdje griješi konvencionalna medicina? 57 4.2 Dinamika bolesti i govor tijela 59 4.3 Materijalistička filozofija i zakon potiskivanja 64 5.podglavlje: ALKEMIJA - MAJKE PRIRODE 69 5,1 Sastojci iz prirodnog laboratorija 69 5.2 Kakvi su nam izgledi? 70 5,3 Svjesni odabir kao jedino rješenje 77 6.podglavlje: AYURVEDA KAO VJEČNIIZVOR NADAHNUĆA 85 6.1 Vede - naslijeđe cijelog čovječanstva 85 6.2 Sad-darshanas ili šest škola filozofske misli ili pogleda 86 6.2.1 Nyaya darshana ili logika 89 6.2.2 Vaisheshika darshana 90 6.2.3 Sankhya darshana 91 6.2.4 Yoga darshana 93 6.2.5 Mimamsa darshana 94 6.2.6 Vedanta darshana 95 7.podglavlje: AYURVEDA I BUDIZAM 97 7.1 Budističke škole filozofije 97 S.podglavlje: AYURVEDA IINDIJSKA FILOZOFSKA MISAO 99 8.1 Ayurveda i indijska filozofska misao 101 8.2 Padartha vignanam ili postavke o objektima postanka 101 8.3 Dravya vigyan ili nauk o materiji 103 8.3.1 Karana dravya 103 8.3.2 Karya dravya 104 8.4 Paramanu u ayurvedi 106 8.5 Guna vigyan ili nauk o kvalitetama 106 8.6 Karma vigyan ili nauk o djelovanju 115 8.7 Samanya i vishesa 115 8.8 Samavaya 116 9. podglavlje: TRI GUNE, PET ELEMENATA, ČOVJEK I SVEMIR 117 91 Podrijetlo čovjeka i svemira 117 9.2 Teorija pet velikih elemenata (Pancha mahabhuta) 120 9.3 Karakteristike Mahabhuta 121 9.4 Tri doshe 122 10.podglavlje: PRAKRiTI I ViKRUTI 123 10.1 Konstitucijski tipovi - priroda duha i tijela 123 10.2 Vata (vaju) dosha 127 10.2.1 Znakovi neravnoteže vata doshe 133 10.2.2 Čimbenici koji pogoršavaju vata doshu 133 10.2.3 Hrana i okusi koji pogoršavaju vata doshu 134 10.2.4 Tretman vata poremećaja 134 10.2.5 Karakteristike vata prakriti 134 10.3 Pittadosha 135 10.3.1 Znakovi povećane pitta doshe 136 10.3.2 Čimbenici koji pogoršavaju pitta doshu 139 10.3.3 Tretman pitta poremećaja 139 10.3.4 Karakteristike pitta prakriti konstitucije 139 10.3.5 Pitta atributi i specifične kvalitete osobe pitta konstitucije 140 10.4 Kapha dosha 140 10.4.1 Znakovi poremećaja kapha doshe 142 10.4.2 Tretman kapha doshe 143 10.4.3 Karakteristike kapha konstitucije 144 10.4.4 Kapha atributi i specifične kvalitete osobe kapha konstitucije ... 144 10.5 Ostali konstitucijski tipovi 145 10.6 Sama prakriti 145 10.7 Vikruti 145 ll.podglavlje: KRALJEVSTVO UMA I ONKRAJ UMA 147 11.1 Priroda uma 147 11.1.1 Mentalna ili umna konstitucija - manasa prakriti 148 11.1.1.1 Karakteristike pojedinca satlvikauma 149 11.1.1.2 Karakterislike i kvalitete pojedinca rajastika uma 150 11.1.1.3 Karakteristike pojedinca s tamastika umom 151 11.2 Tri stanja uma i turiya 151 11.3 Sanisnovi 153 12.podglavlje.TKIVNI ELEMENTI, ESENCA I METABOLIČKI OTROVI 155 12.1 Dhatu ili tkivni elementi 155 12.2 Dhalu bolesti 156 12.3 Ojas 158 12.4 Mala 158 13.podglavlje: KANALI CIRKULACIJE 161 13.1 Srote (kanali cirkulacije) 161 13.2 Polazište kanala (srote) 163 13.3 Dhatus i polazišta kanala koji ih prenose 164 14.podglavlje: PROBAVNAVATRA 165 14.1 Probava i metabolizam 165 14.2 Ama - toksini 169 15. podglavlje: KOMBINIRANJE HRANE ILI SAMYOGA 171 15.1 Ayurveda i pravilna prehrana 171 15.2 Vrste nekompatibilne hrane (viruddha ahara) 173 15.3 Nekompatibilna hrana i njene kombinacije u Ayurvedi 174 16. podglavlje: GRUBOMATERIJALNA I ENERGETSKA ANATOMIJA I AYURVEDSKA AKUPUNKTURA 177 16.1 Sthula shareera ili anatomija fizičkog tijela 177 16.2 Marme - energetska čvorišta 179 16.3 Ayurvedska akupunktura ili shiravedanam 190 17. podglavlje: AYURVEDSKI LIJEKOVI, NJIHOVE OSOBINE IDJELOVANJE 191 17.1 Ayurvedska farmakologija (dravyaguna) 191 17.2 Rasa 192 17.3 Vipaka 197 17.4 Guna 198 17.5Virya 200 17.6 Prabhava 203 18.podglavlje: AYURVEDSKA DIJAGNOSTIKA I UZROCI BOLESTI 205 18.1 Dijagnostika u ayurvedi 207 18.1.1. Dijagnostika pomoću pulsa 206 18.1.2. Dijagnostika pomoću urina 207 18.1.3. Dijagnostika pomoću stolice 207 18.1.4. Dijagnostikapomoćujezika 208 18.1.5. Dijagnostika pomoću očiju 208 18.1.6. Dijagnostika pomoću glasa 208 18.1.7. Dijagnostika pomoću dodira 209 18.1.8. Dijagnostika na temelju općega stanja 209 18.2. Uzroci bolesti u ayurvedskoj medicini 211 I9.podglavlje: AYURVEDA I SEKSUALNOST 213 19.1 Seksualni život i zdravlje 213 19.2 Djelovanje dosha za vrijeme začeća 216 20. podglavlje: ŽIVOTNI CILJEVI, VRSTE ŽIVOTA, VREMENSKI CIKLUSI, SVJETOVI1 KASTE 219 20.1 Četiri glavna životna cilja 219 20.2 Četiri vrste života 220 20.3 Četiri vremenska ciklusa ili yuge - svemir kao živo biće 221 20.4 Loka ili svjetovi egzistencije 224 20.5 Varna sustav 227 21. podglavlje: MEDICINSKA PRAKSA NEKAD I SAD 231 21.1 Yuge i medicinska praksa 231 21.2 Odabir studenata ayurvede u drevno doba 234 21.3 Današnje medicinske škole i medicinska praksa 236 22. podglavlje. SUPTILNA ANATOMUA LJUDSKOG BIĆA PO AYURVEDI 239 22.1 Tijelo kao živo biće 239 22.2 Energetska čvorišta na Ijudskom tijelu -čakre 241 22.3 Hormoni - vrata svemira 243 22.4 Pel čovjekovih omotača 244 22.5 Tri čovjekova tijela (shareeras) 244 23.podglavlje: ČOVJEK KAO SAM SVOJ LIJEČNIK 247 24.podglavlje: ŠKOLOVANJETRADICIONALNIH AYURVEDSKIH LIJEČNIKA 257 25.podglavlje: BUDUĆNOST MEDICINEI ZDRAVSTVENI SUSTAV 261 26. podglavlje: AYURVEDA KAO TRADICIONALNA I KOMPLEMENTARNA MEDICINA 265 26.1 Ayurveda i život 266 26.2 Preuzimanje odgovornosti 274 26.3 Novi globalizam 272 26.4 Globalizam novog doba 280 ZAKLJUČAK 283 BIBLIOGRAFIJA 285

The novel Kaya, Belgrade and the Good American by Mirjana Đurđević is a vivid picture of a period, ennobled by robust story-telling. The story-teller, who occupies an ambivalent position – one moment an omniscient observer, the next moment an unnamed character in the story – talks ironically and humorously about a carefree world which is not aware of the oncoming cataclysm that will be caused by the outbreak of Nazism in Germany. The novel conjures up the atmosphere of Belgrade before World War II, and the story centers mostly around the small Kalmyk population which settled there together with the Russians who fled in the face of the October Revolution. At its core, there is an auto-ironic portrait of a not-so-popular authoress, who compensates for her want of productivity with a fashionable life in the Yugoslav capital, participating in local scandals and running her own small detective investigation. Mirjana Đurđević (Belgrade, 1956). Graduated from the Faculty of Engineering and worked for many years as an urban planner. She is a teacher at the Engineering-Geodetics Trade School, and a writer. She has published several books in her profession. Her novels include: Čas anatomije na Građevinskom fakultetu/An Anatomy Class at the Faculty of Engineering/ (2001), Treći sektor ili sama žena u tranziciji/The Third Sector or the Woman Herself in Transition/ (2001, 2006, 2009), Ubistvo u Akademiji nauka/Murder at the Academy of Sciences/ (2002, 2007), Parking svetog Savatija/The Parking Lot of St. Sebastian/ (2003, 2008), Deda Rankove riblje teorije/Grandpa Ranko’s Fish Theories/ (2004), Aždajin osmeh/The Dragon’s Smile/ (2004), Jacuzzi u liftu/The Jacuzzi in the Elevator/ (2005), Prvi, drugi, treći čovek/First, Second, Third Man/ (2006, 2008), Čuvari svetinje/Guardians of the Sublime/ (2007, 2008), Čim preživim ovaj roman/As Soon as I Survive This Novel/ (2008, 2009). For her novel Kaya, Belgrade and the Good American she received the prestigious Meša Selimović Award for the best book in the region in 2010.

Senzornomotorna rehabilitacija je od posebnog značaja za osobe posle povrede ili oboljenja centralnog i perifernog nervnog sistema, mišićnog i skeletnog sistema, ali i za osobe sa genetskim promenama pomenutih sistema. Sadržaj ove knjige su signali i sistemi koji karakterišu organizam čoveka, a koji su od značaja za senzorno-motornu rehabilitaciju. Sadržaj knjige: Umesto predgovora ........................................................................................................ 5 Uvod ............................................................................................................................... 7 Literatura .................................................................................................................. 10 1. Opšta klasifikacija signala ....................................................................................... 11 1.1 Signali u organizmu od značaja za rehabilitaciju .............................................. 13 1.2 Prikupljanje i analiza signala ............................................................................. 18 Literatura .................................................................................................................. 20 2. Prenos informacija u organizmu .............................................................................. 21 2.1 Ćelijska membrana i kretanje jona ..................................................................... 21 2.2 Ravnotežni membranski potencijal .................................................................... 23 2.3 Akcioni potencijal .............................................................................................. 25 2.4 Refraktorni period .............................................................................................. 26 2.5 Prenos akcionog potencijala .............................................................................. 28 2.6 Kodiranje informacije akcionim potencijalima ................................................. 30 Literatura .................................................................................................................. 31 3. Nervni sistem ........................................................................................................... 32 3.1 Mozak i moždani signali .................................................................................... 35 3.2 Elektroencefalografija (EEG) ............................................................................ 37 3.2.1 EEG ritmovi ................................................................................................ 41 3.2.2 Analiza EEG signala ................................................................................... 42 Literatura .............................................................................................................. 46 3.3 Kortikalni evocirani potencijali ......................................................................... 47 3.3.1 Izdvajanje EP iz EEG signala ..................................................................... 47 3.3.2 Analiza evociranih potencijala .................................................................... 49 3.3.3 Vrste evociranih potencijala ....................................................................... 49 Literatura .............................................................................................................. 54 3.4 Magnetoencefalografija (MEG) ......................................................................... 55 3.4.1 Analiza MEG signala .................................................................................. 58 3.4.2 Poređenje MEG sa drugim sistemima ......................................................... 59 Literatura .............................................................................................................. 60 3.5 Kompjuterska tomografija - CT sken ............................................................... 61 3.5.1. Formiranje CT slike ................................................................................... 63 Literatura .............................................................................................................. 66 3.6 Magnetna rezonanca (MRI) ............................................................................... 67 2 LANA POPOVIĆ MANESKI I BRANISLAVA JEFTIĆ 3.6.1 Određivanje izvora MR signala .................................................................. 74 3.6.2 Formiranje MR slike ................................................................................... 76 3.6.3 Funkcionalna magnetna rezonanca - fMRI ................................................. 79 Literatura .............................................................................................................. 81 3.7 Signali u perifernom nervnom sistemu .............................................................. 82 3.7.1 Elektroneurografija (ENG) ......................................................................... 86 3.7.2 Analiza ENG i EMNG signala .................................................................... 87 3.7.3 Hronaksimetrija (I-T kriva) ......................................................................... 89 Literatura .............................................................................................................. 91 4. Mišićni sistem .......................................................................................................... 92 4.1 Skeletni mišići .................................................................................................... 92 4.2 Elektromiografija (EMG) ................................................................................... 99 4.2.1 Karakteristike EMG signala ...................................................................... 104 4.2.2 Analiza EMG zapisa. ................................................................................ 105 Literatura ............................................................................................................ 110 4.3 Motorni evocirani potencijali ........................................................................... 111 Literatura ............................................................................................................ 114 4.4 Srčani mišić ...................................................................................................... 115 4.4.1 Elektrokardiografija (EKG) ...................................................................... 121 4.4.1.1 EKG talasi i intervali ......................................................................... 122 4.4.1.2 Merenje EKG signala ......................................................................... 124 4.4.1.3 Patološki EKG zapisi ......................................................................... 128 Literatura ........................................................................................................ 129 4.4.2 Fonokardiografija (FKG) .......................................................................... 130 Literatura ........................................................................................................ 131 4.4.3 Ultrazvuk srca ........................................................................................... 132 4.4.3.1 Formiranje ultrazvučne slike .............................................................. 136 Literatura ........................................................................................................ 137 5. Skeletni sistem ....................................................................................................... 138 5.1 Rentgensko zračenje za posmatranje anatomije .............................................. 143 Literatura ............................................................................................................ 145 5.2 Analiza pokreta ................................................................................................ 146 5.2.1 Sistemi za snimanje kinematike pokreta ................................................... 147 5.2.1.1 Sistemi sa kamerama .......................................................................... 147 5.2.1.2 Inercijalni senzori ............................................................................... 150 5.2.1.3 Potenciometri i goniometri ................................................................ 152 5.2.1.4 Profili kinematičkih signala pri pokretima ........................................ 154 SIGNALI I SISTEMI U REHABILITACIJI 5.2.2 Sistemi za merenje dinamike pokreta ....................................................... 158 Literatura ............................................................................................................ 163 6. Vaskularni i respiratorni sistem ............................................................................. 164 6.1 Vaskularni sistem ............................................................................................. 165 6.1.1 Srčani puls ................................................................................................. 165 6.1.2 Krvni pritisak ............................................................................................ 167 6.1.3 Brzina protoka krvi - Dopler krvnih sudova ............................................. 169 6.2 Respiratorni sistem .......................................................................................... 173 6.2.1 Ritam disanja ............................................................................................ 174 6.2.2 Kapacitet pluća .......................................................................................... 175 6.2.3 Brzina protoka vazduha ............................................................................ 176 6.2.4 Zasićenost krvi kiseonikom ...................................................................... 177 Literatura ................................................................................................................ 179

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Glišić, Zlatan, 1949- = Глишић, Златан, 1949- Наслов Proizvodnja mleka / Zlatan Glišić Врста грађе књига ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.) Језик српски Година 2012 Издавање и производња Sremski Karlovci : Kairos, 2012 (Novi Sad : Budućnost) Физички опис 148 str. : ilustr. ; 20 cm Збирка Poljoprivredna biblioteka ISBN 978-86-7128-211-6 (broš.) Напомене Tiraž 500 Beleška o autoru: str. 148 Bibliografija: str. 147. Предметне одреднице Млеко – Производња Dobijanje i upotreba mleka čoveku su bili poznati još u praistoriji. Pretpostavlja se da je čovek prvi put upotrebio mleko domaćih životinja pre šest do deset hiljada godina, kada je počela domestikacija životinja.Ova knjiga je namenjena svima koji žele da se bolje upoznaju sa zaokruženim procesom u proizvodnji mleka, od izbora grla, njihovog držanja, ishrane, procesa proizvodnje, otkupa i higijene proizvodnje mleka. Poljoprivredna proizvodnja ima značajan uticaj na privredu zemlje, a u uslovima ukupne poljoprivredne proizvodnje stočarstvo je vodeća grana. U razvijenijim zemljama Evrope, kao sto su Danska i Holandija, govedarstvo učestvuje sa 60-70 procenata u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. U našoj zemlji govedarstvo u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuje sa oko 33 procenta. Goveda su najveći proizvodači namirnica čiji su proteini visoke biološke vrednosti, mleka i mesa, kako u sirovom stanju, tako i u vidu raznih prerađevina u prehrambenoj industriji. Dobijanje i upotreba mleka čoveku su bili poznati još u praistorijsko vreme. Pripitomljavanje divljih životinja počelo je u dolinama Tigra, Eufrata, Inda, Dona, Dnjestra, Amu Darje, gde su bili povoljni uslovi za gajenje goveda (pašnjaci, blaga klima, dovoljno vodenog taloga). Ne zna se tačno kad je čovek prvi put upotrebio mleko domaćih životinja, ali se pretpostavlja da je bilo u vreme pre šest do deset hiljada godina, kada je počela domestikacija životinja. Na više mesta u Starom zavetu jasno se vidi da su kod starih Jevreja stočarstvo i mlekarstvo bili razvijeni. Tek u drugoj polovini 19. veka, sa razvojem industrije, počinje i nagli razvoj mlekarske proizvodnje. Brzi razvoj mikrobiologije i hemije pruža mogucnost da se bolje saznaju složeni mikrobiološki i biohemijski procesi pri čuvanju mleka i njegovoj preradi. Danas je mleko proizvod koji ima veliki značaj u ljudskoj ishrani dece, starih i bolesnih osoba, a takode je značajna namirnica u svakodnevnoj upotrebi. U prilog tome govore i podaci da je mleko, pored hleba, najtraženija namirnica za dnevne potrebe. Ova knjiga namenjena je svima koji žele da se bolje upoznaju sa zaokruženim procesom u proizvodnji mleka, od izbora grla, njihovog držanja, ishrane, procesa proizvodnje, otkupa mleka i higijene proizvodnje mleka. Krajnji efekat je proizvodnja kvalitetnog, higijenski i zdravstveno ispravnog mleka. Opšte napomene proizvodnje mleka u Evropskoj Uniji Zapadna Evropa Za govedarsku proizvodnju značajna su dva vrlo važna proizvoda za ishranu ljudi a to su mleko i meso. Za takvu proizvodnju koristi se jeftina stočna hrana – kabasta hraniva.Da bi shvatili značaj govedarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji osvrnućemo se na neke dosadašnje rezultate i stanje govedarstva u razvijenijim zemljama Evrope (EU).Najrazvijenije zemlje Evrope u pogledu razvijenosti poljoprivredne proizvodnje su pre svih Holandija i Danska koje preko stočarstva ostvaruju više od 70% od ukupnog dohotka u poljoprivredi. Parametri ekonomije ukazuju da su takve zemlje razvijenije. Na drugoj strani, ekonomisti tvrde da u nerazvijene zemlje spadaju one gde dohodak od stočarstva donosi ispod 50% od ukupnig dohotka u poljoprivredi. Naša zemlja po tom pitanju je negde na granici razvijenih – nerazvijenih zemalja jer udeo stočarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji iznosi oko 55%. Govedarstvo kao vodeća grana u stočarstvu u razvijenijim zemljama zauzima oko 70% od ukupne stočarske proizvodnje dok je u Srbiji taj procenat oko 55%. Veliki značaj govedarstvo ima i iz razloga korišćenja kabaste stočne hrane koja se može iskoristiti njihovom ishranom što pojeftinjuje njihovu proizvodnju.Držanje krava je u seoskim domaćinstvima kroz prodaju mleka osnovni mesečni prihod za potrebe kućnog budžeta. Sa držanjem 3-4 krave u domaćinstvu može se ostvariti mesečni prihod veći nego prosečna mesečna plata zaposlenog radnika. Mnogo razvijenije zemlje Evrope u našem okruženju poseduje manje od 10 krava po domaćinstvu: Grčka, Austrija itd. Trend 21. veka u razvoju goveda ide u pravcu smanjenja broja gazdinstava koja drže krave i istovremeno povećava se broj krava po gazdinstvu uz stalno povećanje količine proizvedenog mleka po kravi. Za naše uslove u ovom periodu bilo bi idealno da domaćinstva drže do 10 proizvodnih grla s obzirom da treba obezbediti sve potrebe za tu proizvodnju dok će nakon završene tranzicije doći do promena u farmerskoj proizvodnji kao što je to danas u EU. Treba imati na umu da zemlje EU imaju dobro organizovanu i ograničavajuću kvotu proizvodnje mleka. To znači da u dobro organizovanoj proizvodnji ograničava se veća proizvodnja mleka od potreba potrošnje u istoj zemlji („zamrzavanje“ količine proizvodnje mleka u zatečenom stanju).S obzirom na to da smo mi zemlja koja se približava Evropskoj uniji u svakom slučaju treba da „kopiramo“ njihova iskustva u govedarskoj proizvodnji posebno se osvrćući na zemlje slične našoj. Evropske zemlje imaju prosečnu proizvodnju mleka po kravi oko 4500 1 a vodeće su Švedska, 7900 1, Danska 7100 1 i Holandija oko 7000 1 ili još jedan značajan podatak da se u Evropi godišnje po stanovniku proizvede oko 200 1. Evropa poseduje oko 30 miliona krava što matematički izraženo iznosi 4 krave na 100 stanovnika a znamo da je u istoj Evropi stalni trend opadanja broja krava. Kod nas na 100 stanovnika broj krava iznosi 1,4 pa i taj podatak govori koliko smo daleko od evropskih standarda. Sledeći podatak samo potvrđuje da je naše govedarstvo daleko od razvijenih zemalja Evrope. EU ima manje od 10% stanovništva koje je zaposleno u poljoprivredi ili bolje rečeno „vezano“ za poljoprivredu, svakako razlike su i tamo velike pa se kreću od 3% u Nemačkoj do 18% u Grčkoj. Kod nas, smatra se da je broj stanovnika koji je „ vezan“ za poljoprivredu oko 40%. Najveći broj krava na sto stanovnika 35 ima Irska a najmanje Grčka samo 1,7 krava na 100 stanovnika. Još veće razlike su u pogledu godišnje proizvodnje mleka po stanovniku. Grčka je na zadnjem mestu sa 70 1 proizvodnje mleka po stanovniku dok je Irska prva sa 1500 1. Ipak prosek za EU od oko 350 1 proizvodnje mleka po stanovniku godišnje relativno je visok te se s toga smatra prezasićenim. Interesantno je napomenuti da se u EU permanentno iz godine u godinu menja stanje rasnog sastava. Sve veći broj farmera (zbog određenih kvota) opredeljuje se za uvođenje u proizvodnju mleka simentalsku rasu (uz dobro mleko dobija se i dobar tovni materijal) u odnosu na mlečne rase. S druge strane danas mnogi zapati simentalca premašuju 8000 1 u laktaciji. Stanje u našoj zemlji je kao što smo rekli dosta poražavajuće u govedarstvu. U Srbiji ima oko 840.000 krava i steonih junica i oko 430.000 ostalih kategorija goveda. Najporažavajući podatak je da smo na začelju Evropskih zemalja po broju goveda po raspoloživim poljoprivrednim površinama. Broj goveda na 1 ha obradivih površina i livada u Holandiji iznosi 2,5 , u Nemačkoj 1,5, Francuska, Austrija i Danska oko 0,8 dok Srbija jedva nešto preko 0,3 broja goveda.Sve ovo navodi nas da ozbiljno pristupimo razvoju govedarske proizvodnje ugledajući se na zemlje EU čija članica težimo da postanemo. Prof. spec. Zlatan Glišić Sadržaj Uvod Opšte napomene proizvodnje mleka u EU Privredna važnost mlekarstva Značaj mleka u ishrani čoveka Mleko kao proizvod krava Proizvodnja mleka u svetu i Srbiji Sistematsko mesto i zoološka obeležja domaćih goveda Mlečna žlezda Anatomija mlečne žlezde Fiziologija mlečne žlezde Hemijski sastav mleka Voda Suvamaterija mleka Ostale materije mleka Fizičke osobine mleka Mikroorganizmiu mleku Termička stabilnost mleka Izbor grla za proizvodnju mleka Laktacijaifaktori kojiutiču na proizvodnju mleka Muža krava Činioci koji utiču na učinak muže Postupak sa mlekom na mestu proizvodnje Higijena proizvodnje mleka Mane mleka Sabirno mesto za mleko Otkup mleka Pranje i dezinfekcija mlekarske opreme Ishrana goveda Hraniva koja se koriste za ishranu goveda Ishranakra Dnevni obroci za krave Mehanizacija ishrane krava Reprodukcija goveda Objekti i oprema Sistemi držanja goveda Objekti za smeštaj krava Preventivne mere u govedarstvu Nega kravljih papaka Dodatak Proizvodnja kiselo mlečnih proizvoda Proizvodnja sira Klasifikacija sira Beli mekani sir Kačkavalj – tvrdi sir Proizvodnja kiselog mleka Proizvodnja jogurta Urda Mere za unapredenje proizvodnje mleka Literatura mlekarstvo

Detalji predmeta Stanje Polovno KONAČNO REŠENJE ZDRAVSTVENIH PROBLEMA. NE LEČITE POSLEDICE, BOLJE OTKLONITE UZROK. ATLASPROFILAKS METOD SE PRIMENJUJE JEDNOM U ŽIVOTU. SAMO JEDNIM TRETMANOM DOBIJA SE VIŠE NEGO SA STOTINAMA DRUGIH TRETMANA, LEČENJA, TERAPIJA, LEKOVA… BEZ NAMEŠTENOG ATLASA, DAN JE IZGUBLJEN DAN, A ŽIVOT BEZ VEZE PROĆERDAN. P R E D P I S M O Sve je manje onih koji imaju strpljenja za čitanje knjiga. Ova pisma samo liče na knjigu. Mogu napisati trista pisama ali neću, jer Ti nemaš vremena za čitanje ”debelih” knjiga. U budućnosti će biti napisano na desetine knjiga o konačnom nameštanju prvog pršljena. Imam čast i zadovoljstvo da pišem treću knjigu o ovoj epohalnoj spoznaji. Prvu je napisao tvorac metoda, a drugu jedan francuski novinar. Ovo genijalno otkriće promeniće većinu udžbenika iz medicine, a mnoge knjige o zdravlju postaće suvišne zato što su pogrešne. Ova pisma će Ti ličiti na najlepšu bajku. Nije bajka već postojeća realnost za stotine hiljada oslobođenih ljudi iz ropstva bolestima. Zavali se udobno i uživaj. Izvini što nema slika da Ti razbiju monotoniju čitanja, ali genijalna rešenja su jednostavna, pa nema potrebe za šarenilom. Garant neće biti dosadno, jer ipak se R A D I O G L A V I. Tačno je da se radi o glavi ali za spas glave, a i celog tela. Dođe čovek kod lekara. ”Doktore sve me boli. Pipnem petu ona me boli. Pipnem koleno boli. Kuk me boli. Pipnem stomak boli. Ma boli me dupe, rame, ruka, srce, nos, glava, uši, vrat … Sve me živo boli”. A lekar će ”Bre, čoveče, tebe boli prst. Sestro, sledeći pacijent”. Ulazi sledeći i odmah se žali ”Ja imam sve bolesti osim hipohondrije”. Ne bih mogao da budem lekar. Težak je to posao, jer je uzaludan. Batrganje u živom pesku. Pomažu ljudima, ali ne mogu ih izvaditi da ne potonu u tminu bez dna. Imao bih srca, ali nemam stomak da posmatram kako tonu, a pomoći im ne mogu. Žali se pacijent doktoru ”Ubi me potiljak u zadnjih dvadeset godina”. Doktor ga gleda i kaže ”I mene, ali ne znam kako TO da rešim”. Sve nas polako, ali sigurno U B I J A potiljak. Razumem da pacijent kao laik za ljudsko telo ne shvata, ali doktor poznaje anatomiju i zna da se tu nalazi A T L A S. Pišem Ti kao svom najmilijem. Budimo bliski. Ne persiram Ti, ali pišem sa veliko T. Upravo čitaš najvažniju knjigu u svom životu. Naravno da u to sada ne veruješ, ali polako. Srešćemo se mi ponovo na kraju knjige. Znam da su pisma u ovim užurbanim vremenima zastarela. Ipak, ovo što ćeš iz njih saznati zaslužuje da malo usporiš, jer se radi o najvažnijoj stvari u Tvom životu. Izgubićeš neki sat čitajući ih, ali ćeš dobiti desetine hiljada sati srećnijeg života. Prvi korak je uvek najteži. Dugo sam razmišljao o prvoj reči i sada će pisanje teći lakše. Opet Z D R A V O, jer zdravlja nikada previše. Zdravo je najčešći pozdrav. Evo i koren reči pozdrav je Z D R A V. To je više od javljanja. Zdravo je iskrena želja za nečim najvrednijim, a istovremeno se očekuje i takav otpozdrav. Tako se obraća onaj ko Ti želi dobro. Sledi kratko pitanje ”Kako si”? Pitanje se najčešće kod starijih odnosi na zdravstveno stanje. Ako se ima malo vremena počinje priča o zdravlju. U tome prednjače žene kod kojih se četvrtina razgovora odnosi na pronalaženje rešenja za zdravstvene probleme: lične, dečije, za muža, za svoje roditelje… Toliko puta čuješ izraze ”Bože zdravlja” ili ”Biće svega, samo da smo živi i zdravi”. Ranije kada je vreme bilo usporenije jedni drugima bi smo za doček Nove godine poželeli ”Puno zdravlja, para, ljubavi, sreće, da se udaš, da ti se sve želje ostvare”… Sada se ubrzava ”Samo zdravlja ostalo će doći samo”. Nekako ispada da je zdravlje, odnosno N E Z D R A V LJ E, na prvom mestu liste problema i prioriteta. Zašto je to tako? Zato što neko ne obavlja svoj posao kako treba. Ko je to? Ko je zadužen za naše zdravlje? Šta ga sprečava da radi ono što najbolje ume? Zašto ne radi kako bi trebalo? Ko je K R I V? Odgovori slede u sledećim pismima. Za sada ti mogu napisati da je on najvredniji radnik. U svakoj sekundi obavlja milione funkcija u našem telu. Ova pisma su većim delom priča o njemu, a svako od nas ga ima. To je naš N A J M A NJ I M O Z A K. Po veličini mozak dele na mali, srednji i veliki. Ovaj najmanji mozak najmanje pominju. U narodu je poznat kao ”čvor života”. Mala je svesnost velikog mozga o ”maleckom” mozgu: Tamo je negde iza; Nije u vidnom polju; On se podrazumeva – ispod razuma je; Radi tiho i neprimetno svoja posla; On je mali, a podržava rad i velikom mozgu. Kada veliki spava on i tada radi, a potpuno je zapostavljen i zanemaren. Nesvesni smo njega zato što on ne poseduje ”moć svesti” kao veliki mozak. Stvarnost je sasvim drugačija i hiljadama godina ljudi su u bolestima, bolovima, patnji, agoniji, nesreći, mučenju, skraćenom životu i milionima problema koji D O S A D A nisu bili rešivi, jer se nije znao većinski uzrok bolesti. Generacije i generacije pre nas, a nažalost i sadašnje generacije su žrtve prigušenosti najmanjeg mozga da radi savršeno. Kakve prigušenosti? O čemu se radi? Zar je moguće da se do sada nije znalo o tome? Postoji li rešenje za najveći problem čovečanstva? K O N A Č N O, K O N A Č N O, K O N A Č N O P O S T O J I R E Š E NJ E. Ova pisma će Ti omogućiti da svedočiš budućim generacijama o veličanstvenosti vremena u kome je P R O N A Đ E N O R E Š E NJ E najvećeg problema ljudske civilizacije. Na prezentaciji AtlasPROfilax® metoda dobio sam, kao i ostali učesnici, knjigu gospodina Predraga Đorđevića o atlasu, njegovom urođenom iščašenju i pomenutom metodu. U pitanju je treće izdanje. Knjiga je ujedno i reklamni materijal, veoma dobro osmišljen. Oko 140 strana (nije numerisano). U početku sam pogrešno razumeo naslov, misleći da glasi: "Tebi atlas namesti, skini bedu sa vrata, pa ozdravi". Da je tako, počinjalo bi sa "Sebi...". Međutim, kada sam kasnije bolje pogledao, shvatio sam da je knjiga pisana u formi pisama, u kojima se autor obraća čitaocu. Na naslovnoj strani, gore levo piše ko šalje (Đorđević Predrag, Atlasprof®). Dakle, naslov je zapravo "Tebi: Atlas namesti, skini bedu sa vrata, pa ozdravi". Znači, "Tebi" pokazuje kome je namenjeno.