Knjiga sadrži tri poglavlja u kojima su na sistematičan način izneti svi morfološki i topografski podaci i o svakom od 12 moždanih živaca i spletovima koji oni grade. Za svaki moždani živac navedena su jedra u moždanom stablu, a za svaki kičmeni živac navedeni su segmenti kičmene moždine od kojih taj živac prolazi, odnosno, kojim fukcionalno pripada.

Zavodova radna sveska iz anatomije i fiziologije čoveka za prvi razred srednje medicinske škole.

Dobitnik Nobelove nagrade Kada je Česlav Miloš 1951. zatražio azil u Francuskoj, američke vlasti najpre su odbile da mu izdaju vizu za ulazak u SAD, pod pritiskom poljskih emigranata koji su smatrali da je komunista. Tada je zamišljen i napisan Zarobljeni um, najpoznatije Miloševo delo, anatomija čoveka u totalitarnom sistemu, ne samo u Poljskoj nego i u svim zemljama nekadašnjeg Varšavskog lagera, pa i socijalističkim zemljama „sa ljudskim likom“. Ali već u to vreme sa naznakama dvoličnosti uma i u jednom novom vidu totalitarizma koji se rađa svuda u svetu… „U jednom novom totalitarizmu koji se rađa, baš kao što je opisao Česlav Miloš, pokazalo se da je ‘zarobljeni um’ civilizacijski fenomen, da je totalitarizam moguć u postideologijskom svetu. Možda je specifičnost totalitarizma našeg vremena što je uspostavljen u fazi opadanja jedne čitave civilizacije.“ – Iz Pogovora Čedomira Antića

Najbolji memoari o komunizmu. En Eplbaum, istoričarka Dobitnik Nobelove nagrade Kada je Česlav Miloš 1951. godine zatražio azil u Francuskoj, američke vlasti najpre su odbile da mu izdaju vizu za ulazak u SAD, pod pritiskom poljskih emigranata koji su smatrali da je komunista. Tada je zamišljen i napisan Zarobljeni um, najpoznatije Miloševo delo, anatomija čoveka u totalitarnom sistemu, ne samo u Poljskoj nego i u svim zemljama nekadašnjeg Varšavskog lagera, pa i socijalističkim zemljama „sa ljudskim likom“. Ali već u to vreme sa naznakama dvoličnosti uma i u jednom novom vidu totalitarizma koji se rađa svuda u svetu… U jednom novom totalitarizmu koji se rađa, baš kao što je opisao Česlav Miloš, pokazalo se da je ’zarobljeni um’ civilizacijski fenomen, da je totalitarizam moguć u postideologijskom svetu. Možda je specifičnost totalitarizma našeg vremena što je uspostavljen u fazi opadanja jedne čitave civilizacije. Iz Pogovora Čedomira Antića

„Maligna tuga, anatomija depresije“ Luisa Volperta je knjiga koja će biti od koristi i stručnjacima i laicima. Depresija je bolest za koju se predviđa da će do 2020. postati najrasprostranjenija na planeti i zdravstveni problem broj jedan. „Maligna tuga, anatomija depresije“ Luisa Volperta će biti od koristi i stručnjacima i laicima. Luis Volpert je ugledni biolog, profesor na UCL, koji je na osnovu sopstvenog iskustva pacijenta lečenog od depresije koji je prošao kroz razne oblike terapija i razne faze oboljenja, konsultujući relevantnu literaturu i svedočanstva drugih ljudi, čitaocima predočio jedan ozbiljan, detaljan i širok portret ove opake bolesti. Volpert pruža interligentan i lucidan uvid u sve aspekte ove bolesti iz jedinstvene tačke gledišta nekog ko je bolest preživeo, ali i naučnika i majstora komunkacije. Njegovo delo je brzo steklo širok krug čitalaca širom sveta, među kojima su jednako zastupljeni psihijatri, psiholozi i obični ljudi koji se svakodnevno rvu s demonom depresije. Knjigu su pratile i tri emisije na BBC-ju, u kojima je govorio o ovoj bolesti i svojoj depresivnoj epizodi. Prevedena je na sve vodeće svetske jezike i prodaje se u milionskim tiražima. Prikaz knjige ,,Depresija" Luisa Volperta 10.05.2018. Luis Volpert je ugledni britanski biolog, čovek koji se i sam godinama bori sa depresijom. Tokom dugogodišnjeg lečenja konsultovao je brojne stručnjake, pokušavao razne tretmane i čitao stručnu literaturu. Kako sam kaže, do sada nije uspeo da nađe ni na šta dovoljno sveobuhvatno i informativno. Sve te knjige su pisali ljudi koji su depresiju posmatrali spolja, iz tuđih iskustava. Zbog toga je došao na ideju da sam pokuša da napiše studiju o depresiji i na taj način pomogne svetu da se bolje upozna sa ovim sve češćim poremećajem. Nazvao ju je „Depresija – maligna tuga”. Detaljnije